Дарвин је једном приликом рекао „нису лоша времена , већ човек“!
Весна Веизовић, 15.01.2012
***
Ни данас можда нису толико лоша времена колико јесу људи којима смо дозволили да управљају и нашом судбином и државом. Какво нам време долази и шта нам доноси блиска будућност зависи највише од нас, своју судбину не смено да препустимо овој превртљивој и национално неодговорној власти.
Податак који је недавно изашао у јавност, где смо по истраживању на завидном шестом месту по песимизму у Европи, је могуће још један од јефтиних трикова којим се подстиче за власт добитни дефетизам. Можда ће неко мислити да претерујем, но сигурно је да се овај народ плански гура у још већу летаргију, односно у потпуну безвољност, у којој чекамо да се остваре сви ти апокалиптични догађаји на које нас припрема владајућа гарнитура.
А један од њих је свакако „чињеница“ са којом нас је недавно упознао председник. По њему о судбини Косова и Метохије више не одлучујемо ми већ велике светске силе, референдум који треба да се одржи у фебруару неће ништа променити већ ће само нашкодити Србима на Косову. Дешавања на северу су ескалирала па су по њему ван контроле, те је само захваљујући његовој и њиховој „дипломатској вештини“ преговарања Косово још увек у границама наше земље. Но, због безобзирног народа који је себи дао за право да брани своје домове, његова судбина није више у нашим сигурним рукама беседи наш председник.
Ово и још бесконачан низ других изјава, којима се наше вође ките у јавности, а које садрже припрему за коначну предају Косова и оптужбе на рачун народа, је јасан показатељ да је прљава кампања у којој се баца семе безвољности, која треба да се рашири Србијом као епидемија, већ почела.
Власт је како кажу учинила и више него што је било у њеној моћи али неки црни дим и магла непознате слутње на зло се надвија над Србијом и ми јој шта год чинили не можемо побећи. Ово је метафорични превод честитке коју нам је упутио председник за Нову годину – ко преживи причаће! Наравно да ситуација буде што уверљивија лице му је овај пут било још жуће и маторије, а гримасе које је правио више су доликовале осуђенику на смрт у ишчекивању свог џелата него неког ко треба да пружи наду у неко боље сутра.
Избори су такорећи већ пред вратима, а самим тим и наша шанса да се нешто промени. Све ово до сада не треба занемарити, јер тај њихов мрак и катаклизмична нагађања, као и тврдње да се ништа не може променити на боље, пљување по опозицији и изазивање неповерења међу народом, су само семе мржње и песимизма које власт покушава да посеје, али народу је доста свега.
У овој прљавој игри не би смела да учествује и опозиција. Уколико би то учинила насела би на прљаве трикове власти, односно оне старе и толико пута прворене латинске формуле „завади па владај“. Уколико је опозицији заиста циљ да жути оду са власти а Србија промени погубну политику којом је садашња власт води, онда мора пре свега да задобије поверење грађана. А то је нешто што се неће десити уколико народ , у правом смислу речи гладан, буде уместо сложне опозиције, или бар неутралне једних према другима, гледао шоу у скупштини и слушао о прљавом вешу који износе једни о другима. За циљ као што је овај, да ДОС-манлије оду са власти, је потребна и жртва, а то је оно што ће народ поздравити.
Изјаве попут оних да нико осим ДС-а и коалиције окупљене око њих, политичара који су већ стекли огромно поверње западних партнера, не може повести Србију даље и да ће променом власти све оно што су до сада постигли безповратно пропасти, све ово води са собом једно од најважнијих питања – ШТА ЈЕ ДО САДА ОВА ВЛАСТ УЧИНИЛА ЗА СРБИЈУ?
Недавно су Саша Гајић и Слободан Јанковић објавили одличан текст под називом „Четири стуба спољне политике“, где су на врло јасан начин резимирали добитке и губитке које је Србија имала водећи се досадашњом политиком. Такође су дали и непосредан одговор на питање шта је досадашња власт урадила за своју земљу.
Док смо десет година глумили лажног балансера између Кине, Русије, Сад и Европе, вечитих ривала, наша власт је видно била наклоњена западноевропским партнерима и наравно као и сваки добар плаћеник обавила све задатке. Држећи народ у лажним обећањима и махајући над њим, као пред магарцима шаргарепом о бајкама о Европској унији, њихови џепови су се пунили а народу су закрчала црева.
На једној страни смо имали Кину и Русију, земље које су нам увек били искрени пријатељи, чија је помоћ према нашем народу била безусловна и пре свега две земље које су економске велесиле. Такође треба напоменути и да су то земље које подржавају Србију по питању Косова и Метохије и које нису признале независност јужне српске покрајине.
Док са друге стране имамо Брисел и Вашингтон, старе квазипријатеље , који су се вечито мешале и у унутрашњу и спољну политику наше земље, земље које су признале Косово и врше притисак на нас да и ми то урадимо и наравно земље због којих смо богатији једино осиромашеним уранијумом. Потпуно економски осакаћене и чији се фондови пуне баш управо из Кине и Русије.
Све четри су нам нудиле помоћ и на дискретан начин пружале руку партнерства, а наша власт је између два зла и два добра изабрала управо оно прво – два зла!
Јасно је као дан да наводној елити на власти никад није било у првом плану да Србији пружи бољи живот, нити мир, већ да обезбеди личне и клановске материјалне амбиције. Она и нема осећај за свој народ, нити га познаје, а он је и неинтересује. Себична политика коју она спроводи је Србију и српски народ и довела до потпуног сакаћење, односно економског девастирање државе која је заједно са народом и доведена до потпуне зависности од западних сила. Просто је немогуће друкчије објаснити чињеницу да неко за десет година прави грешку за грешком и да му се чак ни једном не омакне да уради нешто добро за своју земљу.
Међутим и поред свега наведеног није све тако црно као што они покушавају да нам представе. Наша ситуација може да се промени политиком која ће бити супротна од досадашње, и баш из тог разлога изборе не треба занемарити нити падати у летаргију јер се ствари сасвим сигурно могу променити, а то зависи од нас!
Весна Веизовић
Да би сте послали коментар морате бити улоговани