Коначно
Нема више тајни. Свет је постао једно велико село. Све се зна готово истог тренутка када се нешто деси било где, осим у Србији, што само потврђује тезу да изузетци потвђују правило.
пише Драган Видаковић, 07.05.2012
***
Двадесетак сати после затварања биралишта не знају се коначни резултати избора у Србији, јер ни то време ето није довољно да се преброји тридесетак хиљада гласова са КиМ, баш као што се једном десило и на Флориди кад се читава америчка врхунска технологија показала немоћном пред даноноћним ручним бројањем гласова.
Кад је Милошевић својевремено манипулисао косовским гласовима дигла се демократска кука и мотика. С правом наравно. Очекивало се стога да ће најездом демократије америчког типа на ове просторе тако шта бити немогуће. Тврдило се изгледа сасвим неосновано да ће све бити по највишим демократским стандардима, транспарентно- како су волели да кажу, пре свега. Али чини се од свега тога ништа.
Једино добро од ових избора је коначно сазнање да ниједна наша власт сасвим сигурно никада неће признати независност Косова. Косово ће изгледа заувек, поред осталих ресурса за марифетлуке, остати и неисцрпан извор могућности за изборне манипулације, само за разлику од времена 90-их, овога пута уз одличну сарадњу са међународном заједницом, а ако се зна за шта је она на овим просторима, очигледно је ко вуче конце за остварење својих циљева на штету Србије.
Зато међународна заједница форсира негативну селекцију кадрова и одржава лажне елите у седлу срамним подржавањем пропорционалног изборног система по коме се народу понуди више врећа напуњених бесним мачкама чега ће весели бирач постати свестан тек кад изабере и отвори џак и са запрепашћењем схвати шта је изабрао.
Али тада је већ касно. Дух се четири године не може вратити у боцу, и тако четири по четири: они уживају, путују, једу пробрана јела и пију одабрана пића у наше име, возе их ливрејисани шофери, швалеришу се по склоностима, богате, а онда ће опет да кажу да не могу да мењају систем у изборној години, и Јово наново.
Прилика да се ослободимо кадрова насталих на паразитизму пропорционалног изборног система су избори на име и презиме- већински изборни систем, и да се избегне да скоро сви посланици буду из Београда тиме да свака општина (25-30.000 бирача) изабере свог посланика. Да живи политички читава Србија, а не само велики градови, да бедна провинција не служи само зато да једном у четири године овери карту за добар живот лажне елите у следећем периоду њеног благостања.
То је једини начин да вечити политичари оду мирним путем са политичке сцене, да се Србија кадровски проветри, да посланици добију легитимитет кога немају.
Када су већ власници мандата, зашто га не зараде на своје име и презиме, а не улизивањем и послушништвом, и препродају га потом на бесрамној политичкој берзи и уновчавају до миле воље.
Што се мене лично тиче никада више нећу заокружити никакву листу, нити имам икакву жељу да поново гледам неукус необузданих јавних прослава пирових победа заливених обиљем пића и хране, буком трубача и песмом оронулих певачица.
Оланд доби Саркозија, са скромном женом скромно прође кроз пристојну масу, није падао у хистерију, није викао, претио, проклињао, блатио, а Саркози-ма шта са правом мислили о њему, признаде пораз, оде у историју.
А код нас све је претња, страх, држање власти по сваку цену, и отимање такође, све је нека вика, неко бечење, претње, силеџиjство. Неслобода. Увек страх од резултата избора, вечито смо нечији таоци, заробљеници нечијих интереса, и то само стога што никада нисмо имали уређену државу нити независне институције.
Очито је да стање није добро и на корист грађана Србије, а ни овим изборима, уз сву пропаганду неће бити промењено на боље. Немогуће је да исти људи донесу преократ, а најмање Чедомир Јовановић и Вук Драшковић, који једино у лудој Србији могу да окупе десетак странака од по једног члана и да им цензус буде исти као и за странку која сама наступа.
Мора се мењати систем који репродукује ове људе, а они овакво стање. Морају коначно из својих симулакрума, на светло дана да изађу лидери самопрокламованог легитимитета, и да са својим именом и презименом изађу на изборе на Врачару, Новом Београду, Палилули, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу…па кад снаге одмере на истом месту Вучић, Дачић, Ђелић, Динкић,…да поздравимо пообедника, великог угледа и јаког легитимитета, а остале да испратимо у политичку пензију или на неко друго место ако има сумњи у њихов рад.
