Вести

Србине пробуди се!

„Племе моје сном мртвијем спава“- Његош. “Какви будемо сутра, бићемо довека!“ Милош Обилић

Братство Светог краља Милутина, 30.11.2011

+++

Као никада у својој великој, богатој и светој историји, ми смо данас као народ ниско пали, скоро да смо дотакли недогледно дно духовно-моралног суноврата са којег повратка нема. После вишедеценијског тровања разним интернационалама (комунистичка, хуманистичка, глобалистичка, екуменистичка, натовска, европејска…) постали смо као зомбии: безосећајни и незаинтересовани за било шта, не размишљајући више главом, него стомаком. Неретко, у родољубивој души исклија болна мисао да су Срби постали безлична маса коју је лако обликовати по жељама светских моћника, а да им је држава постала дрво без корена и кућа без темеља.

“Постадосмо подсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас’’ (Пс.78-4)

Данас, када из наших душа желе да ишчупају наше свето, чисто и спасоносно Православље, када нам из тела чупaју срце наше, Свето Косово и Метохију, народ србски ћути. Док отпадници од Бога хуле на Његово име и покушавају да нам веру униште јересима, док нам отимају нашу дедовину крвљу стечену, док нам убијају браћу и сестре, србски народ ужива уз програм електронских и штампаних медија, који су оружје у рукама светских моћника за масовно уништавање Срба. Просто је невероватно како је овај народ постао забораван, тако да је оне који су нас до јуче убијали, мучили, протеривали са вековних огњишта (то чине и данас), Хрвате, муслимане из БиХ и Турке прихватио као род рођени. На свим медијима са националном фреквенцијом су њихове серије, музика и туристичке рекламе. Они који су отворено пљували по Србском народу (Мерлин, Северина…) овде се дочекују са црвеним тепихом и њихови концерти се одржавају у препуним дворанама. Дивећи се турским серијама и одушевљавајући се њиховом музиком, постали смо слепи и не видимо да наши вечити непријатељи оштре јатагане и колчеве и спремају се да нас поново претворе у њихову рају. Срби у Рашкој су то већ постали, живе у страху и неизвесности.

“ Тешко вама који се смејете сад, јер ћете заплакати
Благо онима који плачу, јер ће се утешити…“( Лк.6,25; Мат.5,5)

За то време, народ Србски на Косову и Метохији води судбоносну борбу за останак и опстанак Србије. Борба за Косово и Метохију је борба за Србију, без срца човек не може живети, тако ни Србија без Косова и Метохије не може постојати. На тим барикадама, које су Срби поставили на Косову и Метохији, како један брат гуслар рече “светим барикадама“, последња је одбрана нашег народа и државе од Сатаниних слугу, јахача апокалипсе (НАТО, ЕУ, САД и Ватикан са папом), који су уз помоћ домаћих србомрзаца и издајника кренули да нас збришу са лица земље. Народ на Косову и Метохији је храбар и одлучан да брани своју слободу и право на живот, али га брине ћутање централне Србије (част појединцима) и издаја световне и духовне власти. Зато су принуђени да траже Руско држављанство, како би скренули пажњу свима да их власт у Београду пушта у руке шиптарских злочинаца. Велику подршку, помоћ и утеху том напаћеном народу пружа канонски владика Артемије, који је протеран од стране синода СПЦ и власти из Београд зато што бескомпромисно брани Православну веру и свету србску земљу. Монаштво које је остало верно, пре свега Богу, и своме духовном оцу владики Артемију, не само да духовно помаже свој народ него је заједно са њим и на барикадама, делећи као прави пастири са богоповереним им стадом и добро и зло. За то време, узурпатор трона Епархије Рашко Призренске, Теодосије Шибалић, са својим послушницима у мантијама отворено сарађује са шиптарским терористима и признаје њихову власт. Дирљиво је и потресно гледати како србске мајке, супруге и ћерке, храбро и пожртвовано, раме уз раме са мушкарцима, бране оно што је увек било наше, трпећи ударце и сузавце светских зликоваца. И тако, док на Косову и Метохији не престаје лелек србских жена, док су оне умивене сузама од сузаваца и плача над својом судбином, тешком и неизвесном, док мушкарци голоруки улажу надчовечански напор да одбране своју нејач, за то време у централној Србији наше жене проливају срамне сузе плачући уз турске сапунице, а мушкарци безбрижно прате спортске преносе. Народ на Косову и Метохији се сабира на барикадама бранећи голи живот, а народ у централној Србији се окупља славећи успехе спортиста и на концертима. Тако је на протесту 17.11., у Београду на Тргу Репубилике, који су организовале жена са Косова и Метохије, где су упутиле очајнички вапај Србији за помоћ, било свега 200-300 људи. А проверени србомрзац Мерлин је 25-28.11. одржао три концерта у препуној Арени.

