Вести

Из Архиве председник Србије Томислав Николић

Да, баш тако! Коначно – Србин! Зна се већ, одавно, још од доласка Тита, тако нешто није се смело помињати ни за живу главу.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков 21.мај 2012

***

Свако помињање Срба и Србије одмах је бивало проглашавано за националистичко дивљање, а сада за распиривање нациоаналне мржње, у ком је погледу било и има много дежурних „тастера“ на челу, са некада лепом и младом Црногорком, Латинком Перовић. Која је и данас дежурни покровитељ сваког антисрпства, којим инспирише и предводи одговарајуће НВО, на челу Наташом Кандић, Соњом Бисерко и Борком Павићевић. Она је чак и Соланину повељу о заједници држава Србије и Црне Горе, прогласила за Великосрпски акт! Једна титоистичко наслеђе без премца.

Највећи антисрпски акценат давали су Брозови комунисти а дају га чак и данас, чак и после горког искуства Голооточана, који је, нема сумње, по мучењима и испирању мозгова, био најстрашнији логор који је икада постојао. Утолико страшнији што су се титоисти обрушавали на своје дојучерашње партијске другове, који су чак били приморавани да се одрекну своје породице, баш као што су приморавали њихове породице, на „слободи“, да то исто чине противу њих. Права Содома и Гомора!

Годинама се, па чак и у данашњем времену, српски језик званично звао – наш језик, као што се годинама систематски одбацује ћирилица као једино српско писмо, иако је његова употреба обавезна по чл.10. важећег Устава, као што се прекраја наша историја, проглашавајући сећање на нашу дичну прошлост за антицивилизацијски акт.

Колико је титоизам, величан и хваљен, види се и по томе што је срастао и са његовим некадашњим пиониром, који данас, као шеф СПС-а, без икаквог зазора и пардона, у Ужицу, у том првом стратишту Срба од стране Тита, проглашава своју странку за ону, која је наставак Титове партије!

Немам прилике и никад је нећу стећи, да тог човека, жељног власти по сваку цену, који самог себе проглашава за будућег српског премијера, приупитам јавно, шта заправо он тражи међу нама Србима, и шта хоће са нама и од нас Срба? Да нас учини најглупљим мазохистима који су икад постојали? Да се поиграва са нама, да нас излаже руглу и моралној беди, да нам у лице каже да смо недостојни људског имена! Открите, Дачићу, разлог који Вас је натерао да вратите тог зликовца у оптицај! Па чак да тражите и повратак његовог споменика насред (Титовог) Ужица!

Имао је Дачић и других изазова, од којих је био најатрактивнији његов предлог о деоби Косова, који см ја подржао, јер сам још 1997, такав предлог и сам упутио јавности (али, по Кипарском моделу!), пошто сам претходно изнео низ историјских доказа и докумената о немогућности нашег живљења са Шипатарима, у било каквој заједници, подупирући тај став троструком побуном и против Тита, који им је дао и давао више него што су тражили или замислили да би могли да траже. Дачић, родом из Призрена, од малих ногу је увидео ко су Шиптари и какви ће увек, баш увек, бити према нама Србима; и зато је тражио поделу, коју сам, рекох већ, подржао. Због те подршке, из Торонта, на сајту „Васељенска“ отказали су ми гостопримство, упућујући ме на „Студио Бе“ где ми је као антисрбину место! Помињем овај детаљ, да бих указао на једно опасно непознавање наше историје, не само у погледу Шиптара, за које је Нушић нашао доказа да су још 1389, на Косову, ратовали против нас, Срба, што је био разлог султанове захвалнице, која се у оно време, 1895, чувала у Орошу, где је Нушић лично видео.

Ја не знам, зашто су сви око нас гајили и гаје мржњу према нама. Бугари су чак тражили да нас Аустрија уништи као народ, а има и један леп текст Јована Ђорђевића, у ком се каже, да би браћа са запада хтели да нас потисну до леве обале Мораве, а браћа са Истока до њене десне обале, и да нас онда сложно и братски бућну у Мораву! Тек, знам да смо ми током живљења са свима њима, ретко кад били достојни те мржње, и увек смо били први и једини који смо им пружали руку помирницу.

Зашто све ово пишем, па још под горњим насловом: Коначно, Србин!

