Вести

Патрон Иринеј Буловић

Чудо Св.Архангела Михаила је празник који слави Еп.Бачка као свог Патрона. Септембар је, дан 19и. Тутор Власта, појац Мита, Невен Далматинац и поп Сава ревнитељ,

ФГ  Истина је само једна владика Артемије

+++

кренуше Савиним Пежоом 205. на север Бачке, у Суботицу, где је ове године прослава Патрона. Домаћи парох новотарац, пореклом из Коњица, отишао је мини бусом са женама из Цркве. Тутор и појац нису хтели са њим, и то су правдали да им је „навек мука у афтобусу“. Нису прецизирали због чега или због кога. Ранијих година, владика је строго наређивао да сваки свештеник, како зна и уме, мора довести аутобусом што више верника. Како је интересовање јењавало, буквално је настала потера за онима који би ишли на прославе Патрона. Таква потера једино се може упоредити са оним грозничавим трагањем за младим студентом који би за 220 евра ишао у Тезе, на екуменске молитве у Француску. Том свештенику, који прикупи што више младих верника за Тезе, расте рејтниг и добија поене код Владике као добар мисионар, а самим тим му се отвара могућност парохије у Новом Саду, или већем граду. Домаћи парох је агитовао за Тезе речима „да за мале паре можеш видјет свијета и Француску…“

– Ђе си Невене јуначино, спремаш ли се на пут у Тезе, јел ти причао твој парох о томе? – седајући у кола, о.Сава уз осмех почиње причу..

– Ко? Ја? Само ногама напријед.. А био је једно пет пута да ме пита оћу ли ић’… Ма нисам се напио беванде… Прије пар година је тако упец’о неке наше избјеглице, оне се дјевојке спремиле, и чим су дошле распаковале се, и правац у град, у провод..А сљедеће јутро, дошли им пингвини-оне њиове опатице, и кажу овдје сте дошли због екуменских молитви са вјерницима цијелога свијета, а не да се фуксате по граду..

Видевши одежду оца Саве спаковану уредно у торби на гепеку, појац Мита упита:

– Јел’ господ’не оћете’л Ви служити на Патрону?

– Не знам деда Мито, ја сам се спремио, али мислим да ја нисам у тој екипи, и да ћемо ми бити међу верницима…Служиће се напољу.. А и право да Вам кажем, ако ћу морати са Јакубовским да се молим за часном трпезом, онда ми се и не служи.

У мини-бусу домаћи парох је са 7 жена и са својом попадијом. Међу женама су Радојка, која чисти у Цркви и кува за парастосе и даће, Мара побожна жена која је већ 30 година на свакој Литургији, много чита, али пред попом задрхти, и оно што јој он каже она слепо извршава. Причешћује се сваке Литургије и ако којим случајем нема службе, јер домаћи парох служи и у другом месту, она је под страшним притиском као наркоман у кризи. Ту је и Ђурђа из Башаида у Банату, удата у ову варош, а која меси просфоре, и која је веома побожна, расудљива и ћутљива.

– Овако смо једном путовали у Црну Гору, на Превлаку, сећате ли се жене ? – упита Радојка.

– Да, да, код мати Стефаниде, Боже шта је са њом? Каква је то подвижница била – присећа се Мара.

– Чујем да је отишла код вл.Артемија, и да је сада тамо монахиња. – упада Ђурђа

Патрон Пахомије

– Шта?! Морам да кажем да је мени деловала да има неких проблема психичке природе. Не знам да ли је велика подвижница, то Бог зна! А искрено баш ме брига што је тамо нека монахиња, која је писала за „Светигору“, отишла Артемију. За ту Светигору није пис’о, само онај ко није хтео! – одбруси попадија, и жене се ућуташе.

– И немој неко да ми се није причестио! Литургија се служи због Евхаристије, због Причешћа. Јесте’л ме болан с’ват’ле? – устаје поп са седишта.

– Али, Оче, ја не могу. – тихо прозбори Ђурђа.

