Вук Драшковић
Postovani iz Blica, nedavno ste gospodinu Draskovicu omogucili veoma veliki medijski prostor u vasim dnevnim novinama,
Aleksandar Jovanovic, Kapetan BOINGA 747
***
a zauzvrat ste gradjanima ogranicili mogucnost da sa samo 1500 slova odreaguju na njegove retoricke manipulacije.
Stoga vam pisem pismo, a vi sami odlucite sta ce te sa njim.
Gospodin Draskovic vec po ko zna koji put koristi vesto svoje retoricko umece da kroz metafore i perfidno osvrtanje na segmente istorije, krivi sliku realnosti, na srecu samo kod obicnog sveta. Hajdemo prvo na istoriju…
Milica Hrebeljanovic jeste posle smrti svoga muza poslala svoju 15-o godisnju kcer Oliveru, njihovom dusmanu Bajazitu u harem. Unstila joj je matericu i jajnike da ne bi mogla da dobije turski porod. Napravila je od svog tek stasalog sina Stefana Lazarevica, otomanskog vazala, sa sve preostalom srpskom vojskom…
Proslavio se taj Stefan Visoki, bog da mu dusu prosti, kao veliki borac, predvodeci pomocnu srpsku vojsku u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Posle bitke kod Angore dobija titulu Despota (1402), a posto nastavlja vazalni odnos i sa madjarskim kraljem Zigmundom, dobija od istog na poklon Macvu i Beograd, od kojeg 1405 pravi svojom prestonicom. Vazio je za jednog od najboljih vitezova i vojskovodja.
Prica o Stefanu i Oliveri je veoma tuzna i bolna. Samo je on, Stefan poznavao tezinu njegove istorijske uloge, ciji su protagonisti bili njegova pragmaticna majka i trenutni politicki uslovi. Verovatno je bol svoj i tuznu ulogu koja mu je nametnuta u ocaju i patnji odneo u grob.
Kada su nastupila vremena mira, iskoristio je zatisije da ojaca Srbiju na svim poljima. Despot Stefan Lazarevic je sagradio Manastir Manasiju i manastir Koporin. Posvetio je svoj zivot sirenju pravoslavlja, crkvi, knjizevnosti. Davao je utociste izbeglicama koje su bezale pred Otomanskim hordama. Postao je jedan od najvecih srpskih knjizevnika srednjeg veka.
Kada su Turci ponovo krenuli na Srbiju, iznenada je preminuo od srcanog udara 1427 godine.
Toliko o istoriji.
Tuzno je gospodine Draskovicu da tako perfidno koristite stradanje jedne porodice za proste politicke pobude.
Ja ne znam sta je vas ovaj deo istorije naucio i kako vas je inspirisao? Meni to svakako nije bitno koju pouku vi licno izvlacite iz toga. Ovaj narod mora da poznaje svoju istoriju i saslusa pomno zov svoga srca. Ovaj narod ne sme da proda ono sto nije na prodaju i sto nema cenu.
Milica Hrebeljanovic je prodala svoju decu da bi sacuvala svoj Krusevac i Kosovo.
Milica, koja je bila potomak Cara Dusana Silnog, a ne njen suprug Lazar, koji je sluzio na Dusanovom dvoru i tu upoznao Milicu, ona koja je polagala svo pravo na te zemlje, radije je zrtvovala svoj porod, no svoju grudu.
Neka vas gospodine ta Milica nauci da zemlja nije nikada na prodaju. Da se pre zrtvuje narod, rodjena deca, a zemlja nikada. Kako bi ste vi to mogli da razumete, kad decu nemate. Ja ne kupujem tu pricu da ste vi njenu poruku shvatili sasvim drugacije. Pojam licemerja mi se pojavljuje kao prva ideja vezana u tom kontekstu.
