logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија, Друштво, Европа    Аутор: новинарство    пута прочитано    Датум: 16.04.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Naslovna VESTI, 15.04.2012

Najradosnijim pozdravom „Hristos vaskrse! Zaista vaskrse!“ Njegovo preosveštenstvo vladika Nikanor (Bogunović) svim pravoslavnim Srbima širom sveta čestita najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Isusa Hrista.

15. 04. 2012. 12:02h | R. Lončar – Vesti | foto: V. Sekulić

***

Episkop banatski svojim sunarodnicima u otadžbini i rasejanju takođe želi da im ova godina bude srećna i blagoslovena i da žive u miru, ljubavi i bratskoj slozi.

Post, molitva, pričešće i milosrđe hrišćanske su vrline koje spasavaju dušu i oslobađaju je od greha, poručuje vladika Nikanor, dodajući da sve što nam se dešava, događa se po Svetom pismu, kao i da individualizam i egoizam vladaju svetom i napreduju tolikom brzinom da ljudi zaboravljaju na suštinske stvari.

Briga o rasejanju

Pošto trećina srpske populacije živi u tuđini, kako naš svet u ovo vreme materijalizma da očuva pravoslavnu veru, svetosavsku tradiciju i nacionalni identitet?

– Naš narod se rasuo po svetu sticajem raznih, a najviše nesrećnih okolnosti koje su vladale našom zemljom. I to je nesreća naša. Tu je najpre trebalo da mi kao Crkva, kao država, kao škola, kao porodica i druge institucije društva, zadržimo narod naš, pogotovo stručnjake da ostanu u svojoj zemlji. Jer, nigde im neće biti lepše nego kad su svoji na svome. Kad napuste svoju zemlju, biće sa svojima, ali neće na svome. Ali, kad je već do toga došlo, onda je njihova obaveza da čuvaju veru i da brinu o grobovima predaka, a sami sebe i svoje potomstvo sačuvaju od asimilacije. Njima to nije lako i zato im je potrebna pomoć. Najpre pomoć od Crkve naše, zatim preko sredstava javnog informisanja, poput „Vesti“, treba da budu u toku sa dešavanjima u starom kraju i da čitajući literaturu na srpskom čuvaju svoj jezik. Važna su i okupljanja oko naših nacionalnih organizacija, dopunske škole, časovi veronauke, negovanje folklora, kulture i umetnosti. Možda je u Evropi, za razliku od Australije, Amerike i Kanade, lakše da brinu o očuvanju duhovnog i nacionalnog identiteta, jer nije velika razdaljina od otadžbine. Ali, ni u prekomorskim zemljama, ukoliko postoji dobra volja, to nije nemoguće. Važno je hteti i imati dugoročni plan. Naš narod u rasejanju je zaslužio da mu se pruži ono što se najviše može, kad nažalost nije moglo u otadžbini, pa su mnogi morali da odu.

Bili ste episkop gornjokarlovački tokom građanskog rata devedesetih godina, kada je mnogo Srba napustilo svoje domove.

– Trudim se da makar u molitvama zadržim u uspomeni sve te naše stradalnike koje sam upoznao za skoro pet godina nesrećnog rata, od prvog dana svog dolaska pa do poslednjeg dana izlaska zajedno sa narodom i sveštenstvom iz Gornjokarlovačke eparhije. Bio sam prvi episkop koji je prvu srpsku žrtvu toga rata sahranio. Bio je to Rajko Vukadinović, koji je poginuo 31. marta 1991. na Plitvicama. Bogu se molim da se tako nešto nikad ne ponovi. Da niko nikad više ni u jednoj zemlji ne doživi ono što smo mi tamo doživeli i preživeli. Bila je to strahota poznata celom svetu i šteta je što mnogi ne žele da čuju pravu istinu. Ili ne mogu da je razumeju. Može da je shvati samo onaj ko je tamo živeo i sve to preživeo.

Dobra volja sve rešava

Kako sada, nakon povratka iz Australije gde ste bili od 1999. do 2003, sagledavate episkopsku službu na petom kontinentu?

– Potreba je bila da se pošalje jedan episkop u Australiju, jer je Crkva uvek brinula o našem narodu. Žreb je, tako da kažem, pao na mene. Ne zato što nije bilo boljih episkopa koji su bolje poznavali prilike u tom delu sveta, već je SPC smatrala da bi moj odlazak tamo bio koristan. Poslušao sam Crkvu, znajući za probleme sa kojima se suočavao naš narod tamo, ali sam smatrao da oni nisu toliko veliki i da se radeći može doći do nekih poboljšanja i rezultata. Čini mi se da je tako nešto i bilo.

