Поштовани читаоци, част нам је да Вас обавестимо да је недавно из штампе изашла књига СРПСКИ КОМОНВЕЛТ у ауторовом приватном издању,
+++
штампарија Педагошког универзитета у Виљнусу са три рецензије (ISBN 978-609-408-206-1 ).
Основни циљ ове књиге је да се истражи структура лингвистичког модела дефинисања српске нације у периоду од 1836. г. до 1844. г. путем анализе и поређења два најважнија идеолошка и програмска списа у том периоду који је уједно и најбитнији период у развитку идеја националне идентификације код Јужних Словена: чланка „Срби сви и свуда“ Вука Стефановића Караџића и „Начертанија“ Илије Гарашанина. Такође су се пратиле реакције које су ова два списа проузроковала како од стране српске и хрватске тако и иностране истогиографије, политологије и филологије.
У намери да што већем кругу читалаца омогућимо да текст књиге прочита исти је стављен на посебно отворен веб сајт на коме се могу наћи све потребне информације о самој књизи и у вези са њом укључујући и могућност дискутовања о тематици књиге:
http://srpski-komonvelt.webs.com
Vladislav B Sotirovic knjiga "Srpski Komonvelt", ISBN 978-609-408-206-1 (као пдф документ)
Пријатно читање!
______________________________________
Владислав Б. Сотировић
http://srbskipatriotskifront.webs.com
http://www.crucified-kosovo.eu
Ucenje Vuka Karadzica o SRBstvu i SRBiji koje su njegovi slebdenici sirili u svom rodoljubivom SRBskom zanosu pod poklikom „SRBi svi i svuda“ nastala je iz poznate Vukove tvrdnje i ucenja o velikoj rasprostranjenosti SRBskog jezika na Balkanu. Vuk Karadzic je opravdano smatrao, i zato javno tvrdio i ucio da sa iskvarenim SRBskim jezikom na Istoku Evrope govore „Bugari“ a na Zapadu „Hrvati“.
Njegovi slebdenici verujuci zato sa pravom isto kao i Vuk, da svuda tamo gde se SRBski zbori ili govori da su to SRBske zemlje, a narod koji SRBskim jezikom u njima govori da zbog toga zakonom prirode treba i mora da bude SRBskog roda i poroda, da su to – SRBi, sirili su zato Vukovo ucenje i njegovu reformu SRBskog jezika pod poklikom punog SRBskog zanosa i poleta „SRBi svi i svuda“!
Medjutim, zbog kratkovidnosti i politicke ne izgradjenosti vodecih ljudi toga vremena u SRbiji, koja se bila poslije dugih i kravih ratova oslobodila od turskog robstva i SPC koja nije htjela odmah da prihvati i podrzi Vukovu reformu SRBskog jezika, zbog velikog broja ne pismenog naroda koji nije znao ni da cita ni da pise, Hrvati su majstorski iskoristili novo nastalu situaciju povodom Vukove reforme SRBskog jezika za ostvarivanje svojih narodnih ciljeva. Oni su brze i bolje od SRBa shvatili znacaj Vukove reforme SRBskog jezika, i zato jednostavno odbacili svoj dotadasnji stari jezik sa kojim su govorili, i prihvatili SRBski jezik sa Vukovim pravopismom „pisi kao sto govoris, i govori kao sto pise“ koristeci samo umjesto cirilice sa kojom su mnogi rimo katolici do tada pisali, sadasnju hrvatsku – latinicu.
Interesantno je primjetiti da Hrvati u 19 vijeku nisu krili da su oni svoj knizevni jezik od SRBa uzeli. Tako na primjer u Danici br. 31 od 1846 g. Ljudevit Gaj pise: „Ta sav sviet zna i priznaje, da smo mi (Hrvati) knjizevnost ilirsku (hrvatsku) podigli; nu, nama jos niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, da to nije srpski vec ilirski jezik, pace ponosimo se i hvalimo Bogu velikom, sto mi Hrvati sa bracom Srbima jedan knizevni jezik imamo“!
