Вести

Карикатура

Видимо власт се после 9. децембра, нешто умусила, дају се неке муцајуће изјаве, чак се и тражи кривац за недобијање кандидатуре.

пише: Слободан Турлаков, 16.12.2011

***

Испало је да је то Вук Јеремић. Међутим, једино би се могло рећи, да је прави кривац онај који га је поставио за Министра иностраних дела, тј, да буде „портпарол“ Тадићевих генијалних проевропских идеја. Кад је једном, раније, Јеремић доживео критику na Скупштини, Тадић је смета дошао и узео Вука у заштиту. Наиме, да је целу стратегију коју је Вук „талeнтовано спровео“, осмислио његов еспертски тим, према томе Вук није крив. Нико се тада, од тих бескичмењака, .што се зову народни посланици, .није испрсио и рекао: „Онда сте ви, г. Тадићу криви што сте прихатили такву процену експертког тима!“ Уосталом, да се и судио, ништа се не би десило. Тадић је, као какав краљ, неодоговоран за своје поступке. Друго је, дабоме, питање, ко му је дао и признао тај и такав положај, са тим овлашћењима! Ствар је јасна. Он је на тај положај изабран од народа, уз помоћ Динкића и његових срачунатих лажи око добијања 1.000 евра за акције. Потом је Тадић, уз сагласност Запада и Америке, себе прогласио за све-председника, и све–министра. И све је било: као што је „рек’о Борис!“ Чак и за Коштуницу, који је донео Устав, а који је свим овим мајсторијама, једноставно нестао.

Као што се види нико не говори о захтеву три члана Гл. Одбора ДС, од којих је најважнији Ђилас, као заменик Тадићев у странци, да се Јеремић разреши дужности министра. Јер, Тадић је прешао преко тог захтева, као и да није поднет.

То што се међу онима који су захтевали Вукову оставку, налази и председник Политичког савета ДС, Мићуновић, који пошто је одживео овако јавно ниподаштавање свог захтева, за сваког карактерног човека био би неодложни разлог и позив да он сам поднесе оставку. Наравно, то се неће догодити! Мене само чуди Ђилас, који, иако инжењер без праксе, ипак стоји чвршће на земљи, и да зато може боље да цени овај ниподаштавајући акт Тадићев. Сећам се кад је Слободан Илић, државни секретар у Министарству финанисја, денунцирао Динкића, да подиже веће износе са Буџета, које дели својим општинама, да је тим поводом Ђилас изјавио, да није добро што је тај млади човек, тако иступио, пре но што се обратио самој странци за мишљење. Наравно, човек је знао, да би му странка забранила такву изјаву, и он је на своју руку прозвао Динкића, које га је прозивање коштако места држ. секретара! Как’ нормално! Чиме је јасно речено да у ДС сви морају да дувају у исту тикву! Па и сам заменик шефа странке!

Ко зна, може ће таква судбина задесити и Ђиласа, и Мићуновића, који би се тада лепо могао вратити свој у „Горски Вијенац“, одакле је, како сам тврди, и потекао, а где ли ће кум Шутановац, који је био у тој несташној тројки! Можда ће се из урођене скромности, опет прихватити диизања и спуштања рампи на путу. За Ђиласа се не треба бринути, јер он стоји тако стабилно, да би се пре требало бојати оних, који би хтели да му виде леђа.

Но, све су то вруће теме које траже сусрете на врху странке, из којих ће се Тадић тешко извући неопарен, јер ови асови нису мутави, повређена им је јавно част, чак и да је немају. Ту је и достојанство партијских челника! А Тадић је и једно и друго бацио под ноге! Међутим, њему то ништа не смета, јер је већ изјавио да подела у ДС нема!

Ипак, није за свакога власт. И био би ред да се већ једном јасно разграничи партијска од државне функције. Оно што се у партији може сматрати емотивним залетањем, никако не може у држави! Јер, странка је локална, а држава интернационална чињеница. Ту је све по формули, два и два су четири! Поготову за мале и нејаке државе!“

Очито, Тадић о томе не размишља, он је преценио свој ауторитет на међународној сцени, која је засићена многом куртоазијом, а веома малом искреношћу. То је лепо показала посета Госпође Меркеле.

И шта сад? Зар да се реше свакодневног сјаја естраде, сликања и свакодневног говорења…. Но, ипак би требало да их неко обавести, све то пенушаво, после 9. децембра, је спласнуло Требало би их обавестити, чак и ако се и даље појављују на ТВ екранима и на насловним странама новина. Тадић је трчао, оно што се на коњским тркама зове – утешни хендикеп, до Македоније, да се заједно са њима исплаче над заједничком судбином. Додуше, Македонија са трогодишњем кандидатским стажом. Па, ипак, још увек пред вратима ЕУ. И тад се испрси македонски председник и рече. „Нови услови ЕУ треба да нам служе за подстрек, а не за обесхрабрење!“ И не само да је Тадић ту досетку сместа прогутао, већ је позвао и „оне из Србије“ да то чују и утуве! Права трансфузија! Нису Срби у последњој анкети бадава истицали да су им Македонци најближи! Треба њих узимати за саветнике, а најурити Црногорце! Али, како своје да јури?! Дођавола, проблеми, на све страни проблеми! Али, како проблеме преточити у подстреке!?

