Вести

... још мало!

Нунције Ватикана у Србији. господин Орландо Антонини, у интервјуу Политици дана 03.05.2012 године, говорећи о догађајима из Другос светског рата и улози Католичке цркве и њених свештеника у геноциду над србским народом, између осталог каже:

пише Добросав Вујовић, 09.05.2012

+++

“Реконструкција догађаја који су у питању, још увек није урађена на коначан начин, а коначни нису ни подаци са којима се стране не слажу, иако се полако схвата да је тадашњи усташки режим, којег је прошле године папа Бенедикт Шеснаести оквалификовао као „нехуман”, починио злочине у име католицизма. Уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори баш папа уколико би дошао у Србију, зато што на другом месту није лако пронаћи прилику и прави тренутак да се оне изговоре”, истакао је надбискуп Орландо Антонини. У наставку текста, на питање да ли је Светој столици стигао позив СПЦ-е за прославу 1700 годишњице проглашења Миланског едикта, он каже: « Оно што вас интересује је, чини ми се, да ли ће међу верским поглаварима хришћанских цркава који ће бити позвани на централну прославу 2013. године бити и папа, схватајући да је по вама папино присуство од суштинског значаја да би тај догађај добио светску димензију чиме би Србија послала слику о себи и стекла међународни углед. Ипак, на ово питање још увек не могу да одговорим». На питање,  како оцењујете садашње односе СПЦ, Kaтоличке цркве и Свете столице, он каже: » На личном нивоу могу да кажем да су одлични. Пошто није могуће заједнички служити литургијско славље због шизме, има пуно практичних поља на којима се, већ дужи низ времена, развија јако добра сарадња између Српске православне цркве и Католичке цркве: међусобна позивања на званичне догађаје, међусобне посете, културне иницијативе …»

Наравно интервју има и друге поруке, али ћу се задржати на три. Прво, нунције Ватикана у Србији, по ко зна који пут, као и сви његови предходници на овим просторима (Маркони у НДХ-а), поручује Србима да се не зна колико их је побијено у НДХ-а, али напредак је очевидан, јер и папа је приметио ,после 60 година, да је режим усташки био «нехуман».  Друго, нунције поручује Србима да је папа врховни духовни ауторитет,  да је он духовни поглар света, јер је «папино присуство од суштинског значаја, да би тај догађај добио светску димензију».  И трећа порука, поглавари цркве, црквени врх је већ у духовном јединству, врло су близу да буду заједно и у причешћу из једне чаше, јер су њихови односи идилични.

Проф. Др. Србољуб Живановић, Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу и Председник Фонда “Др Милан Булајић” за истраживање геноцида, каже: »Доказано је, научним методама и путем стварног бројања скелета жртава из Јасеновца да је у том највећем и најгрознијем логору смрти, далеко већем од Дахауа, Матхаузена, Бухенвалда и других заједно, страдало преко 700 000 Срба, близу 40 000 Јевреја и близу 80 000 Рома, као и неколико хиљада антифашиста Хрвата, Словенаца и других нација. А о тим злочинима се и дан данас ћути, нарочито ћути Католичка цркава. Штампа и остала медија, политичари и власти Србије и Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске ни дан данас не говоре, не пишу и не труде се да на било који начин изразе и обештете грозне жртве и  невиђено страдање, да обештете преживеле жртве и њихове породице и да укажу на корене и резултате злочиначког рада идеолога геноцида против Срба, Рома, Јевреја и осталих некатолика. Колико год да смо ограничени на поступке ратних злочинаца и земаља НАТО пакта који диктаторски намећу своје ратно злочиначке поступке србском народу, без обзира да ли се ради о Косову, Србији, Босни итд., без обзира на хушкашке и медијске кампање које се и даље воде против Срба у светским медијима, без обзира на економске санкције које су формално укинуте а и даље постоје, морам да признам да је ето овај документациони материја, прикупљен од стране Американаца, вероватно оних који нису заборавили речи оца Америке – Абрахама Линколна који је казао: „Можете лагати један део света једно одређено време, а да ћете слагати цео свет вечно – то је немогуће„».

