Вести

Милорад Дудук

Милорад Додик је као председник Републике Српске подржао једног од дванаест кандидата за председника Србије.

пише Драган Видаковић 02.05.2012

***

Као председник свих грађана Српске-у њихово име, стао је на страну једног кандидата и његових присталица, а против осталих кандидата и њихових присталица и у Српској и у Србији.

Ако га је нека велика мука натерала на то, да га и разумемо. Али ако је само ради своје симпатије, неке користи, ситније или крупније рачунице злоупотребио грађане Српске и Србије на овакав начин није требао та да уради јер последице таквог лакомисленог понашања могу бити дубоке.

И хајде да пређемо чак и преко тога, али како прећи преко Додикове оцене на завршној предизборној конвенцији ДС у Београду: „Тешко је било чупати Србију из блата деведесетих, али политика Бориса Тадића је показала како то може“.

Наравно, сасвим је могуће да је све тако, да се заиста ради о блату, али Додик је последњи човек који би смео епску жртву Србије и њених грађана, која је резултовала, у сагласју са невиђеном храбрости огромном жртвом Срба из БиХ, стварањем прве српске државе у историји, у најстроже забрањеној зони за Србе, оној са леве стране Дрине, да упореди са блатом.

Колико је само грађана Србије погинуло тих блатњавих деведесетих по Босни и Хрватској у настојању да се заштити српски народ и спречи понављање геноцида. Колико је само у Србији остало сирочића.

Све људске и материјалне ресурсе је несрећна власт из блатњавог периода несебично ставила у функцију одбране и заштите Срба на свим просторима на којима су били угрожени. А мало где нису.

Платили смо то, поред великих људских жртава, невиђеном инфлацијом, бедом, санкцијама, недостаком лекова, грејања, свеопштим заостајањем. На крају смо сурово бомбардовани и подвргнути револуционарном терору. Војно и политичко руководство смо утамничили што у Хагу, што по гробљима.

Пали смо и као људи и као народ на свим пољима: остарили смо-налазимо се пред демографском катастрофом; социјално, економски, образовно и здравствено смо чак и више него у блату. Налазимо се у живом блату. И то несебично и херојско време велике жртве грађана Србије нико здравог разума не би смео да блати, а најмање председник Српске. Док је председник.

Наравно да Додик може да буде за кога хоће ако мисли да је то у реду, али да тај трагични период- наш изгледа улудо проћердани живот, назива блатом деведесетих, то је, једноставно речено, једна велика срамота.

Драган Видаковић

http://vidakovicdragan.wordpress.com/

[jwplayer config=“Custom Player_copy“ mediaid=“23858″]