Вести

НАТО летак бацан 1999 године током Агресије на Србију

Нама- који силом прилика на свет гледамо из жабље перспективе, многе ствари делују потпуно неразумљиво и неповезано, али је зато креаторима наше стварности све потпуно јасно и у теорији и у пракси јер оно што ми видимо данас само је резултат потеза повучених ко зна кад.

пише Драган Видаковић,01.05.2012

***

Шта су на пример мислили бесловесни демонстранти који су америчкe и немачкe заставe везанe у чвор носали улицама Београда рушеног и од једних и од других? Јесу ли несрећници предвиђали и нехотице призивали налете немачко-америчких бомбардера или само наговештавали овај америчко-немачки изборни мапет шоу, провинцијалну, бедну копију империјалних бљештавих изборних представа?

У овом позоришту лутака Конузина (који се прсио српством једно време) и Руса нема ни у траговима. Тотални су аутсајдери на овим изборима окренутим Западу, и оно мало њихове присутности на Балкану опстаје искључиво захваљујући невиној дечијој српској љубави за „мајчицу“, која иако баш и није маћеха, ипак не показује готово никакву заинтересованост за ту скоро ничим изазвану љубав несрећне мусаве дечице.

Један кандидат за председника се у Хановеру сликао са Меркеловом (и Кинезом у пролазу) а противкадидат са Ђулијанијем (и Монгомеријем) који поручује да ми треба да заборавимо што су нас убијали и рушили, јер је тобоже важна само будућност, а нама у Хагу не заборављају ништа, претресају нам све од доласка Словена на Балкан, Начертанија па до Шешељевог политичког говора у Хртковцима који процесуирају као врховни злочин коме на свету изгледа нема равног.

Овдашњи избори су, дакле, само наставак бројних америчко-немачких обрачуна започетих разбијањем СФРЈ који као и сви досадашњи ни овога пута неће бити у нашу корист, јер за разлику од осталих балканских урођеника према Србима ни једна страна нема елементарног поштовања, пошто ни ми сами једни према другима и према својој држави немамо никаквог респекта. Наравно за оне који мисле да је бољи ујед змије отровнице у пустињи од лаганог гушења узрокованог стискањем огромног питона или обрнуто, можда то и није тако, али трагично искуство српског народа и са једнима и са другима не обећава нам сасвим сигурно ништа добро.

Улазак у НАТО и формално или неформално признање независности Косова се уопште не помињу у изборном каруселу. Вешто су те две најважније теме забашурене брбљањем о инвестицијама, правди, сигурности, чврстини, равномерном развоју типа: у сваком селу ФИАТ, и ко зна све чиме.

Лутке на концу изводе разне вратоломије, неке вичу, неке ходају по жици, неке гутају ватру, неке попут Худинија разбијају главе, ланце и катанце, неке нестају пред публиком, неке имају кловновске тачке; углавном свe: клече, шене, моле, проклињу, заклињу, све би учинилe да добију глас, да живе боље од енглеских лордова следеће четири године. Трбухозборци имају пуна уста посла.

А о НАТО и Косову ће после избора. Из ове Гогољеве „Хлестјаков-штине“ сутра намеравају да извуку основу да са овом земљом раде шта хоће, али морају да знају да никакве одлуке које се не заснивају на плану и програму којим се добију избори неће бити легитимне. Биће ништавне. Не може се из приче о месечевим менама извући основа ни за једну кључну одлуку која се тиче опстанка народа и државе. Није касно да изађу пред народ и јасно и гласно кажу шта мисле да раде када добију изборе по ова два најважнија питања.

Без тог изјашњавања ово ће бити лажни избори који ће сутра под фирмом да је тако народ хтео својим гласовима послужити за све и свашта, тако да ће се сигурно, као у оној причи, кајати и они који у мрачном тунелу узму (драго) камење и они који га не узму. И ко гласа у овом тунелу шарених обећања кајаће се, и ко не гласа кајаће се још и више.

Драган Видаковић

http://vidakovicdragan.wordpress.com/