Вести

Гласачки листићи

Збиља, како променити народ, кад се он сам дао променити!? Нико живи више не зна куда то иде Србија и шта ће са њом бити, мада су толики тврдили да ће све бити другачије после 6. маја, дакле после – избора!

пише Проф. Др. Слобода Турлаков, 09.05.2012

***

Избори су прошли, са 18 изборних листа, уз непрестане повике и заклињања неких шефова, да неће допустити да се у Србији образује двопартијски систем. А зашто – не? Из простог разлога, што онда не би било места и за њих!

Још је млада краљица Наталија, без икаквог политичког искуства, а поготову са Србима, рекла: имамо три странке, а било би боље кад бисмо имали – две! Искуство је показало, међутим, да је најбоље било да немамо ни једну! Да будемо као Јевреји и Јермени, један, јединствени народ! На жалост, ни у једној области друштвеног живота, никад нисмо успели да будемо једни и јединствени. Вазда деобе и једни против других, а све, као, за добробит народа!

Успели смо, временом, да и сам појам српског народа, релативизирамо, поготову од тзв. уједињења, 1. дец. 1918. Од тад се, благодарећи болесним амбицијама краља Александра, који је избацио паролу „велики заборав и велико помирење“, што ће Тито крстити као: „Братство и јединство“, да би и једно и друго ишло у корист наше штете.

Ових дана, славила се 67 година победе над Хитлером и његовим помагачима, и сви око нас, који су, иначе, били на Источном фронту, без стида и срама славе то и као Дан своје победе, док неки Мехо Омеровић, секретар скупштинског одбора за рад и борачка питања, не дрекну :„Само се у Србији рехабилитују фашисти!“ Прво, у Србији није било фашиста, баш као ни четника, сем једног малог одреда Косте Пећанца. Све оно што је било под извршном командом Драже Михајловића, звало се „Југословенска војска у отаџбини“ и слушало је легалну избегличку владу Краљевине Југославије у Лондону, чији је Дража био званични члан, као министар војске и морнарице, Другим речима, г. Омеровићу, сви они који су се борили против Драже Михаиловића, борили су се против легалне југословенске војске, а ни једном приликом Дража није наређивао да се убијају Хрвати, Муслимани, Словенци и остали народи, јер су сви они били, по њему, припадници званичне Краљевине Југославије, оне, која је 27. марта 1941 рекла Хитлеру – НЕ! Оног кога Ви, господине Омеровићу, поред Михајловића, сматрате сарадником и квислингом, тај је рекао лично Хитлеру – НЕ!, које би „не!“ требало славити далеко, далеко, више него оно изречено Стаљину, и то не не у лице, већ путем телеграма! То јест, да му неће дати тражених 40.000 војника за Источни фронт, и само Срби нису били на том бојишту, где се решевало бити или не бити Европе, док су сви други отишли! И што би сад ми, Срби, који смо се први подигли, још у априлу 1941. против нациста, рехабилитовали фашисте, у ствари – нацисте!? Доста је са тим пропагандама против Срба! Аман!

Јесте ли некада помислили, зашто Титова парола није гласила „Смрт нацизму – Слобода народу!“, што би били потпуно исправно и истинито, већ „Смрт фашизму – Слобода народу!“. Шта мислите, да није зато јер су његови команданти, по његовој наредби, ишли на састанак са Хитлеровим нацистичким командантима и правили онај злогласни споразум о ненападању, па да их не ускописти. Али, на нечију жалост, Хитлер је тај споразум анулирао. Коначно, оне које Ви, и не само Ви, називате и сматрате јединим борцима против „фашизма“, под Титовом руком и његових команданата, донеше Србима више страдалништва, но окупатори! Једноставно али истинито речено, више је Срба преживело Хитлерову окупацију, но Титово ослобођење! Отуда, ако неко овде, на овим теренима, има право да слави Дан Победе, то смо само ми, Срби! (И Црногорци, ондашњи Срби, који су признавали Дражу и борили се у Југословенској војсци у отаџбини).

Управо зато смо се и јавно, готово једини, чудили Дачићу, који је из Ужица, где је био први покољ Срба од стране Тита, огласио да је СПС наставак Титове партије, верујући да ће га то и такво признање, скупо стајати 6.маја!

На жалост, није!

Не може се бити српски националиста и титоиста! Коначно, ако се по Србији, како каже г. Мехо, рехабилитују фашисти, право би било у име толиких жртава титоистичког терора, њега прогласити српским злотвором и зликовцем, кога никакав суд не би могао рехабилитовати! Сваки злочин мора бити кажњен, поготову организован, какав је био против Срба!