Sa kakvim mukama se danas suočavate u arhipastirskoj misiji na terenu Eparhije banatske?

– Nemamo nekih posebnih problema osim svakodnevnih domaćinskih briga oko vođenja svoje kuće. Tražimo od sveštenika i monaha da budu što bolji pastiri. Da sa narodom rade koliko mogu, da u ovoj ekonomskoj krizi vidimo gde smo i šta možemo učiniti da se ne zapustimo. Bogoslužimo, sastajemo se, podižemo nove i obnavljamo dotrajale hramove, rukopolažemo nove sveštenike.

Sa kakvim iskušenjima se srećete u banatskoj multikonfesionalnoj i multinacionalnoj sredini?

– Mi apsolutno nikakvih problema nemamo. Tu je najveća rumunska zajednica i sa njima smo u vrlo lepim odnosima, na čemu smo Bogu zahvalni. Nažalost, naša Crkva i naše sestrinske eparhije poput Timočke i Braničevske imaju problema sa Rumunskom crkvom. Ima u Banatu i Mađara katolika sa kojima takođe nemamo nikakvih problema. Bilo je pre nekih pet-šest godina na teritoriji naše eparhije malih međunacionalnih sukoba među omladinom, ali se brzo prevazišlo dobrom voljom obe strane. Imamo i dosta Makedonaca sa kojima smo u vrlo lepim odnosima. U nekoliko crkvenih opština imamo Makedonce za predsednike ili blagajnike. Oni dolaze u naše hramove i sa radošću možemo da istaknemo da u Banatu imamo lepe međunacionalne i međukonfesionalne odnose. Ali, može uvek biti bolje i na tome stalno radimo.

O kanonizaciji Njegoša 

Zašto ste svojevremeno na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC izdvojili svoje mišljenje u vezi s odlukom vezanom za jerarhiju u Makedoniji koja prebiva u raskolu?

– Jednom prilikom je naš Sabor zauzeo stav po tome pitanju. I doneo je odluku da se makedonski narod zajedno sa delovima makedonske jerarhije stavi pod određene

Daleko je svepravoslavni sabor

Učestalo se govori o predstojećem sve pravoslavnom saboru. Dokle se stiglo sa pripremama?

– Smatram da se nije mnogo odmaklo od samog početka. Koliko mi je poznato, ključna pitanja koja su bila na dosadašnjim predsaborskim zasedanjima nisu rešena. I to osnovna pitanja kao što je na primer diptih, odnosno poredak crkava, a mora da se zna i precizira gde će biti čije mesto. U vezi s tim, sada ima spornih pitanja između nekih pomesnih crkava, kome šta pripada. Istočne patrijaršije, njih četiri, imaju svoje stavove, Moskovska patrijaršija svoj stav. Dok to ne bude rešeno, sva druga pitanja se ne mogu rešavati za okruglim stolom.

sankcije zato što je tzv. Makedonska crkva prethodno zauzela isti stav prema našoj Ohridskoj arhiepiskopiji na teritoriji Makedonije. Mislim da je trebalo mudrije postupati, da je trebalo razgovarati. Razgovorima se sve može postići, pa neka i duže traju. Odluka je ipak doneta na predlog arhiepiskopa Jovana (Vraniškovskog). Moje mišljenje je, po tome pitanju, ostalo usamljeno. Nisam hteo da glasam za tu saborsku odluku i danas sam protiv nje.

Iduće godine slavi se jubilej Milanskog edikta, kojim je rimski imperator Konstantin dopustio hrišćanstvo. Kako teku pripreme u SPC za proslavu u Konstantinovom rodnom gradu Nišu i koliko su realne priče o pozivu vatikanskom papi?

– Bila je na dnevnom redu Svetog arhijerejskog sabora proslava 1.700 godina Milanskog edikta u Nišu. Zvanični stav zasad je da se pozovu svi poglavari pomesnih pravoslavnih crkava i predstavnici svih drugih verskih zajednica iz naše zemlje. Definitivno je otpao poziv papi na tu proslavu. To je konačno odlučeno. Ako bi se kojim slučajem pozvao papa, i sami predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava rekli su da se ne računa na njihov odziv. Nama je stalo da dođu predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava na proslavu.

