Вести

К(л)икни МЕ!

Помућење свести које изазива политика- најача дрога ових простора, код нас је таквих размера да се употреба осталих познатих наркотика слободно може третирати само као терапијско средство за одвикавање од ње.

Драган Видаковић, 12.05.2012

***

Неограничена мржња, суровост, претње, подметање, дехуманизација, острашћеност, сила, бес и бахатост, све су то најнежније речи које се могу употребити за опис клиничке слике болести зависности, којој се зависници ређе отржу него зависници од најачих природних или синтетичких дрога.

Наравно у све су се уплели велики интереси, велики новац, велика моћ, али и велико кршење норми и закона и заштићеност од прогона и одговорности. Све то: гарнирано удобним животом, путовањима, егзотиком, романтиком, бивствовањем ван времена и простора у свету где нема беде нити се зна шта је она, у свету сатканом од лажи и илузија, само појачава интензитет те погубне страсти доводећи је до драматичних размера, а то напустити и препустити другоме је изузетно трауматично и тешко и не да се ни по коју цену, нити ће и они који дођу урадити другачије. И зато се не поштују никакве норме, све може и овако и онако, могуће је и лагати, и красти, и набедити, и напасти, и укаљати, и повредити, и понизити, и претити, и ширити страх и безнађе, само да се остане на власти или дође по сваку цену.

Није стога небитна ствар, нити само обичан политикантски потез тражење хитног одговора на питање: јесу ли избори покрадени или је власт оклеветана. Ради се о прекој потреби брзог утврђивања чињеница и то је тренутно најважнији посао државних органа.

Не треба нам никакав опскурни Фелипе Гонзалес да испред ЕУ одмуца имена општина по провинцији у којима је Милошевић покрао локалне изборе- који су нам дошли главе. Потребно је само да државни органи утврде да ли се ради о клевети или истини.

И ту нема разговора, преговора, договора, трговине, ставова, нагађања и дискусија. Постоје неки актери који нешто тврде и они су једноставно за затвор ако лажу и уносе немир и смутњу, или ако говоре истину ова држава би морала хитно да реагује и понуди решење постизборне кризе. И нема врдања и нема друге, без обзира на личне, групне, партијске или било какве друге интересе.

Како год буде, погубни пропорционални изборни систем треба хитно укинути и увести већински изборни систем (можда и на ванредним изборима ако се покаже да се није радило о клевети)-на име и презиме, у Србији подељеној на 250 изборних јединица са око 25.000 бирача, чиме би се парламент дебеоградизовао равномерним распоредом посланика по читавој држави и реализацијом читавог изборног процеса на лицу места била би потпуно онемогућена било какава крађа великих размера.

Већински изборни систем не одговара позиционо-опозиционим партијским врхушкама које би учешћем на таквим изборима биле потучене до ногу , а ако би избегле учешће саме би себе послале у прошлост и то би био прави и једини ПРЕОКРЕТ после кога би Чедомир Јовановић, Вук Драшковић и многи ликови слични њима отишли никуда, одакле су и дошли у наше животе.

Једино нас могу спасити истина о изборима и, у сваком случају, промена изборног система који више од деценије репродукује исте људе, који би да су све Тесла до Тесле-а нису ни прићи на хиљаде миља, сами већ једном рекли збогом.

Драган Видаковић

http://vidakovicdragan.wordpress.com/