Историја се може кривотворити, али не и сакрити. Она кад тад изађе на видело. Само треба бити јединствен, онако као што су Јермени, који су, пре неки дан, широм света обележили 97 годишњицу погрома од стране Турака. Које ли срамоте, не само за Тадића, већ и за његову трочлану коалицију, да се наша Србија не налази међу петнаестак земаља света, које су осудиле тај турски злочин, стајући на страну оправданих захтева Јерменског народа! Ваљда ћемо и ми, Срби, једном постати свесни свог страдања и тражити признање света, који се благодарећи Западу и САД огрешио о нас, и то не само због бомбардовања 1999, удруженим снагама!

Управо зато смо се и запитали на почетку, како можемо променити народ, кад се он сам променио, кад и даље срља у своју пропаст, дајући свој глас онима који су нас, под окриљем разних имена и спонзора, довели тамо где јесмо! Уместо, да казни ову власт због своје пропасти и да, ако већ не изађе на изборе, онда бар да не гласа за њу, народ, као да је залуђен и да не види својим очима куда срља и куда је стигао, гласа опет за њих. Таквим понашањем, народ не само да омогућава дрскост и неодговорност ове власти, већ јој омогућава да се некажњено хвалише нечувеним растурањем и његовог националног бића и његове вековне државе.

Управо због такве индоленције, Тадић је и могао у Бору да говори да се он бори за њихов глас, не зато да би постао председник а ла енглеска краљица, већ да успостави шансе за бољу будућност. „Мене не занима титула, мене само занима да ли ће иза овог посла који радим, остати путеви, нова радна места, нова технологија,, факултети… и да ли ће испред нас бити успостављена шанса за бољу будућност. Једном речи, да се од „мале Србије“ направи моћан спољнополитички систем, у корист грађана. То је једина сврха бављења овим послом.“ И нико да га запита, шта му је сметало да то не оствари до сада, за 8 година бављења тим „послом“!

При свем том, треба имати на уму, да је Тадић у оквиру тог свог посла, узурпирао Устав, да је постао газда свих ресора и свих послова, како спољних, тако и унутрашњих, свеједно како су се они одражавали на „малу Србију“, која је све ниже и ниже, незадрживо падала. Да та његова неувиђавност, да не кажемо дрскост, нема граница, он у Крушевцу опомиње грађане да од резултата избора зависи политика, не само у земљи, већ и у региону, па чак и у свету! „Нико нема права да негира досадашња достигнућа Демократске странке.!“ Иако та достигнућа нису ни у једној области видљива, он тврди да ДС има најјачи стручан тим у овом делу Балкана, „који ћемо још појачати!“

Страшно! Ма коју владу да погледамо из времена краљевине Србије, свака је неупоредиво јача, способнија и знанственија, и скоро у свакој париски, бечки, циришки, берлински, хајделбершки ђаци, са докторатима, неки чак и са златном медаљом Сорбоне, док су министри војске са војним школама Русије, Пруске и Француске, и ником тада није падало на памет да се пореди са регионом, Европом и светом! Свака је влада гледала како ће да се својим знањем и умећем одржи на кормилу државе, за њено добро.. Међутим, та и таква поређења са старом и правом Србијом, ником од „ових“, па ни Тадићу, не падају на памет, напротив! То је једна озбиљна неумереност, рекао бих чак болест, којој у условима показане неодговорности у обављању „послова“, чак и оних који не спадају у његову надлежност, озбиљно забрињавају.

Но и крај све .„јачине“ ДС -а, Тадић опомиње оне, у њиховим редовима, који раде за своју појединачну ствар, да су његови непријатељи. Они имају проблеме што имају куће и станове, док „ја имам књиге, своје и својих родитеља, и немам никакву другу имовину.“ Дај, Боже!

С те тачке гледишта, Тадић се обрушава на Тому Николића, коме пребацује да је непристојан, кад се усуђује да њему говори о поштењу. „То је чак скаредно! А о материјалним добрима, најскаредније!“ Уосталом, и о поштењу, у ма ком другом смислу. Чак се и постидео у његово име!

Не може се рећи да су ствари битније другачије и код осталих партнера, мада одмереније и стидљивије. Ипак, нико да призна, да су приче и комбинације о коалицијама, ма какве оне изгледале: у ствари, нови избори, који ни у чему не воде рачуна о опредељењу бирачког тела. Понавља се 2008, када је Дачић потпуно супротно од својих гласача, закорачио у историјско помирење са ДС, па самим тиме и у владу, а сад ојачан дуплим бројем гласова, хоће и премијерско место, које му следује пошто обећа подршку једном председничком кандидату у другом кругу. Наравно, и дабоме, Тадићу, као што је већ објављено. Другим речима, ништа од оних прича, о влади, тек, после 20. маја!

