Вести

Србијо земљо!

Један спис Стеле Џатрас, неуморне у борби против лажи расистичке антисрпске пропаганде девдесетих година, потсетион ме је ових дана на чувену тврдњу

Часлав М. Дамјановић, 27.02.2012

+++

америчког сенатора Џозефа Либермана да “САД и Косовска ослободилачка армија заступају исте хумане вредности и приниципе“, и да је зато “борити се за Косовску ослободилачку армију“ исто што и “борити се за људска права и америчке вредности“!(2) Што се тиче бар јавних ставова, данашњег Србина уопште не интересује ни Стелина битка, ни лажи расистичке антисрпске пропаганде… баш као нити лажи такозваних “тековина“. А осим многих фебруарских трагедија, у фебруару се увек сећам и Милоша Аћина-Косте, који је преминуо у фебруару пре осам година. Милош није умро у избеглиштву – умро је у изгнантву; није умро у миру – умро је настављајући ону борбу у којој је Србство изгарало у Другом светском рату – ону Чистоту Идеала који су у том рату били издани – настављајући ту борбу писањем историје Равне Горе и доказујући Њену Истину – али доказујући и издајство те Истине… умро је бивајући Ратник Српства до последњег даха. Али… као ни Стелину битку, данашњег Србина не интересује ни Милошев рат, ни Србска Истина која ја издана, ни Истина издајства… не интересује га чега је жртва.

Међутим, иако наказне “хумане вредности“ и још наказнији “принципи“ сенатора Либермана, којима нас је деведестих амричка телевизија кљукала сваког сата, дана, недеље, месеца… и иако су та Либерманова унакажења у бити дубоко расистичка – она су и данас “званична“, “службена“, “прописана“; и иако та Обзнана Лажи још увек драконски дефинише ко је ко, шта ко није, шта ко јесте – ипак – у мојим сећањима и поштовању Милоша и његовог трагања за Србском и Равногорском Чистотом Србског и Равногорског Поштења – у мојем монологу са сенима, овог фебруара могу да хвала Богу Милоша и обрадујем:

Рогатица

Данас, у периоду замрлог напора да се искаже Истина Равне Горе и Истина мржње, расизма, и лажи који су издали Равну Гору – а та замрлост се може сматрати и намерном – један од ретких србских историчара, Владислав Сотировић, у свом напису “Сарадња Брозових партизана и Павелићевих усташа“,(3) коначно и непобитно документује Истину:

“Тито је крајем марта 1942. г. послао своја два званична преговарачка представника, Иву Лолу Рибара и Петра Велебита, на преговоре о склапању споразума са властима НДХ о уступању одређене територије у оквиру НДХ партизанима…“

“Рибар и Велебит су заједно са усташким пуковником Бећиром Куленовићем кренули из Загреба. Док се Бећировић успут задржао у Сарајеву до дана када је састанак са Титом требао да буде уговорен, Рибар и Велебит су наставили пут са додељеном усташком пратњом, стигавши у Фочу преко Горажда право код Броза 1. априла 1942. г.“, када је уговорен “датум састанка Тита са званичним представницима НДХ у Рогатици – 5. април 1942. г.“

“На овом састанку са партизанске стране су присуствовали сам Тито, Петар Велебит, и члан енглеске војне мисије при Брозовом штабу – мајор Атертон.[xxiv] Као преговарачи НДХ се овом приликом појављују Сулејман Филиповић и Бећир Куленовић заједно са другим сарајевским муслиманима.“

“Тада је у Рогатици углављен усташко-партизански споразум о конкретним условима под којима Брозови партизани могу прећи преко НДХ територије до њима додељене области.“ Ову област коју су у Рогатици усташе доделиле Брозу – комунисти су “касније прогласили за “ослобођену“ територију“! То је наравно “Бихаћка Република“ (након “Ужичке“ ово је друга совјетска република коју су основали Титови комунисти и партизани).“

Територију коју су им доделили усташе – комунисти прогласили за ослобођену територију?!?