Злочини Ватикана против «шизматика», нису од јуче. За време Стефана I Мађарског краља, тринаести век, папа је упутио писмо и упозорење да на територији његове проширене краљевине, наиме у Хрватској, Славонији и Срему има 19 шизматичких – другим речима православних – манастира, а ни један католички и наређује му да учини нешто да се ситуација измени милом или силом. Међутим то није ишло глатко, пa 1303 године папска курија издаје упутство како да се бори против православља. Издата су четири упутства која гласе:

– Сјединити несједињиво. Другим речима правити заједнице католика и    православаца да би се кроз њих борило против грко – шизматика.

– Изван Римокатоличке цркве нема спасења. Сви морају постати католици.

–  Грчка вера – православна црква није црква.

-Треба избрисати и памћење код народа на постојање Православне цркве.

Основни проблем србског народа, односно његових световних и духовних вођа, јесте у томе што не знају (или неће да знају) ко су им пријатељи а ко непријатељи. А да би се то сазнало, треба се само обратити „учитељици живота“. Улога Ватикана у србској голготи је огромна. Прозелитизам Ватикана је србски народ коштао више од пет милиона жртава кроз време, у времену од 12-ог до 20-ог века,  што у Првом светском рату, што у Другом, што под Титом; затим у крвожедној агресији 19 западних држава на Српске земље и српски народ, агресији која је потпиривана из Ватикана (који је помогао свим злочинцима, Пацовски канали, да утекну од земаљског суда правде). Прозелитизам Ватикана праћен је немилосрдним економским исрпљивањем србског народа, док се у исто време водио лажни дијалог „љубави“, уз превођење српске деце у латинску јерес у Хрватској држави. Јер променимо ли веру у душама својим, променићемо и свој дух.

Познати србски мислилац, филозоф, један од највећих умова који је рођен у нашем народу, Предраг Драгић Кијућ, пишући о историји Католичкој цркви каже:  “Ратничка црква показала је своје право лице у крвавом средњем веку, познатом као век инквизиције. Борба против „јеретика“, оних који другачије верују, у односу на римску цркву, попримила је драматичне размере, у којима је живот изгубило око 60 милиона људи (највећи геноцид у историји) .Инквизитори су имали посебна овлашћења: они су у исти мах били и судије и тужиоци и иследници; пошто су папски теолози и правници тврдили да је јерес „посебан злочин“, за њено судско гоњење нису важила уобичајена правила. Папа Иван Двадесет други и Еуген Четврти су саветовали да се судски процеси воде „без устручавања, судске буке и формализма“. На хиљаде људи изгубили су животе због разних оптужби – Мавари су убијани јер нису хтели да напусте ислам, јевреји јер су се држали јудаизма, а домаћи „јеретици и вештице“ страдали су свакодневно.

Епископ Данило (Крстић) на једном месту каже: „Јеретичка полуварварска Европа касније је дошла до грозота Инквизиције, јер теолошки није разликовала Огањ божанске љубави и створену ватру овога света, мислећи да је та ватра овога света у паклу и да у то име може спаљивати. Дакле, питање њиховог погрешног веровања врло је битно, јер се догматик увек проверава етиком. Тако је, ето, седамнаест векова после Перикловог доба, у коме полиција није ни тукла, ни хапсила грађане, дошло до тога да се у франачкој Европи у име Христа, Бога Љубави, и његовог тзв. „викара“, „намесника“ папе разбуктавају инквизиторске ломаче. Због тога се западноевропска интелигенција разочарала у хришћанство и створила завереничко друштво слободних зидара – масонерију. Сасвим је природно да из такве традиције касније никне безбожна Француска револуција, а да за њом долазе отворени сатанисти – Карл Маркса, на пример (…) Све што је у Европи добро, долази из ромејске Византије, а све што не ваља је „домаћи производ“, плод полуварварског, инквизиторског духа (савремени Његош би рекао „трагови им смрде ломачама“) (…) Свети Сава се определио за политички понижену и ослабљену Византију, јер је у њој видео несаломиви дух Православља, а окренуо је леђа наизглед свемоћном Риму одакле су већ смрделе прве ломаче, наговештаји Аушвица и Јасеновца“.

