Za dijalog je, kao i za tango potrebno dvoje, filozofira ministar Jeremić. (1) No, sve je relativno reče Ajnštajn, pa tako nije nepoznato
Dragan Vidaković, 27.10.2011
+++
da kad voljena nije tu, zaljubljeni uz dobru muziku, samo zamišljajući je, može da odigra žešći tango nego neki par koji je dosadio sam sebi. Takođe smo svedoci žestokih dijaloga na ulicama srpskih gradova brojnih nesrećnika samih sa sobom, jer su postali mrtvi ljudi koji hodaju: samleveni ratovima, sankcijama, izneverenim nadama, potpuno dotučeni tranzicionom demokratijom.
„Stiskavac“ nekada igraju ludo zaljubljeni, ali i bezobrazni momci koji ne cene devojku, maltene je silujući na podijumu. E taj Jeremićev tango-dijalog upravo podseća na decenijski evrostiskavac, na jednu brutalnu, ponižavajuću, sadomazohističku, perverznu kopulaciju bezdušnih i nesrećnih, gde nema ni „t“ od tanga, ni „d“ od dijaloga, ni „lj“ od ljudskosti.
Dijalog je Jeremić vodio sa austrijskim kolegom Špindelegerom i imao je sjajnu priliku da mu objasni kako je samovoljom totalitarnog komunističkog režima područje severno od reke Ibar pripojeno Kosovu i Metohiji, te da to što se zove „severno Kosovo“ nikada da tada Kosovu i Metohiji nije pripadalo, i da mu kaže da očekuje da će zakleti antikomunisti-kakvim se Zapadnjaci predstavljaju, imati to u vidu ako se o tom području negde održi neki forum, kako je to nagovesto Špindeleger.
Pohvalno je što Jeremić pominje Rezoluciju 1244 koje smo trebali čvrsto da se držimo a nismo. I to je naša najveća greška. Pustili smo na Kosovo Evropu, našeg deklarisanog neprijatelja po tome pitanju, koja umesto suštinske autonomije Kosova u suverenoj i teritorijalno celovotoj Srbiji gradi nezavisno Kosovo, hvatajući Srbiju na golu udicu kandidata za člana u EU, našta se ne bi uhvatile ni najgluplje ribe vodenog sveta.
I kad pominjemo Rezoluciju 1244 činimo to kao da želimo da ukažemo da je neostvariva, a nije. Tako Dačić kaže „Ako se Rezolucija 1244 ne poštuje, onda ne mogu samo od nas da traže da je poštujemo ako je niko drugi ne poštuje. Zašto se ne vrati do 1.000 naših policajaca i vojnika na Kosovo? Međunarodna zajednica o tome neće da razgovara. Ja to svaki put pomenem i uvek naiđem na osudu da to nije realno!“ (2)
Pa naravno da nije realno, jer Rezolucija 1244 nije nešto što se automatski uspostavlja po svim tačkama. Mi nismo ispoštovali prirodni redosled, a jedino na čemu smo trebali da insistiramo od UN da pod njihovim pokroviteljstvom počnemo pregovore oko definisanja „suštinske autonomije“.
Mi smo radili suprotno. Tražili smo mišljenja povodom proglašenja nezavisnosti, Ameriku i njene satelite nazivali međunarodnom zajednicom, pisali neke rezolucije pored ove jedino važne i poveli razgovore o tehničkim pitanjima sa Prištinom kao sa suverenom stranom, a morali smo sve vreme isključivo od UN da insistiramo samo na jednom: Da se definiše sadržaj suštinske autonomije Kosova u suverenoj i teritorijalno celovitoj Srbiji i ni o čemu više. Tek kada se to pitanje razreši prelazi se na realizaciju ostalih tačaka Rezolucije 1244.
Zašto od SB UN ne tražimo da počne proces definisanja obima suštinske autonomije u suverenoj Srbiji onako kako to garantuje Rezolucija 1244? Manimo se već jednom Evrope koja ni sa sobom ne zna šta će, a kamoli sa nama.
Dragan Vidaković
(1) http://www.svevesti.com/a216690-za-dijalog-je-kao-i-za-tango-potrebno-dvoje
(2) http://www.svevesti.com/a216367-ivica-da%C4%8Di%C4%87-ne%C4%87u-dozvoliti-novu-oluju-na-kosovu
Izdajnici SRBstva ne mogu da budu i njegpvi branioci, a bivsi komunisti u svojoj uobrazenosti ne mogu da budu SRBski spasitelji. I jedne i druge: demokrate i komuniste, zajednicki spaja i veze da su bili i ostali GROBARI SRBSTVA!
Medjunarodni zakoni i rezolucije sluze samo zato da se naivne budale poput SRBa prevedu zedni preko vode, i tu se ne moze sa takvim ljudima na vlasti, niti sa narodom koji se ponasa poput ovaca koje cekaju svoj red za klanje – nista vise uciniti, jer Bog kada nekod kazni prvo mu pamet uzme!