Вести

Драгутин Радосављевић - директор Пореске управе

Фамозни списак од 300 највећих пореских дужника у Србији, у категорији од по 100 предузећа, предузетника и физичких лица,

Пише: Иван Нинић, 31,01.2012

+++

угледао је светлост дана и то баш симболично на Бадњи дан 6. јануара. Овакав гест Пореске управе последица је предходних измена и допуна Закона о пореском поступку и пореској администрацији који је Народна скупштина усвојила 29. децембра 2011. године. Годинама уназад поједини посланици опозиције, али и медији тражили су, што кроз институт посланичког питања, што кроз институт приступа информацијама од јавног значаја да се обелодани износ дуга са именима нередовних платиша пореза. Уз позивање на веома рестриктивне одредбе доскорашњег Закон о пореском постпупку и пореској администрацији, који је прописивао да су подаци о пореским обвезницима „службена тајна“ Влада Србије и Пореска управа Министарства финансија ускраћивали су ове информације.

Кроз диспозитиве својих решења, кроз ауторске чланке и јавне наступе, у више наврата Повереник за информације упозоравао је Владу Србије да постоји законски основ за обелодањивање имена пореских дужника. Без обзира што је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, још од свог доношења 2004. године, као lex specialis „отварао“ врата Пореске управе кабинет Мирка Цветковића се искључиво позивао на рестриктивне одредбе лошег системског закона. У међувремену притисак јавности постајао је све јачи и кулминирао је недавним новчаним кажњавањем Пореске управе од стране Повереника. Демократе су схватиле да им предизборно таласање не иде на руку, извршено је „интерно“ консултовање унутар ДС-а и коначно је пала одлука да се списак обелодани. Потпуно логичан след догађаја, јер предходно фризирани подаци никако не могу да штете пробраним тајкунима код којих је та странка „на инфузији“.

Можемо, а не морамо

У члану 7. постојећег закона додат је нови став који гласи: „Пореска управа може квартално, са пресеком стања на последњи дан у последњем месецу квартала, да на веб сајту Пореске управе објави обавештење о износу пореског дуга свих пореских обвезника, чиме обавеза чувања службене тајне није повређена“. Дакле, демократе су прописале алтернативну правну норму (може, а не мора) само да би деклеративно показали да се у правној „уређеној“ држави ништа не препушта случају и да је Влада чврсто опредељена да сваки потез заснује искључиво на закону. „Да смо објавили списак пре него што је измена закона ступила на снагу то би било кривично дело“, тврди директор Пореске управе Драгутин Радосављевић. Наравно да су ове речи Радосављевића неутемељене са аспекта права на доступност информација и срачунате на изналажење оправдања зашто нешто што је логички исправно и друштвено пожељно није урађено протеклих година.

Уколико се пажљиво анализирају све три листе од по 100 пореских дужника, лако се закључује да је режим Бориса Тадића уствари, по ко зна који пут, обмануо јавност и Србији, извргао руглу и спрдњи материју пореске политике и јасно поручио да је кабинет са Андрићевог венца неприкосновен у креативним манипулацијама. Прво, правних лица, предузетника и грађана који су евидентирани као порески дужници има око 50.000, па је тако обелодањена бројка од 300 дужника симоличног карактера. Друго, требало је објавити списак активних дужника који тренутно послују на тржишту, а не измирују пореске обвезе према држави. Треће, на листи од 100 предузећа, чак 87 дужника је у стечају, реструктурирању или је обрисано из регистра, док свега 13 дужника и даље активно послује. Исти је случај и са предузетницима међу којима активно послује свега 20 њих, док је статус преосталих 80 споран. Дакле, свега 33 привредна друштва и предузетника од 200 обелодањених дужника данас несметано обавља своју делатност.

Пробрани дужници

Када новинари питају директора Пореске управе зашто није објављен цели списак он на то одговара: „Пореска управа има могућност да објави цели списак, али то није наша законска обавеза“!? Како квалификовати речи Драгутина Радосављевића? Није ли ово спрдња са грађанима Србије, демонстрација силе извршне власти и најобичнија симулација некакве квази транспарентности? Уз то још Радисављевић каже да се „није обрукао“ објављивањем комичних и скандалозних спискова и додаје: „Пореска управа ће свака три месеца објављивати по 100 пореских дужника појединаца, предузетника и привредних друштава“!? Ово намеће могући закључак да ће неко из централе ДС-а бити задужен да непослушним тајкунима и миљеницима режима благовремено сигнализира да се на свака три месеца њихових 300 имена може наћи на стубу срама. Значили то да ће можда репрограм или отпис дуга, односно брисање са потенцијалне тзв. „листе срама“ бити могуће уз давање провизије за партију или за добошара из партије!? Ко каже да овакав сценарио у данашњој Србији није немогућ?!

