logo logo logo logo
Рубрика: Америка, Религија, Србија, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Dr Krstic    2.237 пута прочитано    Датум: 27.10.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

"Непријатељу" треба прићи иза леђа Мирко, кажем ти...

Пети октобар 2000. године био је тријумф жеље једног народа који је преживео више од 50 година страдања, прогона,

Др. Десанка. Крстић, 20.10.2011

+++

затвора, лишавања слободе и  основних животних услова. Огорчени народ изашао је на улице да демонстрира, да осведочи своју жудњу за слободом, људским правима, убеђен да се бори за слободу, за правду, за истину, за боље сутра… Веровали смо да смо се падом тог режима ослободили тог ружног сна…  Да смо коначно дочекали боље сутра… Да смо тиме решили многе наше проблеме… Да се и нама смеши светлија будућност… Да је дуго очекивана демократија закуцала и на наша врата…

Није нам дуго требало да схватимо да је тријумф ”демократије” фатаморгана -   најобичнија илузија! Зашто? Зато што је једна идеологија замењена другом – за српски народ још погубнијом – идеологијом глобализама и европских интеграција, која Српском народу не доноси никакав ”прогрес” – која под другом, још перфиднијом  фирмом – наставља деструктивни процес својих претходника… И, српско национално биће је опет на нишану!

И не само српско! Убија се свако национално биће јер заговорници новог светског поретка теже да направе уравниловку којом се бришу националне границе и идентитети народа!

Ми смо то ”интернационално братство и јединство” већ преживели и осетили на својој кожи. Међутим, заговорници нове ”црне интернационале” су још окрутнији у својим потраживањима и захтевима – претходна интернационала обухватала је скоро пола света а нова интернационала има амбиција да овлада – целим светом!

Није нам такође дуго требало да схватимо да су опозициони лидери које смо гледали као патриотске вође, уствари страни плаћеници и најамници који своје плаћеништво нису ни крили, па их видимо и чујемо на You tube како се ”хвале” својим састанцима у Бечу, Будимпешти и другим европским метрополама – са агентима америчке обавештајне службе од којих су добијали новац и инструкције како да сруше дотадашњи режим. И не само да се хвале, већ ”броје” и остале саучеснике! Један од њих каже:

”Одлазио сам у Мађарску где су ми облачили у хотелима капуте у којима је било упаковано много новца. А онда сам се враћао у Србију где су ми свлачили ту одећу… новац нисам бројао…”

Видну улогу у рушењу режима  имао је и ”Отпор” чија се стегнута песница и слоган ”Готов је” могла свуда препознати. Није нам опет дуго тебало да стегнуту песницу препознамо у побунама у Тунису, Египту, Белорусији, Украјини… И, да се на наше запрепашћење суочимо са документарним филмом: ”Револуција као бизнис” – и сазнамо нешто више о бившем лидеру ”Отпора” – Срђи Поповићу – који се ”професионално” посветио ”револуционарном раду” и отворено се хвали учешћем ”Отпора” у свим овим побунама, као и обуци и држању семинара и усмеравању ”активиста” на Блиском Истоку… Где год је требало без много крви довести до промене режима – а све под видом  ”демократских промена” – јер крајњи резултат јесте стварање режима који могу да послуже Империји – пљачки нафте и других добара… А извор прихода и финансирања нам је јасан:

Кажу да је амбасадор Америке говорио да је ЦИА платила више од 100 милиона долара лидерима политичких и опозиционих партија да сруше тадашњи режим. По другима та цифра досеже више од милијарду долара. Тако… оно што смо ми сматрали патриотизмом и борбом да се народу омогући боље сутра – уствари је био ”револуционарни профит” плаћених најамника – за које је патриотизам био апстрактан појам и мислена именица.

У свом идеализму, понети жарком жељом да се ослободимо од авети комунизма, занемарили смо чињеницу да су већина тих тзв. опозиционих лидера били деца бивших комуниста за које смо веровали да су се ”препородили” јер су уместо партијске књижице носили крстиће, иконице и бројанице, и наравно, били врло ”равносни” у цркви… толико ”ревносни” да су нас из цркве потискивали…

Тако смо занемарили ону новозаветну истину да ”Нема дрвета добра да рађа зао плод; нити дрвета зла да рађа добар плод” и да се ”свако дрво по роду познаје”.

Шта може да се очекује од осведочених атеиста  и њихове деце? Од оних којима је Антихрист обећао ”дати сву власт и славу ако ми се поклониш” – јер ”власт и слава” и јесте једино за шта се они боре!

Али, наш народ каже: ”Ко је са ђаволом тикве садио о главу му се лупале”. Тако на власт долазе њихови пулени, проверени плаћеници, људи без људског достојанства, којима не смета понижавајућа улога националних издајника, који сервилно испуњавају и оно што се од њих тражи, и оно што се од њих не тражи.

Листа потраживања је велика као и интерси Империје, а сарадња никако да се докаже…

Садашњи претседник Тадић је још као министар војни уништио цео војни арсенал а војску распустио под видом некаквее тобожње реорганизације у коју су били укључени енглески официри…

Енглески официри да реорганизују српску војску?
Земља је остала без оружја и одбране!
Сви родољуби су испоручени Хагу!
Све је ”распродато” и дато: фабрике, рудници, природни извори и богатства!

Зло врхуни у нелегалном проглашењу лажне државе Косово, српског Јерусалима, српске духовне баштине и вертикале, неотуђивом наслеђу наших предака. Тим нелегалним признањем лажне државе у сувереној држави Србији моћници су срушили међународни правни поредак и показали да Правда и Истина за њих не постоје – да је њихова свемоћ једино што постоји – њихова империја и њени интереси су најважнији и све томе подређују! Томе се служило без поговора…

Зар су ту могли да постоје интереси малих држава?

Али, за такав безуман подухват, да српска држава призна ту лажну државу Косово, коју две трећине чланица Уједињених нација није признало – није било довољно имати марионете само у влади… већ и у Цркви:

Сазнали смо захваљујући Викиликсу још и кудикамо више о упорним покушајима америчких чиновника да у Светом Синоду СПЦ идентификују своје савезнике”, пише Печат.

И, док су се наши ”лидери” хвалисали својим састанцима и договорима са агентима ЦИА по европским метрополама, Мајкл Полт, тадашњи амерички амбасадор у Београду, ”тражио је од централе у Вашингтону да ”стриктно и у потпуности” заштити идентитет лица” у СПЦ, наставља Печат:

”Тако је захваљујући обелодањеним америчким дипломатским депешама откривено да се епископ аустралиско-новозеландски Иринеј Добријевић америчким дипломатама ”исповедао” о односима у српској православној цркви; објашњавао ко је ко од црквених великодостојника са владом Војислава Коштунице радио на ућуткивању ”умерених гласова” у цркви поводом Косова; обећавао да ће деловати на стварању ”реалистичне, практичне и аполитичне” позиције о Косову и другим питањима од интереса за међународну заједницу”

”Поверљива депеша у којој амбасадор Полт тражи да му извор ”епископ” Иринеј Добријевић остане скривен – најбоље открива ову паклену заверу дипломата, политичара и црквених великодостојника против Цркве, државе и народа”, пише Печат.

Иако се Епископ Иринеј Добријевић жали да га постављање за епископа аустралиско-новозеландског удаљава од Београда и централе где се доносе одлуке -  ипак ”нас је уверио да ће остати ангажован око Косова и у Београду до коначног решења”.

