Упокојио се прота Петар Радош
„Српска Православна Црква Митрополија Аустралиско новозеландска јавља тужну вест да се у јутарње сате, уторак 3. јануара 2012. упокојио у Господу протојереј ставрофор Петар Радош.
пише Тома Бањанин, 07.01.2012
+++
Оца Петра је рукоположио владика Руске Заграничне Цркве Г. Теодор 1952. Живео је и делао у Перту, Западна Аустралија.“
У огласу, говори се о његовим заслугама, одликовањима и беспрекорној свештенослужитељској служби, које ће свакако многи који су познавали проту Петра Радоша потврдити као стопроцентно тачно. Оглас закључује: “Нека би преблаги Господ Исус Хрисатос увео свештенослужитеља свога Петра у рајска насеља и подарио му вечни спомен”.
И на крају огласа: “Детаље у вези одржавања сахране биће накнадно објављени”. Међутим, оно што у Огласу није речено како је СТВАРНО владика Иринеј Добријевић “наградио” оца Петра за његове свеколике заслуге. Стога, без увреде да чујемо шта отац Петар и његова фамилија кажу како им је ко и одакле се сахрањује, наглашавајући да је “јасно” зашто је то тако.
Када је Паријарх Српске Православне Цркве ГГ Герман, по налогу комунистичког режима рашчинио владику Дионисија Миливојевића, у Дијаспори је настала подела. Око половина српских верника су пристали уз вл. Дионисија и основали Слободну Српску Православну Цркву, јер су сматрали да комунисти манипулишу Српском Патријаршијом.
О. Петар је био међу онима који су остали уз Мајку Цркву упркос чињенице да је био велики антикомуниста. Са групом својих истомишљеника саградио је у Перту храм, који је посвећен Светом Сави. Он је учествовао и у свим физичким радовима. Када је прота Петар обрнуо 80 година, иако још доброг здравља и полетан потражио је да му се додели млађи свештеник којега ће он припремити да га замени када буде Божја воља да он више не буде кадар да Му служи. Владика му је изишао у сусрет и послао му о. Зорана Иванића. Једно време односи између о. Петра и о. Зорана су се одвијали кордијално, али за несрећу се појавила књига “Чувари Југославије” у којој је о. Зоран Иванић именован као Удбин агент. Ова вест је шокирала о. Петра те је дао Владики до знања да не жели више Иванића ни по коју цену. Нажалост, упркос свих заслуга о. Петра, Владика Иринеј Добријевић је декретом дао до знања о. Петру да је он тај који поставља и смењује свештенике, те је по кратком поступку “пензионисао” о Петра. У процесу овог присилног пензионисања слободна (а не цензурисана) српска читалачка публика је имала прилике да сазна и за горе наведену страну приче. Проговорио је и ојађени прота Петар. Проговорила је и Протиница, а проговорио је и њихов син Павле. Да чујемо у најкраћем примере њихових изјава:
Прота: “Па ето, мислим да већ сви знају да ме је владика Иринеј, противно мојој вољи и захтјева, пензионисао, а сад у њиховој причи испада као да сам ја болестан, те да не могу више да служим. Забранио ми све свештене радње, као да сам прокажен. А ја се осјећам здрав и оран да служим. Педесет шест година служим Богу и народу. Ја за то живим и желим да тако продужим све док ме Бог држи при здравој памети. Најгоре је то што владике данас мисле да су они богови на земљи и да им се ништа не смије приговорити, па ни тамо гдје очигледно наопако раде. Ово су сулуда времена, те се не зна у Српској Цркви ни ко пије, ни ко плаћа”.
Ево шта каже Протиница: “Е мој господине, да знате што је мој Петар искусио и колико се силног посла преко његових леђа преметнуло, па на крају да доживи ово од свог владике и од своје сабраће свештеника. Овако нешто се ни најгорем душманину неби могло пожељети. У што ти људи вјерују? Какав је то њихов Бог љубави? Наша цијела фамилија је са овим нечасним чином у црно завијена! Наш син Павле је владики Иринеју написао врло учтиво писмо, пазећи да никога не увриједи. И шта мислите какав је одговор добио? Владика му отписа да наш Павле од тог дана престаје да буде члан Црквено-школске општине Светог Саве”.
Ове ствари су се дешавале у другој половини 2008.