“Почетком јуна месеца 1942. г. услед беса народа Црне Горе према политици “левих скретања“ партизана и црвеног терора комуниста (“Титова пасја гробља“) Броз је у Плужинама на крају био принуђен да донесе одлуку о реализацији споразума са усташама у Рогатици…“ У паралелној анализи истог догаћаја по тврдњама Пере Попиводе, генерал-мајора Југословенске Армије, биће доказано да Броз у Плужинама – није – није био принуђен да донесе одлуку о споразуму са усташама у Рогатици – напротив, да су у Рогатици учвршћени наставак сарадње са усташама и усташоизоидни циљеви НОБ-а!

“Брозове бојовнике су на путу од Калиновика до Трнова усташе из Сарајева сачекале са пуним камионима хране и муниције које су предали партизанима уз званично објављивање да су ту храну и муницију партизани заробили од усташа које су наводно пресрели и напали на друму из заседе. Ова фарса са наводним заробљавањем велике количине усташког оружја и муниције од стране партизана ће се понављати до краја рата када су “падали“ и читави одлично снабдевени и опремљени усташки гарнизони“ – који су уствари “фактички и споразумно – предавани комунистима.“

“Овде је неопходно напоменути и то да је немачка команда на територији НДХ, тј. Glez fon Horstenau, прихватила ову директну и индиректну сарадњу и споразуме о сарадњи Павелићевих усташа и Брозових партизана“, наводно “у циљу одржавања равнотеже, контроле зараћених снага, и што је најбитније“ ради наводног “међусобног уништења Титових партизана и Михаиловићевих четника“,[xxv] коју “Берлин, а поготово Хитлер, није никада одобрио.“

Међутим, можда је најзнчајнија истина од свих које Сотировић обелодањује, његов документовани закључак да је “партизанима уступљена територија у оквиру НДХ обухватала област између градова Карловца, Ливна, Петриње, а центар је јој био у граду Бихаћу“! И да је “Загреб Брозу уступио “слободну територију“ од око 15 срезова Босанске Крајине, Лике, Кордуна и Баније“ – да то није – није “спречило усташе да наставе са својом геноцидном политиком према српским цивилима на тој уступљеној територији“ зато јер “партизани те цивиле нису ни бранили“![xxvi]

“У новембру је читава два дана на овој територији (26. и 27. новембра 1942. г.) у Бихаћу заседао Брозов АВНОЈ потпуно неометано од стране усташа, исто као и годину дана касније у Јајцу 29. и 30. новембра 1943. г.!“

“Брозови партизани су на овој уступљеној територији били – сукцесивно помагани од стране усташке власти у Загребу ратном опремом, оружјем, муницијом и храном – тако да су потпуно неометано могли да реорганизују своју армаду и претворе је у моћну армију. Тако је Броз од побеглих и разбежаних Срба пред усташком солдатеском на овој територији могао да допуни и новоформира “Прву и Другу пролетерску дивизију“, “Трећу црногорску ударну дивизију“, две Крајишке дивизије, једну Личку дивизију, једну Банијску дивизију, и једну Далматинску дивизију од којих ће касније бити формирана ударна Брозова песница за освајање Београда и Србије у јесен 1944. г. Све у свему око 25.000 бораца заједно са оформљеном читавом (Бихаћком) републиком, омладином, АФЖ-еом, АВНОЈ-ем, итд.“[xxvii]

И док на територији коју су му доделиле усташе, и наоружан од усташа, Тито ствара ударну песницу за освајање Београда и Србије… “управо за време боравка на овој уступљеној територији у НДХ од стране Загреба средином и у другој половини 1942. г. сам Политбиро ЦК КПЈ нам открива сву суштину комунистичко-партизанског начина освајања власти револуционарним путем“ – у “делу излагања Моше Пијаде на Првом заседању АВНОЈ-a новембра месеца 1942. г. У Бихаћу“, ево како је “овај високи члан КПЈ и њеног Политбироа кратко и јасно објаснио који је најбољи пут стварања комунистичке армаде под руководством Јосипа Броза Тита“:

“Потребно је зато створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави“!(4)

