Трибина у Жабљу
Трибина и промоција документарног филма „Чуј, Србине брате!“ и књиге – “ТАЈНА БЕЗАКОЊА”, одржана је у суботу, 31. марта 2012. године у Жабљу, са почетком у 19 сати.
+++
Овој трибини присуствовало је четрдесетак мирјана заинтересованих да чују и у филму виде оно што је тема трибине – БЕЗАКОЊЕ које се у Српској православној Цркви спроводи.
Након пројекције филма, у трајању од око сат времена, присутнима су се обратили Мирослав Вујанић, Добросав Вујовић, Сима Огњановић и Остоја Дражић. У дискусији, оја је после пројекције филма трајала још око сад ипо, истакнуто је и да је било оптужби да су организатори ових трибина расколници и секташи, што је нетачно. Ову трибину организују чланови Српске православне Цркве који редовно иду на литургије и који су потписници писма упућеног СА Синоду и писма упућеног епископу Иринеју Буловићу, својим именом, презименом и адресом. У свом обраћању присутнима, Остоја Дражић је прочитао допис који је са његове стране 11. новембра 2008. године упућен митрополитима и епископима СПЦ, следеће садржине:
” Многопоштовани и уваћени високопреосвештени митрополити и епископи Српске православне Цркве, велика је смућеност у народу настала и још се већа спрема. Свакоме добронамерном сада би требало да је потпуно јасна намера тзв. новотараца и екумениста када је у питању Српска Православна Црква и Српски народ, а то је да народ Српски изгуби благодат Бога Живога, а Српска Православна Црква да не пребива више у Истини. Ништа се не дешава случајно. Случај постоји само за онога који не зна или који не верује. Почело је још давне 1990. године непосредно по устоличењу Иринеја (Буловића) на трон Епископа бачког и његовим променама служења Свете Литургије, као и његовим укупним понашањем које је било у многоме саблажњиво за многе старе верујуће Новосађане, који су и у најтежа времена остајали и остали верни вери Православној. Наставило се 1993. године оним чувеним стављањем потписа Иринеја (Буловића) на документ у Шанбезију, о коме се тако мало зна, а који је већ тада указивао на огромне екуменистичке амбиције не само тога епископа. Наставило се, затим, 2002. године уџбеницима за веронауку Игњатија (Мидића), Епископа браничевског, а са одобрењем Светог Синода у коме је главну реч за просвету имао Иринеј (Буловић).
Готово невероватно делује да се, примера ради, у веронаукама за први и други разред основне штоле ни једном не користи реч ПРАВОСЛАВЉЕ. Како нашу децу научити шта је Православље које је једина, права и истинита Црква Христова на земљи, ако се чак ни реч не помене? Немогуће је, а то је управо и намера, да се учини да Србима у будућности буде свеједно којој вери припадају. Наставило се даље и још увек се наставља настојањем, сада већ приличног броја епископа наше Цркве, да се живот Цркве врати у време пре Васељенских сабора, јер једино тако могу остварити своје новотарске, јеретичке и екуменистичке науме. Наставило се и још увек се наставља са служењем Свете Литургије противно Типику и противно још увек важећем Службенику. Ћутало се на Светом Архијерејском Сабору свих ових година на све што се дешавало у Српској Православној Цркви. Ћутало се и ништа не предузимало када је Иринеј (Буловић) у Епархији бачкој започео са уношењем новотарија у Свету Литургију; ћутало се чак и када је Иринеј (Буловић) јавно признао да је од папе примио бискупски крст и прстен (2003. године), а он није једини који је то примио; ћутало се и ништа није предузимало на безакоња многих епископа (а, шта је друго до безакоње Цркве?).
Примера тог безакоња је, заиста, много и најистакнутији примери су забрана причешћивања на неограничено време м. Михаили и забрана служења Свете Литургије у манастиру Праведног Јова у Прекопечи (Епархија шумадијска), премештање свештеника на другу парохију без његове сагласности и без икаквог образложења (Епархија бачка, жичка, шумадијска), рукоположење свештеника без назначења (Епархија бачка).