– Ма ко ти је реко да не мореш…ја те разрјешавам… Мореш и тачка…имаш мој благослов..!

– Али Оче, хвала Вама на благослову и љубави, али знате, женске ствари, ја заиста не могу…

– Ма ко вам пуни главу? Слушај вамо…

Причешће није условљено менструацијом! Жена по природи крвари, то је због беба, због продужетка врсте, болан…Каже св.Григорије Велики, и св.Климент…Крвоточива жена се дотакла Христове хаљине, и излечила се, то је то, не мерем вам сада објашњават..

– А како да се одједном сада појављују ти списи који све обрнуто уче, него што смо ми до сада учили и знали? – упита Ђурђа..

– Зато јер се, болан, уз’м’о само онај светитељ који је прич’о оно што је тад доминирало, али то су маргинални светитељи, а ми сада изучавамо оне праааве..

– Али Патрихарх Павле каже…

– Ма Павле је био под утицајем римокатоличког богословља…оно што ј’ушло преко Карловачке Митрополије.

– Павле??? – све су изненађене…а на то Мара рече:

– Тако је, ми који постимо сваку среду, петак и све постове, ми можемо да се причешћујемо сваку службу, и зато би Вас упитала оче: Од када опслужујете и суседну парохију, сваке друге недеље, прво код нас служите Изобразитељну Литургију, а ја не могу да издржим да се не причестим. А да сваке друге недеље путујем – не могу. Па вас молим, тражите од намесника да Вам пошаље још једног колегу, јер само у нашој вароши, има 3000 кућа…плус и то село поред..Ту комотно могу два свештеника да живе..ако не и више. – скупи Мара храбрости и коначно каже оно што је већ дуже време тишти..

– Ма ко..ма шт…ма шта причаш жено?? Какије 3000 кућа? Само 400 плаћа парохијал! Ма слушај болан, твоје је да се молиш Богу, има ко мисли о томе!!! – загалами домаћи парох, а Мара сва претрну и покаја се што је и питала.

Баш у исто време у Суботицу стиже и минибус са домаћим парохом, и о.Сава са пријатељима, који су пошли колима. Суботица се купа у јесењем сунцу, а на билборидма позиви да се на попису становништва, по националној припадности, изјасниш као Војвођанин. „То сам – што сам“ поручују нови сепаратисти. Порука је упућена само Србима и мешовитим браковима где је супруг Србин. Мађари су Мађари, а већи део Буњеваца, председник националног савета Хрвата, свећеник др.Копиловић, је одавно превео у Хрвате.

Патрон попови

Импровизовани олтар на тргу испред храма је спремљен и Литургија само што није почела. Ту су владике из Бачке, владика из Врања, др.Копиловић, жупник Јакубовски, и остале званице из „сестриске цркве“.

Жупник у олтару, а попови на тротоару.

Литургија ипак почиње, али је народа јако мало. Вероучитељи се разлетели, звоне мобилни, зајапурени трче и договарају се.

– Недеља данас, једва сам децу скупио. Нису код куће, родитељи имају друге планове… – правда се један вероучитељ, јер је успео да доведе само 12-оро деце…иако је то већ стандардна процедура на свим славама, када нема верника.

Фотограф са бине, покушава да из свих углова, ухвати онај део, где стоје деца, да би на сајту еп.Бачке слика дочарала „гужву и мноштво верника“ на Патрону.

Док на бини саслужују домаћи парох и о.Станко, супруг попадије Оље из 4 приче, о.Сава не саслужује и стоји међу верницима-доле на тротоару.

– Зашто смо ми на улици, кад смо могли комотно стати сви у Цркву? – пита се појац Мита.

Пролазећи центром Суботице, видевши о.Саву, тутора и појца, прилази Бранкота, зидар, пореклом из Црне Траве, који живи у Книћанину код Перлеза, али га и у Бачкој од Чуруга до Каћа сви знају као најбољег зидара. Није нешто црквен, али је верујући човек. Све атеисте зове мајмуноверујући.

