Вести

Темпларски ред Карађорђевића (новинар.де)

Када су се деведесетих година потомци Карађорђевића почели појављивати на нашим просторима, можда је то изазвало код некога позитивне емотивне реакције,

Весела Маџгаљ, 15.01.2012

+++

код одређених бунт, већина је индолентних које све то и не интересује, а јавности је представљено као враћање престолонаследника Србије у Србију.

И то престолонаследник прихваћено је здраво за готово. Прошло је заиста дуго година од њиховог појављивања када ми је скренуо пажњу текст о рођењу Александра Карађорђевића, о чему до тада нисам знала, а ствари стоје овако. Устав тадашње државе предвиђао је да је један од услова за наслеђивање престола да син званичног носиоца престола буде рођен на територији тадашње државе – Југославије. И онда сам наставила да читам текст о Александровом рођењу – дакле пошто су напустили земљу и нашли се у Лондону, тамо се он и родио. Није се родио на територији државе који су тада напустили. И сад несхватљиво искључење уставне одреднице – да би осигурали себи наслијеђе пријестола, проглашавају апартман у којем се родио Александар територијом Југославије и то још пише по наређењу Черчиловог кабинета, покушавајући да позивањем на Черчила осигурају валидност поступка. Краљ Петар никада себи није опростио што је прихватио Черчилов наговор да и он подржи партизанску војску, а оне чији је био краљ – остави на цједилу, те је одатле остало  „Ми за краља, краљ за Тита,…“

Дакле у Уставу није било могућности да се на тај начин заобиђе одредница наслиједника престола, јер судећи по оном што су тада урадили Карађорђевићи било је довољно да стоји одредница да гдје се гот роди дијете носиоца пријестола нек се та територија прогласи матичном земљом и могућност промашаја не постоји. Александар се родио у туђој земљи, удахнуо је туђи ваздух и туђу душу. Поштовање као син последњег монарха свакако да има, право на наслијеђе престола није стекао рођењем. Тако је Вишњи одлучио – да се не роди у својој земљи.

Одавно носим у мислима ово сагледавање а потакао ме је текст који су објавили медији о малтретирању особља од стране Катарине Карађорђевић, па ми је одатле постало јасно оно што сви ми знамо – када се налазимо на свом мјесту осјећамо се спокојно и мирно, а када на људе сијемо бијес и љутњу, онда дубоко нешто није у реду илити… Нисмо на свом мјесту.

Наслиједници краља Петра су свакако значајан дио Србије, у размјени духовних и материјалних добара са својим народом, наслијеђе престола Карађорђевићима са Петром је завршено.

Весела Маџгаљ

Илустрација: новинар.де