Многе веродостојнне тврдње из давног написа Пере Попиводе, генерал-мајора Југословенске Армије, под насловом “Издајничка делатност клике Тита-Ранковића у периоду Народно-ослободилачке борбе југословенских народа“, који је својевремено, а чак и дан-данас – забрањен за јавност – директно се надовезују на Сотировићеву документацију. Због тога што се неке тврдње овог уствари историјског документа, а и зато што је цитирање Сотировићеве документације завршено расистичким и злочиначким ставом Моше Пијаде – прво се наводи Попиводина тврдња о издаји Моше Пијаде и Милована Ђиласа у истом периоду који документује и Сотировић:

“Борба против окупатора вођена је успешно до краја лета 1941 године када су у Црну Гору стигли Милован Ђилас и Моша Пијаде у својству делегата ЦК КПЈ.“ Иако је тада “Црногорском народу било је несхватљиво све што се догодило по доласку тих делегата – сада је… разумљиво за кога су и по чијим директивама у то време радили ти “делегати“:

“У то време, док Моша Пијаде организује масовна стрељања активних партизана и међусобно завађа Црногорце, распирујући њихову стару племенски мржњу – Ђилас захтева да се прекине оружана борба против окупатора“! Зато је била “достављена директива ЦК партије са потписом Ђиласа – где се говорило о револуцији која је тобоже букнула у Бугарској, као и о томе да су јединице Совјетске Армије већ ушле у Југославију. Народ је ликовао… но ускоро је схватио да су Ђиласова “саопштења“ унапред лажно смишљена“!

“Услед тога наступила је деморализација народних маса, неповерење према комунистима.“ То значи да је онај “бес народа“ који документује Сотировић – резултирао управо из злочиначке издаје Пијаде и Ђиласа – из издаје ослобођења, антифашизма, антинацизма, јер… док су “окупатори убрзо отпочели офанзиву против партизана, која је свуда праћена уништавањем села и градова, масовним стрељањима и терањем људи у концентрационе логоре“ – “делегати“ Ђилас и Пијаде издали су директиву, тражећи да се – дефинитивно ликвидира партизански покрет“, и “да се партизански одреди разделе на по 2–3 човека и да се те мале групе – крију од окупатора“!

Да се крију од окупатора? Па то заиста јесте дефинитивна ликвидација свег ослободилачког и свега антиокупаторског чиме се НОБ лажно кити… а што вероватно јесте постојало у многим партизанима – поготово Србима – без обзира да ли јесу или нису били комунисти! “Због тога је окупаторима успело да похватају, баце у концентрационе логоре и униште неколико хиљада партизанских бораца…“, и зато је “поменута директива довела до тога да народ није хтео да крије партизане и називао их је издајницима“!

Попивода такође документује и сарадњу титоизма са Немцима: “1941 године у руке гестапоа пао је Ранковић, који је био познат београдској полицији као један од чланова политбироа ЦК КПЈ“ – и, што уопште није чудно, “Ранковић је ускоро после хапшења премештен у болницу, а затим се – под врло сумњивим околностима – наједанпут нашао на слободи“!

“За комунисте је у то време била исфабрикована званична титовска верзија, да су “ослобођење“ Ранковића остварили комунисти помоћу “организованог бекства“ из затворске болнице“ – а уствари “нема сумње да су пребацивање Ранковића стварно извели гестаповци на основу претходног споразума“, и да је зато и исфабрикована титовска измишљотина “да би замаскирала његово ослобођење“, што потврђује и “генерал-мајор Миладин Јовановић, који је био “ослобођен“ заједно са Ранковићем“, а који је “говорио 1942 године, нама, неколицини другова из Прве пролетерске југословенске бригаде, да их – нису силом ослободили – него у договору са Немцима“! Осим тога, “на тај начин су биле ослобођене из гестаповских руку Ђиласова жена Митра Митровић-Ђилас“ коју “су пратили Недићеви жандарми до ослобођене територије, и Кидричева жена Мариета Кидрич“ коју “су довезли аутомобилом гестаповци и предали је директно ЦК-у Компартије Словеније.“(5)

Ослобођење Равногорске Србије од фалсификата!

