Вратиће се Ђелић...већ ових дана
Nema nikakve sumnje da će, ako ga ne izmole da radi nacionalnog interesa povuče ostavku, Božidara Đelića sigurno postaviti
пише Драган Видаковић 09.12.2011
***
na neko dobro plaćeno mesto šefa proroka sudnjeg dana ili za neumornog lidera širenja neumesnog optimizma pošto su srpskoj ragi koja se izmučena doteturala do devetog decembra hladno saopštili da tu nije bio nikakav cilj, da je u pitanju samo bilo nešto nalik komadini sočnog krvavog mesa kakvu Eskimi drže na štapu tik ispred njuški pasa koji vuku sanke, kojom ih nadražuju, a oni jureći je neumorno, nikada je ne stigavši, vuku li vuku sanke i na njima preteški teret.
Nama su, doduše, nakačili nekakvu kandidaturu koju luđe jurimo nego eskimski psi meso. Ona nam je opet tik pred nosom. Tamo negde u martu, što je veoma lukavo, jer da je preblizu osetili bi smrad njene laži, a da je predaleko, možda bi odustali.
Da je Đelić razgovarao sa seljacima koji predveče piju pivo ispred zadružne prodavnice ili da je bar čitao Novinar.de, nikada se ne bi zaletao i obećavao ostavku ako ne postanemo kadidati kandidata za nešto.
Pa mi obični ljudi smo znali kada su oni tvrdili da su EU i Kosovo „dva odvojena koloseka“- dva pitanja koja nemaju nikakvu korelaciju, da to nije tačno. Tačno je bilo doduše to što su tvrdili da im niko nije esplicitno postavio uslov priznanja Kosova, jer im to i ne treba.
EU i Americi, koja po Klintonovoj čvrsto stoji iza Kosova, treba da mi sa Kosovom uspostavimo odnose kao sa svakom drugom državom, ali su nam za sada dozvolili da možemo da se pravimo da to nije tako, da državne granice sa Kosovom možemo da zovemo prelazima a albanske carinike carinskim svedocima. Koliko da se domaći Vlasi ne dosete- interne upotrebe radi.
Koliko mogu da razumem mi i dalje ostajemo nepokolebljivi na evropskom putu, mada je dosta nejasno šta to danas znači kad ni sama EU pojma nema koji je to put i šta on može biti već sutra, ali mogu oni i da se raspadnu, mi to nikada nećemo priznati, jer naš cilj nije od realnog sveta, naš cilj je san satkan od lepih želja koji doduše povremeno, zli domaći neprijatelji evrointegracija pokušavaju da razbiju, ali im je već poručeno da u tome neće uspeti.
Dakle mantra da nećemo nikada priznati Kosovo, sa stanovišta interesa Srbije ne znači više ništa. Pitanje je hoćemo li mi tretirati Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu ili ne. Hoćemo li suštinski priznati Kosovo a to mimikrije radi i skrivanja srama zvati „dobrom regionalnom saradnjom“
Po tim pitanjima odmah se javio evergin političar Juri Bajec, čovek za sva vremena i sve režime, koji već dugo lordovski živi od prodaje čiste magle. Nekome pri tome poručuje da ne bi bilo dobro da dođe do opuštanja te da „strateški cilj ka EU ne treba da se zaustavi zbog ’sadašnjih praktičnih pitanja’ „
Za savetnika premijera Srbije formiranje nezavisne države na teritoriji Srbije predstavlja samo nekoliko praktičnih pitanja, ili kako to on kaže uvijeno u oblande „da je vreme do marta dovoljno da se uspostavi bolja saradnja u regionu.“ (1)
Nema očito više nikakve potrebe da se lažemo, da zavijamo jednostavne stvari ukrasnim papirom i vezujemo leptir mašnom , da se pravimo ludi ili da mislimo da je neko drugi lud. I što bi čekali do marta? Uostalom ovo stalno uslovljavanje i oročavanje ubija ništa manje od bolesti. Ne može se bez težih posledica izdržati više ovaj nehumani teror uslova i rokova.
U tom februaru ili martu ponovo će se postaviti pitanje da li mi prihvatamo sve, osim verbalne gimnastike, u vezi kosovske nezavisnosti ili ne. I tu više nema vrdanja. A to je i bio cilj Evrope kada ih je odbila danas. Dodatni pritisak.
Ali, pošto legitimitet odlučivanja vlasti ne postoji po ovom pitanju, on se mora dobiti na izborima. Programi i statuti stranaka se moraju inovirati i na referendumskim izborima srpski narod se mora izjasniti oko ovog vitalnog pitanja. Ne može trenutna tanušna koalicija potpuno različitih pogleda, kojoj birači nisu dali glas za odricanje od Kosova, samo nekoliko meseci pre izbora, da na brzinu potre srpsku prošlost i sadašnjost zarad neke potpuno neizvesne budućnosti.
Takva odluka pod pretnjama, pritiscima i ucenama nikada neće doneti dugotrajno rešenje već će baš ona zamrznuti konflikt čijim će odmrzavanjem nesmanjena mržnja iz takve setve sasvim sigurno požnjeti neku novu tragičnu žetvu.
(1)http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/191723/Bajec%3A+Srbija+treba+da+ide+dalje+i+iskoristi+vreme+do+marta.html
Ovi samo znaju da ponavljaju kao papagaji:
EU nema alternativu, idemo tamo pa makar glavom kroz zid. Da nije tog slogana neznam sta bi imali drugo da kazu narodu.
Interesuje me sta bi pricali da se EU sad raspadne.
Mozda bi rekli, ma to je samo trenutno, mi idemo u EU jer drugi put ne postoji.
Strasno, nikad nisu rekli, a mislim da i ne znaju kakvu bi Srbija imala korist (ako bi imala) ako udje u tu EU….