У преводу америчких тајних докумената Печат даље наводи да је Иринеј Добријевић указивао на кога Американци могу да рачунају осим њега – ”он је епископа Теодосија назвао усамљеним гласом умерености” – коју ”Американци чак виде као водећу личност међу ”умерењацима”! Ту се помиње и владика захумско-херцеговачки Григорије

”Отимање Косова било је могуће подршком ”умерених” и ”реформатора” који су својом ”умереношћу” ”исказали спремност да зарад власти прихвате отцепљење јужне покрајине”! (Печат)

Тако, председник Тадић, са ”умеренима” и ”реформаторима” оджава блиске контакте, и чак присуствује седницама Синода. Познати су и његови покушаји да утиче и на избор Патријарха.

Избор за патријарха владике Иринеја нишког дочекан је од Американаца са опрезним оптимизмом. Међутим, ”Његова спремност да се позабави контроверзним питањима, као што су помирење са Ватиканом и санкционисање владике Артемија, слути на добро”, закључују Американци, како се наводи у Печату.

Владика Аретмије је ”сарадњу” са амбасадором Полтом  одбио!

Зар онда изненађује да Бајден долази у Дечане код викарног епископа Теодосија а не код владике рашко-призренског Артемија у Грачаницу?

Не заборавимо да је председник Тадић такође посећивао викарног епископа   Теодосија у Дечанима – а не владику Артемија у Грачаници!

Не упозори ли га на то владика Артемије у писму!?

Американци су не самао тражили већ и нашли ”савезнике” у Српској цркви – у Синоду!

И, да би спровели  њихову политику, требало је створити двовлашће на Косову – за што се врх цркве, Синод, побринуо кроз свог послушног и ”умереног” владику Теодосија, кога је, иако викарног епископа, укључио у све фукције почев од обнове цркава па до разноразних преговора… да би се чак и седница Синода одржала у Дечанима!

На тај начин потпуно је заобиђен владика Артемије и искључена његова надлежност!

Зато, није никакво чудо што, како каже ”верски аналитичар” Туцић, да ”Епископ Теодосије, супротно Артемију, за свој рад има подршку већег дела цркве а такође и државе” – и зато Туцић и закључује ”Нама треба јака држава и јака црква. А јаке су ако и држава и црква добро функционишу”!

У овом случају та ”функционалност” је постигнута јер се одлично допуњују: цена те ”функционалности” јесте национална издаја и признање лажне државе Косово!

У међувремену, митрополит Амфилохије непрестано прети владики Артемију рашчињењем ако ”не слуша Синод”!

Митрополит се осетио врло моћним за овакву претњу – јер је иза себе имао Империју!

Поражавајуће је за врх СПЦ и марионетски режим у Србији сведочење Американца Дејвида Хантера Хајнса, који је као амерички маринац био стациониран у Качанику, и који каже:

”Оно чега се сећам из 2000. и 2001. године јесте да је владика Артемије био на Косову у време најтежих година. Био је са својим народом. Био је у манастирима. Био је владика. Живео је у неописивим околностима. Ми смо морали да га штитимо. Није могао да излази ван манастира јер би био убијен на лицу места. Имао је оружану пратњу где год је ишао. Он је човек који је остао са својим народом, а могао је да оде, у то сам сигуран. Морали су да га отерају! Он није хтео да напусти Косово!”

И, задње чега се г. Хантер сећа, јесте сусрет (2009. године) владике Артемија са америчким генералом, командантом НАТО-а за целу југоисточну Европу, који је дошао да владики Артемију да ”последњу шансу” за ”сарадњу” са Америком – ”да игра њихову игру”, да буде ”политички подобан”.

Владика је такву ”сарадњу” одбио речима: ”Ми ћемо наставити да живимо овде, наставићемо да страдамо и умремо овде”.

За г. Хантера је непојмљиво и несхватљиво да таквог човека који је толико ”издржао, који је био са својим народом и који је рекао те речи команданту војне силе” – који је истински бранио свој народ и светиње на Косову – ”да таквог човека -црква прогони!”

”Нешто много није у реду”, закључује један странац!

Кад је то јасно једном странцу – нама мора да је још јасније!

У светлости свих ових закулисаних радњи где су жеље, хтења и интерси Вашингтона најважнији – да ли изненађује нелегално и неканонско уклањање владике Артемија са Косова?

Но, болније од тог уклањања је ко је ту прљаву дужност и наредбу Империје извршио!

Извршила су његова браћа у Христу, такозвани ученици о. Јустина, такорећи доскорашњи дугогодишњи пријатељи – владика Атанасије и митрополит Амфилохије – два администратора у ”прелазном периоду”!

Владика Атанасије не долази у Грачаницу као владика, као хришћанин – већ више као каубој револвераш који улази у Грацаницу и насилно обија врата!

Ту су и Дечански монаси да му помогну – увек спрмемни за ”обрачун” са својом браћом у Христу, као што већ показаже у скоријој прошлости – они су знали да са својим епископом Теодосијем ”имају подршку већег дела цркве а и државе” и да зато за своје ”обрачуне” – неће сносити последице…  Да ли је све то случајно?!

Митрополит Амфилохије, иако није психијатар, не устручава се да владику Артемија  ”дијагностикује” као – ”психијатриски случај”!

Зар тако нису радили и комунисти са својим опонентима?

Ко је овде заиста ”посрнуо”?

Не само да је владика Артемије смењен са катедре рашко-призренске епархије незаконски и неканонски – већ му је ускраћен боравак на Косову у било којем манастиру – на шта он као епископ и неко ко је провео 30 година на Косову – има и законско и канонско право! Ускраћено му је и исповедање своје духовне деце, монаха. Они су зато у знак протеста напустили манастире.

Владика Артемија на Косову много смета и врху СПЦ и марионетском режиму у Србији  и Вашингтону и Брислу!

Шта значи оставити један страдални народ који је већ остављен без одбране, оставити га без духовног пастира који је са њим страдао и био непрестана мета Шиптара?

Шта значи испразнити манастире?

И то – оставља га црква која са марионетским режимом саучествује у злочину издаје Косова?!?

Зато, народни гуслар оптужује и каже:

”А Косово и светиње наше

Шиптарима на поклон предаше.

Ту издају из патријаршије,

Још род српски упамтио није…”

Колико присуство владике Артемија на Косову смета свима најочигледнији пример је ангажовање полиције у целој Србији да владику Артемија, монахе и народ осујетe да приђу Србима на северу Косова који су даноноћно на барикадама, да се са њима помоли Богу и однесе им – не оружје – већ хуманитарну помоћ – 17. септембра 2011. године!

Владику су зауставили не Шипттари – већ СРБИ! Вратили су га од Краљева.

Три аутобуса из Београда су у самом старту онемогућена да пођу.

Срби на северу Косова су препуштени самима себи, да се бране од Шиптара и Кфора – и не ускраћује им се само одбрана – већ и присуство духовног пастира који је од њих силом отргнут.

На томе се плански радило са нашим домаћим Бранковићима.

И тога се Бранковићи не стиде.

На апел Срба са севера Косова сви ћуте: и председик Србије, и министар одбране, и министар иностраних послова, и министар полиције…

Ћути и Србска Црква!

Зато руски амбасадор Конузин пита:

”Има ли овде Срба!”

Марионетска посушност, отсуство дипломтске алтеренативе, незаинтерсованост за преиспитивања других опција, и беспоговорно испуњавање наредби моћника – јесу за осуду. Али… да у тој сервилности учествује и Српска црква -која је била народна одбрана и водиља кроз векове – то је за наоштрију осуду!

ОПТУЖУЈЕМ !!..

Оптужујем све оне у Србској цркви који издадоше своју заклетву Господу Исусу Христу и приклонише се мамону, који не одолеше његовом кушању и обећању о власти и слави ако му се поклоне!

                 Зар ја треба да их оптужим? Они су већ оптужени: Може ли се служити Богу и мамону?