Без оваквих избора нама ни наде, ни промена ни преокрета. Цароваће само гола лаж пред изборе, а после, куд који или моји, јер живот је само један, само једном се живи, што не морају да нам кажу да мисле, јер видимо како ни секунду не губе ни на шта друго сем на уживанцију.
Драган Видаковић
Текст је врло аргументован, убедљив, оправдан…, премда мало закаснео?!
Да је био написан и објављен знатно раније, а могло се, вероватно
да би…?
Међутим, просто је несхватљиво да је цела ова прича насловљена
као „КОНАЧНО СМО САХРАНИЛИ СРБИЈУ“!
Како год то било схваћено од читалаца – буквално или у преносном
смислу – текст испод оваквог наслова губи сваки смисао.
Текст се наизуст и нетремице чита, мање или више, краће или дуже
време памти, али НАСЛОВ – „КОНАЧНО СМО САХРАНИЛИ СРБИЈУ“ – остаје
дуго у памети читалаца.
Ако је нешто већ сахрањено, онда је бесмислено о томе било шта
причати, у вези са тим надати се, очекивати…
Осим тога, сви смо ми – као појединци, наше породице, ближа род-
бина, наши домови /куће, станови…/ – делови те СРБИЈЕ, и верујем да нико од нас не жели да БУДЕ „САХРАЊЕН“, па ни сам Аутор са својом породицом, кућом…???
РЕЧ ИМА СИЛУ ЗНАЧЕЊА, ОНА ЈЕ МОЋНО ОРУЖИЈЕ /схваћено у програмско-
кибернетском смислу/, а потврћено и самим Јеванћељем – ХРИСТОВИМ
РЕЧИМА:
„НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ!…
СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ И СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА
ОСУДИТИ!“
Није „СРБИЈА САХРАЊЕНА“, СРБИЈА ЈЕ РАЊЕНА и потребује помоћ –
разумевање, саосећање… своје деце која јој остају верна и прија-
теља који јој помажу, увек уз Божију и помоћ наших предака!!!
Постоје историјски модели изласка из ове ситуације, мање или више
болни, са мање или више жртава, али БЕЗ ЖРТАВА СЕ НЕ МОЖЕ –
„БЕЗ МУКЕ СЕ САБЉА НЕ ИСКОВА…“.
Ето, каже се да ће ДРУГИ КРУГ ГЛАСАЊА ЗА ПРЕДСЕДНИЧКЕ ИЗБОРЕ
ОДРЕДИТИ – „СУДБИНУ“ СРБИЈЕ!
А то значи, другим речима, – нама, нашој деци, унучићима…
Зато, пре него што се латимо да гласамо, ПОЧУЈМО ГЛАС НАШЕ ДЕЦЕ:
ПРЕДИЗБОРНА, ИЗБОРНА И ПОСТИЗБОРНА ЖЕЉА
ЈЕДНОГ ДЕТЕТА – СВЕ ДЕЦЕ СРБИЈЕ И СВЕТА
У дечијој емисији радио “СЛОВОЉУБЉЕ” – ПИСМА ДРАГОМ БОГУ – једно
дете је изговорило и овакву молбу:
„Молим Те, Драги Боже,… – да мој тата и моја мама примају редовно плату и имају времена за МЕНЕ…!!!
А шта и како да кажу – замоле Бога – она деца чији мама и тата уопште не раде, а тaквих је све више и више, све више – што смо ближи ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И НАТО ПАКТУ ..???
А шта да кажу она деца која су израбљивана /деца од 7-12 година/ за надницу од 1 или 2 долара дневно у фабрикама – казаматима – МЕГА КАПИТАЛА, који ДОС на велика врата доводи у намучену земљу СРБИЈУ???
То више није молба – то је ГОЛГОТСКИ БОЛ – ВАПАЈ – КРИК: „БОЖЕ МОЈ! БОЖЕ МОЈ! – ЗАШТО СИ МЕ ОСТАВИО?“
Родитељи, баке и деке, заштитимо нашу децу и унучад од ове ПОШАСТИ, ако треба и изласком на улице – проливајући своју крв за своје потомке, као што су то чинилии наши претци за нас – своје потомке!!!
Драган Славнић
Илустрације махом поставља новинар.де па критика иде на наш рачун а не на рачун аутора текста. Наслов текста не гласи КОНАЧНО СМО САХРАНИЛИ СРБИЈУ већ је то део илустрације којом је аутор илустрације (није новинар.де) исказао свој став о Изборима 2012 у Србији. Илустрација је са интернета – фејсбука, аутор нам није познат.Ментални склоп гласачког тела се лепо илуструје и на овом примеру.
