Вести

Делагати у Аделаиди

У суботу 12. новембра у Слободној Српској Православној ЦШО „Свети Сава“ на Хајндмаршу – Аделаида, одржан је заједнички састанак представника свих слободних ЦШО и Српских Националних Организација Аустралије.

+++

Доносимо САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

+++
+++
+++

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Његовој Светости Патријарху Српске Православне Цркве ГГ Иринеју, Председнику Светог Архијерејског Синода, Митрополитима и епископима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

Српска Патријаршија
Краља Петра 5
Београд 11000
Србија

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства и Ваша Преосвештенства,

Предмет: Резолуција и закључци
донети на заједничкој седници делегата Слободних Српских Православних ЦШО
и српских националних организација Аустралије,
одржаној у просторијама Слободне Српске Православне ЦШО „Св. Сава“ у Хајндмаршу,
држава Јужна Аустралија 12. новембра, 2011. године

Увод

Црквено Школска Општина „Свети Сава“, Хајндмарш, Јужна Аустралија

Након црквене поделе 1963. године, Срби који су донели одлуку да остану уз владику Дионисија (Миливојевић) имовину у Хајндмаршу у Јужној Аустралији су регистровали као инкорпорирану асоцијацију под називом „Слободна Српска Православна Црквено Школска Општина „Свети Сава“.

Касније, сходно одлукама Црквено Народног Сабора Америчко Канадске Епархије из 1963. године, Управни Одбор и чланство су са одушевљењем дочекали „Предлог о Помирењу“ и његове одредбе које су предвиђале превазилажење црквене поделе у дијаспори.

Председник Управног Одбора ове ЦШО, г. Милимир Тепавчевић, Управни Одбор, чланство као и велики број Срба у Аустралији гајили су велико поштовање према епископу Никанору (Богуновић) и ценили његов пастирски рад и искрени напор у раду на новом уставу, у циљу постизања коначног административног јединства.

Председник ове ЦШО г. Милимир Тепавчевић био један од оних, који су поднели одређене амандмане на нацрт заједничког устава у којима су били и они који регулишу питање управљања црквеном имовином. Епископ Иринеј није испунио обећање да ће предложене промене бити унете у Устав. У међувремену је Устав потврђен и примљен на задњем Светом Архијерејском Сабору, после чега су се односи на релацији епископ Иринеј – ЦШО „Свети Сава“ у Хајндмаршу, заоштрили.

Следствено легитимној одлуци Управног Одбора, ангажована је адвокатска фирма “Johnston and Withers” да анализира цео овај Устав и да изради званични правни савет.

Примљен је детаљан адвокатски извештај који суштински саветује да је неупоредиво боље и корисније држати се досадашњег интерног правилника и устава Слободне Српске Православне Цркве, него допустити да верни народ овим новим уставом у потпуности буде лишен свакога права у своме црквеном животу.

Да би се спречило потпуно губљење контроле, а у договору и споразуму са другим незадовољним и забринутим епархиотима и ис других ЦШ, и Управним Одборима српских националних организација г. Милимир Тепавчевић упутио је позив на заједнички састанак у циљу консултација и изналажења одговарајућих решења.

После исцрпне дискусије у којој су дотакнуте, више или мање, све горње констатације донесена је

РЕЗОЛУЦИЈА

После анализе тренутног стања у СПЦ у Аустралији, као и после исцрпне дискусије, потврђено је да је стварање Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве неспојиво са “Предлогом о Помирењу”, који је сачињен између представника Српске Патријаршије и Слободне СПЦ, 24. априла 1991. године, а који је потписан од стране блаженопочившег патријарха СПЦ, Павла (Стојчевић), и блаженопочившег митрополита Слободне СПЦ, Иринеја (Ковачевић), у циљу измирења, и постизања духовног и адмистративног јединства Српске Православне Цркве.

У овом легитимном документу, Члан 6 Секција 1, гарантује се да ће Црквено Школске Општине и парохије задржати контролу и власништво над читавом имовином својих поседа. Члан 6 Секција 2, загарантовао је право, да у случају прекршаја ове уредбе, свако спороно питање буде решавано од стране надлежног Цивилног Суда.

ЧЛАН VI ЦРКВЕНА ИМОВИНА

Секција 1: Властиштво и контрола

Новограчаничка митрополија, њене епархије, црквеношколске општине и парохије задржавају права на потпуну котролу и власништво над њиховим имовинама свака посебно као што је предвиђено у њиховим уставима, уредбама, правилима и постојећим документима.

Српска православна патријаршија се слаже да ни она нити ма која од њених потчињених или административних јединица ван Југославије, неће полагати право на ма коју непокретну, покретну или личну имовину Новограчаничке митрополије, њених епархија, црквеношколских општина, парохија или подручних институција и манастира.

Секција 2: Озакоњење

Ма који прекршај предње секције бр. 1 биће утврђен у грађанским судовима, ма које нације – државе где Новограчаничка митрополија има црквеношколску општину или парохију.