Истина, Дачић је већ поприлично времена, наговештавао да и без Европе морамо да живимо, тј. да се он привикава на ту могућу реалност, иако су га прогласили за првог Европљанина у Србији!.. А Tадић сад тврди да нас је Европа тиме, што нам је ускратила кандидатуру, горнула опет – у мрак национализма!

Коме он то прети – буђењем национализма?

Нама, свакоко не. Јер, за нас је то буђење једини спас, пошто нас води ка јединству. Али, зато западном свету, оном који га је натерао да свим средствима, учини Србе национално немуштим, почев од основне школе до универзитета, да је свако присећање прошлости ретрогрдано, да Срби морају да признају да их је сећање на прошлост довело до агресије у Хрватској и Босни, до Сребрнице, до Хага, до свепште омразе, до скупштинске резолуције којом Срби сами себе проглашавају за злочинце, за кривице за распад СФРЈ…. И сад, пошто је све налоге, са својом камарилом, извршио, чак и више него што је тражено, сад су му оставили руке празне!

Да су бар нешто корисно чинили за овај народ! Сад би се, колико- толико могли на то да наслоне, да од народа затраже помоћ. Не! Ништа! Само одузимали, оптерећивали, распродавали, понижавали… и какав народ, какви Срби! Какви основни национални интереси. Једноставно, банкрот. И морални, и материјални. А у таквим се случајевима иде под стечај, господо!

Кад су они спали на то, да им Тома из Париза директивно поручује да Србија има „што пре да добије кандидатуру!“, а његов заменик из Америке“ „Економски развој. једина је шанса Србије!“ Замислите! Бре, бре, шта све људи нису способни да кажу и учине, само да се докопају власти. Међутим, Тадићу су њихове поруке симпатичне, јер су у пуном смислу надовезују на његове проевропске поставке, чак је и изјавио „Економско питање важније је од косовског!! Опа, бато! Неко ће скочити, али који – бата?

Дакле, нисмо остали без Европе, ту су нови, свежи и лукративни играчи, као њени свесрдни заговорници! Сад сам треба наћи заједнички језик, пошто је заједничка платформа већ ту! Додуше, постоје ти несрећни избори, које једино Динкић припрема, обилазећи „регионе“, и као прави Божић Бата, свима нуди поклоне растачуће државе! Да је нешто Кардељ жив, могао би да му поклони неке своје идеје о одумирању државе, рецимо – самоуправљање на нивоу региона! У ствари, могуће је да је и Динкић пошао од те идеје, али ко те пита, у оваквој ситуацији, за плагијате. Важно је да пале!

Ових дана смо сазнали нешто сензационално, што никако не би смело да се заврши – „опортуном шутњом“, што рекао Крлежа. Поготову од Дачића, који је овим, скроз на скроз, дезавуисан, и као заменик премијера и као министар унутр. дела, уосталом као и његов СПС, као коалициона странка. Уосталом, не би требало да буде мутав ни Динкић, јер и он подупире ДС у власти! Али, ипак, највише себе.

Наиме, „реч“ је добио један специјални саветник у Министарству здравља за борбу против криминала у здравству, који нас њом – обори с ногу! То јест, да ни то не иде, ни. та борба, али зато корупција иде. Сазнадосмо чак да силни Дачић, нема никакав утицај у полицији! Једино Кабинет има утицаја у друштву, и то је, како рече саветник, „основни проблем друштва, а то не сме нико да каже јавно!“ Тако, на пример, ту скоро, из тужилаштва је враћен акт, са поруком, „да се из списка оних које треба гонити за корупцију – избришу осам имена!“ На жалост, саветник није открио та имена, можда другом приликом. Сем, ако саветник, у међувремену, не прође као Слободан Илић! Јер – Шта тај замишља, да је Јавни сервис РТС, његов гласноговорник, да се на њему могу износити и државне тајне! Доле с њим!… Мада би, је л те, требало, обрнуто – горе с њим!

А кога ћемо онда – доле! (Богме, Јавном сервису РТС се не пише добро. То што су овог месеца примили плату са закашњењем од неколико дана, питање је шта ће бити са следећом?). Неки, наивни, се надају да ће све то избори да среде. Хоће, хоће, али ће тас на вази остати тамо где је, и поред малог мувања. Ред је – избори су!

Ипак, треба сачекати да се Тома и његов заменик врате из света, да нам донесу – Европу! Ко би други него они, поготову ако су се тамо решили старог, радикалског багажа! Ако су га уопште и имали. Додуше, одбациће они и овај, само ако могу да се дохвате профитабилнијег и властоноснијег. „Треба бити флексибилан и окретан“, каже упутство за успешне политичаре.…

Слободан Турлаков