Bili ste najpre vikarni hvostanski episkop u Crnoj Gori na ispomoći tadašnjem mitropolitu Danilu. Kakav je vaš stav o kanonizaciji Petra Petrovića Drugog Njegoša, odnosno vladike Rada?

– Svaki nadležni arhijerej predlaže za svetitelja kandidata sa svoje eparhije. To je sad u nadležnosti mitropolita Amfilohija. Znam da ima ljudi koji su raspoloženi za kanonizaciju Petra Petrovića Drugog Njegoša, ali Sabor je taj koji donosi konačnu odluku, pa ćemo videti. Ne bi mi smetalo da u diptihu i kalendaru srpske crkve bude i Njegoševo ime. Radovao bih se. Bio bi to još jedan više razlog za molitve i još veću radost Crkvi našoj. Ali, to je najpre stvar nadležnog episkopa, zatim komisije za kanonizaciju i proučavanje žitija kandidata koji se predlaže, pa onda dolazi odluka Sabora.

Novotarije i samovolja

Sveti arhijerejski sabor je odavno formirao i komisiju za liturgijska pitanja da bi se razrešile nedoumice oko odstupanja od viševekovne tradicije bogosluženja u srpskim crkvama.

– Ta komisija je osnovana još za vreme života vladike Save Šumadijskog i patrijarha Pavla. I vrlo malo je uradila. Ostalo je sve kao što je bilo -tradicionalno. Smatram da je to dobro. Ove novotarije, koje se nažalost uvode u pojedinim našim eparhijama,

Gost „Vesti“

Episkop banatski Nikanor je nedavno bio gost beogradskog Dopisništva „Vesti“ gde se sreo sa predsednikom kompanije Nida Verlag Gmbh Dušanom Vidakovićem, izdavačem našeg lista iz Frankfurta, glavnim i odgovornim urednikom Ratkom Dmitrovićem i Rajkom Milovanovićem, direktorom kompanije koja izdaje „Vesti“ na australijskom kontinentu.

plod su samovolje. Preporučeno je i poručeno da se ostane pri starom načinu bogosluženja, ali neki episkopi se oglušuju i nastavljaju po svome. Zato nastaju rasprave među sveštenstvom i narodom, otuda problemi. Ja se držim odluka Svetog arhijerejskog sabora, držim se predanja kao što su se pridržavali i naši stari.

Koliko je realno objašnjenje da se uvođenjem novotarija u bogosluženje, u stvari vraćamo u rano hrišćanstvo?

– Kako se možemo vratiti u vreme kada su živeli apostoli i u doba kad je Gospod Isus Hristos ustanovio evharistiju (pričešće)? Kako ćemo se vratiti u prvi vek hrišćanstva kad tada nije bilo hramova? Bile su katakombe. Kako ćemo otići u prva tri veka ove ere kada nije bilo slobode hrišćanstva? Od četvrtog veka dobijamo slobodu. Od tada počinju da se grade hramovi, postavljaju ikonostasi, pa opet dolazi do rušenja, ponovo dolazi do blokada. Crkva se do osmog veka bavi poslovima koji su bitni za njen opstanak do današnjeg dana. Ne možemo mi sve to sada da zanemarimo. Kakvo smo učenje od naših predaka primili, tako ima i danas da bude. I to nije smetalo nikome, ni jednom srpskom svetitelju počev od Svetog Save, pa do svetog Nikolaja Žičkog i svetog Justina Ćelijskog, a sad smeta nekim našim novim ljudima. Ne smatram da smo veći od svih naših svetitelja.

Znanja sticao u Rusiji i Nemačkoj

Episkop Nikanor (Veljko Bogunović), rođen je 20. avgusta 1952. u Medveđi kod Obrovca, u Dalmaciji. Bogosloviju Sveta Tri jerarha u manastiru Krka završio je 1973. Posle položenog bogoslovskog ispita zrelosti – mature, zamonašen je 27. avgusta 1975.

Odlazi zatim na bogoslovske studije u Zagorsk (Sergijev Posad) u Rusiji, a postdiplomske studije završio je u Nemačkoj.

Na majskom redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC 1985. godine izabran je za episkopa hvostanskog, vikara mitropolita crnogorsko-primorskog Danila. Čin arhijerejske hirotonije 11. avgusta te godine obavio je patrijarh srpski German uz učešće nekoliko arhijereja SPC.