– Куде сте бре браћо..? – гласно шапуће Бранкота.

– Оооо види ти нашег Бранка..па јеси и ти дош’о на Патрон? Откуд ти овде? – у глас рекоше и о.Сава, и тутор и појац.

– Море нисам ни знао, ја сам ипак Црнотравац из Баната, али сетио сам се кад сам вас видео..Ево дош’о сам овде, да купим неки материјал, има ту неко стовариште…

Иде се литијом око храма, а кандидат за владику, о.Јероним као какав оберфирер галами на свештенике и заповеда да прво иду владике, па ставрофори, протојереји, јереји, ђакони. Попови се уплашили и ускомешали, жупник Јакубовски не мари, већ стоји поред владике на челу, јер се хијерархија одавно зна, а појац Мита примети:

– Овај ће надмашити и учитеља, који је каз’о да би вол’о да га се попови боје и кад телефон зазвони, а Јеронима ће се бојати и кад га виде на телевизору.

Литургија се завршавала и у том моменту Бранкота погледа према бини.. и видевши и Копиловића и Јакубовског рече:

– Ау брајко, овди сас папски жречеви иде молитва..?

– Али само молитва, није причешће, тога још нема.. – и сам неверујући, о.Сава правда присуство римокатолика на бини, а његово присуство међу верницима.

– И ја сам нешто размишљ’о, кажу то је само молитва, нема ги оно главно.. па се мислим, одем ти ја код комшику, и ми тако причали, па се онда љубели, стискали г….е, али није било ништа…па кад дође комшија, а ја му кажем, немо се секираш, није било прељубе, није било оно главно…Боже ме опрости – прекрсти се Бранкота.

Сви се погледаше, а онда погледаше земљу, прогуташе кнедлу, а о.Сава само климну главом. Али, Бранкоти и даље нешто није јасно..

– Бре поп Саво, сећаш ли се како си ми играо по живци, да не могу славити Аранђела, без колач и жито. Ја сам те питао, куј ће му бре жито кад није умрео, а ти си ми рек’о да је то за моје претке и моја жртва, а да је свако оно зрно, за једну душу од моји’ стари. Па дедер ми објасни, ово је исто Аранђеловдан летњи, а нема ни колач а камоли жито! Попе, де ги је колач за славу и патрона?

Тада сви схватише да није свећен колач, народ се разилази, о.Сава опет прогута кнедлу, а појац Мита да извади ситуацију, рече:

– Дуго си код о.Станка правио ону пушницу са печењаром и сач доле… јел то нешто модерно? Биће ту ноооваца…

– Е мој Мито, месец дана сам радео код њега, све са сводови, и сас фасадну циглу.

Мислим се поп је, ал’ бар да ме је питао, колко је дужан. А нисам правио Цркви, нит’ би тад динар уз’о, него њему лично. А још кад сам вид’о да је купио мазду сас 19 иљаде евра.. Ја му кажем онако изокола, оче Станко срамота, идете на водицу за 400 динари, а паркирате кола сас тол’ки новци, пред кућу сиротиње. А он мени каже: Бранкота добро си ми рек’о…морам да купим и нешто скромније, да имам и за водице!

Уби нас „великопарохијска јерес“, знате ли шта је то? Кад попу дате пар ‘иљаде евра месечно, ту ги нема духовност! – закључује Бранкота.

Патрон Ресторан

Док је Бранкота причао, поп Станко и домаћи парох из Коњица прилазе..

– Види Станко, мојих парохијана има највише на Патрону! Може ли пииива Мито? Дедер мали донеси три рооогоње. – домаћи парох дозива неког верника.

– Та ди си туторе, како је, шта си се усук’о? – весео и заобљен бачки прота Станко пита Тутора Власту из суседне парохије.

– Тако је време, једва изгурасмо ову годину.. Видећемо. Говоре други талас кризе је гори, а и тај попис, канда нам спремају опет нека отцепљења… А и тих атеиста све више.. То је изгледа саде популарно. Баш сам диванијо нек’дан са једним. Каже, ако дође до какве револуције, прво ће упадати код попова у куће! Диване, да тамо имааа да се узме! – отеже тутор, као забринут.