Без обзира што су обе документације већ одавно биле могуће за увид историчарима – небрига тих историчара да дођу до Сотировићевих закључака доказује њихову злу намеру да се до Истине уопште не дође! Међутим, за разумевање наведених историјских доказа и закључака они се морају ставити у перпсективу прошлости и садашњости сраслих једне у другу:

Није Српство било резултат нити давног нити данашњег никаквог Начертанија, нити резултат политичких програма, нити штимовања тих програма од стране тајних шнајдера! Напротив: Све позитивно што је учињено током историје, па чак и Савино устоличење Божије стварности – јесте резултат Слободе Чистоте Српског Националног Духа којим је Српство слободно живело и делало! Зато, због несхватања те чињеница – зато ме не чуди да у “Начертанију за XXI век“(6) – нема – нема ни речи о Снази и Чистоти Србског Националног Духа који јесте суштина нашег Националног Идентитета и стварна спона са Божијим нашег Националног постојања! Зато ме не чуди због чега у поплави данашњих “начертанија“ као да смо лоботомизовани и од Историје и од стварности… и зато сам убеђен да су начертанија нажалост наставак фалсификата, и да баш зато у њима нема на пример Деретићеве перспективе: “зато што историју нисмо сачували од фалсификата, зато што су нам Германи, Турци па и Шиптари уз њихову помоћ наметнули лажну историју – зато данас имамо ову пропаст Србије.“(7)

Спречити Србе да сачувају историју од фалсификата – зар за то није најефикасније средство баш рушење Србског Националног Идентитета? И баш зато, баш због овог наметнутог кошмара питања која уопште нису питања, пада ми на памет недавно “објашњење“ Марка Лопушине, да је “врховни масон Черчил наредио масону Краљу Петру II да нареди Србима да клекну под власт масона Јосипа Броза…“, и да “Краљ Александар, иако је био масон, али зато што је био толико популаран у Европи“ – а то је недозвољено омрзнутим Србима – да је “зато убијен“!(8) Наравно, свашта се и каже и пише јер намет фалсификата царује – али… на пример, амерички председник Труман, који је посмртно одликовао Дражу Михаиловића – био је такође масон, и то високог чина у ложи којом је мајсторисао судија Џексон, који је председавао суђењем Нацистима у Нирнбергу – а исти Труман је по сугестији истог Џексона – удаљио са сцене генерала Донована, шефа ОСС-a,(9) једине америчке шпијунске агенције у току Другог светског рата… а од ОСС-а је проистекла ЦИА – и то из здружења са једном од бројних нацистичких шпијунских служби!(10)

Да ли можда, можда баш зато и није чудно да се нити расизам нити мржња нити Усташтво нити Зло Здружене Завере, нити фалсификат, нити антисрбство – нису данас променили? Некад рече Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова НДХ  “Код нас нема милости. Ми знамо да велика Хрватска може опстати само ако до коријена, још у кољевци, истријебимо све оно што је Српско“ – у наше доба, Клаус Кинкел, немачки министар спољних послова, каже баш то исто: “Србе треба бацити на колена“(11) – и да… кажу они то баш исто као што у доба “тековина“ ни Крлежа, а нити Назор – није скривао своје усташтво: “Будимо барбари – Ал’ будимо своји!“(12)

Зато се наведени документовани докази и закључци морају схватити из перспективе прошлости и садашњости сраслих једне у другу – шта је ко учинио – заправо, који је злочин Зла ко починио – јер се једино из те перспективе може схватити Истина и закључити да једини начин да би Србска Будућност доиста постала – она мора да ослободи Равногорску Србију!

Анализа

Дакле… територије које су договором “у Рогатици усташе доделиле Брозу“ – те територије додељене им од усташа Титове лажи прогласиле су – као “ослобођене територије“! Шта је суштина ове преваре? Суштина лажи није само да су усташе подариле Титу територије и да је Тито те територије лажно прогласио за ослобођене – суштина лажи такође је да је том лажи Тито покушао да превари не само српски народ већ поготово и српске борце који су се придружили комунистима – да се бори против окупатора и за ослобођење отаџбине! Зашто? Зато да их на основу свих тих превара – превари да се наводни комунисти наводно боре за некакво ослобођење народа – и да се на основу ове громадне преваре овај фалсификат – чији је једини стварни циљ освајања Србије – етикетира као некакв “НОБ“!

