ДАНА 29.1.2012.г. У 23:25 ОД ПОСЛЕДИЦА МОЖДАНОГ УДАРА, У БЕОГРАДСКОЈ БОЛНИЦИ „СВЕТИ САВА“ УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРЕДРАГ. Р. ДРАГИЋ КИЈУК
+++
Један од најистакнутијих српских есејиста, Предраг Р. Драгић Кијук (1945), аутор 20 књига, био је седам година оперативни уредник часописа Serbian Literary Magazine и четири године главни и одговорни уредник Књижевних новина. Спадa у оне есејисте који су, по оцени Ј. Аћина, „инвестирали у приступ књижевном делу читав низ нових методолошких идеја, равнајући се са нивоом најразвијенијих европских и светских култура“. Као аутохтоног мислиоца и „интелектуалца изузетне унутрашње снаге“, који се издваја из владајућег теоријског дискурса, преводили су га на десет светских језика.
О делу овог истакнутог уметника похвално су писали угледни српски и европски критичари и универзитетски професори: З. Глушчевић, З. Гавриловић, Celia Hawkesworth, Р. Маринковић И. Мандић, Richard Burns, David A. Hill, John Gery, С. Ракитић, Ј. Аћин, Т. Росић, Л. Прошић, М. Радовић, М. Петровић, П. Арбутина…
Посебан допринос националној култури представља Кијуково лексикографско дело Catena mundi I-II, које је „особена духовна енциклопедија српског народа“, као и књига CHILANDAR (The Little Legacy) у којој је „извршио преиспитивање српске баштине у кључу православне филозофије“.
Инспирисан Кијуковом књигом Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry, најпопуларнији британски композитор са репутацијом класичног уметника – Сер Џон Тавенер, компоновао је дело Epistle of Love (Посланица љубави). Тавенер је самоиницијативно користио Кијукову књигу и за монументално дело The Veil of the Temple (Покров храма), у трајању од седам сати…
Заступљен је у биографском лексикону Ко је ко у свету (2010) најстаријег америчког лексикографског издавача (Marquis).
У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) 2000 интелектуалаца у 21. веку добио је одредницу на уреднички позив.
Интернационални биографски центар (St.ThomasPlace,England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету.
Предраг Драгић Кијук никада није био члан ниједне политичке странке, ни је никад припадао ниједној филозофској или књижевној школи, али је својим делом поставио путоказе одважним младим Православним Србима ка будућности, ка Васкрсу Србства кроз спознање Божије Истине.
Његовој породици и српском православном народу изражавамо најдубље саучешће.
http://www.srbinaokup.info/
Zakonom Zivota i voljom Bozijom napustio nas je jedan od najpoznatijih SRBskih esejista naseg vremena Predrag R. Dragic – Kijuk. Napustio nas je Kijuk sada kada je on mogao u ova zla i smutna vremena da bude najvise od koristi nasem hristoljubivom i slobodoljubivom SRBskom Rodu. Ali tu se nije moglo nista uciniti. Bila je to volja Svevisnjega, da Kijuka skloni na vreme iz ovog svijeta koji sav u zlu lezi, da negleda vise izdaju Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja od nedostojnih koji su davno i Bogu i narodu ledja okrenuli.
Odlazeci dusom svojom iz ovog zemaljskog svijeta, Kijuk je ostavio sve nas koji smo ga poznavali da iskreno tugujemo za nasim privremenim rastankom, jer mi znamo da cemo se sresti u nasoj Svetoj Nebeskoj SRBiji, u kojoj su duse Svetih Bogootaca nasih iz Vaskolikog Roda SRBskog i duse SRBskih Velikana za koje mozemo samo da kazemo neka je njima od nas mladjih SRBa: Pravoslavac i Svetosavaca vecna hvala a od Boga nebeska nagrada za sve dobro koje oni ucinise za zivota svog, za nase milo i Bogu drago SRBstvo.
Oni su zaista ucinili puno za nas mucenicki i krstonosni narod SRBski, jer su svecu SRBstva uspjeli da upale da ona osvetljava SRBima put u tami koja nas obaduze, u ovo zlo i smutno vreme kada se izdajnici Boga i SRBstva ponese sa svojim zlim delima koja su za nase Slavne pretke bila necista i gresna. Da je Kijuk pozivio jos koju godinu on bi SRBe svoje i sve ljude dobre volje obradovao sa jos ponekom knjigom svojom, pune ljubavi koje mogu da razumiju samo ljudi plemenitog srca kojima u dusi lezi istina, pravda i sloboda.
Ovako se zaklopi sada zivotna knjiga ovog SRBskog Velikana za kojeg mogu slobodno da kazem da je Kijuk sa perom u ruci dobar rat ratovao, zivotnu trku svoju uspjesno zavrsio, vjeru u pravdu i istinu ocuvao i ljudski bogolik svoj neuprljan i cist za sud istorije u podpunosti sacuvao. Bog da mu dusu prosti. Slava mu i hvala, i neka mu je vecni spomen medju nama. Amin. Boze daj!