Ваљда и зато што већ толико година нисмо, на челу ове наше малене, српске земље, имали Србина! Додуше, било их је који су се формално водили као Срби, али, искрено речено, од Милана Недића на овамо, никога који би свесно стао на браник Срба, као чисти и прави Србин, чак и по цену своје главе. Одиста, зар има неког озбиљног и паметног човека, који може да помисли да Недић није био свестан шта га чека на крају рата?! Али, он је ипак ушао у ту ступицу, видећи да комунисти иду за тим да униште српски народ, што се стварно и збило. Срби – титоисти, убијали су невине сународнике – националисте, као класне непријатеље, нештедемице, ни једног тренутка не помишљајући. како је то то силан злочин према сопственом народу. Шта више, наивни српски народ, како би који од Титових главешина, падао са власти, смишљао је бајке о њиховом Српству, заборављајући шта су им ти изроди радили, само да се омиле том највећем зликовцу српског народа!

Све то Томислав Николић, новоизабрани председник државе, као Србин, па још из срца Шумадије, још како зна. Али, он мора да зна да неће моћи да испуни жеље свог српског народа, ако буде поштовао Устав у чијем је писању и сам учествовао. Тај Устав који се по његовом предлогу зове Митровдански,. чини Србију парламентарном демократском државом, док је Тадић, без икаквих скрупула и отпора, преточио у председничку државу, у којој је све зависило од њега, у којој је он и владао и управљао, без икакве одговорности, као какав краљ. И нико није реаговао, чак ни Уставни суд, који по својој надлежности, сам, без ичије иницијативе, може да покрене поступак против сваког кршења Устава, поготову против оваквог, који из основа мења статус државе. Па чак ни Коштуница, који се осећао морално обавезним да то питање јавно покрене, јер је за његове владе тај Устав и донет, 2006.године.

И шта сад, они филистри, које зову политичким аналитичарима, већ су на једном свом скупу поменули да Тома неће имати права да влада изван Устава, као Тадић. Што они, иначе, за време Тадићеве узурпације, никад нису помињали и тражили поштовање Уставних одредаба.

Дакле, буде ли Томислав Николић поштовао Устав, што је већ својим првим актом – дајући оставку на председништво у својој странци – показао да хоће, њему остаје само да аминује оно што влада буде одлучивала и чинила, уз одобрење Скупштине, у којој има послушну већину! Другим речима, остаје све исто, иако смо коначно добили Србина, па још Шумадинца, за шефа државе!

Ипак, Николић ће, из своје надлежности, моћи нешто и да учини, да укине тзв. Народну канцеларију са њеним испоставама по унутрашњпсти, која ионако није Уставом предвиђена, и да прочешља и смањи обим злогласног Тадићевог кабинета, који без њега више неће имати досадашњу власт; што, дабоме, није никако мала ствар, чак биће много већа уштеда и моментална, за разлику од најављеног закона СНС– а о јавним набавкама.

Све остало остаће у рукама владе, коју ће чинити бројнија коалиција, па самим тим биће нужно, како би се сви они задовољили, и повећани број министарстава. агенција, канцеларија, управа, дирекција… Чуде се људи што се САНУ пробудила, мешајући се у дневну политику, па тражи Министарство за науку и универзитет, а то није ништа друго, већ повећање броја министарстава; дакле, у интересу будућих коалиција и њене Владе.

Биће много игара, углавном све старих, па и кошкања између владе и председника Републике, мада се то погрешно зове – кохабитација.

Тек „Покретање Србије“, са највишег места, неће бити могућно, јер га поштовање Устава искључује. Оно ће бити могућно само на локалном нивоу. Али њега ће већ укочити Динкић, који ће према предвиђањима, опет бити у коалиционој влади. Један доказани фалшпилер, да не кажем лопов, и даље светла образа има да бије битку „против корупције“, иако је она цветала у његовим ресорима. И не само у његовим. А цела битка Томислава Николића била је управо у разоткривању малверзација око приватизација и корупције, као и око увоза капитала, и онемогућавања нациоаналних банака, како је то јавно изјавио др инж Милићевић, директно пптужујући Динкића. Ипак, боље би било да је Томина изборна парола била, „Покренимо Србе“, јер кад се они покрену покренуће се и Србија. Али како, кад је главни лоповлук на нивоу самоуправних јединица. У старој и правој Србији она је била колико толико онемогућена, постојањем Главне контроле, која је имала своје испоставе у свакој општини.

У сваком случају, основно је питање ко ће покренути недовршене и заобиђене афере, ако сав апарат, системски и персонално остане исти. Другим речима, кад ће све бити, по оној народној: „где ја стадох, ти продужи“.

Слободан Турлаков,

П.С. Биће веома интересантан сусрет између Палме и Стевановића, јагодинског и крагујевачког лидера, са председником Томом Николићем, који су му обећали сигуран глас, а после су ту сигурност пренели на Тадића. А ко зна, да ли су је и на њега пренели. Што једном рече Милан Јовановић Стојимировић: „Шта ћу ја међу овим лоповима и разбојницима!“ Било би лепо кад би и председник Тома једном гласно то поновио!