“О, кукаквно србство угашено… Муж је браник жене и ђетета – Народ браник Цркве и племена“

Његош

Време које је дато човечанству за усвајање божанственог живота истиче. Ово је време коначног избора, или ћемо устати и борити се као људи или ћемо нестати као нељуди. Велики пророк Православља Св.Николај Србски, који је видео далеко у будућност, поручио је свом народу из злогласног логора смрти Дахау:

“Бирајте, Срби, живот или смрт; част или срамоту;
светлост или таму; правду или неправду; Бога или ђавола, бирајте!
Бирајте Христа или Барабу(Вараву).Од тога избора зависила вам је прошлост.
Од тога зависиће и сва наша будућност. Амин.“

Нико коме је стало до себе, своје породице, ближњих својих, свога народа и своје земље, не би смео да буде само неми посматрач онога што се догађа око њега, и да се понаша као да се то њега не тиче, правдајући такав приступ тврђењем да он ништа не може променити. Такво размишљање и понашање није ништа друго него саучествовање са онима који се боре против вере и земље наше или, како каже Св.Григорије Богослов:“Ћутањем се Бог издаје“. Нажалост, таквог размишљања има и међу људима који живе литургијски, који кажу да ради свога мира они не могу да имају посла са полицијом и нечасним владикама, а оне који се боре за своју веру, народ и земљу називају екстремима.

„Не заборављајте ни за минут, да Божије око стоји над вама и гледа дела људска.
Зла се не бојте, ако правду творите“. Св.Николај Србски

Какав је то мир када гледаш и слушаш да хуле на име и реч Божију, када нам храмове јеретици погане, када прогоне верно Христово стадо, када нам белосветски зликовци отимају земљу и убијају народ, када се врши највећа издаја у историја народа нашег од стране власти у Београду, уз благослов врха СПЦ. То није мир од Господа. Таквима је Св.Григорије Богослов поручио:“Бољи је рат, него мир који одваја од Бога“. Нас Господ није послао на земљу због лажног мира, него да се боримо за своје душе да се удостојимо Царства Небеског. Са првим плачем када изађемо из мајчине утробе, па све са задњим самртничким вапајем, ми се боримо за душе наше, да се удостојимо вечног живота.

…Борба за веру борба је за душу… Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју.’’ Св.Николај Србски

Сви ми треба да се запитамо шта ћемо рећи на Страшном суду нашем Господу, када нас упита шта смо учинили у одбрану вере своје. Питаће нас Господ шта учинисмо са талантима које нам даде. Да ли их закопасмо у земљу, односно забисмо главу у земљу, или те таланте умножисмо, односно устадосмо у одбрану вере и земље које нам Господ даде. Сваки човек може да допринесе борби за веру и земљу своју. Прво, не сме да се сложи са лажима, а отац лажи је Сатана; друго, да својим животом сведочи веру, живећи и по Јеванђељу и Божијим заповестима; треће, да у сваком месту и сваком тренутку без страха проповеда веру и разлобличава лажи; четврто, да завапи у молитви да Господ помогне народу своме у борби за веру и земљу своју; да се прикључи свакој Богом благословеној борби за веру и земљу своју. То може свако да учини, без обзира на своје таланте које је од Господа добио. Господ зна колико смо се трудили и тако ће нас наградити. Нас треба да одликује дух исповедништва, по потреби и сходно положају који свако заузима. Да би наша борба била Богом благословена, прво треба да себе променимо, да се вратимо Богу и себи (коренима), да се вратимо путу покајања и за своје грехе и грехе нашег народа, и да завапимо Господу да нам опрости са чврстом одлучношћу да се мењамо на боље. И тек тада ће, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и свих светих Срба, Господ поново стати уз народ свој и поново ћемо бити непобедиви за непријатеље наше. Србски народ који гледајући не види, слушајући не чује и срцем не разуме, полаже наду и очекује помоћ од оних који ни себи не могу помоћи: политичких странака и њихових лидера, сваковрсних идола домаће и светске (пот)културе и свеукупног јавног живота, светских сила било са запада или истока. Заборавили смо на речи св.Николаја Србског: ’’Та прођите се поуздања у немоћне и смртне људе. Вратите се Богу живоме, у коме је спасење“. Има наде за Србство, само ако се врати Господу Исусу Христу и Светом Сави! Онај који је из ничега створио свет и из праха човека, може учинити и да Србија васкрсне. Све ће то Господ да уреди, али ако има за кога; зато треба да ревнујемо за нашу Свету Веру Православну, или како кажу два златоуста:

„Ви учините што до вас стоји, а остало даће Бог“ Св.Јован Златоусти

и

“Не бој се, народе, само веруј Богу и у Бога, и Он ће те спасти“ Св.Николај Србски

Ми смо данас, као и наши претци у своје време, позвани да бранимо Православну веру и Отачаство, у борбу за Крст Часни и Слободу златну. Време је за борбу, пре свега против сопствених греха, а затим против издаје и непријатеља наше Православне вере и нашег отачаства. Зато ћемо и завршити речима које је, на Сретење Господње 1804. године у Тополи, попут Светог Цара Лазара као молитву изговорио верни и добри син Србске Православне Цркве, Вожд Карађорђе: “Тако, браћо наша, ја вас опет позивам да сви на ноге устанете и оружје подигнете на непријатеља, који на нас пође, да се са њим бијемо. Ми ни на кога полазити и наступати нећемо, а који би на нас пошао да се од њега бранимо. Боље је у својој Вери и своме Отачаству умрети, него Веру своју погазити“.

Шабац, дана 18.11/01.12.2011. лета Господњег.

С љубављу у Господа, верна браћа и сестре у Христу

Братство Светог краља Милутина