Интензивна римска пропаганда на нашем простору почиње од 1622. године, када Рим оснива Конгрегацију за пропаганду вјере, а његови мисионари крећу у акцију преко Јадрана. Римска курија је тако послала ученог трговца Франа Леонардиса који је, поткупљујући свештенике и монахе, успио да поунијати Паштровићe; док је то исто са Грбљанима учинио которски мисионар Јован Паскали. Но, и Паштровићи и Грбљани брзо су се вратили вјери прадједовској. Од како је Рим 1577 године основан Collegium graecum и Collegiura Iliricum школовање католичких свештеника за борбу против православља наставља се до данашњег дана. Римска Конгрегација за пропаганду вере у односу на Србе је одлучила: „пресећи оне извориште снаге које су Срби имали у својој прошлости и у православној духовности, искористити верске поделе да се од једног српског народа створи више словенских народића који ће онда својим духовним ослонцем на различите стране прекинути континуитет србске културне и духовне традиције». Данас су резултати њиховогог «рада» видљиви. Створена је црногорска, македонска, босанска, косовска нација, а у току је стварање војвођанске нације. И свака од нација ће имати неке своје «цркве», које ће у прво време бити под покровитељством Васељенске патријаршије, а касније ће их Ватикан прогутати за доручак.

Да је у Ватикану и даље на снази инквизиторска политика, која је данас само преформулисана у екуменизам, дијалог лажне љубави, посведочио је данашњи папа Бенедик Шеснаести, тадашњи други човек Ватикана,који се појавио на суду у САД-а, поводом тужбе коју се против Ватиканске банке поднели потомци Срба страдалих у стратиштима злочиначке НДХ-а. Апелационом суду САД-а, девети округ, 1989 године, потомци Срба подносе тужбу против Ватиканске банке и траже да их обештети, јер су усташе велики део имовине србских страдалника пребацили у сефове Ватиканске банке. После десетогодишњег суђења, на коме су aдвокати србских потомака, доказали да су усташе у току, а посебно после 1945 годнине, велики дао опљачкане србске имовине претворили у златне полуге, а те полуге депоновали у трезоре Ватиканске банке, Ватикан се прво позвао на имунитет, јер је он држава, и захтевао да се испоштује принцип екстериторијалности. Када је суд ипак одбацио такав захтев и када је на суду доказано да је највећи део србске имовине завршио у трезорима Ватиканске банке, кардинал Ратцингер (данашњи папа Бенедикт Шеснаести), у одбрани се позвао на закон Католичке цркве из доба инквизиције и право исте да може конфисковати имовину „јеретика“.

У Енциклопедији православља на страни 314 пише: „(Патријарх Варнава Росић) Умро је 23. VII 1937. у Београду под још увек неразјашњеним околностима. Сахрањен је  привремено у малом храму Светог Саве у Београду.“

Професор Ксенофон Шаховић је био светски познат научник, у његово време најбољи стручњак за Онкологију (науку о малигним оболењима) и велики професор патологије. Његовом закључку да је патријарх Варнава Росић убијен малим количинама  отрова иперита, који је добијао помешан са храном током дужег времена (више месеци) мора се веровати. Постоји симња да му је отров давао његов кувар у патријаршији.