Posto ni vi gospodine, tako i niko iz Vlade Republike Srbije nije unuk i potomak Dusana Silnog, proizilazi logicno da nemate privatnu tapiju na to imanje na jugu, po imenu Kosovo. Ono sto nije vase, ne mozete da prodate. Prodajte vi ono sto ste od oca nasledili, dede i pradede. Prodajte stanove, stolice u parlamentu i direktorske pozicije koje ste delili prema koalicionim dogovorima. Vi niste glas naroda, jer ne zivite od 300 evra mesecno. Kosovo je nase imanje, zajednicko predanje nasih predaka. I nase uspomene i nase prokletstvo.
Nase i u dobru i u zlu. Pa kako nam Bog da.
Toliko prolivene krvi nasih predaka, uz veru u pravoslavlje, toliko odvaznih, postenih Srba, koji su ponosno odlazili u smrt u nadi da ostavljaju zavet svojoj deci. Nisu mogli tada ni da sanjaju da ce njihova deca jednoga dana poceti intelektualno da razmatraju kako da prodaju njihove krvave pasnjake Arbanasima sa juga. Turci su ih nazivali Arnautima.
Sada ce te vi knjizevnici, srednjoskolci, oni sa kupljenim diplomama, oni koji pre politickih karijera nisu nista u zivotu radili, svi vi iz zacaranog kruga, koji nemate nikakvog dodira sa narodom, da odlucujete o onome sto narodu pripada.
Nekada ste bili zakleti nacionalista, a sada ste mudri. Da ste tada imali 20 godina, a sada 40, covek bi mogao da kaze da ste sazrevali i odrastali. Na zalost vec tada ste bili zreli covek, svojevrsni retoricar, time opasni manipulator masa. Zbog toga, ovaj preobrazaj, ne moze se nazvati sazrevanjem i odrastanjem, vec samo prostom prevrtljivoscu. Poceli ste da lobirate u potpunom raskoraku sa vasim davnim eksponiranjima. Lobisti sa zapada ne zale ogromne kolicine novca lobirajuci za svoje vise ciljeve. Vec smo ozbiljno pouceni o zbivanjima 27. Marta 1941 i engleskog novca prosutog po prevrtljivcima tadasnje srpske politike i elite. Upadace u oci ogromni stanovi, pompezne vile, preskupi satovi, kolekcije slika, mnogoljudni bodigardi, koji nisu dokazivi i u balansu sa realnim primanjima.
Mogli su i nasi preci sve odmah da im daju. Moglo je da se tada odluci da niko ne pogine. Nudise im Turci kroz vekove opsade razne pogodnosti. Uslov je bio da predju u Islam. Ali oni, verujem da znate, nisu nikada hteli. Oni sramotni Srbi koji su to ucinili, danas su poznati kao izmisljeni bosnjacki narod.
Mozda je jedini razlog za to sto dostojni Srbi to nisu hteli, zato sto im Turci tada nisu ponudili „evropsku Uniju.“
E pa, hajde da vidimo tog Srbina ili tu grupu Srba, kojih ce se stideti i zauvek gnusati sva nasa pokoljenja, dokle god Srblja bude postojalo.
Hajde da vidimo ko je iz redova vas beskicmenjaka spreman na trampu te vrste u kojoj nudite citav ponos i identitet jednog naroda, a zauzvrat dobijate clanstvo u vazalne odnose i sramno mesto u istoriji pored onih bez proslosti, ponosa i korenova.
Ko ce od vas, politickih stetocina da preuzme tu ekskluzivno-jedinstvenu, sramnu, istorijsku ulogu, u ime svih nas. Ta lazna prica o Uniji, koju prodajete obicnom narodu je jeftin politicki trik i plagijat svoje vrste. Prica o ulaganjima, investicijama i skupim projektima je svesno povrsna i slatko plasirana, laskava bajka, narodu koji to zeli da cuje. Toliko imaju para, da jedva cekaju da dodju sa poklonima i do nas. Dolaze sa carobnim stapicima i od sutra ce sve biti drugacije. Dolaze da nam daju, a za uzvrat ne traze nista. Dolaze da nam pomognu zato sto nas vole i zele nas uz njih.