Историјско устоличење овог фалсификата – подупрто је рекламерским заснивањем “Бихаћке Републике“ на територији која није – није уопште ослобођена – већ додељена Титу од усташа – а која је “након “Ужичке“ – већ “друга“ наводно “совјетска република“ – на којој су доцније одржана такозвана заседања АВНОЈ-а, која, осим што су фалсификати сами по себи, такође су фалсификована као да су била “антифашистичка“ – што нису била – што доказује јавно исказана расистичка догма Моше Пијаде на једном од ових засједања, како то документује Сотировић.

То доказује да НОБ – јесте фалсификат!

Ослобођење територија као таквих, борба за ослобођење народа као таква, лажни антифашизам те лажне борбе, па чак и само бивање комунистима што је покушано да се наметне рекламирањем као “совјетских“ па према томе наводно комунистичких “република“ – све то заједно – јесте фалсификат.

Пре него се настави са тим такозваним “републикама“ и стварним разлогом њиховог постојања, осврнимо се на устанак у Црној Гори, о којем Сотировићева документација тврди да је “почетком јуна месеца 1942. г. услед беса народа Црне Горе према политици “левих скретања“ партизана и црвеног терора комуниста… Броз у Плужинама на крају био – принуђен да донесе одлуку о реализацији споразума са усташама у Рогатици“. Међутим, из тврдњи Пере Попиводе произилази да Броз у Плужинама – није – није био принуђен – није био принуђен на споразум са усташама у Рогатици! Напротив, да је узрок “беса народа“ био један сасвим нови елеменат, досада најбрижљивије и најподлије скриван од јавности – а то је – управо злочиначка издаја почињена од стране Пијаде и Ђиласа:

Издаја ослобођења! Издаја антифашизма! Издаја антинацизма! Забрана борбе против окупатора! Забрана ослобођења отаџбине од окупатора! Ликвидација родољубља наређењем да се крију од окупатора!

Tо заиста јесте дефинитивна ликвидација свег ослободилачког и свега антиокупаторског – чиме се фалсификат НОБ и дан-данас лажно кити – ликвидација родољубља које свакако јесте постојало у многим партизанима – поготово Србима – без обзира да ли јесу или нису били комунисти!

Колико год да је ова издаја запрепашћујућа, и колико год да јесте запрепашћујуће да су је починили идеолог Пијаде који ће нешто касније обзнанити своју расистичку суштину – стварањем бескућника; и демагог Ђилас, који је приликом бежања из Србије у Рогатицу у НДХ, изразио лажно “револуцинарно“ лажно “смирење“ познатим речима да је “Србија четничка“ – а уствари исказујући тим речима претњу фалсификата НОБ, али своје зле и наказне догме – вратиће се НОБ вратити у Србију – и учинити у Србији баш онај покор због којег тај фалсификат и постоји – баш онај покор који усташка мржња смера да изврши у Србији… запрепашћујуће је и да баш ова издаја једина логично објашњава стравичност и издаје и мржње и расизма који су суштина фалсификата од убиства српских жандарма у Белој Цркви, од тестерисања Срба од стране Хинка Мејера усред Србије, који је усташоизоидно тестерисање обавио у униформи некаквог партизана… па до свих злочинстава у потоњим годинама и деценијама, укључујући и данашњи дан… најзапрепашћујућије је да на територији коју су му доделиле усташе – титоизам створа ударну песницу за устшоизоидни покор Београда и Србије!

Од стравичности ове злочиначке сврхе фалсификата, коју су наметнули Пијаде и Ђилас, и осим наводно мистериозног убиства Атертона, и осим питања ко осваја Србију – да ли Тито, или Тито за Усташе – или по наређењу мржње тајних виших… најстравичније је да о овој безпоговорној истини обичан партизан, а поготово српски партизан – није имао појма – да није имао појма о злочиначком издајству врха НОБ-а и послушном и крвавом поигравању по директивама манипулатора Здружене завере који су – исто као и врх НОБ-а – од самог почетка фалсификовали НОБ у алатку њиховог заједничког антисрпског расизма и мржње.