У току предавања, студентима медицине, застао је и саопштио, као да је осећао да ће ускоро умрети: „Колеге, морам да вам нешто саопштим, што никада до сада нисам никоме казао, да би знали о чему се ради.“ Професор Шаховић је тада казао да је он био тај који је извршио обдукцију тела покојног патријарха Варнаве Росића и саопштио је своје налазе. Прегледом унутрашњих органа, нарочито дигестивног тракта (органа за варење) утврдио је узрок смрти патријарха. Патријарх Варнава је више месеци трован малим количинама бојног отрова иперита. Уколико се да велика количина иперита смрт наступа брзо, а узрок смрти се лако открива. Уколико се тровање врши малим количинама отрова, који се најчешће меша са храном, пошто има укус белог лука и тешко се препознаје, тада настају постепене промене у виду гризлица слузокоже, који доводе до малигнитета, па трована особа умире „природном смрћу“. Професор нам је тада објаснио да је то метода коју су користиле папе из редова Борђија и да је то метода коју је Ватикан примењивао у многим случајевима. Професор Шаховић је тада показао све налазе са обдукције и саопштио да је узрок смрти патријарха Варнаве било тровање малим количинама иперита (Иперит је бојни отров из групе пликаваца, који је добио име по битци на реци Ипру у I светском рату, када је први пут употребљен у ратне сврхе). У даљем излагању професор је напоменуо да је патријарх Варнава био велики борац против Конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије којим су Католичкој цркви давана већа овлашћења него Српској православној цркви или било којој другој верској заједници у држави. Као такав, непоколебљиви борац против Конкордата, сметао је католичкој цркви која је највероватније користила своје методе да га уклони.

Недавно је папа Бенедикт Шеснаести изјавио да је економска ситуација у свету безизлазна и да је једино решење да се успостави једна Светска влада и једна Светса банка. Иначе папа Бенедик се разуме у светску економију таман онолико колико и секретар Епархије бачке Владан Симић, који је са још двојицом «експерата», за мање од 24 сата успео да преконтролише епархиске књиге и установи да је владика Рашко-призренски Артемије «проневерио» нешто преко 300.000 евра. Њему је наређено да мора нешто да пронађе, као што је сугерисано и Бенедикту Шеснаестом шта да изјави за Светску владу, да би се видело каква ће бити реакција јавног мњења. Колико се може веровати Бенедикту Шеснаестом, толико се може веровати и његовим експонентима, који за дотичног говоре да је «врстан богослов», и чекају моменат да га позову и напоје са извора «воде живе».

О нашим данашњим «инквизиторима» и њиховинм следбеницима, шта рећи?. Дела наша ће нас спасити или осудити. А за спасење је неопходно, права вера и добра дела. Да ли католици имају исту веру са нама? Немају, јер су јеретици и расколници. Анатема на њих је бачена саборно (све Православне цркве) у једанаестом веку, а скинула ју је само Цариградска патријаршија 1965 године,  остале Православне цркве нису,  и она је и данас на снази. Да ли су они Црква Христова?. Нису, јер нису у Истини. Дух Свети обитава тамо где је живи Истина, истинита вера. А шта је онда Католичка црква?. То је један световна организација, која нема никаве везе са духовношћу. Она је данас, као у осталом и у прошлпсти, у протеклих 10 векова, била и остала катализатор, гласноговорник светских силника, која под именом цркве, пљачка и стиче огромна материјална добра. Данас је Ватикан са својим банкама (има их више, а у многима има своје акције) једна од највећих праониоца новца. Банке данас на западу, услед огриомне економске кризе, дају кредите са каматном стопом од 1-2 %, док истовренмено привилеговани кругови, који имају приступ банкама Ватикана, на уложена новчана средства добијају камату од 20% на годишњем нивоу, како рекоше «у питању су ризични послови», па се може десити да пропадне и посао и новац са каматом. Који су то ризични послови?. Размислите сами. Како рече профеесор Зоран Буљугић – «Споља Црква, а унутра банка». Можда «папољубци» папу због тога и зову?.

А папи, како може пасти на памет да иде у посету народу, који је јасно рекао да је једини пут за њега – пут покајања.

Добросав Вујовић