Вести

Све се мења само они остају

Не догађа нам се ништа ново. Тако је могуће стари текст посвећен прошлогодишњем митингу напредњака данас поновити дословце, само што уместо Штефана Филеа треба да напишемо Венсан Дежер, а сутра евентуално име неког другог ЕУрократе.

Драган Видаковић 13.05.2012

***

КО СА ЕУ ТИКВЕ САДИ

21.04.2011 Драган Видаковић

Сасвим је очигледно да Томислав Николић, нашавши се у небраном грожђу раскорака између ранијих најава циљева митинга и задатих ограничења кројача наше судбине, никако другачије није могао да растури митинг и спречи бесну масу да направи римејк 5. октобра, осим да отпочне штрајк и легне у кревет, јер би се у супротном власт попут лопте, као некад, закотрљала улицама, чекајући ко ће да је узме у руке.

Наравно све има своју цену плаћену овога пута сликом немоћног старца на носилима, кога овај народ никада у историји није бирао за вођу, јер воли моћне и оне којих се плаши, као што су се главешине плашиле Томе Вучића Перишића и у осмој деценији живота.

После реакције Штефана Филеа на догађаје у Београду постаје сасвим јасно да је, почев од европског новорођења напредњака, преко фебруарског митинга, па све до ове необичне, нејасне и неразумљиве акције претварања огромне моћи у потпуну немоћ, Европска унија вукла за нос и Николића и масу која је очекивала сасвим нешто друго од онога што су јој напредњаци понудили и која ће сасвим сигурно пронаћи начина да реализује још увек нејасну идеју гоњену дубоким незадовољством, коју неће моћи да смире ни добро угојени и самозадовљни европски бирократи налик на Филеа, ни њихова овдашња наједена и напијена клијенетла којој је једини наум да такво стање задржи наредних хиљаду година.

Наравно да ништа у Београду не може да прође без мирођије немачког амбасадора Волфрама Маса који нас подсећа да су „Правила полтичких процеса у Србији јасно дефинисана Уставом и одговарајућим законима. Тиме је одређено и под којим околностима могу или морају бити одржани парламентарни избори”

Какве ово има везе са дипломатијом и демократијом је питање на које би требали да одговоре они који су га послали на службу у Београд, а такође и они који су му примили акредитиве, али ако прихватимо да је ово нормално понашање дипломате у страној земљи, било би занимљиво да Мас одговори и шта у том Уставу пише о Косову и Метохији, и како то да он Устав потрже кад му одговара а када не прави се да га нема.

И шта је уосталом устав једне земље најбоље је показала Шредерова влада када се укључила у бомбардовање Србије иако јој је то по немачком Уставу изричито било забрањено. О моралним разлозима да не говорим, ако тако шта у њиховом свету још увек постоји?

Деведесетих, кад је Србији више него жедном воде у пустињи требала политичка стабилност и решења у институцијама система, све је врвело од нестабилности и „улице“. Наравно, то Европи и Западу уопште није сметало, није им сметало ни октобарско бацање листића кроз прозор уместо да се преброје и потврди крађа на изборима – ако је постојала, како су тврдили без доказа, ни паљење Скупштине, ни шутирање полиције, ни линчовање људи на улицама. И тада смо имали Устав који је све прецизирао као и овај данашњи само није било Западних амбасадора да позову на његово поштовање и делање у складу са њим.

Клањање напредњака у Бриселу показало се дакле као потпуни промашај, јер их је инжињеринг њиховог настанка предвиђао само као батину за актуелни режим, којом би се увек замахнуло у случају његовог оклевања или недовољне кооперативности.

Слично неким ранијим производима глобално – унутрашњег политинжињеринга и напредњаци су покушали да се осамостале, али за разлику од књижевних ликова који често успеју да се отму конструкторима, у суровом свету политике то се показује као немогућ задатак који се немилосрдно кажњава, а пошто нису ништа научили из трагичних судбина несрећних блиских претходника, стварно треба све да напусте, ако нису закаснили, а народ ће ионако, као и увек, да нађе излаз. Зар у то уопште сумњају ЕУ бирократе и други који намеравају да од српског народа направе безличну масу испраног мозга?

пише Драган Видаковић 21.04.2011