Na ovoj dužnosti ostaje do izbora za episkopa Eparhije gornjokarlovačke 1991. godine. Sveti arhijerejski sabor 1999. bira vladiku Nikanora za episkopa upražnjene Eparhije za Australiju i Novi Zeland Mitropolije novogračaničke i administratora Eparhije australijsko-novozelandske. Za banatskog episkopa izabran je 2003. godine.

 

 

15. 04. 2012. 12:02h | R. Lončar – Vesti | foto: V. Sekulić




7 коментара у вези “Papa ne dolazi u Srbiju”
  1. Лепо је чути најрадоснији поздрав „Христос васкрсе!Заиста васкрсе!“ које упућује свим православним Србима овде и широм света Његово прeoсвeштeнство Владика банатски Никанор.И Вама цењени Владико одговор : „Заиста васкрсе „. Радост ми је чути Ваше речи ,сада нам се у Србији мање обраћате, а потребне су нам Ваше речи поуке.Хвала Вам што сте се после дужег времена огласили радосним поздравом.Желим Вам добро здравље на многаја љета , и да се сретнемо на трибинама -сусретима као раније.Ваша духовне мисли које смо помно слушали ми дају снагу. Овај текст , који је објављен на сајту novinar.de причини ми велику Васкршњу радост . радост.

  2. Zasto SRBi sami svode SRBstvo svoje na danasnju SRBiju, koja po zamisli tvoraca Novog svetskog poretka treba da bude jos manja nego sto je sada, da bude manja od nekadasnjeg beogradskog Pasaluka, kada je poznato da ISTINSKA SRBija Svetog Save, koja obuhvata sve SRBske zemlje koje se spominju u SVETOSAVSKOJ HIMNI, nabraja i Makedoniju kao jednu od SRBskih zemalja?

    Zasto se SRBi sami medjusobno po pokrajinama djele, i zasto SRBi sami ne mogu da razlikuju svoju pokrajinsku pripadnost od nase Svete SRBske narodnosti? Trebalo bi da bude za SRBe nevazno i svedno da li je neko od SRBa po mjestu svog rodjenja „Sremac, SRBijanac, Makedonac, Bosanac, Crnogorac, Licanin, Dalmatinac, Banacanini“ itd. a puno vaznije da li je neko po svome duhu: vjeri i krvi, jeziku i kulturi pravi SRBin: Pravoslavci i Svetosavci?!

    Svako ljudsko bice koji nije SRBin po svojoj narodnosti moze se nazvati sa punim pravom ako zivi u nekoj od SRBskih zemalja Svetog Save, po mjestu svog boravka SRBijancem, Bosancem, Crnogorcem itd. ali ne i SRBinom kojeg nema i ne moze biti dok ga majka SRBkinja ne rodi i majcinim mlijekom ne zadoji!

    Od nekrstenog SRBina koji ima svoju SRBsku svijet uvijke moze krstenjem da postane Pravoslavac i Svetosavac, od gresnika kroz pokajanje SVETAC BOZIJI, a od onog koji nezna za svoje SRBstvo pa makar on i krsteni bio – moze samo izdajica biti.

    Po Zavestanju Svetog Simeona Mirotocivog od Mile Medica: „Mnogi bi sa Istoka i sa Zapada da nas kroz hriscanstvo posvoje i uniste, a nama je cedo moje, da u hriscanstvu opstanemo i svoji ostanemo. U tome je smisao nase vjere. Nasa vjera jeste hriscanska, nase hriscanstvo je pravoslavno, a nase pravoslavlje je SRBsko. Tako je i tako ce se zvati. TO JE MOJA VJERA I MOJE VJERUJU“.

    Samo ce SRBi, ako budu tako vjerovali moci zaista medjusobom i svim ljudima dobre volje da se pozdrave nasim drevnim SRBskim i hriscanskim pozdravom HRISTOS VOSKRESE! VOISTINU VOSKRESE!