Правну пуноћу и снагу овог споразума, потврдила је и одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ; АС Бр. 20, 49 и 50/ Зап. 155 од 24. маја 1991, коју је потписао лично Његова Светост блаженопочивши Патријарх Српски Павле, у коме у тачки број 2, дословце стоји:

“ Држећи се начела Светог Апостола Павла: ‘Не тражим ваше него вас’ (II Кор. 12, 14), Свети архијерејски сабор изјављује да Српска патријаршија никада није претендовала, нити сада претендује, да преузме или котролише имовину црквених јединица ван Југославије.“

Каснији документ, познат као “Прелазне Уредбе”, који је потписан 14. Фебруара 1992. од стране тадашњег председника Црквено Народног Сабора СПЦ за САД и Канаду блаженопочившег митрополита Христофора (Ковачевић), и тадашњег председника Црквено Народног Сабора Епархије Новограчаничке Митрополије, митрополита Иринеја (Ковачевић), је био ограничен, и у своме називу прецизно ограничен на управне органе СПЦ и Слободне СПЦ, који се односе на САД и Канаду. Тај уговор је потврђен, и потписан такође, од стране блаженопочившег патријарха Павла (Стојчевић),као трећег лица.

Ове “Прелазне Уредбе” су својевремено „наметнуте“ епархији западно европској, која је као што је познато незаконито арондирана и на крају ликвидирана. Незаконити покушај наметања овог документа у Аустралији није успео. Тачније речено, ове „Прелазне Уредбе“ су акламацијом одбачене на Црквено-народном сабору Слободне Српске Православне Цркве, Епархије за Аустралију и Нови Зеланд који је одржан 16. и 17. октобра, 1993. године, и оне немају правни легитимитет на подручју Аустралије.

Имајући све ово изнето у виду, после писменог извештаја правних саветника, финансијски чланови и верни народ Слободне Српске Православне ЦШО „Свети Сава“ у Хајндмаршу – Аделаида, заједно са представницима Слободних Српских Православних Црквено Школских Општина и српских националних организација из Аустралије, донели су следеће одлуке:

1) После примања „Предлога о Помирењу“, који је донео крај црквеној подели у дијаспори, а коју су изазвали непријатељи српског народа, непоколебљиво и чврсто остајемо да сведочимо нашу свету веру Православну, канонима прописану, предану и примљену од светих отаца и учитеља Цркве, а преко наших честитих и славних предака.

2) Осуђујемо Епископа Иринеја (Довријевић), због тога што је 2. августа 2011. године, у своје лично име и у име његове имовинске компаније покренуо судски процес против Имовинског Повереништва Слободне Српске Православне Цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд (Property Trust), који је регистрован 28. новембра1969. године, као и друге судове у Црквено Школским Општинама Аустралије, без размишљања о милионским трошковима и то без икакве консултације и одобрења одговорних епархијских тела у Аустралији.

3) Умољавамо Свети Архијерејски Сабор, да својим ауторитетом утиче на свога брата у Христу епископа Иринеја, да сходно Светим Канонима, који у решавању било каквих црквених спорова не предвиђају, већ забрањују судске процесе пред цивилним судовима, исте обустави. Ово подразумева и престанак прогона из Српске Цркве српских родољуба и повратак ранијег достојанства рашчињеним свештеницима и екскомуницираним верницима, као и повратак истих у крило своје мајке цркве, како би смо наставили опет „да живимо сви у слози“, на заједничком Светосавском Путу.

4) Најоштрије осуђујемо епископа Иринеја (Добријевић) што је основао и регистровао компанију “Serbian Orthodox Church in Australia and New Zealand Properties Limited” ACN 129 465 194, т.ј. (“Српска Православна Црква за Аустралију и Нови Зеланд – Имовина“, компаниски број 129 465 194), дана 31. јануара, 2008. без претходног писменог одобрења од Светог Архијерејског Сабора СПЦ, без званичног одобрења од стране Црквено Народног Сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд, Новограчаничке Митрополије, као и без писменог одобрења њеног Епархијског Савета.

Циљ оснивања ове компаније јесте преузимање и контрола над свом црквеном имовином СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду, што се може видети из приложеног члана Правила ове имовинске компаније:

“2. Sell any property and to exchange it for other property and to transfer assign or convey property so sold or exchanged to the purchaser or persons taking in exchange freed and discharged from all trusts affecting the same in the hands of the Company.“

5) Осуђујемо поступак укидања финансиског чланова и стрварање до сада у пракси непознате институције „старатељстава“. Укидањем финансијског чланства у ЦШО, аутоматски престаје постојање самих ЦШО и њихових имовинских корпорација, чиме по новом Уставу сва имовина припада новооснованој компанији чији је епископ Иринеј директор.