Захваљујући том ћутању, ми данас имамо то што имамо: јеретичка учења, бујање екуменизма, безакона поступања, масовно увођење новотарија у служењу Свете Литургије, саблажњавање православног народа многобројним и разноразним поступцима већ поприличног броја епископа, раскол у Српској Православној Цркви у Аустралији (који се могао и морао избећи) и претњу раскола у самој Србији.
Уважени и многопоштовани Митрополити и Епископи Српске Православне Цркве, више се заиста не може и не сме ћутати. Борба за Истину и борба за Православље је најсветија борба. Молим Вас и преклињем, не само у своје име, него и у име многих који и даље не прихватају њихова јеретичка учења, њихов екуменизам, њихова безакоња и њихово новаторство, не одустајте од те борбе ни сада ни никада. Дигните свој глас и затражите јавно и одлучно да се на Сабору Српске Православне
Цркве сви који су се огрешили о Канон, Типик и Устав Српске Православне Цркве, сви који су примили бискупски крст и прстен од папе, сви који су огрезли у безакоњу и новаторству, да се сви они покају.
Ви, који сте на страни Истине, на страни Правде, на страни Православља, Ви у које народ Српски и православни има неограничено поверење, немојте одступити у овој борби која је, у суштини, постала и борба за спас Српског народа.
У Господу грешни раб Божији, Остоја Дражић”
Za njih Kanon, Tipik i Ustav SPC ne znaci nista, ali ako narod gresi onda primenjuju jezuitske metode i izbacuju iz Crkve opet nekanonski.
http://www.pravoslavljedanas.info/Izdaja.htm
– Свети Синод и поједина браћа архијереји су се директно, неканонски и неуставно мешали у живот рашко-призренске Епархије уз апсолутно неуважавање мене као епархијског Aрхијереја, мог рада, залагања, што по канонима СПЦ никако није допуштено! То непристајање на њихово мешање у унутрашњи живот рашко-призренске Eпархије био је сукоб који је трајао пуних пет година да би се завршио мојим протеривањем из Eпархије, забраном служења, и ево садашњим околностима.
Свима је позната „чувена тројка”: Амфилохије, Атанасије, Иринеј и њихове присталице Григорије, Фотије… који су директно
оспоравали мој рад и постојање у својству Aрхијереја.
http://www.novinar.de/2012/02/26/video-vladika-artemije-govori-o-svom-progonu.html
http://www.novinar.de/2012/02/26/podse%c4%87amo-arhimandrit-simeon-za%c5%a1to-me-gone.html
Zamislite sledecu situaciju:
U Futogu, malom mjestu pored Novog Sada odrzan je medjureligiozni skup sa zajednickom molitvom.
Skupu su prisustvovali: „pravoslavni episkop“ Irinej Bulovic, muslimanski hodza i ekspert za pravljenje zapisa i talismana Mehmed Mufljeti, papo katolicki fratar Lucio Mehmedpasic, pastor karizmatickog pokreta Zoran Bata Nikezic, joga letac Zorica Biba Jaukovic, vidovita Zorka, Ljilja vjestica, prozorljivi deda Paun,lezbejsko udruzenje brkate zene u crnom, kao predstavnik ateista govorice Ceda Jovanovic i Natasa Kandic, pored njih ucestvovali su predstavnici transceditalne meditacije, udruzenje baba koje gleda u pasulj, udruzenje baba koje mute olovo i udruzenje djedova koji gledaju u list od palme.
Prilog od ulaznica sa ovog skupa bice doniran udruzenju starih hipika, udbasa i homoseksualaca, zvanom beogradska patrijasija a donacija ce biti urucena pred ulaz te iste patrijasije, koja je podignuta novcem od svjetskog saveza crkava.
U sklopu molitve, ucesnici skupa ce za jedno drvo objesiti zaklanog kokota i pored njega ce zabiti jedno isarano drvo, zvano totem. Pored tih amajlija „episkop“ backi Irinej ce prizvati duh velikog arhitekte svemira.