Корисно је прочитати!
„Ne postoji skoro nikakva sansa da Tadic izgubi izbore, iako su izvan Ustava RS. Petooktobarci su prvo postavili svoje novinare u sva sredstva informisanja, a potom svoje poslusnike – pravnike:
http://www.youtube.com/watch?v=_TalFwmm5Zc
http://www.youtube.com/watch?v=WcCxn5z2zI8
http://www.youtube.com/watch?v=eIkEYglI1Lk
http://www.youtube.com/watch?v=qonjD48N2Fw
http://www.youtube.com/watch?v=5FEjOF_p2CE&feature=relmfu“
Драган Славнић
Ilustracija na kojoj stoji napisano „KONACNO SMO SAHRANILI SRBIJU“ u potpunosti odgovora rezultatima Djurdjevdanskih izbora u SRBiji, i sada svi neprijatelji Boga i SRBstva i svi SRBijanski sovinisti i separatisti mogu da slave i likuju, jer SRBije vise nema.
Nema SRBije Svetog Save, Cara Dusana, Kneza Lazara, Crnog Djordja i ostalih SRBskih velikana koji su krvlju i kostima svojim stvarali i podizali SRBiju svome nezahvalnom potomstvu koje nije danas vise sposobno da sacuva i djeci svojoj u nasledje da preda SRBiju Svetih i Slavnih Predaka svojih.
SRBija je sada mrtva i ona je javno sahranjena u ime „demokratije“ od njezinih izrodjenih sinova i kceri koji kao potomci Vuka Brankovica i Jude Izdajnika sa Bogom i SRBstvom: Pravoslavljem i Svetosavljem nikada nisu ni imali nista zajednicko.
SRBija ce iz mrtvitih vaskrsnuti samo onda kada se SRBi pokajane duse svoje vrate Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, kada se SRBi vrate Crkvi Hristovoj kao cuvaru SRBskog duha i Nojevoj barki SRBskog spasenja!
Zato su sile Necastivog na vreme se potrudili da kroz ekumenizam razore Crkvu Hristovu u narodu Svetog Save, da nebi imali SRBi tako vise kuda da pobjegnu od zla koje sada svijetom vlada. Neka nam Gospod bude u pomoci. Kako smo radili tako smo i prosli, kako radimo tako i prolazimo!
ИЗБОРИ СУ ФИНГИРАНИ /ПОКРАДЕНИ/…
ИЗБОРИ СУ ФИНГИРАНИ, ПОКРАДЕНИ…тако да са тим немају никаве везе
обични, „мали“ људи Србије – бирачи, па је врло, врло непромишљено и пренагљено симболиком НАДГРОБНОГ КРСТА „илустровати ментални склоп гласачког тела“, и готово патолошки осорљиво тврдити да је наслов примерен тексту.
Ови избори су, такође, сценарио „МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА“, па је корисно
– Бога ради – прочитати и погледати материјал у прилогу!
„Do pobede 5. oktobra došlo se,navodno,zbog krađe izbora od strane
Miloševićevog rezima. Ucinili su to uz pomoc organizacija “Velikog brata” kao sto su CIA, OEBS, Evropska komisija i Stejt department. Izveli su narod zbog kradje na izborima. Sada niko ne pominje izlazak na ulice, niti da je postojala bilo kakva nepravilnost na glasackim mestima, a kamoli – kradja. Ocevidno je da su najmocniji ili bar misle da jesu, oni kojima ledja drzi “Veliki brat”. Kakvi su ovo izbori bili:
http://www.youtube.com/watch?v=7rIkWqRx9LI
http://www.youtube.com/watch?NR=1&feature=endscreen&v=tnnVzselH-E
Evo i nastavka u Zajecaru… Sa desene strane ima jos delova… mada su neki vec uklonjeni… Izgleda da su krali Ujedinjeni regioni, bar na ovom mestu…
http://www.youtube.com/watch?v=s8Kvyw9qJLY&feature=player_embedded#
http://www.youtube.com/watch?v=UZehTNgTHkA&feature=relmfu
A, evo i Novi Sad, samo jedno biracko mesto…
http://www.youtube.com/watch?v=d3CHKcooMZ4&feature=related
A, kako se desilo u Zajecaru, prokleti kompjuteri!!!!
http://www.youtube.com/watch?v=B-oPU7jrCVs&feature=relmfu“
Драган Славнић