Није ли Равена, потписивање јединства са отпалим од Православља давне 1054 године, признавање примата у цркви ”непогрешивом” – ”који и није у цркви већ ван ње” – издаја онога што нам је остало од Св. Отаца и апостола?

Није ли издаја Православља?

Није ли дужност православних изразио Св. Јован Богослов : ”Што чусте из почетка у вама нека стоји.”

Нису ли ту дужност оскрнавили учешћем у разним екуменским скуповима, скуповима разних деноминација без обзира у шта верују јер ”Бог је један”?

Не рече ли о. Јустин за такво учење да је – не јерес – већ свејерес?

Не поручи ли Св. Марко Ефески: ”Никада се, о човече, оно што се односи на Цркву не поправља компромисима”, јер ”нема никакве средине између Истине и лажи”.

Или када рече:

Онај који хоће и покушава да ми одбацимо Православну веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба нека буде анатема, и нек ишчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само једини Бог, коју нам је и Сам и кроз Своје ученике предао”.

Али, да није било Равене, пактирања са Ватиканом, саслуживања са јеретицима, да није било ”реформатора”, ”новотараца”, ”умерених”, екуменских скупова и свејереси – зар би било издаје Косова?

То је била увертира за наш велики духовни пад.

Зар нису сви српски непријатељи увек покушавали да духовно обезглаве српски народ? Да му убију веру у Бога?

Па то је управо циљ и непријатеља људског рода – Антихриста!

Успева ли он у томе?

Оптужујем не само Синод већ и све оне епископе српске Цркве који покорно ћуте – као да се ништа не догађа – и дозвољавају ”умереним ” и ”реформаторима” да раде и доврше свој деструктивни посао! Не издаје ли се Бог ћутањем?

Највећи духовни пад је пад бивших ученика о. Јустина.

Владика Иринеј бачки  никад се и није могао ни сматрати духовним чедом о. Јустина, иако се за таквог издавао, јер се приклањао свакој власти било да су социјалисти, демократи или ко зна ко други. Што би рекао наш народ – ”ко на владу са њим на параду”! Како се приклањао свакој власти – тако се приклањао и јеретицима! Може ли се такав сматрати духовним чедом о. Јустина? Сачувај Боже!

Друга двојица – епископ Атанасије и митрополит Амфилохије беху стубови Православља.

Зашто стубови тако оронуше да од њих оста руина?

Којим искушењима не одолеше?

Не рече ли ђаво у ”Карамазовима”: ”Дражи ми је један такав него хиљаде других”!

Остаде, растом најмањи од њих – а духом највећи – владика Артемије – буктиња Православља… једини доследни ученик о. Јустина!

Можемо ли њих, дојучерашње и дугогодишње пријатеље, браћу у Хрсту, и даље сматрати пријатељима владике Артемија? Мислим да их можемо назвати, како би то рекао владика Николај – ”суровим пријатељима”.  Јер… припремајући му страдање да ли су знали да му припремају венац живота? Или су у својим ”новотаријама” заборавили поруку Господа ”не бој се ода шта ћеш пострадати” јер је и Он пострадао и – победио?

Не бој се ”даћу ти венац живота”, рече Господ.

Да ли су у свом огреховљеном животу заборавили да нас Бог није послао на земљу да живимо угодно – већ да се спремимо за живот вечни?

Да ли су заборавили да Он стоји иза сваког ко страда у име Његово, олакшава му муке и стадања?

Православни Срби у владики Артемију виде не само духовну вертикалу Православља већ и национални стожер, буктињу која светли,  која нас окупља и бодри… Да не клонемо.. Да издржимо до краја… Да Веру сачувамо… Да сачувамо Православље, Светосавље… Да се не расрбимо… Може ли се прави Србин расрбити?

Он светли у тами свакидашњице и нама, слабијима у вери… осветљава стазу Истине и Вере Правог Славља…

 

 

Октобар, 2011.                                                                Др. Десанка. Крстић

Торонто

 

 




22 коментара у вези “У служби непријатеља… ОПТУЖУЈЕМ !!”
  1. У овом подугачком тексту, пуном црном подвучених речи и реченица, сам нашао велику количину нетачности, а богами и временских заостатака у смислу касномарконакосовостиже. Већ сам помало уморан од објашњавања чињеница и дешавања. А опет не волим да се провлаче нетачности и недоречености и то са великим закашњењем.
    Али да се додирнем само једне непрецизности, од стотињак, у овом тексту (о касномарконакосовостиже коначних констатација о неким догађајума у којима се није учествовало да и не говорим): “Највећи духовни пад је пад бивших ученика о. Јустина.“
    Шта је то овде `бивши ученик`, да ли је тамо постојала, под строгим присмотром УДБЕ нека школа? Не! Даклем шта је то да поновим `бивши ученик о.Јустина`? Нико не зна! Да ли је то био неки покрет где су особе у мантијама ишле около и проповедале, као ученици, текстове и проповеди о.Јустина? Не! Да ли су постојале неке особе, осим в.Артемија, које су редовно ишле код о.Јустина, да би им се дале смернице у смислу УЧЕЊА? Осим в.Артемија, одговор је НЕ! Даклем чему служи, дакле, та комуњаристичка флоскула `ученици о.Јустина`, осим да неке као например Ристу Радовића и друге представи у `добром` светлу. Зашто г.Крстић не прича о ученицима в.Николаја, јер је он заиста и био професор на богословији и заиста имао своје ученике, и то баш у Америци. Ти су људи живи, верујем има их. Или они велики и вредни срби који стигну у америку одједном изгубе на важности под притиском великих српских организација (типа Српска Народна Одбрана итд.)- овде наравно иронишем.

  2. Vecina SRBa u dijaspori bila je zaslepljena mrznjom prema komunizmu, tako da mnogi SRBi ni u Otadzbini, a kamo li rasejnaju nisu mogli zbog toga da vide i shvate sta se zaista dogadja u Jugoslaviji?! Osim toga, mnogi dogadjaji u SRBiji i cijelome svijetu poslije pada Berlinskog zida i propasti Sovjetskog Saveza, tekli su velikom brzinom, i malo je zato bilo pametnih ljudi u zemlji i svijet koji su mogli na vreme da vide i shvate kako naivnim i neobavestenim SRBima, zeljnim pravde i slobode tajni gospodari svijeta u ime “demokratije” spremaju novo robstvo, gore i teze o komunistickog.

    Takodje je bilo veoma malo SRBa koji su mogli da razumiju, i da se pomire sa time da je daleko lakse jedan drustveno politicki sistem srusite, nego poslije na njegovim rusevinama novi izgraditi. Slobodan Milosevic kao presjednik SRBije, sam nije imao sa kime, a mozda nije ni znao, sta u promjenitim geo politickim uslovima treba da se radi? On nije imao plan za buducnost SRBije, nego je probleme pokusavao da resava u hodu, onako kako su oni dolazili, ne videci da vreme radi za SRBske neprijatelje, a ne za SRBe.

    Oko sebe Milosevic nije imao posebno stabilne i pametne ljude kao iskrene SRBske rodoljube. Cast pojedincima, ali on je bio najvise okruzen sa izdajnicima Boga i SRbstva, i svojim ulizicama koji su njemu podilazili najvise zbog svojih interesa. Milosevic nije imao iskrenu podrsku ni kod svojih najblizih saradnika, od koji su mnogi kako se danas tacno zna, kao komunisti bili agenti stranih obavestajnih sluzbi. Slobodan je toga bio svijestan, i on se zbog toga najvise oslanjao na uzi i provereni krug svojih licnih prijatelja i na svoju zenu Miru Markovic. Ona je bila okupila oko sebe zagrizene komuniste sa kojim je vodila svoju “politiku” jer se plasila da ce oni uz pomoc vojske i policije da izvrse drzavni udar i Slobodana Milosevica tako da zbace sa vlasti.