Нема сумње, да су тај „помак“, као и ауто „промакнуће“ Дачићево потпуно природни, уз ДС, па и сам Дачић тврди да су добро сарађивали, као и председница парламента. Једино, што Дачић хоће и даље министарство унутрашњих дела,. „Ту сам много уложио и дугујем људима са којима сам радио.“ Било би боље кад би осећао да дугује Србији и Србима објашњење зашто ни једна корупционашка зверка није заслужено повукла „мачка за реп“, ако нико други а оно др Томица, и са њим и оних осморица лопова, за које је специјални тужилац тражио да буду избрисани са списка Љубе Милановића, саветника за борбу против корупције у здравству. Уосталом, и толики други који су се очешали у приватизацији државних предузећа, из ког очешћења не би се могао, тако лако извући ни коалициони партнер, по имену Динкић.

Да је осећао тај и такав дуг према Србији, морао је поднети оставку, и тако ставити под лупу корумпирану коалициону власт, што би му донело епохално признање целе Србије! Авај, Ђилас кога Београд акламира, јер се. наводно, бави више привредом но политиком, изјављује, да очекује да ће досадашња коалиција, и даље водити државу! Куда, бивши колега? Куда? Да ли преко оног моста на Ади?, који сте обесили генерацијама и генерацијама о врат!

Многе су се неизвесности и злослутности надвиле овим изборима над „маленом Србијом“. Чак је објављена и понуда НАТО-а за право чланство, а овдашњи озчоглашени Европљани, ако се удруже, ради свога добра, могли би да кажу, да нису потребни никакави референдуми, ни за ЕУ, ни за НАТО, пошто су проевропске странке добиле већину!

Једна стравична истина, коју више ни револуционарни замах не би могао да оповргне! Уосталом, ко би га и покренуо.

О другом кругу не вреди ни говорити. Па ни о Томи Николићу, јер је за њега игра завршена споразумом Тадића и Дачића, који је толико галамио да је против двостраначког споразума, наравно ДС и СНС! А сад га промовише! Николић може нешто да ућари најављеним ТВ дуелом, просто за своју личну сатисфакцију, што њега, наравно, неће задовољити. Ето, и онај несрећник из Јагодине, ког ће притисак од среће, задавити, иако се Николићу заклео у славу да ће гласати за њега, позвао је народ да гласа за Тадића, јер он доноси стране инвестиције. Дођавола, са тим инвестицијама хвали се и УРС, а све стоји, јер ако нешто и дође, ићи ће, као и до сада, у њихов џеп и за промоцију њихових странака..

Пошто су се Дачић и Тадић договорили, могли бисмо себи да уштедимо труд, а и грдан новац, и да признавањем тог договореног прејудицирања, покажемо и мало интелигенције, јер она нам и онако ничем не служи. То јест, да нам и не треба други круг, свеједно што га је неважећи Устав прописао

Ипак, подсећамо Тадића, а и Дачића, да Устав постоји, и да би Тадић у наредном периоду, морао да буде уставни председник, а не онај који, како пише на сајту Владе Републике Србије, учествује и у извршној власти. Имајући у виду ауторитет који је сам себи даривао, треба помислити, да у реченом погледу, Дачић има намеру да обузда Тадића, и да ће као премијер и као министар полиције, терати кочије „мале Србије“, са тим доструким ауторитетом.. Ако то буде добро за Србију, па нека му буде. Само, без Тита!

Слободан Турлаков

П.С. Док сам ово писао, Дачић је забранио протесте против нерегуларности и крађе у изборима! Свакако, у договору са Тадићем. Али, ако Тома испуни своје обећање, да ће са џаком пронађених гласачких листића, увезених из Мађарске, позвати народ на општи протест, може да се обистини оно што је видела нова Ванга из Бугарске, да ће овде, крајем маја и почетком јуна, бити немира и сукоба!! Додуше, рекла је и да не види промене, за 4 године…али је видела неки много голем камен, са словом С…

Господо, ви што се међу собом зовете – политичарима, уозбиљите се, не играјте се ватром, јер бисте њоме дозвали иностране „пријатеље“ да је гасе. Од ваше власти, пречи је опстанак Србије и Срба!.. Дозовите се бар мало разума, који Вас до сада није красио!