Списак од 300 дужника, ако се уопште и може назвати списком, не сигнализира крупне зверке које су приватизовале и опустошиле Србију попут Бека, Мишковића и других сивих еминенција ове Владе организованих у Клуб Привредник са Дедиња. “Ми смо најквалитетнија управа у органу државне управе. И наравно да ништа не радимо на брзину. Управо реакције на списак говоре да је списак реалан, објективан, да није политички обојен, да није нико стављен у заштиту“, каже директор Пореске управе Драгутин Радосављевић. Притом је одмах по објављивању списка готово већина прозваних демантовала и оспорила приказана дуговања према држави. Списак не само да је изазвао општу пародију, него је сам по себи непоуздан, јер јавност и медији немају механизме којим би се утврдило да ли је било који порески дужник пре објављивања тенденциозно обрисан са неког места на листи!?

Много се извињавамо

„Топ четири“ дужника су банке које су у стечају и које као такве данас постоје само на папиру, а реч је о Беобанци (24 милијарде), Инвест банци (18 милијарди), Астра банци (15 милијарди) и Инвест банци (13 милијарди). На петом месту по неплаћенм порезу је ЈП за подземну експлоатацију угља „Ресавица“ (7,5 милијарди), у коме се зараде запосленима исплаћују из субвенција Владе Србије, док је на шесто месту гигант Сартид (5,5 милијарди), који је Влада ДОС-а за багателу поклонила американцима. Од познатијих дужника на листи нашли су се: Ваљевска пивара, Јагодинска пивара, ГСП Београд, Симпо, Мостоградња, Борба, Верано моторс, Србијашуме, ИМР, РТБ Бор, Застава камиони, Ласта Београд, Трајал, Застава оружије, Слобода, КМГ Трудбеник, Крушик… Међу дужницима је и предузеће бизнисмена из Суботице Војина Ђорђевића, име човек из света спорта Ратка Буторовића, бивше министарке Маргит Савовић, Секретара за животну средину града Београда Горана Тривана…

Најбржи и медијски најзаступљенији деманти о постојању пореског дуга од 1,8 милијарди динара стигао је од градоначелника Београда Драгана Ђиласа, који је саопштио да је Београд регулисао на време све своје обавезе. Ђилас се драматично увредио па је, сем брисања са листе дужника, од свог партијског саборца и првог човека Пореске управе затражио јавно извињење, уз претњу да ће у супротном затражити његову смену. „Признајемо грешку и ту грешку смо исправили. Упућујем овом приликом извињење градској управи“, усплахирено је за РТС истог дана изјавио Драгутин Радосављевић, а то су даље дистрибуирали сви „слободни“ медији. Чини се да је мало фалило да силни Ђилас саборцу Радосављевићу због кобне грешке „одруби“ главу. А то би уједно и другима служило за пример да једном за свагда науче лекцију о томе ко је најјачи у Србији и партији, али и то ко је будући лидер партије. Само пуком срећом директор Пореске управе избегао је „сечу кензова“, након чега је Ђилас почео да оштри сабљу изнад главе државног ревизора Радослава Сретеновића.

Отписати камате!?

Поједини дужници заговарају тезу да држави не дугују ништа, неки пак тврде да су у процесу реструктурирања, док поједини кажу да обавезу измирења преузме нови власник када се оконча приватизација. Овакви случајеви, како сада тако и убудуће, намећу питање да ли ће због грешака и брљотина Пореске управе на крају штету платити поново грађани Србије?! „Ми апсолутно стојимо иза објављених података. Не кажем да је могуће да се у толиком броју поткраде нека грешка, али се она мери промилима. Дакле, спискови су тачни, порески дужници су се препознали и већ се јављају“, каже државни секретар Министарства финансија Миодраг Ђидић. Он објашњава да камате чине више од половине дуга и предлаже да се се оне отпишу несавесним обвезницима.

„Нека будућа влада може да размишља о оваквом још једном потезу, да би пробали да релаксирамо и привреду али и Пореску управу од дугова који можда тешко могу да се наплате, а ако се отпишу камате, то би можда била ињекција многим предузећима да преживе ово тешко време и постану солвентна“, отворено каже Ђидић, иначе функционер ДС-а. Дакле, Ђидићев предлог би се пуквално могао схватити као предизборно улагивање тајкунима и гробарима српске привреде који су лични луксуз стекли преко грбаче радника и државе. Минули период је показао да ДС нема никакав концепт реформе пореске политике који би обухватао сузбијање сиве економије, бољу контролу, односно наплату пореза и строжију казнену политику. Уосталом Драгутин Радосављевић је само политичка фигура у Пореској управи Србије и са те позиције је обавезан да спроводи директиве и политику ДС-а. Намеће се питање да ли било где у уређеној држави у свету име директора Пореске управе може да се нађе на списку донатора владајуће странке, као што је то случај Радосављевића и ДС-а.

Извор: Фонд „Слободан Јовановић“