Јесте чињеница да “да је немачка команда на територији НДХ, тј. Glez fon Horstenau, прихватила ову директну и индиректну сарадњу и споразуме о сарадњи Павелићевих усташа и Брозових партизана“ – али иако изгледа да Хитлер ову сарадњу заиста није никад аминовао – чињеница је да наведени немачки разлог за то прихватање – “контрола зараћених снага, и међусобно уништење Титових партизана и Михаиловићевих четника“ – јесте чиста нацистичка пропагандистика потекла из истог Хорстенауовог загребачког нацистичког политичког одељења, које је било један од најактивнијих центара здружене савезничко-нацистчке завере – руковођене искључиво усташком антисрпском мржњом… да је пропагандистика коју су спретно дотерали титоистички усташоизоидни фалсификатори исто као и лажно рекламирање “република“ као “совјетских“!

Поврх Попиводиног додатног документирања већ знане сарадње са Немцима, Сотировићева бриљантна документација пре и после Рогатице – да су “Брозове бојовнике на путу од Калиновика до Трнова усташе из Сарајева сачекале са пуним камионима хране и муниције које су предали партизанима“, да су Титови фалсификатори то лажно приказали заробљавањем “на друму из заседе“ – што Сотировић тачно назива “фарсом“ која “ће се понављати до краја рата када су “падали“ и читави одлично снабдевени и опремљени усташки гарнизони који су – фактички и споразумно – предавани комунистима“ – као и његов закључак да су “Брозови партизани“ на територији коју су им уступиле усташе били “сукцесивно помагани од стране усташке власти у Загребу ратном опремом, оружјем, муницијом и храном“ – осим што непобитно доказује сарадњу титоизма и усташтва – јесте такође и непобитан доказ усташоизоидне суштине фалсификата рекламираног као некакав “НОБ“, “НОР“, “тековине“ и сличних лажи!

Усташко наоружавање својих драгих савезника партизана у такозваној Бихаћкој Републици такође се надовезује и на такозвану Ужичку републику: истоветно како су усташе подарииле партизанима територију зато да би их на тој територији наоружали, тако су и Немци препустили партизанима Ужице зато да би их наоружали! Зато је до сада фалсификат Ужица био фрапантније апсурдан чак и од доцнијих Меклинових фатаморгана – Немци који су супериорно обезбеђивали железничке чворове – као да су некакви мазгови а не тада најјача оружана сила на свету – допуштају групи неизвежбаних и ненаоружаних наводних партијских залуђеника – да освоје Ужице – и то са активном фрабриком пушака и магацинима пуним оружја и муниције! Поређење са “Бихаћком републиком“ – усташко давање територије титоизму зато да би их на тој територији наоружали – непобитан је доказ да се исто догодило и у Ужицама – Немци су доделили територију титоизму зато да би га наоружали! Да Немци то нису учинили – у Србији партизана не би ни било – Немци су титоизам претворили у оружану групацију са задатком да ликвидира Равну Гору! Пошто титоизам у томе – није успео, на фамозном састанку код старе железничке станице у Ужицама, иако та чињеница још чека да буде документована, Немци су наредили Титу да се пребаци у Рогатицу! Доцнија пропагандистика Здружене завере и Титове врхушке сервираће митове о погибији радничког батаљона на Кадињачи – и иако су можда залуђени српски партизани и изгинули на Кадичањи – изгинули су не знајући да гину зато да би се изградио фалсификат који ће усташки злочин – починити и у Србији!

Овај тек сада откривен апсурд Ужица, уз усташоизоидне злочине Хинка Мејера и сличних му усред Србије – непобитно доказује да комунисти нису – да нису дизали никакав антифашистички устанак у Србији – јер нису били ни антифашисти, ни антинацисти, нити заинтересовани за било какво ослобођење ни отаџбине нити народа – а поготово не српског народа и Србије – јер их је надахњивала једино мржња против српског народа и Србије, и једини циљ био усташоизоидни злочином над Српским Народом и Србијом… злочин који им је мржња Здружене Завере омогућила да остваре!

Зато је можда најзнчајнија истина од свих које Сотировић открива – да се Хинко Мејер, иако са наводном петокраком звездом – не разликује од усташа – и можда најзначајнији Попиводин доказ да су Пијаде и Ђилас ликвидирали из онога што је етикетирано као НОБ све ослободилачко, отаџбинско, родољубиво – и све антифашистичко и антинацистичко!

Све ове чињенице захтевају одговор на питање ко су шнајдери злочина:

Сулуд чегртаљка:

Предпоставимо, само предпоставимо као да је тачно најновије објашњење шта се Србима догодило у Другом светском рату – објашњење Лопушине да је врховни масон Черчил наредио масону Краљу Петру II да подржи масона Броза да дође на власт… Таква предпоставка би наравно значила да су сви догађаји били под контролом масона. Према томе… Да ли су масони од самог почетка подржали Тита зато што је из Загреба допутовао у Београд у пратњи немачког војног представника? Да ли је Тито чекао по њиховом налогу? Да ли су српски и југословенски Јевреји отишли код Тита зато што су знали да Тито није ни антифашиста и антинациста – или зато што су знали да сарађује са окупатором и усташама? Да ли су Јевреји подржали све фалсификате фалсификата зато што су знали да је циљ долазак усташког злочина у Равногорску Србију? Да ли су се смиловали да одликују Дражу зато што су дозволили да буде најзверскије мучен и убијен? Да ли зато нису одликовали Хинка Мејера? Или… можда и јесу?

Наравно да нема краја оваквој сулудој питалици на овакву сулуду предпоставку – али – чињенице јесу чињенице: Павелић јесте захтевао да Србија буде укључена у НДХ; Павелић јесте присуствовао на истом састанку масонске ложе на којој је присутвовао и Броз када је одлучено да се убије краљ Александар; мајор Атертон је био послат на Равну Гору а не код партизана – а Ђилас га јесте спровео са јадранске обале на такозвану партизанску територију; Хитлер јесте уценио Недића претњом да ће прикључити Србију НДХ ако не угуши “устанак“; tako]e jeste чињеница да је једини “устанак“ који је сметао Берлину бивала Равна Гора, и да Берлин свакако није сматрао “устанком“ уствари наручена разбојништва титоизма по Србији која су Немцима омогућила масовна стрељања Срба на здушно задовољство и Хитлера и Павелића; и најзад, чињеницe јесу да данас “Џихад постаје амерички као пита од јабука, и британски као поподневни чај“,(13) али да је још увек нејасно која је то “једна особа са интегритетом“ која “може да направи разлику, разлику живота од смрти“?(14) И зато, због перспективе прошлости и садашњости сраслих једне у другу – откривање шта је ко учинио – заправо, ко је који злочин Зла починио – супротно свој овој сулудости – јесте и једна чињеница у вези са мном – оно у шта ја као Србин верујем:

Одговор први: Фалсификат јесте фалсификат

У доба када је нарастао пропагандистичко-догматски формат Information Agency и свега пар година пред њено званично “укидање“ – зато да би амерички Државни секретаријат преузео стриктну контролу над исправношћу догме у пост-хладноратовском свету – један од високих функционера Агенције, добро упознат са мојим активностима са групом америчких конгресмена на челу са Филипом Крејном на доказивању Истине о Дражи Михаиловићу и Равној Гори, у разговору о врењима пред рушење Берлинског зида – рекао ми је да најзад долази “нови свет“ јер су победиле мисли дисидената… Ђиласа и Шаранског!

Био сам тада озлојеђен да је Ђиласа уврстио у такве… али убрзо, како је пост-хладноратовски глобализам обзнанио свој расистички лик – схватио сам да тај нови глобализам наставља фалсификат много отвореније и бескрупулозније – и да је фалсификат НОБ употребио као алатку за данашње отворено Убиство Душе… и зато што Убиство Душе јесте убиство Бога, и што убиство Бога јесте убиство Слободе постојања нашег јединог Идентитета… зато сам тако тек тада схватио да је једино поштено што Срби морају да учине да би ослободили Истину – јер ослобођење Истине Срби залужују и пред Богом, и пред својом историјском одговорношћу, и пред својим жртвовањима за Њу – да је то… Oслобођење Поштења Равногорске Србије.

Одговор други: Ослобођење од начертанија

Јер атеизам и све остале манипулантске доскочице – иако рекламиране као мудрост, па чак и као тајна мудрост – јесу једноставно форма дементије – форма излапелости… подвала фалсификата… једном речју – јесу лажи обмана сатанизма. И зато, свестан тога, усуђујем се да закључим да Чистота Србства јесте борба против фалсификата, да Чистота Истине Србства јесте вековна борба против антисрпске и антиБожије пропаганде, против сатанистичког злочинства расистичким истребљењем… борба против Мржње… и да зато ова борба Србства јесте борба против лоботомије… против Боготомије… и да борба Србства јесте борба за спас Душе… и да зато “баш у томе јесте слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену…“, јер… “како би вечност ишла за временом? И како би се апсолутно прилагођавало пролазном“ кад се сва “бајагања“ тајних и притајених мудролија своде на то да рекламирају лаж да “све с оне стране плота – изгледа боље и паметније“?(15) Каква “бајагања“ кад се све се своди на поштено схватање стварности?

Па зато питам ко су заиста родоначалници круне? За мене су стварни наследници круне они који су наследници Часности Србске историјске круне, наследници Србског Поштења, наследници Србске Одговорности Божијој Правди, наследници Моралне Чистоте те Оданости… за мене, то је оно што јесте наслеђе, оно што јесте генетска веза, оно што јесте Божија веза усађена у духу – а не никакве конфекцијске конекције генетских досијеа скривених у шнајдерским трезорима некаквих тајних организација!

Божије усађено генетско Србско наслеђе… Крст часни – то су данас Срби на барикадама, Срби у Љуљацима, Срби у катакомбама, они Срби који џарају ватру бадњаком баш као и њихови далеки преци, они Срби у којима Правда живи ради Слободе, и у којима Слобода живи ради Поштења.

То је Трајање здраве Србске Свесности Божије Стварности.

И зато, због превише онаквих попут Хинка Мејера, зато сам ово сочињеније и насловио “Кад се грађаху мудри… полудјеше“ – зато што сам убеђен да се Србство бори против таквих.

И одговор трећи: Жута кућа – Жута пилула!(16)

Жуте пилуле устшоизоидног обрачуна хашког чудовишта… нису никаква мудрост, ни тајна ни јавна нити полујавна – јер фалсификат јесте фалсификат.

Драги Милоше… три пут Бог помаже!
Хвала Ти и мир и спокој Ти Души Србској!
Богу хвала твој завет се остварује:
ево Истине на виделу!

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com

• ______________
• (1) [Рим. 1, 22.] “Љубостиња и Јеретички Богослови“, Свети Владика Николај, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 02/21/12,
• (2) Senator Joseph Lieberman, Washington Post, Apr. 28, 1999
• (3) “Сарадња Брозових партизана и Павелићевих усташа“, Владислав Сотировић, Новинар.де, 01/19/12
• (4) Исто
• (5) “Издајничка делатност клике Тита-Ранковића у периоду Народно-ослободилачке борбе југословенских народа“, генерал-мајор Пера Попиводе, пренето од стране Душана Булковића
• (6) “Почело је!“, Радивоје Петровић, VestiOnLine, 02/18/12, 13:22
• (7) “Србија колонија четвртог Рајха?“, Јован И. Деретић, Информативна служба Слободне Србије, 02/18/12, 23:13
• (8) “Атлантис: Езотеријска друштва, светска влада, масони, илуминати, нова религија, Астана“, Новинар.де, 03/14/11
• (9) OSS – Office of Strategic Services,
• (10) “Wild Bill Donovan“, Douglas Waller
• (11) “Од Јадовна до Нато стратишта“, Драгомир Анђелковић, DW-World DE, Deutsche Welle, 06/25/11, 23:53
• (12) “Злочини усташа“, Душан Бабић
• (13) Анвар Ал-Авлаки, Алкаидин проповедник и скупљач регрута
• (14) Ели Визел
• (15) Владика Николај, “Љубостиња и Јеретички Богослови“, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 02/21/12
• (16) “Обрачун хашког чудовишта са Шешељем“, Ана Филимонова, Фонд стратешке културе, Новинар.де, 01/11/12, 00:33