    Svoje greske, koje su bile mnogobrojne i sudbonosne, jer ko radi taj i gresi, a ko ne radi taj isto gresi samim time sto nista ne radi, Slobodan Milosevic je platio svojom glavom, ali njemu niko ne moze od ljudi koji imaju imalo postenja u sebi da ospori, da se on u Hagu pred sudom Novog svetskog poretka junacki drzao, i da je do kraja zivota Slobodan Milosevic uspjesno branio SRBski narod od svih napada, lazi i kleveti njegovih neprijatelja, a kao sto znamo – konac djelo krasi!

    Isto tako, Slobodan Milosevic je prije nego sto je u ime “demokratije” nasilno skinut sa vlasti, od zavedenih, neobavestenih i politicki ne izgradjen gradjana SRBije, koji su bili nesvesne sluge Novog svetskog poretka, i “politicara” koji su bili najobicniji placenici zapadnih obavestajnih sluzbi, SRBskom narodu jasno i glasno kazao sta SRBiju ocekuje, poslije njegovog silaska sa vlasti?! On je otvoreno izneo na uvid javnosti tajne planove Zapada, o otimanju Kosova, pljacki zemlje, i svodjenja SRBije na Beogradski pasaluk, ali pod uticajem propagande sa Zapada, narod Milosevicu vise nije verovao. Narod je pogresno smatrao da je to Slobodanov samo jos jedan trik da bi tako sto duze ostao na vlasti.

    Procena i odluka gradjana SRBije, o politickoj sitaciji u zemlji bila je pogresna, i jedna agresivna manjina gradjana SRBije, iskoristila je zato umor naroda zeljnog mira, da pucem preuzme vlast, i ona je to uspjesno ucinila uz pomoc domacih izdajnika u policiji i vojsci kao i pomoc stranih obavestajnih sluzbi 5 oktombra 2000 godine. Poslije toga, oni su u ime “demokratije” SRBiju poveli sadasnjim putem koji vodi u propast, zbog kojeg ce i unucima nasim zubi da trnu.

    U rasejanju vreme je bilo ucinlo svoje, i SRBska politicka emigracija bila je obezglavljena. Najbolji i proslavljeni antikomunisticki borci za spas i Vaskrs SRBstva i SRBije, odlazili su veoma brzo zakomom zivota jedan za drugim, u nasu Svetu nebesku SRBiju, a dostojne zamjene nije bilo ni od kuda. Zato SRBska politicka emigracija nije mogla puno ni da ucini i da doprinese promjenama u zemlji, jer novo vreme donijelo je i nove probleme i ideje za koje mnogi u emigraciji kao i zemlji nikada nisu bili ni culi, niti su bili sa njima upoznati.

    Zbog toga sam pokusao SRBima da otvorim oci, govoreci javno mnogo puta preko stampe ili televizije u zemlji i inostranstvu o SRBskim problemima, ali s obzirom da narod nije bio upoznat sa pravim uzrokom nesrece koja ga je zadesila, i da je bilo veoma malo SRBa u zemlji i inostranstvu koji su nesto znali o Novom svetskom poretku bez Boga: Istine i Pravde Njegove, moji napori nisu mogli zbog toga da donesu neke vece rezultate i da izazovu uspjesnu i brzu promjenu misljena kod neobavestenog naroda.

    Medjutim sa tim svojim radom, uz pomoc drugih rodoljuba u Otadzbini mi smo uspjeli u ratnim uslovima da posijemo zdravo SRBsko sjeme i rasiromo SRBske ideje, koji sada svakim danom donose svoje sve vece plodove i uspjehe, a meni su ostale za uspomenu mnoge kasete i novinarski clanci koji govore i svedoce o mome trudu i radu, koje cu zbog toga uz Boziju pomoc uskoro da pretvorim u knjige za istoriju nasih dana, tako da ja mogu sada mirne duse sa ponosom da izadjem pred Milosa i Lazara! Sta je sa drugima? Neka svako sebe pita!

    Nazalost od pojedinih SRBa u emigraciji koji su tokom rata u Jugoslaviji isto kao i danas pravili se da sve znaju, i sve da mogu, koji su mi zbog svoje zavisti podmetali nogu kad su god mogli, koji su me ogovarali na pravdi Boga ni kriva ni duzna samo zbog toga sto sam imao drugaciji nacin rada od njihovog koji je donosio bolje rezultate, ne zeleci da vide i shvate, da njima i pored toga sto rade, mnogo stosta ide naopako, mnogi su nazalost pomrli i zakonom zivota napustili ovaj svet, tako da sada ne mogu da vide do kakvog su zla i propasti SRBstva svojim takvim radom doveli.

    Oni koji su hvala Bogu jos u zivotu zbog svojih godina ne mogu da budu toliko aktivni u odbrani SRBstva kao sto su oni nekada bili. Malo je ostalo boraca za SRBstvo koji jos uvijek mogu kao sestra Dr. Desanka Krstice, da nesto zaista ucine za spas i vaskrs SRbstva i SRBije. Vreme je ucinilo svoje, i njihove humke u tudjini pored SRBskih crkava ostace jednog dana samo svedocanstvo dokle su SRBi u svojoj nesreci daleko stigli. Bog da im dusu prosti, i neka im je od nas SRBa: Pravoslavaca i Svetosavaca vecna hvala, a od Boga nebeska nagrada za sve dobro koje oni u zivotu svome ucinise za nase voljeno i Bogu drago SRBstvo!

    Moramo da budemo iskreni i prema sebi i drugima, da se mnoge nase narodne vodje i glavesine u emigraciji i zemlji zbog svog ne znanja, ne obavestenosti, vlastoljublja i slavoljublja nisu zato najbolje snasli u velikim promenama koje su nas zadesilo u nedavnoj nasoj proslosti, jer SRBski narod kao rijetko koji drugi narod, svojim izlaskom iz komunistickog robstva mogao je da stvori takav drustveno politicki sistem koji bi odgovarao njegovim potrebama i mentalitetu SRBa, a ne da vecito bude beli kunic u labaratoriji pod kmontrolom tajnih vladara svijeta koji su bili i ostali dokazanih neprijatelja SRBa i cijelog covecanstva. Nad SRBima se danas u ime Novog svetskog poretka od 1918 godine neprestalno vrse tajni i javni eksperimenti koji ce na kraju dovesti do potpunog unistenja SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja!

    Zato svaki SRBin treba da zna, da sibirski medvjed ne zivi u Africi, kao sto ni banana ne raste na sjevernom polou. Svako podneblje ima svoje osobine koje su presudne u zivotu svakog naroda. Ne moze zato kopija nekog politickog sistema, pa makar on po misljenju mnogih bio i najbolji, da se jednostavno prenese i posadi u SRBiji ili bilo kojoj drugoj zemlji. Sve ima svoje zakone, svoj pocetak i svoj kraj, svoj uzrok i svoje posledice, ali izgleda nazalost da zbog svog neznanja mnogi SRBi vise vole tudje sisteme da imitiraju, i tako da budu bijeli misevi u tudjim labaratorijama, pa makar to bilo i naopako, nego da se pokaju iskreno dusom svojom zbog svog otpadnistva od Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, i tako kao pokajnici da pocnu da zive po ucenju Sv. pravoslavne Crkve svoje, jer Svetosavlje je bilo i ostalo vrhunac hriscanske pravoslavne nacionalne ideologije. Zato ko od SRba bolji sistem trazi, taj je zbunjen ili lud!

  3. Драги Јеремија Крстић, да “велика је количина нетачности” у овом опадајућем човечанству да нам они који се нетачно представљају упорно “попују” о тачности, недоречености итд.

  4. Драги Срђане, то што сте устврдили је тачно. А ја заиста немам времена указујем на све тачности и мала преливања, као и отворене грешке у тексту. Ево поставио сам једну ствар коју дотична госпођа, која овде важи за познаваоца црквених ствари, не размишљајући пропагира и нисам добио никакав одговор.
    Што се тиче горњег текста “Србина Светосавца“ и његове подршке некоме у колико разумем његовој дијаспори, ту сам такође рекао за те и такве да треба тражити живе ученике в.Николаја који су присутни овде педесет година.
    За дотичну госпођу Крстић у мојим очима је ова подршка велико њено срозавање. Дотична личност наиме једну црногорску битангу и вуцибатину, највећу комуњару и српског велеиздајника одкад постоје ђетићи и ђетићовштина, па и васцени српски род, цитира као великог визионара. Лопурду која је ушла у клозет и променила црвену кравату са српом и чекићем, у наранџасту звати српским бранитељем је нешто што нас је и довело довде где јесмо. Та битанга, или Ћубица како смо га ми звали, је управо скупљао шта паметни људи причају и покушавао то исто да прода под својим именом. А иза леђа је `радио радњу`. Узгред , за вашу информацију, продао нас је све за 1$ по глави србина , тачније за 10 милиона долара све ђутуре.

  5. Jeremija Krsticu, ne diraj mi SRBske Mucenike koji kosti svoje ostavise sirom ovog zemljinog sara samo zbog toga sto nisu htjeli da se poklone Satani u obliku Josipa Broza Tita, i sto nisu htjeli poput danasnjih “demokrata” i ostalog ljudskog sljama i olosa kojeg je sada puna SRBija, da budu izdajnici Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja!

    SRBska politicka emigracija za vreme komunistickog rezima u Jugoslaviji, bila je izbusena udbasima i njihovim dousnicima poput svajcarskog sira. Nije se znalo ko za koga radi, i zbog toga ako ste bili SRBin koji ste zeljeli dobro svom napacenom i jugoslavenstvom i komunizmom zaludjenom SRBskom narodu,niste smijeli da imate poverenja ni u najbliznje svoje!

    Ali o tome kakav je bio zivot istinskih SRBskih Rodoljuba u tudjini, kroz kakve su opasnosti oni prolazili, noseci svoj krst stradanja bez placa i roptanja, i glavu svoju stalno u torbi zbog svoje ljubavi prema Bogu i SRBstvu, kakvom nasilju i zlu su SRBi emigranti bili izlozeni, vise mozete da saznate ako vas interesuje iz knige “Cuvari Jugoslavije”!

    Za razliku od sadasnjih SRBa izbjeklica, o ljubavi SRBske politicke emigracije prema Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, prema Otadzbini i Majci SRBiji iz koje su ponikli, svedoce mnoge velelepne crkve u tudjini, koje su podignute trudom i znojem onih SRBa koji se nisu hvalili svojim diplomama, i koji nisu zivjeli samo za trenutak vremena u kome su bili, vec svojim plemenitim djelima zaduzbinarstva i borbe protiv crvene kuge u SRBskom narodu. Njihove mnogobrojne zaduzbine podignute u slavu Boga i SRBskog roda, sa zeljom i namjerom da se u njima poji liturgija ovog svijeta kao i onoga, bile su plod njihove istinske ljubavi prema Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, i svemu drugom milom i dragom, sto svakog SRBina cini SRBinom!

    SRBska politicka emigracija, za razliku od SRBa u zemlji koji poput vas Jeremija Krsticu znaju sve da kritikuju ali nista pametno da urade, jer uvijek je bilo i ostalo lakse kritikovati nego nesto pametno radili, uvijek je bilo lakse rusiti nego zidati, zlatnim slovima obiljezila je svoje vreme zivota i ona je bila i ostala za vreme komunistickog robstva jedini cuvar SRBstva u svim njegovim osobinama. SRBska politicka emigracija bila je cvrsti most preko kojeg su SRBske ideje o kojima SRBi u zemlji jos ni danas puno ne znaju, uspjele da prodju preko paklenog ponora rijeke komunizma i jugoslavenstva, i tako da dodju do SRBskog naroda u zemlji, koji se jos uvijek nije otreznuo u potpunosti od zabluda svojih: jugoslavenstva, bratstva i jedinstva i ostalih komunistickih podvala i prevara.

    Zato je doprinos SRBske politicke emigracie u borbi za oslobodjenje SRBskog naroda od komunisticke tiranije, bio i ostao od velikog znacaja, jer ona je svojim SRBskim idejama puno doprinela i pomogla SRBima u zemlji, da se oni pocnu da trezne od svojih zabluda, pogotovo jugoslavenstva i laznog bratstva i jedinstva sa svojim vekovnim ubicama. Da nije bilo SRBske politicke emigracije u kojoj su istinski SRBski rodoljubi odvajajuci od usta svojih i usta svojih bliznjih i dragih, o svome trosku i svome grosu, napisali hiljade knjiga o SRBskim problemima u zemlji, ko zna kada bi se tada SRBi u zemlji kao “djeca komunizma” sjetili da pocnu ponovo da se vracaju na jedino spasonosni put slavnih pretaka svojih, ka Bogu, SRBstvu i Crkvi Hristovoj. SRBski narod u zemlji, zahvaljujuci SRBskoj politicikoj emigraciji u tudjini ima zato resene mnoge probleme sa kojim se SRBi sada bezuspesno nosi. Zato problem nije kod SRBske politicke emigracije, jer ona je svoj dio narodnog zadatka savjesno ispunila i uradila. Problem je kod “politicara” u zemlji koji kao “djeca komunizma” i izdajnici Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja ne zele da prihavte i sporovedu u djelo i svakodnevni zivot SRBske rodoljubive ideje koje poticu od strane SRBske politicke emigracije.

    Za vreme rata na prostorima bivse Jugoslavije, SRBska politicka emigracija pomogla je i sakom i kapom nas mnogostradalni SRBski narod u Otadzbini. Medju SRBima koji su primili pomoc bilo je i onih “SRBa” koji su prije toga kao UDBASI progonili SRBske emigrante i njihove srodnike u Otadzbini, koji nisu imali za cetnike i SRBe u tudjini ni jednu lijepu rijec, ali su njima u ratnim uslovima kada su mnogi SRBi zivjeli bedno i mizerno, jedva prezivljavajuci i sastavljajuci kraj sa krajem, bili drage, korisne i cesto puta spasonosne “CETNICKE PARE” koje su iz emigracije ili dijaspore u zemlju pristizale!

    Da nije bilo izdajnika SRBskih koji su kao udbasi dosli u emigraciju po komunistickom zadatku, da SRBsku politicku emigraciju razbiju iz nutra za racun “Tita i partije” i tako sprece i onemoguce pravednu borbu SRBskog naroda za oslobodjenje i ujedinjnje vaskolikog SRBstva, u jednu nedeljivu i jedinstvenu Svetu drzavu SRBsku, niko nezna gde bi nama SRBima sada bio kraj?!

    Na putu svog stradanja i patnji, SRBska politicka emigracija nije samo brojala humke SRBskih rodoljuba u tudjini koji su zakonom zivota napustili ovaj svijet i selili se dusom svojom u nasu Svetu Nebesku SRBiju, vec i grobove SRBskih Mucenika koje komunisticka UDB-a nemilosrdno iz zasjede pobi sirom svijeta. Komunisticki otkos smrti, za jedno veoma kratko vreme pokosio je tako u Evropi i Americi najbolje SRBe. Za par godina ubijeno je iz zasjede od strane UDBe preko trideset SRBskih emigranata, a medju njima u Cikagu i jedno djete – Ivanka Milosevic. Ona je morala da umre samo zbog toga, sto je navjverovatnije prepoznala ubice svog ocuha i sekretara SNO Dragise Kasikovica!

    Zato je nasa sveta duznost i obaveza da se uvijek i na svakom mjestu sjetimo kao SRBi: Pravoslavci i Svetosavci, svih SRBa od UDBE pobijenih, koji kao SRBski Rodoljubi nisu istoriju SRBsku pisali samo perom i mastilom, vec krvlju i kostima svojim, i da svojim SRBskim Mucenicima odamo slavu i cast koja njima pripada po svim Bozijim i ljudskim zakonima. Bog da im dusu prosti, slava im i hvala za sve dobro koje oni u zivotu svom ucinise za nase voljeno SRBstvo, a od Boga neka im je Nebeska nagrada, da imena njihova budu zapisana u Knjizi Zivota. Amin. Boze daj!

    Poslije ove duzne poste, SRBSKIM CETNICIMA I SVIM DRUGIM ANTIKOMUNISTICKIM BORCIMA za spas i vaskrs SRBstva i SRBije, moram “junace” moj i SRBine moj, nesto bratski da te upitam,kazi meni iskreno Jeremija Krsticu, koliko si godina u to vreme zlo i napokao ti imao, i sta si SRBine tada radio? Cime se bavio, i koliko si zaista veliki SRBin bio? Bez obzira kakav tvoj odgovor bio, zelim samo da ti bratski kazem, da je SRBska politicka emigracija bila cista kao suza sto iz oka kane. Sve sto nije valjalo u SRBskoj politickoj emigraciji ili dijaspori, od SRBske nesloge do podjele bilo je djelo komunistickih mangupa i udbasa planski ubacenih u nase redove, djelo masona i ostalih neprijatelja Bozijih, od kojih nazalost jos mnogi zakonom inercije kao “SRBi” i dalje rovare u rasejanju protiv Boga i SRBstva, a pogotovo protiv SRBske sloge i jedinstva!

    Svaki onaj SRBin koji u proslosti svojoj – izdade svoj narod iz bilo kojih razloga, ponovo ce sutra istu stvar ponoviti i izdaju uciniti, jer svaki onaj SRBin koji JEDNOM POSTANE IZDAJNIK, OSTAJE DO KRAJA ZIVOTA UVIJEK IZDAJNIK. O tome najbolje svedoce sada “djeca komunizma” u SRBiji, koja Boga se ne bojeci a SRBskog naroda ne stideci nastavljaju i dalje zbog vlasti i privilegija koje ona sa sobom donosi, da idu izdajnickim putem svojih roditelja, komunista i partizana. Poput zakleti neprijatelja SRBstva, oni sada u ime “demokratije” za racun gospodara svojih iz Novog svetskog poretka, zbog toga i dalje narod svoj SRBski nemilosrdno satiru i unistavaju, a SRBiju svode na Beogradski pasaluk.

    Jeremija, upamti dobro zato, da istorija SRBa nije pocela ni stobom ni samnom, i da ona nece sa nama ni zavrsiti niti dozivjeti svoj kraj; nego ce istorija SRBskoga Roda i dalje da tece, poput Svete vode iz Edema. To je Voda Zivota, i ona ce zato iz Raja Svetih predaka nasih i dalje da nose sve do kraja vijeka SRBske rodoljube u njihovoj borbi za spas i vaskrs SRBstva i SRBije, oni ce zbog toga i sami da budu voda ziva, na cijim idejama kao i do sada ima da se napaja zedni narod Sv. Save, trazeci u ovom svijetu svoj put spasenja. Nosice u isto vreme ta Sveta voda iz Raja poput neke nabujale rijeke, i SRBske izdajnike – ali ne u zivot vecni, nego u pakao, gde je plac i skrgut zuba. Nosice njih istorija kao uciteljica zivota u njihovu propast sve dok se oni kao SRBi ne opamete i na pravi put Sv. Save ponovo ne vrate. Izdajnici SRBstva ostace zato u istoriji zabiljezeni kao mulj na obali Drine koja vecno spaja Istok sa Zapadom ili Zapad sa Istokom, u nasoj Svetoj zemaljskoj SRBiji!

    Zbog svega toga, dobri moj Jeremija Krsticu, ne trazi vise dlake u jajetu, i ne povredjuj stare rane SRBskog roda mog. Zasto vidis trn u oku brata svog, a brno u oku svom niti vidis niti ga osecas? Sve dok SRBi budu ponasali se tako poput tebe Jeremija Krsticu, dok SRBi budu tako razmisljali, dok SRBi budu tako radili, nema spasa nit’ napretka – SRstvu i SRBiji. Samo je u nasoj SRBskoj slozi i jedinstvu nasa snaga i nas spas. Jeremija, pomoli se zato Starom SRBskom Rodjaku, Gospodu nasem Isusu Hristu, da se SRBi oboze, sloze i umnoze. Amin. Boze daj!

  6. СЕРбине пуна су ти уста мог народа и врли си дугописац, ваљда на Калемара твог СЕРбине духовног оца нације, не и мог и мог народа. На једноставна питања не дајеш никакве одговоре већ дугопишеш да покријеш.
    Док сам се ја СЕРбине борио ти си славио титу и партију, а сада си вееееееелики мој. Преко везе наравно.

  7. Dokazi “junace” gde si u ratu bio, i ne moj kao zmija noge da krijes proslost svoju, jer svacije ce djelo izac na vidjelo. Mnogo je danas takvih “SRBa” poput tebe “druze moj” koji su na rijecima “junaci” pravi, ali na djelima – sinje kukavice, koji su tokom rata svercovali dok su drugi ratovali, koji su prvi sa linija pobjegli cim je zapucalo, i tako svoj kucni prag, svoja ognjista, svoje crkve i grobove svojih pretaka a cesto puta i zive roditelje, zenu i djecu ostavili drugima da brane i stite, dok su oni kao dezerteri “junacki” SRBovali u Beogradu i sirom Evrope!

    Zbog smrada rijeci tvojih koje sada izlaze iz poganih usta tvojih, ne priznajem borbu tvoju, dok nam ne pokazes junacke rane svoje, od metaka SRBskih dusmanina,zadobijenih u borbi za Krst casni i Slobodu zlatnu, jer u ove nase dane izasle su varalice mnoge, da prevare ako mogu i izabrane!

  8. “Znajte, niko nas tako pokrao i upropastio nije kao Milošević i ljudi oko njega!” кажу људи из Групе 7 – Магазин Таблоид.- Šta Srbi moraju da znaju, da bi opstali.
    Значи ИЗДАЈНИЧЕ СРПСКИ престани више да пропагираш српску издају и уништење, довољно си против нас урадио, ти и твоји.

  9. Jeremija Krsticu, takvi “mudraci” i “Srbi” kao sto si ti, sami su sebi i potomstvu svom raku iskopali. Naj prije su “Srbi” raku svoju sebi iskopali, na tarzenje i po zelji i naredbi svoga Kralja Oslobodioca, Aleksandra Karadjordjevica – MASONA, 1918 godine stvarajuci umjesto SRBije, novu drzavu SHS poslije nazvanu njegovim dekretom Jugoslavijom!

    SRBi su kroz jugoslavenstvo bili rasrbljeni i tako se medjusobno razbratimili i svoju kucu raskucili a sa Hrvatima i Slovencima zbratimili i njihovu kucu skucili!