Na kraju ce svi ucesnici skupa da se uhvate za ruke i napravice molitveni krug, posle kojeg ce igrati igru „ringe ringe Raja dosa cika Paja“.
Evo zamiliste ovu sprdnju. Naravno, svi cete se smijati ovome i reci, to je nemoguce.
Ali gospodo, ovo je moguce, OVO JE DANAS STVARNOST i sve se ovo desava na skupovima svjetskog saveza crkava svake godine, samo sto tamo umjesto Ljilje vjestice ucestvuju malo jace vjestice a umjesto djeda Mrguda neki jaci satanisti.
I to satasnko udruzenje je dalo novac za izgradnju srpske patrijasije i tamo je beogradska patrijasija, zajedno sa svim ostalim „crkvama“ svjetskog pravoslavlja organski njihov clan, jos jednom NJIHOV ORGANSKI CLAN, to je, kako je rekao ruski lazni patrijah Kiril 1991 godine u Kanberi, dom svih pravoslavnih, da ponovim jos jednom jereticki magarac Kiril je rekao 1991 godine u Kanberi DA JE SVETSKI SAVEZ CRKAVA NAS DOM!!!
I ima li nekog trika, pomocu kojeg ova stoka moze da se nazove pravoslavnom???
Tu stoku bi trebalo strpati u zatvor, osisati ih do glave, obrijati na suvo i onda ih dobro zaprasiti praskom protiv vaski.
Posle toga ih treba pustiti, udariti ih dobro nogom u guzicu i reci MARS.
Meka idu na gradjevinu neka rade ili neka kopaju u agrokombinat a u manastir toj stoki ne bi se smjelo dati ni da priviri.
Neka idu kod Ljilje vjestice i vidovitog djeda Pauna, tamo im je mjesto.
Jel vi shvatate da beogradska patrijasija nije Crkva Bozija i da je ona skoro 50 godina organski clan svetskog saveza Crkava.
Dakle beogradska patrijasija je jeres i gad pred Gospodom i zbog njih se spustio gnev Boziji na srpski narod i ostace taj gnev sve dotle dok se srpski narod ne odvoji od njih i i ne pridje Crkvi istinitih pravoslavnih hriscana, koji je sada par stotina u Srbiji.
Ali tih par stotina su Crkva.
I zapitajte se, koja je to sila koja ove pedere, udbase i hipike iz beogradske para sinagoge tjera da PO SVAKU CIJENU bude u svetskom savezu crkava. Nema te sile koja ce ih izvuci iz te rupe pune govana, oni se tamo tako divno osjecaju, sta vise oni taj njihov boravak i kupanje u govnima smatraju ispovednistvom, kako rece novopostavljeni hipik krusevacki David.
Episkopi i neki clanovi vlade podrzavaju ideju da se sve riznice SPC van granica Srbije predaju tim zemljama kao i osnivanje pravoslavnih crkava sa atributom tih zemalja: Crna Gora, Hrvatska…
http://www.pecat.co.rs/2012/03/demanti-u-kojem-nista-nije-demantovano/
„Шијаковић је потврдио, оно што смо и написали, да предаје на три факултета, што, сазнадосмо, изискује његове огромне напоре. Потврђено је оно што знамо, да је некада био министар вера, а да је сада државни секретар. Шијаковић нам је још једном показао, оно што такође већ одавно знамо, да у сам врх његове селекције владика спада владика захумско-херцеговачки Григорије. Ту нас је Шијаковић просветлио и податком да је поменути владика – о коме смо, као о великој звезди модерности и бизниса, дубровачком понизном извинитељу, те „нашем својеврсном Обами“, већ писали – као студент демонстрирао против Милошевића. Тако нам је сада много јасније како је и зашто из свег гласа поменути владика тражио да се Радован Караџић и Ратко Младић предају Хашком трибуналу итд.“