О. Станко исколачио очи, све не верује шта чује, гута гнедлу.. и остаје без текста.. а тутор одлучио да га сикира још малкице..

– Него, оче Станко, ди нам је колач за Патрона? Јел то владика каз’о да се колач више не ломи?

– Ти хуулишш на владику? Ти се нећеш спасти! Од тебе нема ништа!

– Та напако, немојте тако! Та како да се спашавамо? Каште ми..

– Туторе, треба гладног нахранити, жедног напојити, нагог обући..јел си сад разум’о? – цинично ће о.Станко.

– Ондак добро, ево продаћемо један ваш стан у Новом Саду, онај плазмић телевизор, а можемо и мазду, и о’ма ћемо кренути да се спашавамо. – помирљиво ће Тутор.

о.Станко киптећи од беса, још више исколачио очи, и као у каквом вестерну, сви чекају ко ће први потећи..

– Нешто ме оче Станко чудно гледите.. Ал’ верујте и ја се кадгот зајутра погледам чудно у огледалу, па штудирам, Боже ал’сам ти грешан и јадан, и чудим се што си призв’о нас оваке луде, да посрамимо те мудре?

Сви ућуташе, а домаћи парох рече да се крене на ручак у ресторан „Елза“ код хотела Патриа, Бранкота оде својим путем, док о.Сава, тутор, појац и Невен кренуше кући.

– Ваљда ће Елза бити на нивоу „Фиш и Зелениш“, и „Зака“…

– А шта је то „Зак“ господ’не? – упита Мита појац.

– Невене укуцај на мобилни, имаш интернет, па види шта је то. – одговара о.Сава, док Невен куца на гуглу.

– Ау оче, па то су неки ресторани, ево овдје на „Фиш и зелениш“ пише: на менију гриловани крак хоботнице…ала је то сређено унутра…а тек је овај „Зак“, као у Паризу, човјече – чуди се Невен док гледа у мобилни интернет.

– Тамо одседају новосадски попови! „Фиш“ је сувласништво једног попа, а „Зак“ једино може да подмири њихове потребе, јер данас вам браћо нема спасења без грилованог крака хоботнице!

– Изгледа господ’не, да би догур’о до Нова Сада, мораш бити обешењак од попе, а да би био намесник, мораш бити баШ обешењак..

– А да би био секретар владикин, мораш бити баШШ баШШ обешењак…Него шта кажу жру сајтолози? – одговара о.Сава појцу Мити и пита Невена.

– Не разумем, шта вам је то оче?

– Па имамо сајентологе и сајттеологе, сајт-теологе, разумеш?

– Ха ха ха! Па читам на том екуменистичком сајту, опет онај Нисхизава-Младен из Београда спрда се да смо ми традиционалисти и „старотарци“ попуписмени неофити, који вјерују да је Путин руски цар којег чекамо, и да уместо у Бога, вјерујемо “да има нека виша сила“..

– Да. Они хоће да све људе који се противе идеологији живоцерковника и обновљенаца, прогласе срБским патриЈотама, полуписменим алкохоличарима, који туку своје жене, убијају педере, љубави немају, јер су у души пагани, и деретићевци. Такво банализовање своје браће хришћана, који другачије мисле о „обнови“, екуменизму и папству, има за циљ, не само да нас облати, него и њих да издигне, као неку теолошку елиту, која сада доноси неку нову спасоносну љубвеобилну науку.

Не схватају да народ реагује рефлексно, и да осећа да „обнова“, која уз то носи и екуменистичку идеологију, религијски глобализам, иза којег стоје све полуге моћника овога света, нема за циљ ширење Христове љубави, већ да је то политички пројекат, и да ово мало Срба, које оптуживају за етнофилетизам „јер не знају шта је заправо Светосавље“, не смета никоме, јер Срба је једва 1% црквених и 4% верујућих. О каквом је онда етнофилетизму реч?

