Вести

Дан Д

„Ономе који може све да узме, дај само оно што тражи!“

Весна Веизовић, 04.12.2011

+++

Почев од првих захтева који су се углавном односили на предају оптуженика ратном суду у хагу , па тек стидљивих помена Косова, кренули смо од предаје Слободана Милошевића , осталих оптуженика , стигли до независног Косова и богами разговора око „републике Војводине и наравно незаобилазне Рашке области.

За само пар дана, Србију ће погодити дан- Д, политичка апокалипса жуте демократије. И поред тога што се председник Борис Тадић својски трудио да докаже колики је европејац,  јасно дајући до знања да је спреман на било какву трампу  , гнушајући се свих традиционалних или не дај Боже неких патриотских ставова, дајући првенство свему ономе што се назива европска вредност остао је ускраћен онога за шта је живео протекле четри године , статуса кандидата или другим речима могућност за још четри године власти.

Какво ли је само разочарење било у канцеларијама жутих режимлија оног тренутка када је неумољива канцеларка Немачке , Ангела Меркел одлучно изнела свој став : Србије не испуњава услове за статус кандидата!

У говору који је држала пред припреме Немачке за самит ЕУ, а који је претежно био посвећен кризи евра, пред сам крај канцеларка је на фин и дипломатски начин измакла штап са шаргарепом још даље. Односно док се расправља о спасу евро-зоне, коју Грчка, Италија и још многе друге земље вуку ка потпуном слому , није се баш могао лако наћи прави израз за не могућност примања још једне економске катастрофе на немоћна плећа ЕУ.Опет са друге стране познајући добро нашу власт и колико далеко је спремна да иде оставити је на чекању ( у недоглед) и искамчити све што се може, је боља солуција него оно НЕ подвући једном за увек!

И то све у оном последњем моменту када Бориславу Стефановићу једва извлаче стидљиво признање да је постигнут договор у вези са прелазима, док наши медији, да ли у не знању или недовољно смелости саопштавају неке полу информације , скупштина и министри се праве „луди“ а Приштина једина задовољна ситуацијом , аплаудира договору за који је једино јасно да представља велеиздају!

После овог последњег услова, бар смо тако мислили, признавања независног Косова, што је иако то одрично демантују ипак обављено у Бриселу и након пуштања косовских Срба „низ воду“, Борисова последња нада је отпловила зједно са њима. Они којима је највише веровао и у кога је полагао све своје изборне наде, окренули су се против њега.

Формални кривац његовог краха, биће нико други него екстремисти са Косова. Односно они који су се преко ноћи од браниоца отаџбине претворили у необуздане демонстранте и рушиоце нашег „европског просперитета“. Или како је другим речима образложила своју одлуку немачка канцеларка , да је власт у Београду својим патриотским изјавама допринела стварању атмосфере у којој су повређени војници КФОР-а , а који свој посао на барикадама обављајувеличанствено.

Сетите се међутим тог последњег напада , када је КФОР и поред молби власти у Београду почео насилно и самоиницијативно да уклања барикаде, нападајући Србски народ, све у част прославе дана Албанске заставе и када су само напрасно осванули наслови о повређеним немачким војницима. Повређени ватреним оружјем од стране Срба, наоружаних само револтом и упорношћу. Неко мора бити крив а ко ће боље понети ту кривицу него Србин!

Како се шушка у европским политичким круговима , Тадић је још при последњој посети Берлину од Меркелове добио одречан одговор. Али како је баш тај услов сламка за коју се хвата и оно што сачињава садашњу пред изборну кампању а и оно што је сачињавало политику коју је водио протекле четри године. Негативан одговор заправо представља самоубилачки акт те политике и жутих режимлија.

Статус кандидата који заправо нема апсолутно никакву важност , нити нам даје неки просперитет или бољитак наше економије, нама не би значио ништа, међутим за ДС – би то био могућност за још неколико година у власти. Због тога , желећи да по сваку цену обезбеди тих пар година(„за нас“) , Борис је пристао на све. Тако је за само једно вече постигнуто оно што није за годину дана преговора и Косово је не званично признато. Сад долазимо до онога “ Ономе који може све да узме, дај само оно што тражи“,односно док је народ у Србији окупиран дешавањима на Косову, Борис показује своју добру вољу па тако нуди и Војводину а и Рашку. Тако да одговор можда и неће бити тако одлучан и одречан као што нам у овом тренутку изгледа.

Чак и да добијемо, по цену свега, статус кандидата, ми у Европску унију нећемо ући – из безброј разлога! Први је као што већ напоменух економски. Док се ЕУ бори за свој опстанак, где је Немачка можда и једина држава са узлазним привредним растом и када још постоји шанса за спас европске уније, економски пропала држава каква је Србија би била само једно непотребно оптерећење. Самим тим , ЕУ а посебно Немачкој, која све и држи на својим плећима , поред Америка која је већ неко време десатбилизује и спречава у покушајима да се испољи као лидер у региону, не треба један привредни леш у кога треба улагати и чије дугове треба враћати.

Али како то да Хрватска може а Србија не?

Осим чињенице што поред нас и европејци знају за пословицу „Ако си тко издао пријатеља, шта ли ћеш непријатељу учинити“, па су за разлику од нас , народа доста опрезнији према садашњој власти у Београду, јер кад су нама, свом народу учинили оволико зала и то све због власти, шта ли тек непријатеља чека. Ово је само претпоставка, међутим реалност је мало другачија. Немачка је до сада у Хрватску уложила толико новца да јој се сада не исплати да јој окрене леђа. Мала , немоћна али зависна и коректно лојална држава већ читав век каква је Хрватска је оно што је потребно Немачкој, један глас више без претераног додатног улагања.

На претходним изборима жутима су највећи број гласова донеле приче око белог шенгена, двеста хиљада радних места, наравно лаж века – 1000 евра бесплатних акција и незаборавна парола – „И КОСОВО И ЕУ“. Ако сада резимирамо протекле четри године видећемо да осим што смо остали празних шака па нам је бели шенген служио да само у машти путујемо, да је на сваког запосленог радника десет отпуштено, да смо такође остали и без Европске уније и без Косова!

Шта ће бити 9. децембра и колико ће то утицати на нас је велико питање, сада чини се и веће од саме одлуке. Истина је да се народ опет може лагати али стомак више не!

Весна Веизовић