Kolumna R.Dmitrovića
U Srbiji, tačnije, iznad Srbije, nedostaje samo razvučena šatra na kojoj bi pisalo „Cirkus“. Takve neodgovornosti, lopovluka,
Ratko Dmitrović, VESTI 26.10.2011
+++
neznanja, prosečnosti, bahatosti… ima samo u zemlji Srbiji. To će buduće generacije širom sveta izučavati kao društveno-politički fenomen. U Srbiji je sramota obiti trafiku, ali nije sramota, naprotiv, dokaz je velike sposobnosti, za nekoliko godina od države i naroda ukrasti deset miliona evra.
U Srbiji prostitutke drže predavanja o moralu, a u opštoj propasti i potonuću kao spasitelji nude se isti oni koji su tu jadnu zemlju i uvukli u glib.
U „demokratskoj, slobodnoj, proevropskoj“ Srbiji predsednik države – zove se Boris Tadić – odlučuje ko će biti na čelu verske organizacije muslimana. Pomaže mu Ahmet Davutoglu, ministar inostranih poslova Turske. Iste one Turske koju je Kemal Ataturk uspostavio na sekularnim principima, ustavom zadužujući vojsku da interveniše kad god proceni da Turska skreće u verski fanatizam i versku državu.
Politička opozicija u Srbiji odavno ne postoji. Otuda pomoći nema. Narod zblanut i bezbroj puta prevaren ćuti i gleda. Srpsko štampano i elektronsko novinarstvo pretvoreno je u golu propagandu vlasti. Nijedan urednik, novinar, komentator ne sme da javno, na primer, postavi pitanje Tadiću; Kakve ti imaš veze sa događanjima unutar islamske zajednice; Otkud tebi pravo da se mešaš u te odnose? Ili da mu se kaže: Ako si u međuvremenu prešao na islam, ni to ti ne daje pravo da presuđuješ u verskim pitanjima.
Svi ćute pognutih glava. Oni što im život prolazi u nenaprezanju mozga smatraju da je izbor prvog muslimana Srbije u nadležnosti predsednika Tadića. Ako već – misle ovi – postavlja predsednika Vlade, ministre, sudije, tužioce, direktore javnih i tajnih preduzeća… što da ne izabere i muftiju?
Odavno nemam ni najmanju dilemu u vezi sa državničkim poslovima i potezima Borisa Tadića. On ne zna šta radi. Taj čovek je potpuno izgubljen u vremenu i događajima kojima nije dorastao.
Tako ni u ovom slučaju nije svestan posledica svojih činjenja. Učešćem u izboru vođe muslimana Srbije, u poslu gde mu mesto nije, predsednik Srbije otvara još jedna vrata kroz koja će u njegovu državu dopuzati nove ale i nemani. Umesto da je na prvi glas turskog ministra inostranih poslova o potrebi sređivanju stanja u Islamskoj zajednici Srbije odbio svaki razgovor na tu temu, upozoravajući Turčina da se ne meša u unutrašnja pitanja Srbije, Boris Tadić je uhvaćen na bućkalo.
Ili se ja varam? Šta ako je to samo faza u realizaciji nečeg mnogo većeg i opasnijeg za Srbiju? Pre godinu dana „Vesti“ su o tome pisale, Tadić je obećao predsedniku Turske izgradnju velikog islamskog centra nadomak Beograda?
Nemam ništa protiv islama, ni protiv Turske, ali me niko ne može ubediti da se saradnja Srbije i Turske treba zasnivati na podizanju džamija i medresa po Srbiji, koje bi Turska finansirala. Ista ona Turska koja je među prvima priznala nezavisno Kosovo. Što ta Turska, ako već želi da pomogne muslimanima Srbije, umesto džamija ne gradi mala i srednja proizvodna preduzeća?
I još nešto: kada je i gde Turska dobila pravo da brine o muslimanima Bosne i Srbije? Muslimani nemaju (kao ni pravoslavci) planetarnog verskog vođu i ko je to, uz čiju saglasnost, odlučio da menja ovu postavku proroka Muhameda?
Podsećam da je Davutoglu prošle godine u Sarajevu izjavio kako će Turska ubuduće svaki napad na Sarajevo smatrati napadom na Istanbul.
Znači li to da su Bošnjaci (doskora muslimani) Turci. Sledi li uskoro slično upozorenje Davutoglua koje će se odnositi na Novi Pazar?
Što se Turske tiče, ovde su stvari kristalno jasne: cilj je da se kroz verski element stavi pod kontrolu onaj deo stanovništva Srbije koji i danas ispoveda veru donetu na sabljama Otomanske imperije. Šta će uslediti nakon toga?