  3. Ova radosna vest za srpski narod se drzi u tajnosti. Na sajtu patrijarsije nema o tome ni reci, ali se zato Zakljucivanje v.Zizilijusa toplo pozdravlja.
    http://borbazaveru.info/content/view/4533/1/
    „Но, није наше да о томе судимо, али смо сигурни да један правоверни епископ не би тако олако давао изјаве о папином доласку, поготово што се зна да главни циљ римског папе није посета римокатоличким верницима, којих у Србији има мање од пет процената, него тријумфалистички поход на СПЦ.“

  4. Treba se zapitati zasto V.Nikanor objavi ovu vest,koja je i naslucivana,jer se nisu stvorili pogodni uslovi kod naroda da papa dodje.Novinari Vesti su trebali pitati Patrijarha i ostale vladike koji su stvarali kod naroda pometnju i pozivali papu sto javno sto tajno.Vladika Nikanor papu zasigurno nije pozivao.“Ove novotarije,koje se nazalost uvode plod su samovolje pojedinih episkopa….“-Pa sta na te novotarije i smovoljne episkope kaze Patrijarh?Trebalo bi ovi novinari iz Vesti da postave ta pitanja Patrijarhu,jer V.Nikanor“govori ono sto verni narod Srbije misli“.Svejedno,hvala Vestima sto su se setili pravednika,V.Nikanora ciji se glas nije odavno cuo u narodu.Hvala Vestmia sto Srbe Au vise ne maltretiraju „kuda plovi bela ladja mirka dobrijevica“a bolje i po njega da se pritaje njegove sablazni i beda.Glas naroda i „povoljne vetrove“ ne cuje svako,pa otuda i zasto su neka pitanja poistavljena a neka nisu i kome su postavljena a kome nisu.Da,zasto bi Vesti postavljali Patrijarhu pitanja koja postavise V.Nikanoru,jer tako bi obelodanio da je zaista papu pozivao,da zna za ekumeniste i novotarce koji sablazne narod,da zna za nepravdu na koju se narod zali u svim eparhijama sto cini svestenstvo…a o rasejanju da ne govorimo koje je V.Nikanoru posebno poznato gde svestenstvo rastrze za svoje zepove a njihovi miljenici i sluge za svoje.

  5. Posto papa ne dolazi nece se izgraditi statue svih rimskih imperatora i Konstantinov kompleks i nasa crkva ce namenjeni novac jos bolje upotrebiti.
    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:376031-Godisnjica-Milanskog-edikta-bez-pape-i-krsta
    Iako su sve medije Vatikana i Srbije objavle ovu vest sajt patrijasije jos cuti i umesto toga su za udarnu vest postavili Posetu americkog vladike Longina Australiji? U Australiji ce se verovatno raresiti dogmatski problemi SPC, a i postoji bojazan da ce Nis pripasti uskoro Kosovu pa je najbolje da se novci predvidjeni za izgradnju Konstantinovog kompleksa preusmere za australijski Koledz.

  6. Susret nesvrstanih ce se odrzati u Australiji-„Ni po papu ni po stricevima vec za dzep svoj“Svestenstvo Au ce se sastati,nadajmo se da ce svi poneti tapije svojih nekretnina i da ce razmatrati njihovo poreklo.Inace crkveno imanje Slobodne srbske Au im je koska koju jos glodju i masne brke.Koledz Sveti Sava u Au je rupa bez dna,ironija nekog promasenog mozga bez mozga.Da li iko zna ko placa ice i pice svestenstvu za taj susret u Brizban,i o cijoj glavi i cijem dzepu raspravljau?

  7. Spc ce ovaj novac ‘ustedjen Nedolaskom’ proslediti katolicima a ne Kolerdzu:
    http://www.srbinaokup.info/portal/2011-11-06-12-10-08/261-sta-se-to-desava-u-spc-i-vladike-za-qnovo-dobaq
    Сада Владике неће бирати оне који другачије мисле, који нису за екуменизам, и тиме се смањује број Владика који су за непромењено Православно учење и Богослужење, а увећава се број оних који су послушни онима који хоће унију са Западом, и примање папе. Што је најгоре, позивају се ти на послушност, и очинским односом уљуљкују савест тих млађих да треба да их слушају, и онда се њихове душе колебају између слушања савести и слушања духовника, који би да папу велича (мислим на епископа бачког). Не бирају се епископи сада по светости и врлинама, него по спремности да буду „на инији“,
    http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/vatikan-i-raspad-jugoslavije-da-li-je-papa-stvarno-mirotvorac.html
    http://borbazaveru.info/content/view/4562/1/
    http://www.novinar.de/2011/09/21/episkop-muftija-i-depese.html


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo