Вести

Т.Николића је за време штрајка жеђу постио бискуп Буловић

Лидер Напредњака а по многима Назадњака, Томислав Николић у свом обраћању јавности води кампању против свести освешћених гласача који позивају на бојкот избора.

за новинар.де пише Рајица Марковић, 13.01.2012

+++

Лидер који се прославио цепањем СРС, предајом Тадићу добијених избора 2007. и штрајком глађу, поручује бирачима да на наступајућим изборима изаберу онога кога воле. Он још каже, шта вреди бојкот, ако један изађе избори ће се обавити. Да ли је све баш тако како овај лидер “Народне Србије“ каже. Где нестаде онај глас Народа глас Божији, није ли Томислав Николић и њему слични обожио самога себе против Божије и Народне воље. Шта ако у Србији има бирача који прозиру улогу политичких странака и са ове и са оне стране националних кулиса неискреног глобалистичког позоришта у режији интернационалне олигархије и то намеравају да пренесу другима. Не занима њега чињенично стање, њега и њему сличне занима власт као једини циљ и средство за испуњење користољубивих прохтева.

Већинска Србија окована ланцима користољубивих најамника светске политичко-берзанске елите, стење обесправљена под терором сатанских закона а они се утркују за власт. Срби на Косову и Метохији барикадама бране право на живот у својој вековној држави Србији на свом вековном огњишту које им светска сатанска сила отима а они уживљени у улогу власти причају празне приче у парламенту о некаквој новој реалности и њима, косовским мученицима пошаљу по неки пакетић.

Запитајмо се чиме су ови политички глумци заслужили реизбор. Ничим, никакво добро нису донели Народу Србије који их је годинама бирао, напротив, многим злим делима задужили су се Народу. На свим нивоима власти и световних и духовних одметници Божији и зли пастири подводе србско стадо под чељуст вучијег кола оличеног у Е.У. За свакога који је и поред свакодневне тортуре која се у Србији против ума спроводи остао мисаоно биће, избори су увелико обесмишљени. Власт је, дефинитивно, место на коме се човек под навалом искушења измеће у гадост пред Богом. Власт која кроз институције система, саму себе контролише, чиновницима које сама плаћа, прелази из власти у терор владајуће однародоване гарнитуре. Све политичке партије у Србији свеле су се на фабрике за прављење неправедних пара за себе и своје. Нема истинске опозиције у Србији а да ли ће је бити одлучиће Народ једног лепог дана. До тад опозициони рад ће се сводити на празне скупштинске говоранције које увек владајућа жабокречина потопи прегласавањем. Оваква каква је, опозиција је дозволила да скупштина Србије изгласа гомиле закона усмерених против Бога и човека. Ова власт и ова опозиција створише Србију у којој полиција даје обезбеђење педерима и растерује скупове србских родољуба. Опозиција је својим млаким и пасивним ставом допринела да данас у Србији педер више вреди од Србина.

Шта је Томислав Николић урадио у парламенту да заустави растакање Србије, отцепљење Косова и Метохије, пљачкашку приватизацију, затварање фабрика, суноврат свих људских и Божијих вредности.

Зашта је примао посланичку плату двадесетак година, ако се за то време Србија претворила у колонију и контејнер вампирске интернационалне олигархије. Ако се сагледа рад свих политичких странака за последњих двадесет година јасно ће се видети да су оне радиле на корист својих партијских тела и светске вампирске елите која се опија крвљу потлачених народа. Шта ако у Србији има и таквих бирача који не пристају да буду робље и не желе да дају глас онима који их поробљавају. Шта ако се такви досете и организују активни бојкот. Ако не данас незадовољни гласачи ће кад тад бити принуђени да то учине а онда неће бити све једно да ли је на изборе изашао један гласач, не у том случају неће им бити довољна чак ни гломазна партијска тела. Ако се народ који не верује политичкој демагогији професионалних политичара добро организује и поред сваког бирачког места постави свој пункт за бојкот избора, на коме би се предавали гласачки листићи и уписивали бирачи који бојкотују унапред решену изборну трку, не би било слободног простора за политикантске маневре.

При оваквом неодговорном односу власти и опозиције према бирачима, народ губи на свим изборима, изгубио је самосталну Државу, изгубио је слободу и достојанство, сатанским законима диктираним од стране светске олигархије претвара се сваким даном у покорено и покорно робље. Србски парламент је у рукама светских силника само добро плаћена и посланичким имунитетом заштићена гласачка машина.

Незаобилазна Народна обавеза би требало да буде престанак пасивног бирања и почетак активног бојкота. Само активним бојкотом у Србији би се успоставила Истинска Народна опозиција распуштеној обести властодржаца. Власт је одраз у огледалу Народа који представља. Ако се Народ избори за своја Богом дарована права и власт и опозиција ословљаваће га са великим Н, као ја у овом тексту. Ако то не учини и настави да буде пасивни преносилац пуномћја над пословима света на оне које му је свет подметнуо, престаће да буде народ и са малим н и претвориће се у поробљену и злу покорну рају.

Рајица Марковић