    Jos vecu raku svoju SRBi su iskopali sami sebi na trazenje Engleza, koji su platili “Srbe” takve sto si ti Jeremija Krsticu, da 27 marta 1941 g. izadju na ulice Beograda, i za njihov racun da izvrse puc. Beogrda se tada orio od povika zaludjenog naroda: “Dole pakt – bolje grob nego rob” i dobise SRBi i jedno i drugo, i tako postade cijela SRBija jedno veliko groblje, a narod SRBski na poziv Kralja Petra 1944 godene, da ostavi Drazu i pridje Titu, postade tako – poslusno komunisticko roblje!

    Jos vecu grobnicu SRBstva, sami sebi SRBi iskopase 5. oktobra 2000 godine. Predvodjeni izdajnicima Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, i kako se danas pouzdano zna, tudjim zbirima i spijunima, oni su kao placeni agenti zapadnih obavestajnih sluzbi, koje su milone dolara potrosile da bi jednog “lopova” Slobodana Milosevica zbacili sa vlasti, ratom i sankcijama izmoreni narod Sv. Save: zeljnog mira, pravde i slobode, zloupotrebili u ime “demokratije” isto kao i naivne SRBe 1941 godine, i poveli sadasnjim putem koji vodi u sigurnu propast i unistenju SRBstva!

    Ako tebi “Jeremija Krsticu” i takvim “Srbima” kao sto si ti, ni poslije deset godina to nije jasno, onda ste vi najobicnije fukare, slijepi pored ociju, i nemogluvi pored usta i usiju, ili ste pripadnici pete kolone koji svesno radite na unistenju SRBstva i SRBije!

    Zbog takvog vaseg izdajnickog rada, ako vas ne stigne ostrica pravde i osvetnickog maca naroda SRBskog, budite sigurni da sudu istorije pobeci necete, i da ce vas stici u grobovima vasim – proklestvo potomstva vaseg, kojem ce zbog greha vaseg saucesca u izdaji SRBstva zbog toga dugo, dugo da zubi trnu, Jeremija – Crni Izdajnice!

    Zato Jebenija Krsticu, ne pokrivaj izdaju svojim lijepim pricama nasih “junaka” iz Grupe 7. Znam ja te “junake” – pogotovo one koji su kao UDBASI i oficiri JNA, prekrstene poslije kao Vojska Jugoslavije, za vreme bombardovanja SRBije, umjesto puskom sa mislima svojim “obarali” NEVIDLJIVE. Ako ne verujes meni, veruj onda rijecima njihovim, javno izrecenim u to vreme preko stampe i televizije. Ima medju njima dobrih ljudi, zbog kojih ce ovaj svijet jos dugo da zivi, ali ima medju njima i neveljalih, zbog kojih su oni postali grupa u “kojoj tera corav sakatog, i jebe lud zbunjenog”!

    Milosevic je med cedeci, verovatno i svoje prste dobro oblizao, ali vecina ljudi iz njegovog okruzenja postali su preko noci slebdenici “demokratije” koji se sada kao pripadnici komunisticke crvene burzoazije ili Djilasove Nove klase, i dalje nalaze na vlasti, sa novim oznakama na sebi kao “demokrate”!

    Prema tome Jeremija Krsticu, protiv vas i takvih “Srba” kao sto ste vi, koji osim svog bioloskog porekla nista drugo sa SRBstvom nemate, niko od vas sami, sve i da je htio, nije mogao vise zla da uradi i da vam nanese, jer zbog svoje idejne zaslepljenosti, politicke neobavestenosti, nacionalne ne izgradjenosti, verske ne zainteresovanosti, gluposti i mnogo stosta drugog, takvi “Srbi” zajedno sa tobom postali su zbog toga smece po kojem sa pravom svako gazi, jer mnogi od vas vise i nisu – ljudi, jer da bi neko SRBin bio, on mora prije toga uvijek i na svakom mjestu, prije svega covjek biti!

  10. Фукара си ти и твоји, а твој Милошевић ти је такође масон, тако је барем сахрањен, него ни твојега не знаш. А кад би нешто имао у глави, и нешто знао, онда се не би звали `људи од Пролива`. Само много смрдиш, у томе је проблем, па морам да бегам одавде, неиздржљиви је “СМРАД, СМРАД, СМРАД“ (о.Јустин Поповић)

  11. Ne padne snijeg da pokrije brijeg, vec svaka zvijerka svoj trag da pokaze. Tako i ti Jeremija Krsticu, sa svojim komentarima vise govoris o sebi nego o temi o kojoj se raspravlja, jer uz pomoc zapadnih vetrova suvise si visoko poletio, zaboravljajuci pri tome poznatu narodnu pouku “ko visoko leti da nisko pada” poput Satane u bezdane pakla!

    U tvome padau i izdaju Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, ne moze te nista spasiti osim POKAJANJA, koje ostavi Gospod, i smradovima izdajnickim takvim kao sto si ti!

    Interesantno je posmatrati kako su djeci tame i obmane kao izdajnicima naroda svog, sve dok ne dodju na vlast, pune usta slatkih reci o dobru i SRBstvu, o demokratiji pravdi, slobodi i drugim ljudskim vrednostima koje zatim prvi gaze i unistavaju svojim ponasanjem isto kao i komunisti, od kojih su najvecim svojim brojem sadasnji politicari u SRBiji, nazalost i postali, jer mnogi od vas novo komponovanih “SRBa” to su oduvjek bili i ostali -potomci “neznanih junaka” i djeca komunizma!

    Zato tebi Jeremija Krsticu kao takvom novo “SRBinu” nista nije sveto i uzviseno, mislis da sve znas, a neznas ni gde si supalj dok prstom ne napipas. Da si ti SRBin pravi a ne izdajica, imao bi barem malo kucnog vaspitanja, i ne bi tada takav divljak bio. Da imas barem malo duhovnoga znanja ne bi tada takav smrad bio, i da imas barem malo svetovnog obrazovanja, znao bi tada za poznatu latinsku izreku “o mrtvima sve najbolje”!

    Zato zali Boze da se takvi ljudi Jeremija Krsticu, kao sto si ti usude da se SRBima zovu, jer ti osim svog bioloskog porekla nista drugo sa SRBstvo nemas, i nikada kao covjek – suplje glave, imati ni neces. Zato Jeremija Krsticu, sto prije pobegnes kod svojih gospodara, kojima kao rob ponizno i odano sluzis u borbi protiv SRBstva, bice bolje za sve nas, i danasnje SRBstvo manje ce da smrdi, jer kao sto lopov ostaje lopovom u svakom drustveno politickom sistemu, isto tako i govno ostaje govnetom uvijek i na svakom mjestu. Kako god govno da upakujes, i u zlato da ga stavis, ono ostaje govnetom koje samo poput tebe smrdi i smrdi, i nista vise!

    Zbog toga, govna ne treba dirati, niti sa njima vreme gubiti i rasprave voditi, i oni ce tada i manje smrdi!

  12. А какве везе СЕРбине има Покајање са Слобом Ћубицом који је сахрањен у сред Пожаревца по масонским обичајима и-или текстом цењене др.Крстић који је пун полутачности и има барем једну наведену са моје стране велику нетачност о `ученицима ` о.Јустина.
    И какве то Покајење има везе са тобом СЕРбине из Америке када не знаш нити једнога ученика о.Николаја који је држао богословију у Пенсилванији и Руској Заграничној Цркви.
    Ти си СЕРбине мало ПОСЕНИЛИО, А МИСЛИШ ДА СИ У ПУНОЈ УМНОЈ СНАЗИ.

  13. Jeremija, puno “znas” da nisi mozda – UDBAS?!

  14. POHVALA Srdjanu Marjanovicu za sve sto cini po istini i kako je sa samo jednom recenicom srozao vladiku Jeremija na ono sto on i jeste -najnize grane.
    A clanak Dr.Krstic se bazira na istini i na onome kakva je objektivno situaciju u svetu i Srbiji danas.