А ево јучерашње поруке Павла Радоша:
“Драги Забринути Мирјани
Мој драги отац је преминуо у уторак ујутро (3 јануара). Није могао више да се бори –pogodili су га тамо гдје је био најранљивији. Црква коју је највише волио коначно и подругљиво га је оборила. Његова сахрана ће се обавити у Грчкој Православној Цркви у Кар Улици у четвртак 12. (јануара) из разлога који су јасни (очигледни). Хтео бих да напишем кратке утиске мојих поглeда о мом оцу.Ја бих да вам то доставим након сахране како би смо избегли (могуће) последице. Са поштовањем Павле Радош”.
Toma Banjanin, Melburn
Slucaj Visokoprecasnog Protojereja o. Petra Radosa, koji usnu u Gospodu, skrsen bolom i tugom zbog nepravde koja mu je nanesena od strane „crkve“ kojoj on vjerno i odano posluzi cijelog svog zivota, opomena je svim istinskim Bogosluziteljima, sta SRBe: Pravoslavce i Svetosavce ceka u laznoj crkvi iz Jovanovog Otkrovenja, jer sadasnja SPC zbog bezakonja i izdaje Boga i SRBstva od strane njezinih „episkopa i svestenika“ – udbasa, nije vise Crkva Svetog Save i Gospoda naseg Isusa Hrista!
Smatram da bi hristoljubivi i slobodoljubivi svestenici kao iskusni i prekaljeni borci za SRBstvo i Pravoslavlje, trebali sto prije da pokrenu PETICIJU i borbu sa kojom se treba SPC da ocisti od tudjih zbira i spijuna, od udbasa i agenata stranih obavestajnih sluzbi, od papista, ekumenista, novotaraca i ostalih jeretika i otpadnika od Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove.
Ako nase vise i nize SRBsko pravoslavno svestenstvo koje ostade vjerno Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, nebude ocistili sto prije Crkvu Svetog Save od naslage toga smrdljivoga smeca u ljudskom obliku, zagrnutim popovskim i vladicanskim mantijama i odezdama, onda ce oni uz pomoc samoga Satane, da veoma uspjesno ociste tada SRBsku Pravoslavnu Crkvu od Bogu vjernih a SRBstvu odanih vladika, monaha, svestenika i vjernog naroda Svetog Save. Slucaj Vladike Artemija i njegovih monaha i monahinja kao i „Gresnog“ Miloje to najbolje potvrdjuje.
Za vreme rata u bivsoj Jugoslaviji, dosao sam do udbine arhive o SRBskim pravoslavnim svestenicima i vladikama, koju cu rado ustupiti ozbiljnim SRBimama na uvid, ako se oni odluce i rese da krenu u rat za oslobodjenje SRBske Pravoslavne Crkve Svetog Save od izdajnika Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja. Stojim na gledistu da se SRBski narod mora sto prije da obracuna sa izdajnicima Boga i SRBstva, ako ne zelimo da se oni kao Satanisti ne obracunaju sa nama, koji nosimo Hrista i Svetog Savu u srcu svom.
Mucenicku dusu Prote o. Petra Radosa, neka Jedini Dobri, Stari SRBski Rodjak, Gospod nas Isus Hristos, nastani u nasoj Svetoj nebeskoj SRBiji, gde su i duse Svih Svetih iz Roda SRBskoga. Bog da mu dusu prosti, i neka je Proti Petru, od nas SRBa: Pravoslavaca i Svetosavaca, vecna hvala a od Boga nebeska nagrada za svako dobro koje on u zivotu svome ucini za nase voljeno i Bogu drago SRBstvo, a njegovoj blagocestivoj porodici nase iskreno saucesve. Amin. Boze daj!
Pre svega taj gologuzan Mirko ne moze svestenstvo da penzionise,vec kad ih dobro izgustira on ih protera i predaje drzavi Au na teret(socijalu ili starosnu penziju).Videcemo kako ce se za“penzije“snaci milioneri SPC u rasejanju ako na vreme ne uklone nekretnine teskom mukom stecene.Ocu Petru neka je vecna slava a od majke crkve je dobio zahvalnicu kao i srpstvo AU,Mirka Dobrijevica,shpijuna i inovatora crkvi na papiru sa uvlacenjm pojedinaca u kredite i bankrotstva u ime crkve.Familiji u zalosti odajem saucesce,i neka se ponose sa svojim ocem i suprugom jer je i on sa njima bio ponosan,a Mirko nema cime da se ponosi kao ni sto se njegov upokojeni otac njime nije ponosio,vec je sebi zivot oduzeo,laka mu zemlja.Ko moze mirno da gleda i ljubi shpijunsku ruku?Jos jedna Mirkova zrtva..
Sin tame, jarac, bode li bode!