Možda zna Boris Tadić. Ako su mu rekli?
26. 10. 2011. 12:24h | R. Dmitrović – Vesti
Turci u Srbiji
Ljudi koji danas prestavljaju i vode SRBiju, nisu nikakvi SRBi niti demokrate, vec su oni „djeca komunizma“ i poslusne sluge tudjih gospodara i tajnih vladara iz Novog svetskog poretka. Vecina sadasnjih „politicara“ u SRBiji potice od roditelja koji su poreklom svojim nekad bili SRBi, ali oni su prestali davno SRBima da budu. Razlika izmedju SRBa i drugih naroda na svijetu jeste u tome sto se SRBi rode kao SRBi, a umru kao jugoslaveni, makedonci, crnogorci, bosnjaci, licani itd. To je zbog toga, sto su SRBi kroz jugoslavenstvo ili pokrajinski separatizam najprije planski rasrbljeni, a zatim kao jugoslaveni, i pripadnici drugih izmisljenih komunistickih naroda, kroz komunizam vaspitani i usmjereni da mrze sve sto je SRBsko: Pravoslavno i Svetosavsko. Komunisti „SRBskog“ porekla vaspitani su od svojih ucitelja, da oni kao „SRBi“ i proleteri moraju neprestalno svoju vernost komunitickoj partiji da dokazuju progoneci, satiruci i unistavajuci u SRBskom narodu sve sto je SRBsko: Pravoslavno i Svetosavsko!
Takvim svojim pogresnim shvacanjem, proleterskim ponasanjem i ne srbskim zivotom i radom, komunisti SRBskog porekla postali su grobari SRBstva, i najveca opasnost po SRBski narod, kojeg su oni kao „SRBi“ rusili iznutra, u ime „Tita i partije“ ili komunistickog Novog svetskog poretka kao PRETECE SADASNJEG, i tako svojom izdajom ugrozili sam opstanak i buducnost SRBa kao naroda, a SRBije kao drzave. Njihovo odrodjeno potomstvo, kao djeca „neznanih junaka“ – vaspitana su u istome komunistickom duhu,i oni su kao pripadnici „nove klase“ nastavili ici izdajnickim putem svojih oceva – partizana, i majki partizanki, ali sada u ime „demokratije“ pod novim partijskim simbolima i zastavama, u duhu vremena u kome oni sada kao gradjani zive!
Tako je doslo u SRBiji do vanjske promene i zamjene zastava i simbola. Komunisti su preko noci od drugova kao „nova klasa“ komunistickih bogatasa – postali gospoda ali unutrasnji komunisticki cilj i dalje je ostao isti, opstanak na vlasti po svaku cijenu i UNISTENJE SRBSTVA NA SVE MOGUCE NACINE. U tome svijetlu istorijske istine treba posmatrati raspad bivse Jugoslavije, u kojoj su SRBi kroz namestene ratove planski proterani sa svoje zemlje i unisteni u Zapadnim SRBskim zemljama i na Kosovu, kao i najnoviju izdaju SRBskoga naroda i svih interesa SRBije od strane presjednika SRBije, hrvatskog zeta i pedera Borisa Tadica i njegovog sa zapada uspostavljenog i instaliranog u SRBiji sadasnjeg „demokratskog“ rezima, kao vica stoleca!
Poziajuci i prepustajuci Turskoj da u Raskoj oblasti resava verske probleme Islamske zajednice ravno je samoubistvu SRBije. Na taj nacin sadasnja vlada u SRBiji svima je pokazala da ona na terenu ne vlada sa situacijom, da je ne kontrolise, i da zbog toga dio svoje teritorije u ime Novog svetskog poretka kome sadasnji rezim Borisa Tadica ponizno i odano sluzi, na trazenje tajnih vladara svijeta bez protivljena: mirno i cutke prepusta drugome, u ovom slucaju Turskoj, da ona na teritoriji SRBije kao nezavisne drzave, izmisljene probleme u Raskoj resava prema svojim politickim i drugim potrebama!
To je prvo lice ove sramne i prljave politicke igre izdajnickog rezima Borisa Tadica, kome ocigledno od strane SRBa nema vise nikog iz vojske, policije ili tajnih i javnih rodoljubivih organizacija, da stane na put zbog njihove izdaje Boga i SRbstva, poput neumrlog junaka SRBskog – Gavrila Principa, koji pucnjem iz svog pistolja SRBstvo probudi, SRBstvo osveti, a ON SE POSVETI. Medjutim druga strana medalje ili njezino nalicje, jos je mnogo crnja i strasnija od njezinog lica, jer ova politicka igra sa Turskom planski je uradjena po zahtjevu tajnih vladara svijeta, koji zele na taj nacin preko ledja gradjana SRBije, da istaknu znacaj i moc Turske kao bivse imperije, koja se ponovo kao sila od znacaja za Medjunarodnu zajednicu na mala vrata ispod zita opet vraca na Balkan. Sa time se vrsi revizija njezinog poraza iz Prvog balkanskog i svetskog rata na stetu SRBa i SRBije, a mozda i Grcke kao zemlje Svetog Pravoslavlja. Da li ce Turska imperija ponovo na zahtjev sinova tame i obmane, da vaskrsne iz mrtvih, i tako da postane mrtvac koji po zemlji hoda ili vampir koji ljude plasi – vreme ce pokazati; ali ja mislim da hoce, jer tajni vladari svijeta zele Tursku da upotrebe za uspostavljene Novog svetskog poretka ne smao na Balkanu, vec prvenstveno drzeci se starog pravila „zavadi pa vladaj“ oni zele muslimane medjusobno da posvadjaju i zavade, i tako Turke kao pripadnike Suna islama da iskoriste i posalju u borbu protiv iranskih Sita na Bliskom Istoku!
Danasnji SRBi izgleda da nisu nista naucili iz svoje slavne proslosti, koja SRBe opominje i uci, da oni trebaju kao mali narod po svome broju, ali veliki narod po svome duhu, kao slobodarski narod Boziji svoju kucu da kuce, a ne tudju; svoje interese, da gledaju a ne tudje; svoju slobodu da brane, a ne tudju; svoju zemlju da izgradjuju, a ne tudju. Zato bi za SRBe bilo najbolje, najpametnije i naj mudrije da se oni kao mali narod u Evropi, sami sklone u stranu ispred sadasnje najezde velikih i mocnih naroda na svijetu, i tako sacekaju ishod njihovog predstojeceg obracunu do kojeg ce prije ili posle morati doci, a do tada – neka veliki i mocni narodi svijeta medjusobno sami ratuju, neka se oni sami medjusobno biju, neka se oni sami medjusobno tuku, obracunavaju i kolju o svome grosu i o svome trosku, a ne preko SRBskih ledja!
Zato poziv upucen Turskoj, od strane izdajnickog rezima Borisa Tadica, sa molbom da ona resava najprije izmisljene a zatim naduvane verske probleme u Raskoj, jeste djelo medjunarodne zavjere protiv SRBa i SRBije, jer posle resenja sadasnjeg problema na Kosovu, na red dolazi i Medjunarodna zajednica sigurno ce da postavi pitanje Vojvodine, a zatim Raske, ili obrnuto, i sve tako redom dok SRBija ne postane manja od makovog zrna. Ne treba zaboraviti, da su Turci na Balkan dosli na poziv Vizantijskog cara sa njegovom molbom, da mu Turci pomognu da on kao car uspostavi naruseni red i poredak u svome carstvu. Turci su isto kao i sada rado se odazvali tome carskom pozivu. Dosli su odmah caru da pomognu, i tako srusili hiljadugodisnje rimsko carstvo na istoku, i mnoge druge drzave na Balkanu, ostajuci kao uljezi na njemu do danasnjih dana, sa katastrofalnim posledicama koje istorija jos ni do sada u potpunosti ne moze da sagleda, a nauka ljudska objektivno da prouci i proceni. Zato SRBi trebaju dobro da upamte i oni nebi trebali nikada da zaboravljaju mudru pouku Svetih i slavnih predaka svojih koja glasi „ko sa djavolom tikve sadi,o glavu mu se razbiju“. Da se tikve SRBima ne bi stalno o glavu razbijale bolje je zato za SRbe da oni budu sa Turcima iskreni prijatelji a ne lazna braca, jer „imati prijatelja vrednije je nego brata“. Plasim se samo, da zbog sadasnjeg izdajnickog rada i mlakog ponasanja rezima Borisa Tadica, niko u svijetu ko je normalan nece htjeti sa takvim SRBima prijatelj da bude. Zato, neka sam Bog SRBima u pomoci bude, jer kako SRBi bez Boga rade, tako oni sada i prolaze, jer u Sv. Pismu stoji napisano da zbog izdaje Boga i naroda od strane vodja – ispasta sav naroda. Mislim da su ove reci Sv. Pisma poucne za sve ljude dobre volje: skolovane i ne skolovane, za mudre i lude, za pametne i budale!