Ono sto nije palo na pamet Ljudevitu Gaju i ostalim Hrvatima iz tog vremena da SRBski jezik kojeg su oni bili javno prisvojili od Srba, proglase za hrvatski jezik, palo je na pamet njihovim buducim hrvackim narastajima. Sve je pocelo 1850 g. u Becu, kada su pojedini Srbi ne poznavajuci prirodu Hrvata i njihove krajnje politicke ciljeve, medju kojima su bili i Vuk Karadzic i Djuro Danicic sa Hrvatima sklopili poznati „knjizevni dogovor“. Iako taj knizevni dogovor u pocetku nije davao nikakve rezultate, on je soje otrovno sjeme koje je tada posejano zahvaljujuci neopreznosti poznatih srbskih naucnika Lj. Stojanovica i A. Belica, NOVOSADSKIM SPORAZUMOM donio svoje otrovne plodove koje mi sada kusamo u nasem vremenu. Koristeci vjesto novo nastalu geo politicku situaciju u svijetu i raspad Jugoslavije, a zahvaljujuci izdaji SRBstva od strane stbijanskih „politcara“ Hrvati, bosanci i crnogorci su uspjeli SRBski jezik sa kojim oni govore, a koji su prevarom OTELI OD SRBA, da proglase svojim „narodnim“ pokrajinskim jezikom!
Posebni doprinos kradji SRBskog jezika od strane crnogoraca i bosanaca dale su sadasnje ne srbske i ne narodne izdajnicke vlasti u SRbiji, a prije njih dao je Djuro Danicic svojim „Rijecnikom hrvatskog ili srpskog jezika“. To izdajstvo SRBskog jezika nije pocinio Vuk Karadzic vec nazalost Djuro Danicic, sto mu pravi SRBi nikada nisu mogli oprostiti, sto se najbolje vidi iz pisanja „Srpskog Lista“ iz Zadra kao zvanicnog glasila SRBske narodne stranke.
U Srpskom listu od 6/19 februara 1903 g. je objavit clanak „Danicic i Hrvati“. Ovaj clanak napisan je 21 g. poslije smrti Djure Danicica i on glasi:“Prvi reformator hrvatske knjige, Ljudevit Gaj i njegovo drustvo, uzeli su srpski narodni jezik za literarni (knjizevni) jezik Hrvata iz motiva pretezno politickih, ali nisu nikada poricali da je to srpski jezik….. Koliko je za preporodjaj hrvatskog imena zasluzan Ljudevit Gaj, koji je kajkavstinu zamjenio jezikom srpskim, toliko je isto za taj preporodjaj uradio Djuro Danicic, veliki filolog srpski, jer on je vise nego ikoji Hrvat ucinio, da se osnuje veliko Hrvatstvo.
Da je Djuro Danicic bio politicki obrazovan covjek, on bi prozreo i politicke teznje onih Hrvata, koji su oko njega olijetali; a da je imao i dovoljno zdrave nacionalne sebicnosti, on bi Hrvatima bio rekao ovo: ja nisam vlastan prekrstavati ime jezika, koji je srpskim imenom krsten prije vise hiljada godina. Ako je vama po volji bilo da primite srpski jezik za vasu knjigu, onda nemate uzroka da se libite ni od njegovog srpskog imena…. Ono sto je ucinio Djuro Danicic NE BI NIKADA ucinio Vuk Karadzic, ili jedan Miklosic.
I ne bi dosta. Danicic je za bratsku ljubav, zaboravio pravi naziv svojeg rodjenog jezika. Da bracu zblizi, nazvao je svoj jezik „hrvatskim ili srpskim“. Kada bi Dancic sada kojom srecom ustao iz groba, i kada bi video, u sta se izvrgla njegova muka i njegovo nastojanje, VJECNOST BI MU KRATKA BILA DA SE ZATO POKAJE“!
Cini mi se, da nije na odmet na ovom mjestu da kazemo da bi vjecnost kratka bila za pokajanje i svim sadasnjim politicarima u SRBiji koji su dozvolili mslimanima i crnogorskim ustasama Sekule Drljevica da lijepi SRBski jezik sa kojim oni govore nazovu sada drugim imenom u Raskoj (Sandjaku) u samoj SRBiji, kao i svim onim SRBima koji su poslije Djure Danicica svoj lijepi SRBski jezik zvali „srpskohrvatski“ umjesto SRBskim imenom. Prema tome, vise je nego ocigledno, da pojedini SRBi poput nasih SRbskih neprijatelja kroz poslednjih par vijekova nemaju kao ni sadasnji srbijanski „politicari“ potrebno znanje i svjest o jeziku, i drugim SRBskim narodnim vrednostima i ljudskim dragocenostima SRBa, da bi oni tako mogli kao SRBi: Pravoslavci i Svetosavci uspjesno da stite i da brane SRBske narodne interese od kojih zavisi opstanak SRBstva i SRBije!