Kakva farsa.
Evropska Unija ima velike probleme. Oni vec sada znaju da ne mogu vise da spasu Grcku. Mnoge velike evropske banke su dale nasim komsijama ogromne kredite, obezbedjene preriskantnim, sada vec bezvrednim, drzavnim, papirnim opcijama. Grcka ih je vise puta prevarila i nije ispunila razne uslove, nametnute od njih, tako da su ternutno izgubili preko 300 miliardi evra samo na Helene. Polako stize ekonomski sunovrat Italije, Spanije, Portugalije. Svi se bore za spas svojih ekonomija, ali hej!!!
Ako Srbi prodaju Kosovo, njima cemo da odstampamo stotine milijardi evra sa lepim kamatama, pa cemo da ih eksploatisemo do veka. Uvescemo im hiljade novih zakona i objasniti sta smeju, a sta ne. Izbrisacemo im identitet sa lica zemlje, sagradicemo NATO vojne baze, one koje smo koristili da ih sravnimo sa zemljom i slomimo im kicmu. Nateracemo zbog toga i Ruse da ih mrze. Do sada smo ih mrzeli samo mi.
Mnoge zemlje nisu u Uniji. Nismo ni mi, nikada bili. I gle zivi smo, zdravi, lepi, pametni. Nemamo puno, ali imamo nas. Mozemo da se gledamo u lice. Nismo bednici, ne prodajemo dusu vragu svome. I posle svih nedaca, ja sam ponosan sto sam Srbin. Zato sto smo posebni, zato sto smo jedinstveni. Mi nikada necemo biti drugaciji, nadam se. Mozemo mi da budemo evropljani, sto i jesmo i bez ulaska u Uniju.
Cena za clanstvo je jednostavno prevelika i neprihvatljiva. Niko drugi nije ni gros platio. Patriotizam je uzvisena forma, koja iziskuje visi cilj, hrabrost, odvaznost, lojalnost, zrtvu i postenje.
Gledajuci vase govore u retrospektivi vase politicke karijere, uvideo sam da ste i dobar dramaturg. Znate kada da podignete glas, pojacate dinamiku, sa tugom gledate i euforicno skandirate. Znate kada da zaplacete i ciju ruku da ljubite. Vi ste ozbiljan intelektualac, i nista ne zborite slucajno i nepromisljeno. Izgleda da vas je samo neiskrenost i prevtljivost sprecila da u politickoj karijeri uspete.
Zbog toga gospodine Draskovicu pisite i dalje lepe romane. U tim vodama se ipak bolje snalazite.
Aleksandar Jovanovic
PISMO JE NAPISAO ALEKSANDAR JOVANOVIC, KAPETAN-PILOT BOINGA 747-400, A TRENUTNO KAPETAN-PILOT BOINGA 747-800 TRENUTNO NAJVECE LETILICE NA SVETU (TEZINA 415 TONA, VREDNOST 315 MILIONA DOLARA). AKELSANDAR JE PRELETEO DO SADA 20 MILIONA KILOMETARA (ZA 17 GODINA NA BOINGU 747) I OBISAO ZEMALJSKU KUGLU MNOGO PUTA / RADECI ZA JEDNU OD NAJVECIH KOMPANIJA ZA PREVOZ TERETA I ROBA SA SEDISTEM U LUXEMBURGU. DEFINITIVNO SE RADI O OSOBI KOJA IMA OSECAJ ZA GLOBALNI SVET, COVECANSTVO, VELICINU I ISTORIJU NACIJA, NJIHOVE SPECIFICNOST, PRINCIPE I ZIVOT.