  15. Da li ima izdajnika medu komentatorima. Ma ne sigurno su izdajice medju onima koji se trude i pisu mudre clanke.
    http://www.novinar.de/2011/11/03/juda-izdaja-mi-truama.html
    Cak ni Lady Gaga ne psuje koliko psuje jeremija…

  16. Izdajnici svakog jutra citaju Novinar.de,pa onda piju kafu.Niko od njih ne zna kada ce im izdajnicko ime osvanuti na Novinar.de.Griza savesti je neizleciva boljka.Jave se oni povremeno,neprozvani,a oni “mudri”iz senke misle da nisu na spisku izdajnika,bezverni ne vide da ih je Gospod obelezio,a onima na spasenje dade oci u usi da ih prepoznaju.

  17. Одговор Марку: Стварно не разумем вас марсовце, 20 година чешкате и подржавате комуњаре и комуњарчиће како у земљи тако и у иностранству а сада би сте одједном волели да сте СЕРби који су још на све то и у праву. Што се тиче епитета за људе из Торонта да су људи од Пролива, мислио сам на дугогодишњег председника и министра иностраних послова, иза паравана, Жику Пролива из Торонта који је тако успешно прихватио десетине хиљада комуњара у Торонту како и издао Косово и српски народ, уз свесрдну помоћ васцелог `елитног` народа торонтљанског. И ПОНОВО ВАС СВЕ ОПОМИЊЕМ ОСТАВИТЕ СЕ ИЗДАЈЕ И ПРОДАЈЕ СРПСКОГ НАРОДА И ПОДРШКЕ КОМУЊАРАМА!!!! СРПСКИ НАРОД НИЈЕ КАО ОД ПРЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА КАДА СТЕ МОГЛИ ДА РАДИТЕ ШТА СТЕ ХТЕЛИ СА НАМА, СРПСКИ НАРОД САДА ИМА ВЕОМА МОЋНЕ И СНАЖНЕ ПРИЈАТЕЉЕ!!!

  18. Прихватам сваку конструктивну и логичну критику, али начин критиковања Јеремије не разумем, нити могу да схватим.Неко овде има проблем…Чланак госпође Крстић је одличан и погађа срж тренутног стања у СПЦ и стања Православне вере у Срба.Питања Јеремије упућена аутору не разумем јер гђа Крстић ниједног тренутка није хвалила митр. Амфилохија, већ напротив критиковала и разобличавала слаткоречивост овог Црногорца на привременом раду у београдској патријашији.Култура узражавања сваког од нас говори о нашем васпитању и вери која нам је у срцу.Разлике су очигледне, на жалост!

  19. “Чланак госпође Крстић је одличан и погађа срж тренутног стања у СПЦ и стања Православне вере у Срба”! To je andjeo i sve napisano dolazi od Boga. Medjutim demon je ocajan jer ne moze nista da opovrgne i onda ide van teme i psuje. Kao urednik ste mudro odgovorili u komentaru br.3.
    Ali tada se pojavljuje komentator s. koji odgovara na njegovo pitanje i posvecuje mu ogromno vreme i energiju. Njihov demonski dijalog se pretvara u borbu ko je veci PATRIOTA, i zavrsava se brukom, psovanjem i sramotom za srpski narod (kome zaista sada nisu potrebni TAKVI branitelji). Oni Krse Pravilnik portala, a vi znate da vrlo dobro znaju sta je Istina, jer vas portal herojski to objavljuje vise od 5 godina. Njima istina ulazi na jedno uvo i izlazi na drugo. Zato ih treba vratiti u Prvi razred i da pre nego sto nesto napisu podju od razjasnjenja pojmova.
    Marionetska država ili marionetska vlada je nominalno suverena država koju de fakto kontroliše neka strana sila.
    http://www.novinar.de/2008/04/22/istina-o-lazima.html
    http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=244&cl=03
    http://www.novinar.de/2008/05/26/trojanski-konj.html

  20. Daaaa, srbski narod sada ima za prijatelje m a s o n e! Ma ko je ko oni sada!
    Ti koji imaju za prijatelje masone to nisu srbi vec otpadnici od srba, kao sto su i drugi novoimenovani narodi proizisli od srba a to su “makedonci”, “crnogorci”, “bosnjaci” a o hrvatima da i n e govorim sve sam “go obezblagodacen i pokatolcen srbin”. Evo javlja se na vidiku i jedan “nov narod” – “vojvodjani”…sve sami srbski SKART!
    A pravi srbin – cistokrvni – je srbin SVETOSAVAC, koga je vazda bilo i bice ga, “kolko-tolko”, ali ipak dovoljno da doceka Gospoda svoga u Svetoj Crkvi Njegovoj, koju ni vrata pakla NECE nadvladati do kraja veka! Amin!

  21. 1. Postavljeno je veoma jednostavno pitanje i to u crkvenom domenu i naravno niko o tome nije raspravljao, ali zato su se konstatovale mnoge ostale stvari koje takodje ne stoje, EFEKAT IZLAPETIS.
    2. Sto se tice pukovnika udbe Riste Radovica koji je nekoliko godina pokusavao da postane patrijarh kod zivog patrijarha to pitanje je vezano direktno za njegovu malenkost jer sebe naziva(ju) `ucenicima o.Justina` sto sigurno ne postoji (osim v.Artemija koji je dolazio kod o.Justina u zatocenistvu i dobijao knjige na citanje).
    3. Mogu da se eventualno nazivaju UCENICE o.Justina jer je tu bilo monahinja sa svetim ocem.
    4. Sto se tice visokocenjene dr.Krstic i moje konstatacije o gornjem tekstu, ja zaista nemam vremena za objasnjavanja njoj sta tu zaista nije tacno, verovatno cu imati priliku da u licnom susretu, naravno ako obadvoje budemo imali vremena sve teme dotaknem. Mada sumljam.

    Jednostavno ne volim i mislim da je kontraproduktivno za nasu borbu davati pausalne ocene svega. Pogotovu ne sada kada smo uspeli da pokazemo i prikazemo sve jasno i odbranimo Sveto Pravoslavlje a donekle osvestimo narod koji zivi u velikom mraku u Srbiji. S Bozijom Pomocu

  22. Браћо и сестре, немојте се обазирати на коментаре особе која се представља као Јеремија Крстић. Нико не зна ко је то, и ко се крије иза тога имена. Представља се као Србин из дијаспоре, а клевеће и напада честиту и поштену др.Десанку Крстић која је изнад свега велики патриота. Ко њој може да оспори њен патриотизам? Нико, јер др.Десанка све што напише, напише под својим именом и презименом. Неумесно је да коментаре о тексту и раду др.Крстић оставља нека имагинарна особа, која не постоји, и која живи у време Брозовског комунизма. Очигледно да друг Јеремија није испловио из тих вода 50 година прошлог века, па и даље у њима неспретно плива. У Србији је време Броза прошло, а посебно време ” Удбаша ” и сличних брозовских флоскула. Данас су они који раде за неке службе, много перфиднији и способнији него у временима када је Јеремија био можда један од њих, а није искључено да је он и данас један од њих. Вуче неке старе репове за собом. Он спори неке делове горе наведеног текста, да би на крају (када је остао без аргумената) рекао да : нема времена да објашњава шта ту није тачно? Ако нема времена, онда зашто се упуштао у критике? Друг Јеремија ову борбу назива “наша борба” а затим своје “саборце” (оне који су ваљда на истој страни) напада где год стигне, назива их погрдним именима, и вечито им тражи мане. Сачувај нас Боже оваквих “сабораца” и “пријатеља”. Боље је имати отвореног непријатеља него овакву персону “нон грата” у своме окружењу.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo