10. правило Св. Апостола Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.
Бискуп Узинић не заостаје за у провоцирању православне јавности за епископом Григоријем. Изјава да се извинио православнима, али да се немају римокатолици чега кајати
Објављено, 15/02/2012, ФБ странице “Православље живот вечни
+++
јер у “ослободилачким борбама” није ништа лоше почињено, поред обелодањивања детаља о заједничким молитвама са Григоријем могу само да долију уље на ватру у православно-римокатоличким односима.
9. правило Лаодикијског Сабора
„Не може се допустити, да они, који припадају Цркви полазе ради молитве или службе у гробља или у такозване мученичке храмове јеретика, а који то чине, ако су верни, имају бити ван општења за неко време. Покају ли се и исповеде да су згрешили, нека се опет приме.“
12.02.2012. у загребачком Јутарњем листу изашао је интервју у коме Дубровачки бискуп Мате Узинић говори о свом извињењу епископу Григорију и заједничкој молитви.
Преносимо део из интервјуа занимљив за нашу црквену јавност:
+++
Бискуп дубровачки мсгр. Мате Узинић привукао је пажњу јавности недавним организирањем и судјеловањем у екуменском молитвеном сусрету у дубровачкој катедрали на којем је епископ захумско-херцеговачки и приморски владика Григорије затражио опрост од Дубровчана у своје и у име својих православних вјерника. Узинић, некадашњи ректор Централног богословног сјеменишта у Сплиту, за дубровачког је бискупа заређен прошле године у ожујку. Својим бискупским дјеловањем и снажним свједочењем вјере задобива све више симпатија не само у Дубровнику него и пуно шире.
Пружена рука
Како је дошло до идеје о молитвеном сусрету?
– Молитвени сусрет у дубровачкој катедрали догодио се у склопу молитвене осмине за јединство кршћана, а договорен је с владиком Григоријем тијеком једног нашег ранијег сусрета. Мислим да је то први такав екуменски молитвени сусрет након рата. Договорено је да га идуће године поновимо у православној цркви у Дубровнику, а постоји и иницијатива за заједнички сусрет у Требињу, али то би се требало догодити уз сугласност и у заједништву с мостарско-дувањским бискупом Ратком Прћем, који је апостолски управитељ требињско-мркањске бискупије. Владика Григорије назочио је мом бискупском ређењу. Тада је тражио опрост за оно што се догодило Дубровнику. Био је то одговор на моју симболично пружену руку не само православним вјерницима него и исламским вјерницима, као и члановима Жидовске опћине и свим људима добре воље.
Хтио сам нагласити да Дубровник није само католички град, иако су католици у њему већина, него град свих људи који у њему живе и који је увијек био отворен дијалогу и комуникацији с другима.
Тисућљетни контекст
На овом молитвеном сусрету владика није говорио изравно о Дубровнику, иако се и та порука могла открити из његова говора, него је говорио о опросту и тражио опроштење на један дојмљив и промишљен начин који одговара контексту једног прије свега духовног догађаја. На то сам и ја, спонтано, прије молитве Оченаша окупљеним католичким вјерницима казао да морамо, ако смо вјерници и желимо заједнички молити Оченаш, опростити, али и да и сами, у духу владикиних мисли о опросту, требамо питати опроштење за оно лоше што смо ми учинили, а и ми смо чинили лоше и имамо се за што кајати. Зато сам у име окупљених и у особно име од владике и вјерника православне цркве тражио опроштење, изражавајући наду да су и они вјерници и да ће нам као вјерници опростити.
Међутим, медији су пренијели владикину исприку, али су потпуно занемарили моју. Зато се и догодио неспоразум због којега је, рецимо, патријарх Иринеј изјавио како је добро да се владика испричао, али да би било добро чути и исприку с друге стране. А та се исприка, кажем, догодила, али је медији једноставно нису пренијели. Спомињем то јер је било и наших вјерника из Дубровника који су након тога рекли да се ми немамо за што испричати. Ја се слажем, у случају Дубровника то и јест тако – ми смо овдје потпуно безразложно нападнути, а у ослободилачким операцијама доиста није било злочина с наше стране. Али, желим нагласити једно – када ја као католички бискуп и Григорије као православни епископ тражимо међусобни опрост, онда је то геста која надилази политичка препуцавања и чин који се уклапа у отајство обреда заједничке молитве. То је чин који у себи укључује тражење опроста за све оно што се догодило тијеком тисућљетне повијести раздвојености, за све оно што је ту раздвојеност појачавало.
Хрватска и Хааг
Међутим, те исприке поновно су актуализирале питање о томе коју улогу кршћанске цркве могу имати у даљњем процесу помирења међу народима на овим просторима?
– При томе морамо признати да су у појединим моментима тијеком рата и Католичка и Православна црква и појединци унутар ње били изманипулирани за погрешне сврхе. Мени је жао да се данас у промишљањима о улози Католичке цркве у Домовинском рату истичу ти моменти и ти појединци, а потпуно се занемарују кључне изјаве попут оне благопокојног кардинала Фрање Кухарића који је своједобно у Петрињи позвао све католичке вјернике да не одговарају на мржњу мржњом, да не пале куће онима који су њима палили куће, да не убијају обитељи онима који су њима убили обитељи. Права кршћанска порука коју, нажалост, неки од нас нису послушали. То је била истинско послање Католичке цркве тијеком рата – помоћи људима да се бране не из мржње, него из љубави према властитој домовини. Ако се пријеђе граница те љубави, онда се дјелује из мржње и освете.
Колико је Црква успјела у том послању?
– Негдје више, негдје мање. Вјерујем да би Домовински рат био пуно лошији у том смислу да није било пуно таквих свећеника који су стишавали негативне страсти и осветничке пориве. Рекао бих, учинило се пуно, али не довољно. Често размишљам о томе зашто се морало догодити све оно што се догодило с наше стране након Олује и што нема никакво оправдање. При томе желим нагласити да се не слажем с пресудом Хаага против наших генерала и сматрам је исполитизираном. Међутим, мислим да су се лоше ствари догодиле јер нисмо на вријеме реагирали на поједине случајеве. Да се одмах кажњавало оне који су прешли границу, онда се други не би поводили за њиховим примјером.
Што се тиче помирења, треба нагласити једно – њега неће бити без правде. Ако ви, на примјер, на подручју било које државе легализирате неправедна освајања, ако у таквим подјелама и неправедном миру поједини народ изгуби сва права, онда је то, нажалост, извориште нових сукоба. (Јутарњи лист)
+++
Одлуку о коначном разбијању Титове Југославије Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а, 26. новембра 1991. године. Све је договорено на састанку папе Јована Павла II са немачким министром Геншером. Тог, 26. новембра 1991, државни секретар Ватикана упутио је меморандум са захтевом за признавање Словеније и Хрватске као независних држава, свим чланицама Конференције о европској безбедности. “Света столица” је тада била мишљења да је дошло време да се међународно признају Словенија и Хрватска, „и то пре божићних празника”.
После тог ватиканског меморандума, Словенија и Хрватска су признате као независне државе, што је изазвало жестоке сукобе и рат, који се, опет уз помоћ “Свете столице”, проширио и на Босну и Херцеговину. Гласноговорници Ватикана тада су говорили да је то рат против „великосрпских идеја”. Дакле, рат који је “Света столица” директно покренула против српског народа. У прилог овог тврдњи и податак да је у јесен 1995, када је требало бомбардовати Србе у Босни, свети отац подржао Клинтонову политику и тражио да се објави „рат рату”. Многи се добро сећају, да су тада српски положаји у БиХ данима бомбардовани, и да је страдало више стотина Срба. Босански Срби Ватикану то никад неће заборавити.
(извор: Српска.ру)
Припремила екипа ФБ странице “Православље живот вечни”
http://pravoslavljepzv.wordpress.com
Biskupa Uzinica ne treba dirati. On kao Hrvat mudro brani svoj hrvatski narod od ratnih zlocina koje su oni pocinili u svakome ratu kojeg su do sada vodili protiv SRBa sa blagoslovom rimskog Pape iz Vatikana. Kao rimokatolicki biskup u Dubrovniku, on uspjesno zastupa svoj narod kojeg predstavlja, i zahvaljujuci „Srbskim“ izdajnicima poput Grigorija (dabogda mu se sjeme satrlo) sa Hrvata uklanja i skida odgovornosti koju Hrvati snose za pocinjeni genocid nad SRBskim narodom.
Zato „episkopa“ Grigorija, kao izdajnika Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, treba jednostavno na kolac nabiti, ili u Trebinju negdje objesiti ili jednostavno upucati da vise ne sramoti ime SRBinovo i nasu Svetu Vjeru Pravoslavnu!
Otkuda takvoj dzukeli u SRBskoj mantiji smjelost, da se Hrvatima izvinjava za nesto sto SRBi uopste nisu uradili? Grigorijevo izdajstvo Boga i SRBstva je prevazislo izdaju Vuka Brankovica u boju na Kosovu. Zato prema njemu i drugim ekumenistima, papistima, globalistima i novotarcima u SPC ne treba imati nikakve milosti i sazaljenja. Isuvise se puno gube umnozilo u Crkvi Svetog Save i narodna Sveta duznost i obaveza jeste zato, da zapocne sa njezinim istrebljenjem i unistenjem!
Veoma provocirajuca tema iskljucivo namenjena nacionalistickim sovinistima.Veoma naglasena,veoma tendeciozna,a i providna.A u dobroj meri,vec se ponavlja pa ce ocekivani intezitet,biti manji,osim ovih par imena koje se smenjuju na ovu temu i nema komentatora novih.
Vi u zamenu nudite neki hriscanski geto,verovatno opravdavajuci se „uskim putem“i „Nojevom barkom“kao objasnjenjem da ce se od mnogih zvanih,spasti malo izabranih,ali je ta spekulacija prilicno nevesta.
Izmedju ostalog,pokusaji uspesni ili ne uspesni komuniciranja su postojali i sa ostalim hriscanskim i nehriscanskim konfesijama oduvek.Nije li potpuno prirodno pruziti ruku i dati sansu i drugima.
Ili prosto receno moze li se to sto radi Vladika Grigorije u bilo kom smislu nazvati dobrim?
Da se o mojoj naivnosti moze komentarisati,moze, kako rece moja sestra po Adamu.
Na ovaj sajt sam dosao slucajno,nisam placenik ,nisam po zadatku,u cudu sam citao tekstove protiv SPC i pojedinih vladika,ja ovo u svom zivotu ne cuh.Da je moj komsija Muamer Zukorlic nesto slicno napisao bio bih zacudjen,a da sve ovo sto vi radite potpisujete ,kako potpisujete ja i dalje ne verujem svjim ocima.
U jednom razgovoru sa njim na Goliji,bilo mu je zamerano sto sta,kada bi on procitao sta vi pisete za SPC,on bi bio u cudu.
Bog sve vidi.
Izdajnici se radjaju, ali novotarci mogujos bolje da ih treniraju..
http://www.novinar.de/2012/01/26/podsecamo-duva-li-americki-vetar-i-kroz-spc.html
Срамота је, владико Григорије, и за Вас и за Цркву, која је побегла са попришта те борбе, да данас делите оцене ко је херој а ко кукавица, да чак тврдите да су Караџић и Младић опкољени људима „који им ласкају: ‘Ви сте хероји’, а они су то све мање… Да су отишли у Хаг чим се то од тражило, били би хероји. Овако се доводи у питање њихово херојство и њихова борба”!
Ко то доводи у питање, владико? Ко? У име кога? И у чију корист?
За Вас је, очигледно, Хаг апсолутно мерило правде, онај трибунал, који је одређен од наших – убица и прогонитеља, како би њиховим „пресудама” одбранили ону „правду“, које кад нема, све постаје непрегно разбојничко поприште.
http://www.novinar.de/2011/09/21/episkop-muftija-i-depese.html
http://www.novinar.de/2008/09/27/crkva-je-naj-biznis.html
http://www.novinar.de/2011/11/03/juda-izdaja-mi-truama.html
Naravno biskupa ne treba“ dirati“,potpuno u skladu sa dosadasnjim aktivnostima,
a nase ljude,“nabiti na kolac,istrebiti,unistiti,nazivati dzukelama“i to nazvati Svetom duznoscu?
Radikalni islam u svom programu nema ovakve „svete duznosti“
Mom duhovniku,je duhovnik Artemije,sa zaljenjem i cudjenjem cu mu preneti ove tesktove i ove komentare.
Sakovicu, po svome nacinu razmisljanja i pisanja ti si tipicni primjer jugoslavenstvom, ekumenizmom, globalizmom i komunizmom rasrbsljenih „Srba“ izdajnika. Zato pozivam bracu i sestre u Hristu Gospodu da sa tobom, tadicem, ludvigom i ostalim izdajnicima Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja vise ne gube vrijeme i dzabe da ne raspravljaju!
Gospod je rekao da se poslije prvog, drugog i treceg savetovanja sa takvim ljudima kao sto si ti, od njih uklonimo, da se ne pitamo sa njima i tako u nicemu da ne uzimamo udjela u vasim zlim djelima, nego da vas smatramo od Crkve Hristove odlucene (odstranite) kao jeretike!
Da ste bili dobronamjerni i trazili Istinu imali ste dovoljno vrmena da se upoznate sa Istinom, a posto vi i dalje ostajete na pozicijama na kojima ste bili od prvog dana znaci da niste zeljeli Istinu da pronadjete, da nesto naucite, istinu da vidite i cinjenice da prihvatite onakvim kakvim one jesu, „ni po babi ni po stricevima vec po pravdi Boga istinitog“.
Zato smatramo da ste vi kao i mnogi drugi koji se poneka jave iz svojih misiji rupa, na ovaj sajt dosli namjerno da sa svojim glupostima, lazima i prevarama umotanih u „slatke i mudre“ rijeci pune zmijskog otrova rovarite, da unosite zabunu i tako da prevarite ako mozete i izabrane.
Medjutim u tome necete uspjeti jer SRBi i SRBkinje koji redovno prate ovaj sajt dovoljno su do sada vaspitani duhom Svetosavskim da oni mogu kao vjerna djeca Svetog Save na vrijeme da predosjete vase zle namjere, i da razlikuju Istinu od lazi, sinove Bozije od sinova ljudskih, sluge Bozije od sluga djavolski.
Pokaj se zato i kreni provjerenim putem Svetih Bogootaca i Bogomajki nasih iz vaskolikog Roda Srbskog, jer tvoj dosadasnji put vodi u POGIBAO, U PAKAO I SMRT VECNU. Tvoja buducnost je u tvojim rukama. Neka ti ona bude po djelima tvojim!
ГРИГОРИЈЕ опет наставља са ГРИГ-ОРГИЈАМА!
Ко је њега овластио да у име потомака 7ооооо ЈАСЕНОВАЧКИХ МУЧЕНИКА,
на најзверскији начин уморених, само због ПОРЕКЛА, ВЕРЕ И ЈЕЗИКА
срБскОГА, а све подржано од стране ВАТИКАНА, тражи „опрост“ од „СВЕЋЕНИКА“ тог истог ВАТИКАНА који је подржао и бомбардовање Србије и Црне Горе 1999-е под циничним, УСТАШКИМ, називом
„Милосрдни анђео“!
Како ОН може и сме да тражи „опрост“ од потомка КРВНИКА који су ми
бабу уморили на најзверскији начин у ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ.
ЧИН ОПРАШТАЊА ЈЕ ЛИЧНИ ЧИН, као што су ИСПОВЕСТ и ПОКАЈАЊЕ, и то
не може нико ни за кога да ради, па макр он био сам Св Григорије, а не један РАСПАМЕЋЕНИ ГРИГОРИЈЕ – ГРИГ-ОРГИЈЕ, назови ВЛАДИКА!!!
За шта треба СРБИ више било коме да се извињававају или траже
опроштај, можда за то што УСТАШЕ НЕ ПОБИШЕ 1700000, него само
тричавих 700000 СРБА.
ГРИГОРИЈЕ може да се извињава или тражи „опрост“ само за своје претке које му УСТАШЕ побише, и ни за кога више!!!
Драган Славнић
Шаковићу има много ђавоиманих међу нама праославним. Зато они сматрају да је њихов „здрав разум“ или боље речено њиххова помраченост ума право пред Господом.
Љубите непријатеље своје… чините добро онима који вас мрзе (Мт.5,44)
„Ко види у срцу своме траг мржње према ма ком човеку за ма какву погрешку, потпуно је туђ љубави према Богу. Јер љубав према Богу никако не трпи мржњу према човеку.“
Њима би можда боље пријало „око за око, зуб за зуб“ али тога у православљу нема.
Da,postaje dosadno,uvek isto,Sakovic ovakav,Sakovic onakav,
Sakovic nije bitan,
Dajte neku analizu teksta Jovana Ziziulasa koji je suprotan ucenju Svetih otaca,(Bogomajka je u pravoslavlju,samo,samo,samo jedna).
Koja dogma,jednom episkopu,zabranjuje odnos sa bilo kim?
Kako tumecite Apostola Pavala..“Svima sam bio sve da bi pridobio..“
Da li ste vi culi za termin „ikonomija crkvena“,
da li ste vi culi za pokajanje,metanoju,preumljenje,oprostaj?
АПОСТОЛ ПАВЛЕ: „СВИМА САМ БИО СВЕ ДА БИ ПРИДОБИО…“,
„СВИМА САМ БИО СВЕ…“, АЛИ СЕ НИ СА КИМ НИЈЕ ПОИСТОВЕТИО…!!!
„ЉУБИТЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ СВОЈЕ…ЧИНИТЕ ДОБРО ОНИМА КОЈИ ВАС МРЗЕ…
/Мт.5,44/“
Срби већ три пута ЉУБЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ СВОЈЕ – УСТАШЕ – И ЧИНЕ И ДОБ-
РО НЕ МРЗЕЋИ ИХ!!!
1914. године, у Првом светском рату, УСТАШЕ чине страшна зверства
над цивилима у МАЧИВИ /42.домобранска дивизија под к-дом генерала
САРКОТИЋА/,о чему сведочи др РУДОЛФ АРЧИБАЛД РАЈС – речју
/писаном и изговореном/ и сликом.
Срби не узвраћају зверствима, и тако изражавају своју
љубав према својим непријатељима, чак са њима улазећи у
заједничку државу Краљевину СХС, касније Краљевину Југославију.
У Другом светском рату све се понавља, само се бројка побијених
СРБА увећава на око 700000 и нешто мало више, више десетина хиља-
да побијених ЦИГАНА и више хиљада ЈЕВРЕЈА.
И опет Срби не узвраћају истом мером, тако изражавајући љубав према
својим непријатељима – УСТАШАМА -, поново улаѕећи са њима у нову
државну заједницу – ТИТОВУ ЈУГОСЛАВИЈУ.
У грађанском рату 1991.-1995., пројектованом и финансираном на Западу, опет се понављају злочини и протеривање преко 250000 СРБА
из Книнске Крајне, Славоније, Загреба… од стране УСТАША.
И опет Срби не узвраћају истом мером, прогонећи Хрвате са терито-
рије Србије, као одмазду на ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА У ХРВАТСКОЈ.
На МРЖЊУ УСТАША – СРБИ ОДГОВАРАЈУ НЕ МРЖЊОМ – ЈЕВАНЂЕЛСКОМ ЉУБАВЉУ
ПРЕМА СВОЈИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА – УСТАШАМА.
И пред Богом и пред људима ово се не може никако другачије назвати
до – ЉУБАВ ПРЕМА НЕПРИЈАТЕЉИМА!
1999. УСТАШЕ отворено подржавају бомбардовање СРБИЈЕ и ЦРНЕ ГОРЕ
од стране НАТО алијансе, чак и они учествују у томе допуштајући
НАТО ратним бродовима приступ у своје територијалне воде /Јадран-
ско море/, са чијих палуба је крстарећим ракетама бомбардована СРЈ.
Ако се томе дода да су признли „НЕЗАВИСНУ ДРЖАВУ КОСОВО“, онда би
се свака даља љубав према њима била „БАЦАЊЕ БИСЕРА ПРЕД СВИЊЕ“!
„НЕ БАЦАЈТЕ БИСЕРЕ ПРЕД СВИЊЕ ДА ИХ ПОГАЗЕ, А ОНДА СЕ ВРАТЕ И –
РАСТРГНУ ВАС!“ – ХРИСТОС!!!
И док су нас, СРБЕ, УСТАШЕ КАМЕНОМ /камом, маљем, секиром…/ –
МРЖЊОМ, дотле смо ми ЊИХ ЉУБАВЉУ – НЕ МРЖЉОМ.
Дакле, Срби су УСТАШАМА опростили /по Јеванђељу/, али пошто се они
нису покајали /чак и не мисле то да ураде/, онда је природно да
следи СТАРОЗАВЕТНА ПРАВДА /“ГОВОРИ ГОСПОД: ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!“/ – „ОКО ЗА ОКО!“, „ЗУБ ЗА ЗУБ!“… за 700000 СРБСКИХ ГЛАВА – 700000 УСТАШКИХ ГЛАВА.
OOO…, па то је више него гнусно!!!
АКО НИЈ БИЛО ГНУСНО ЗА СРБЕ – НЕ МОЖЕ БИТИ ГНУСНО НИ ЗА УСТАШЕ!!!
Дакле, МОЖЕ УСТАШАМА „ОПРАШТАТИ“ ГРИГОРИЈЕ, АЛИ ИХ НЕ МОЖЕ АМНЕСТИ-
РАТИ ОД БОЖИЈЕ ПРАВДЕ – ОСВЕТЕ!!!
Драган Славнић
Predpostavljam da su to zbilj cinjenice.
Ali znam,da je Vladika Grigorije,izbruseni biser,i ni slucajno ne zelim nikome da „kontriram“,niti da vredjam.
Vladiku krase briljantne odlike,obrazovansoti,vaspitanosti,bogoslovstvovanja,poznavanja istorije,liturgike,apologetike,istorije bosgoslovlja,uporednog bogoslovlja,Starog i Novog zaveta,fantastican odnos sa hriscanima i onima koji to nisu,
Tesko ga je uokviriti u putitanisticko-malogradjanske okvire i tabele,veoma je sirok i u dobrom delu neshvatljiv,
a i sto bi bio .neka svako radi svoj posao