Вести

Молбено обраћање поводом ђурђевданских избора у Србији, послато на почетку редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ

Београд, 21.05.2012

***

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства,

Српска Православна Црква није само духовна мајка српског народа. Она је, између осталог, и извор и утока његове правне свести. Свети Сава, први архиепископ српски, створио је Законоправило, основу Србије као правне државе. Прота Матеја Ненадовић је, пишући прве законе Карађорђеве Србије, кренуо од Законоправила Светог Саве.

Када је Марко Краљевић судио „ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога Истинога“, и кад га је отац, краљ Вукашин, љут због Маркове непристрасности, гонио око цркве Самодреже, глас Вишње Правде је позвао Марка да се склони у цркву, јер је ту алфа и омега наше правне утемељености.

Деведесетих година 20. века, када је режим који је тада владао Србијом, ишао против народне воље, што исказане на изборима, што пројављене у будном гласу савести достојних синова Србије, СА Сабор и СА Синод СПЦ су увек подсећали властодршце на речи мајке Јевросиме упућене Марку: „Боље ти је изгубити главу, него твоју огрешити душу“.

Сећамо се да је ванредно заседање СА Сабора СПЦ у јануару 1992. донело саопштење по коме „ничије погодбе са носиоцима власти у Србији, која нема мандат да иступа у име читавог Српства /…/ не обавезује српски народ као целину, без његове сагласности и без благослова његове Матере, Православне српске Цркве“. Патријарх Павле је говорио на скупу ДЕПОС-а око Видовдана 1992. године, а пролећно заседање СА Сабора СПЦ 1993. године донело је Меморандум који је осудио владајуће партије у Србији и Црној Гори као носиоце комунистичке идеологије.

Сабор је оштро осудио постављање граница на Дрини према браћи из Републике Српске 1994. године, а у јесен 1995. је повукао потпис патријарха српског Павла са документа којим се даје право Слободану Милошевићу да води преговоре у Дејтону. Врх Српске Цркве подржао је студентске протесте 1996/1997, када се народ борио против изборне крађе коју је, без скрупула, починио ондашњи владајући режим. СА Сабор СПЦ је 1998. истакао да недемократске власти Србије немају право да са Западом преговарају о Косову и Метохији.

Следеће године, 15. јуна, СА Синод СПЦ тражи да „актуелни председник и његова влада, у интересу народа и за његово спасење, поднесу оставке, како би нови људи, прихватљивији за домаћу и међународну јавност, преузели одговорност за свој народ и његову државу“. Уочи избора 2000. године, СА Синод СПЦ је позвао да власт не застрашује народ него да му допусти да „по својој савести изабере власт која ће бити призната од свих у земљи и ван ње“.

Патријарх Павле је, 26. септембра 2000. године, у посету примио др Војислава Коштуницу и позвао све, укључујући војску и полицију, „да бране интересе народа и државе, а не појединца“ (саопштење Информативне службе СПЦ од 26. септембра 2000. године ).

Ваша Светости и господо српски архијереји, оци наши духовни!

На овим изборима је, на начин незапамћен у новијој историји српске демократије, дошло до крађе изборне воље грађана, и та крађа је потпуно доказана и документована, што показује и чињеница да се на резултате избора нису жалиле само Двери – Покрет за живот Србије, него и Српска напредна странка, Демократска странка Србије, странке националних мањина и други.

Фалсификовање изборне воље грађана у земљи која се, због лоше политике режима који је у последњих 12 година владао Србијом, налази на ивици глади и расула, последња је кап која је прелила чашу свенародног понижења и разградње свега онога што су нам преци оставили.

Ове, 2012, славимо стогодишњицу ослобођења Старе Србије, чије је срце Косово и Метохија. Управо на Косову и Метохији десиле су се највеће изборне крађе и неправде, које воде даљем отимању ове територије из састава Србије. Такве исте крађе десиле су се и у Војводини, која креће, и то незауставиво, путем сепаратизма, вођена од стране оних који су покрали изборну вољу грађана ове северне српске области.

Од 2008. до 2012. видели смо доношење срамног Статута Војводине, срамне резолуције о Сребреници, рушење правосудног система, увлачење Србије у НАТО, бацање Косова и Метохије у безначајну фусноту међународних докумената, морално насиље звано „геј парада“, укидање 400 хиљада радних места и, на крају, као круна сваке срамоте, дошла је изборна крађа небивалих размера.

Због свега тога, молимо вас, као чуваре нашег народног памћења и путеводитеље установе из које потиче правни поредак Србије и правна свест нашег народа, огласите се, као што сте то чинили у свим тешким тренуцима наше новије историје. Покушајте да уразумите оне који су кривотворили народну вољу да се врате основним начелима права и демократије и пониште ову срамоту која са изборима нема никакве везе, и која подсећа само на време Брозових „ћоравих кутија“, које су толико зла нанеле Србији и Српској Цркви. Ако се процес урушавања демократије и правне државе не заустави, потонућемо у мрак беспоретка, из кога излаза више неће бити.

Ваш глас, глас духовних пастира словесне Србије, чује се надалеко, а Ваш морални ауторитет је такав да Ваше упозорење нико не може и не сме пречути.

Двери – Покрет за живот Србије су спремне да у сваком тренутку СА Сабору СПЦ поднесу конкретне доказе о свим изборним крађама и манипулацијама, са надом да ћете Ви, као људи Божји и сведоци Христа Који је Истина, умети да сагледате све последице покушаја да се народна воља кривотвори.

Уздајући се у Вашу далековидост и најдубљу одговорност најстарије институције овог народа, молећи се Светом Сави и свим Светима рода нашег, целивамо свете деснице наших архипастира и остајемо у синовској оданости,

У Београду, 16/3. маја 2012.

У име Двери – Покрета за живот Србије,

Радован Тврдишић
Владан Глишић
Бранимир Нешић
Данило Тврдишић
Срђан Ного
Зоран Радојичић
Бошко Обрадовић

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/pismo-saboru-spc.php