Обрачун са народом у нестајању и калемљење неке нове религијске интернационале на такав народ, је ударање везаног човека на самрти.

Нико нема НИШТА против што чешћег причешћа! Без Причешћа нема живота, нема спасења! То је тајна над тајнама, то је лек бесмртности, то је највећа светиња коју можемо и требамо што чешће примати само у овом животу, али начин на који то раде у пакету са новотарством и папистичким екуменизмом, смутње и расколи који настају, показују да ту нису чиста посла.

А то што нам пребацују да од светоотачког предања знамо само да је Св.Никола ударио шамар Арију, и да „треба сатрти непријатеље отечества“, а да из јеванђеља знамо само причу о трговцима у Храму, показује да су истог духа као и Чедини другосрбијанци који говоре само о последици, исмејавајући свој народ. Не знају и не виде, да народ тиме, у афекту реагује на УЗРОК: на лопове у цркви, на издајнике који нам сатиру и отаџбину и народ, као и на јеретике који праве хаос, јер обнову сматрају обавезном и једином исправном.

Зато некада изгледа да Србин само то зна, и да љубави нема…па су ту они „љубеобилни“ да нас изводе на прави пут.

– о.Саво, али тамо хвале бачког владику, како је невиђен духовник, подвижник и од Бога дар, неки под називима: Боки_13, Тетовац, Ц.И.А, луди Милојко?

– Ма пусти, то су његови полтрони из листа „Православље“, или са факултета, или богослови што чекају парохију. Нема везе што имају лажна имена, то што пишу треба да види онај, ко зна ко су они, а коме се шлихтају за позицију и парохију. Не заборави да у Бачкој 30 богослова годинама чека да се рукоположу, а он мало-мало доведе неког из Босне. Мени је један поп причао да је морао платити Дрварском владици 5000 евра, да оданде пређе овамо. Сигурно га Бачки није примио на лепе очи.

– А јел’ господ’не, како то да је наш Бачки, навек уз сваку власт која дође? – упада појац Мита

– Зна тренутак када да прелети, а ова блискост са жутима има да се заврши, све перје да лети. Јер ДС-жути су под притиском свог војвођанског крила, и морају глумити агресивну секуларну државу, јер им гласове узимају Чанак и Чеда. Бачки не трпи никакву позицију где он није главни, тако да ускоро можемо очекивати њихов интерни обрачун. Ако сте видели ову књигу коју промовишу Коштуницини и Вучелић, о „Викиликсу“-„Тајне београдских депеша“, ту су нашег Бачког опрали и зову га тврдом линијом која брани веру и државу, наспрам Теодосија, Саве Јањића, Григорија, аустралијског Иринеја, који пристају на све што Американци траже. И настаје парадокс, да је Бачки КАО просрпски, а ови које је он довео за владике, што прогоном владике Артемија, што вишегодишњим убацивањем свог кадра, Павлу иза леђа, е они су проамерички. И замислите: ону депешу, како је Бачки владика ишао у амбасаду САД, и три године пре смрти патријарха, са њима организовао сахрану и причао о избору новог, е ту депешу, писац те књиге, није ни ставио у књигу. Случајно? Сада преко старог пријатеља Вучеле, кога су нападали да је ђубре, јер је објавио интервју са вл.Артемијем у Печату, покушава да опет буде главни код будуће власти. Да би опстао, он је спреман да на новом Сабору, пензионише и рехабилитованог Пахомија, и да му да неки свој манастир, и тако се покаже као лустратор. Видите да и ражалованог, због настраности и лоповлука, Копиловића, опет вонта од славе до славе, а том свећенику је бискуп забранио улаз у све жупе у Србији. Ма верујте, он претендује да буде до-папа васцелог Хришћанства, а овамо направи скандал око најбаналнијег питања.

– Видећемо шта ће бити – уздахну Власта тутор и окрене бројаницу, молећи се за мир у Цркви и да Бог уразуми бачког владику.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.281604568579811.65566.255013911238877&type=1