Poslije Vukovog romana „Noz“ i njegovog odlaska u „politicare“ smatrao sam da su SRBi izgubili dobrog knizevnika, a dobili loseg „politicara“. Medjutim poslije sada ovde procitanog moram da promjenim svoje misljene o Vuku, i da priznam samom sebi, da moja sumnja u Vukovu iskrenost sa kojom sam se dugo borio i nosio, ima svoje osnove u njegovom zivotu i radu, i da sam pogresio u mojoj proceni Vuka kao SRBina i covjeka. Da sam pogresio samo u pogledu Vuka – lako bi. Ovako ispade, sreca moja sto nisam djevojka!
Izgleda da Vuk Draskovic nikada nije bio ni dobar knjizevnik niti dobar politicar. Najverovatnije da je Vuk bio i ostao samo jedan uspjesni saradnik UDB-e i narodni MANIPULANT i nista vise. O toj njegovoj „junackoj“ hercegovackoj osobini kao covjeka mnogi su i do sada na to ukazivali, ali narod je Vuk volio, i zato mu vjerovao na njegovim rijecima da ce se pokajati za grehe svoje i popraviti. Zaboravio jadan narod u nesreci svojoj da „Vuk dlaku menja, al’ cud nikada“!
Vuk je kao „vodja“ studenskih nemira davno prohujale 1968 godine, svojim pregovorima sa nadleznim drugovima iz drzavnog vrha, uspjesno smirio i tako obmanu studente za vreme njihovih demostracija protiv Tita u Beogradu. Kao nagradu od strane drzave i UDB-e za uspjesno obavljeni zadatak, Vuk je poslije toga postao licni sekretar Mike Spiljaka u njegovom kabinetu. Primajuci se toga „teskog“ posla ili partijskog zadatka Vuk je svima dokazao da je on bio i ostao verni i odani clan partije. Kao novinar TANJUG-a Vuk je uspjesno izvestavao iz Afrike o ratu koji se nikad nije ni vodio. Te svoje izvestaje sa „prve linije fronta“ vuk je slao redakciji kupajuci se u bazenu hotela u kome je bio odseo o trosku drzave, u drustvu crnih ljepotica. One su bile crne sa vana, a Vuk je bio i ostao nazalost crn iznutra.
Sa time nije kraj Vukovom „junastvu“ i njegovim podvizima. On je kao „politicar“ i presjednik Srbske Narodne Obnove ili SRBske Narodne Obmane, svojim umiljatim pricama o SRBSTVU, zavodio SRBski narod zeljnog pravde i slobode za Goles planinu, i tako ne primjetno prevodio zedna preko vode, prema potrebama svojih gospodara iz Novog svetskog poretka, koji zbog toga nisu ni dozvolili sudu u Hagu, da protiv Vuka pokrenu sudski postupak za njegove price iz vremena rata.
SRBski narod sa pravom kaze, da se istorija svakog covjeka pise od njegovog rodjenja pa do smrti, i da konac djelo krasi. Zato o nikome ne treba donositi svoj sud dok ne vidimo kraj njegovog zivota. Ljudi se menjaju, padaju i ustaju, i zato SRBi mudro kazu da „ne padne snijeg da pokrije brijeg, vec svaka zvijerka svoj trag da pokaze“. Zbog svega toga, neka je G. Aleksandru Jovanovicu od nas SRBa: Pravoslavaca i Svetosavaca vecna hvala, a od Boga nebeska nagrada, sto je nama SRBima i cijeloj javnosti ukazao na Vukove tragove koji smrde licemerjem i necovestvom!
Koristiti narodnu nesrecu za ostvarivanje svojih „politickih“ ciljeva jeste ZLOCIN, i to mogu da rade samo ljudi bez duse u sebi, a nikako ljudi koji drze do svoga obraza. Pokolenja djela sude sta je cije daju svakom. Zato, ne okreci se Vuce vise kako vjetar piri, nego se pokaj za grehe svoje, i to jos danas, jer sutra promjenom vlasti za tebe Vuce i slicne tebi – moze da bude isuvise kasno. Smrt dolazi iznenada, a poslije Sud i plata po djelima nasim!