6) Захтевамо да Свети Архијерејски Сабор преиспита уставност и законитост целокупног рада епископа Иринеја (Довријевић), као администратора епархије аустралијско – новозеландске НГМ, у вези прекршаја Члана 112 Устава Српске Православне Цркве који гласи:

“Све докле је епархијско седиште упражњено, у епархији се не могу обављати ма какве промене.“

7) Осуђујемо поступке епископа Иринеја (Добријевић) и његово мешање у рад српских националних организација, који су изазвали буру негодовања, као што је званичан писмени акт Е Бр. 283/11 од 27 јула 2011. године, у коме је издао наређење фолклорним групама широм Аустралије, да не могу имати ма какав контакт са фолклорним групама Српске Народне Одбране и Удружења Бораца „Дража Михаиловић“. Карактеристично је да ово његово писмо почиње са речима; “Љубљени у Христу“, а завршава „са очинском љубављу“, док је сам акт у суштини диктаторског карактера са правне тачке гледишта, незаконит.

8) Стављамо до знања да сва релевантна акта, као и позитивно законодавство Аустралије сведоче, да административно обједињавање СПЦ у дијаспори, да би било легитимно, захтева искључиво активно учешће у одлучивању финансијског чланства и верног народа у свим подручним Црквено Школским Општинама, што је у процедури „усвајања“ такозваног заједничког устава у Аустралији у потпуности, и незаконито изостало.

9) Безрезервно подржавамо све оне ЦШО Слободне Српске Православне Цркве у Аустралији који су донели следеће одлуке:

а) да се у својој администрацији управљају искључиво по важећем Уставу Слободне СПЦ, својим Правилима, и документима који су били на снази пре доласка епископа Иринеја (Добријевић) у Аустралију.

б) да у целини одбаце нови и незаконито наметнути Устав епископа Иринеја (Добријевић).

в) да прекину сваку везу, и одбију сарадњу са новом установом, такозваном Митрополијом аустралијско новозеландском СПЦ, и што су решени да у односу на њу остану независни.

10) Одобравамо и поджавамо само оне одлуке епископа Иринеја (Добријевић) у вези новог установа, искључиво у случају да је за њих гласало чланство свих црквено-школских општина документованом двотрећинском већином, коју предвиђају црквени Устав и Правила, која су у складу са правним поретком Аустралије.

11) Чврсто стојимо иза одлука Црквено Школских Општина и Српских Националних Организација, које желе да остану у саставу ове обудовљене епархије као и иза одлуке да се задржи регистрација, и сачува Слободна Српска Православна Црква – Епархија за Аустралију и Нови Зеланд, њена независтност и аутономија, а са епископском катедром у Манастиру „Светог Саве“, Новом Каленићу 453 Wallaroo Rоаd, Wallaroo NSW 2618. Обнављање рада ове Епархије је било неопходно из простог разлога, што је епископ Иринеј својом самовољом поништио и обезважио „Предлог о Помирењу“ и све друге одлуке Светог Архијерејског Сабора у којима је целокупна имовина Слободне СПЦ била правно заштићена.

12) Не слажемо се, не одобравамо и противимо се свакој идеји формирања “Аустралијске Православне Цркве“ , духовног и административног подчињавања цариградској патријаршији, или било каквом решењу, које би ишло на штету административне независности Слободне Српске Православне Цркве – Епархије за Аустралију и Нови Зеланд.

13) Обраћамо се Светом Архијерејском Сабору и Светом Архијерејском Синоду СПЦ са молбом, да све ове наведене одлуке и примедбе, озбиљно размотри, и да предузме потребне кораке, како би се ова конфликтна ситуација смирила, и болна питања решила, на благоразумну корист наше Српске Православне Цркве и нашег мученичког и напаћеног српског народа, а у циљу постизања слоге и јединства у узајамној братској и хришћанској љубави и истини.

14) Уколико после овог нашег вапаја и молбе, будемо поново остављени, занемарени и заборављени, стављено нам је у налог да сазовемо један свесрпски, светосавски Црквено Народни Сабор за 26. и 27. децембар ове године, у нашем манастиру Новом Каленићу. Позив ће, поред већ декларисаних Слободних ЦШО и националних организација, бити упућен и свим осталим ЦШО и организацијама у Аустралији, да пошаљу своје делегате, да на томе Црквено Народном Сабору донесемо одговарајуће одлуке, које се тичу наше будућности у Аустралији, и да њима одредимо правац и пут за наше млађе нараштаје.

Усвојено на заједничкој седници представника Слободних ЦШО и националних организација, која је одржана 12. новембра, 2011. у просторијама Слободне Српске Православне ЦШО „Св. Сава“ у Хајндмаршу, Јужна Аустралија

1 Mary Street, Hindmarsh South Australia 5007.

Одбор за резолуцију и даљи рад:

Ратомир Нешић, Милимир Тепавчевић, Миле Гостић, Војвода Бранко Јевтовић, Милош Вујатов, Слободан Јузбашић, Јован Бањанин и Милован Карајчић

Адресе за коресподенцију:

Executive Board – Управни Одбор
St. Sava Monastery – New Kalenich
453 Wallaroo Rоаd, Wallaroo NSW 2618

Telephone/Fax +61 02 6295 1344
E-mail: stnicholaschurch@iprimus.com.au