Вести

THE TELEGRAPH

Гест који је Ратко Младић начинио првог дана суђења у Хагу (руком преко грла) одаслао је талас узбуђења у просторију резервисану за новинаре.

аутор Brendan O’Neill „The TELEGRAPH„, 17.05.2012

***

Није битно што је објашњено да је гест, заправо, највероватније био молба за тоалет паузу, а не претња упућена босанским муслиманима на галерији (Младић је гестом упитао „можемо ли да пресечемо на тренутак, морам у тоалет“). Медији још увек наклапају о томе у екстази што је њихов омиљени зликовац урадио стварно злу ствар првог дана суђења на коме му се суди што је зао. Добили су слику коју су желели, која ће даље подгревати шоубиз перформанс којим се баве ево већ 20 година: онај у коме Срби играју улогу модерних нациста који воле да убијају и силују, а морални крсташи западних медија играју улогу незамисливо храбрих сведока ове нацистичке изопачености.

Суђење Младићу нема никакве везе са „правдом за Босну“. Треба га схватити као јефтини Нирнберг за модерне моралне крсташе који ће, у недостатку Хеса или Геринга, учинити шта могу са Младићем. Младић је замена за нацоша за самопрокламоване реинкарнације Черчила, за оне средовечне доконаше међународних либералних медија који замишљају да је њихово храбро извештавање из Босне средином деведесетих помогло да се обелодани да је нацизам још увек жив и здрав и да је утиснут у ДНК сваког Србина. Нема прописног помињања Младића без разрађивања терминологије холокауста, било да нас подсећају да је одговоран за „најгоре злочине у Европи од времена нацистичког холокауста“ или да је „архитекта геноцида“ или да је био одлучан да очисти, истреби, искорени и тако даље.

Нема, наравно, сумње да је Младић чудовишан лик одговоран за добар део варварства босанског рата – као што су то и босански Хрвати и босански муслимани који су, између осталог, добродошлицом дочекали бивше муџахедине а будуће чланове Ал Каиде из Авганистана да се боре са њима против Срба од којих су некима, ти симпатични муџахедини, одрубили главе. Али у употреби аналогије с нацистима у свакој расправи о Србима више се ради о потреби западних посматрача него о томе шта се заиста догодило у Босни деведесетих. У питању је њихова очајничка потреба за историјском мисијом, политичким узбуђењем у њиховим иначе ушушканим, неузбудљивим животима, што је довело до тога да је трагичан, гадан, дубоко сложен рат у Босни преображен у једноставну реинкарнацију нацистичке чудовишности. То, наиме, западним либералним писцима и активистима, који су имали ту несрећу да живе у изузетно незанимљивој политичкој ери – деведесетих година прошлог века – омогућује да фантазирају о новом европском холокаусту и како је, ето, њима запало не само да свет о томе обавесте, већ га и зауставе.

Од Босне средином деведесетих (где је Нови Државник Србе називао „сатанистима“) до Косова крајем деведесетих (кад је часопис „Сун“ објавио наслов „Нацисти 1999: српска окрутност језиво подсећа на Холокауст“) Срби се непрестано пореде с нацистима. Ово обезвређивање Холокауста од стране западних коментатора смишљено је не само да се Срби (који се описују као лудаци, дивљаци, зла копилад, чудовишта, речима Мисхе Гленњ) осуде већ, што је још важније, да се ласка егу западних посматрача. Ед Вуллиамy одаје ову маскараду када у једном од својих бројних чланака о босанском рату, пише како је његов отац „имао част да се бори против фашизма“, док он има „чудну привилегију“ да прати борбу против „бледе, али непогрешиве имитације Трећег Рајха“, што ће рећи босанских Срба. У западним медијима средином деведесетих новинари су покушавали да буду дорасли очекивањима својих очева и њиховим постигнућима у далеко инспиративнијем рату, тако што ће објавити рат речима „новим нацистима“.

Сада можемо очекивати да се суђење Младићу третира као врста расплета овог самоповлађујућег брендирања Срба као нациста. Сваки Младићев гест или коментар држаће се као доказ да је он био више од обичног просечног господара рата, каквих заправо има много на свету – нови Хитлер, починилац Холокауста. Било је потребно да Елие Њиесел који је преживео прави Холокауст, доведе у питање ову тинејџерску експлоатацију историје Холокауста од стране новинара у потрази за неком мисијом. Крајем деведесетих он је изјавио – „Холокауст је замишљен да истреби све Јевреје на свету. Да ли било ко верује да су Срби озбиљно планирали да истребе све Бошњаке, Албанце, све муслимане на свету?“.

Понадајмо се да ове речи имају било какав одјек код западњачких пискарала који хрле у Хаг у нади да виде „новог Хитлера“.

алеџламброс РСС / 20. 05. 2012. У 10: 49
гост аутор: Брендан О’Неилл
превод: АлеЏандар Ламброс

извор: http://blog.b92.net/text/20333/Antisrbizam—novi-antisemitizam/

http://blogs.telegraph.co.uk/news/brendanoneill2/100158668/ratko-mladic-is-a-substitute-hitler-for-todays-bored-and-mission-less-western-hacks/