Вести

ВЕСТИ, 28.12.2011

Демократизација друштва која поче деведесетих настоји да се заврши срамним националним ропством и издајом народа од стране народних вођа.

Рајица Марковић 28.12.2011

***

Вође ко вође опила их моћ па се предадоше себичном уживању и издаји свега онога чиме се до места народних вођа издигоше. Трговина светлим идејама доведе нас себичним калкулацијама до државне капитулације. Бучни борци против домаћег зла оличеног у лику и делу Слободана Милошевића утихнуше пред безличним пузећим светским злом.

Зли домаћин Милошевић сведе наша месечна примања на две марке немачке и србским парама са много нула створи србске нуле са много пара, обезбеди непријатељу јефтину радну снагу и увек сервилне србске газде. Све поче локалним изборима 1996-те године под диригентском палицом шпанског диригента Гонзалеса.

Србија се песмом и игром увијала у “Демократску Змију“ која се километрима дугачка ваљала улицама Београда и других србских градова. Плаћеничка пера глобалне империјалне револуције “Наша Борба“ “Студио Б“, “Б 92“ и многа друга, премеравала су и извештавала о дужини “Демократске Змије“ од репа до главе и од главе до репа. Глава и реп мудро су мењали места тако да, од репа до главе и од главе до репа раздаљина никад није била иста.

Унутрашње зло бранило се плавим кордонима које су поред незаобилазних певача и глумаца пробијали чак и Епископи. По паду диктатора Слободана Милошевића “Наша Борба“ и свлачи своју ратно револуционарну униформу, облачи грађанско одело и постаје “Данас“. И други медији мењају рухо док “Б 92“ остаје ударна песница империјалне пузеће револуције. Произвођачи уличних протеста постају мировњаци и легалисти у служби светског мира, слободе и правде. Већ виђено у популарној игри на срећу три шибице. Од преваранта нема бољег утешитеља док се не зађе иза ћошка.

Оних, већ давних, дана и врли духовници муњама и громовима се бацаше на дедињског “фараона“ Милошевића а данас их нема да загрме на светског Тутанкамона који се намерачи да на Косову и Србији дигне пирамиду у пркос небу.

Зар синови грома сапеше у футроле муње и громове? Седма сила поткресаних крила кљуца по прашини плаћена да не пређе црту.

У процесу транзиције гласноговорници европске демократије неприметно нас препустише шапату. Шта је с оним именима која улагивањем осредњима израстоше до неба. Ако громовници оставише громове у футроле шта је с њиховим верним пратиоцима бацачима Божијег пламена ватреним поетама. Знамо да некад не дадоше Косово за шаку пиринча, ал’ не знамо дал’ га дадоше за чинију пилава из чанка Исавова. Шта је с говорницима са Газиместана зар сви помреше, има ли кога живог а да не куса пилав? Зар спортисти да нам превијају ране које с ваших пламених језика потекоше? Питања са једне и зид ћутања са друге стране а између живи зид, без образа и савести, дише мржњом и сија мраком.

Само се још спутани страх ваља трагом демократске змије. Умрежени мрежама, увезани везама с пилетом у кучине заплетени без расплета. Вештом руком мајстора шибице срам и понос изменише места. Људе престижу тркачи у служби оног на ког се трипут пљује. Изађоше духови из тамнице, заседоше на свећњак да светле свима у кући и врате слепце у лагодност слепила. Унутарње зло отвори спољна врата, да видео надзор надгледа циин полис. Где сте чувари кључева? Устаните и закључајте врата Адова која сте откључали служећи себи. Задњи је час, Демократска Змија коју нам у недра пустисте спрема се да нам ишчупа срце Србије свето Косово. Изађите испод вела Тајне, ви који тајне откривате и сакривате и послужите страдалном Богу и свом страдалном Србском роду.

Рајица Маковић