Харала ...
Дведесет седми септембар са туморним предзнаком нове невоље надвијао се са јутарњим јесењим сунцем
Весна Веизовић, 06.10.2011
+++
изнад Србије . Народ се будио из безбрижних снова , заправо како у ком делу наше земље. Београд једини гастабајтерски град се заиста безбрижно будио, Крагујевац, Ужице, Нови сад али зато цела јужна покрајина не . Мирно не спава већ годинама а сада последњих неколико месеци све мање и мање. На југу Србије људи не знају како је то живети безбрижно, играти се у парку, испијати кафу са пријатељицом и не памти осећај када је једина брига била како спарити ципеле са ташном или где изаћи за викенд. Исто тако ни Срби у Београду и осталим градовима не знају како је то бранити свој дом седећи у хладној ноћи на барикади , окружен шумом са једне стране, америчком војском са друге и са шиптарским екстремистима са осталих страна. Не познају судбину нашег човека који ће проживети живот на својој земљи као покретна мета једне геноцидне нације којој је једини циљ истребљење Срба и која ће и поред свих злочина некажњено проћи. Такође не схватају тугу која тиња у срцима наше деце чији дани пролазе у огради од бодљикаве жице и колика је храброст и велика љубав тих људи према светој Косовској земљи да и поред свих недаћа не желе да напусте вековне корене. Вероватно никад неће сазнати како изгледа одлазак на уништено гробље својих најмилијих и то у пратњи оних који су обезбедили слободу починиоцима таквих злочина. Неће осетити страх и тугу због брата и сестре и мајке и оца, чија су тела искасапљена и продата под наредбом злочинца ,који је први човек окупационих сила на Косову и Метохији ,а које изигравајући неутралне снаге безбедности и заједно са шиптарским злочинцима деле зараду од српских органа.
Много тога што осећају Срби на југу никад неће осетити Срби у другим деловима Србије и обрнуто.Очај и бес јер су проглашени кривцима и кад нема злочина али изгледа да је бити Србин довољно велики злочин на Косову и Метохији. Усамљеност и тугу јер су остављени и постављени од Београда , војске, полиције и власти , да буду живи зид и последња линија одбране немих окупатора.
Тај херојски народ, глинени голубови НАТО војницима је био још једном жртва претворена у кривца , жене и деца који су двадесет седмог септембра мирно бранили своју отаџбину као цивили, јер нико други то неће учинити, своје домове и своје животе .
То је судбина нашег народа због издајничке и кукавичје политике бескрупулозних властодржаца који не смеју да се супроставе унијатском окупатору чија потраживања сада већ прелазе и у уплитање у унутарњу политику Србије и чије жеље услед недостатка отпора из власти више немају граница.
Да ли сме један Србин из Београда да одвоји пар минута и дозволи себи да се нађе бар у мислима у кожи једног Србина који је цео дан и целу ноћ провео на барикади на Јарињу. Да осети како је преседети целу ноћ на наслаганим хладним циглама , ветар док се пробија кроз кости, зиму која тера сан да га не савлада, поглед уперен на неколико страна јер са сваке вреба нека опасност, ишчекивање да ће опет неко запуцати на голоруког човека, немоћ да нешто учини против неправде, сузе које од жалости крећу, од беса, туге, од самоће и на крају адреналин који скаче кад му цев упере у леђа и мучки запуцају, кад и старци устају да се боре , док се поједини у миру сраме порекла а они свесни крви која им тече кроз вене, поносни Срби, симболи чојства и јунаштва , предодређени за борбу за слободу од рођења.
Зажмури Србине у топлој постељи и нађи се окружен шумама у рову између две барикаде наслагане од шљунка, цигли, дасака, грађевинског материјала , са погледом на зелена косовска поља ,слободна само птицама на грани и дивљим живуљкама јер са друге стране поглед се зауставља на неколико десетина метара од барикаде на бази Кфора и вештачки направљеном прелазу, изгорелим контењерима окупаторске војске, њиховим маскирним униформама, црним лицима и намрштеним погледом, оковани оружјем и са двогледима упереним ка теби Србине. И знај да за тог војника ти ниси Петар, Марко, Илија ни Немања, ти за њега немаш име, за њега ти си само мета која кад добије зелено светло мора бити уклоњена.
Не може то да се замисли, и да осетиш на тренутак, кад отвориш очи ти ниси на Јарињу, ни на Брњаку ни на Рударима, нити у Митровици, већ си у Београду где још ниси свестан докле је окупатор пустио своје пипке. А и да јеси, не знаш како је бити свестан чињенице да окупатор може да пуца и да те убије и да за то никад нико неће одговарати, бар не народу и да твој председник не сме ни питати ко је запуцао, али ти опет идеш напред јер то што браниш је твој живот.
Зато нико од нас не сме да замишља, претпоставља или да машта надајући се да је нека од квазипатриотских изјава ове државе истинита , већ да су све до једне најобичнија предизборна кампања која је већ почела.
Слутња је једини луксуз који себи можемо да дозволимо. Слутња и предосећање су на Јариње тог дана довеле скоро хиљаду људи, младих и старих, као да их је Бог послао да са српским барјацима, тробојком са двоглавим орлом која се виорила високо изнад глава храброг народа и испод плавог неба и једноличне стихове „ Ој Косово, Косово, земљо моја вољена“ , без страха , пуног срца које туче као лудо јер се брани најсветије ,голим рукама али пуних груди, својим телима заштити своју земљу.
Слутимо ли ми шта ?
Док слушамо како нам фотељашка наказа без трунке образа демагошки објашњава да је опет овај народ кога сам мислим бар мало успела да дочарам али опет недовољно, једини кривац за то што је КФОР отворио ватру на њих и што је повређено седморица храбрих Срба, нечијих очева и синова и измишља сценарије домаће службе безбедности која је само продужена рука Америчких и Европских обавештајних агенција, као и дотични политичар , Вук који је променио све длаке али остао исте издајничке ћуди као и на самом почетку каријере када је отварао једна по једна врата политичарима који управо држе сцену у Србији.
Или најискренијег политичара Чедомира Јовановића, чије пароле „ ЕУ без Косова“ као једина опција напретка Србије у процесу евроинтеграција скупљају заблуделе овце, углавном припаднике ЛГБТ и пропале певачице које сањају да су постале нови председник ( ваљда кад може Тадић, могу сви) , јер услед пропалих каријера таквим промоискутетним особама једина следећа отворена сцена јесте данашња политичка у Србији. Чедица који никад не пропушта прилику када је Косово у питању да се дубље закопа и овај пут је затражио да се што пре спроведе истрага , односно да се фино усагласе са Вуковом верзијом пре него што стигне мистер Купер, да би показали како складно знају да слажу.
Ма слути ли ко у Србији да ћемо сва врата затворити следећи ову погубну политику и да кад се освестимо и сазремо за револуцију неће бити сврхе да је изводимо јер ћемо бити до грла у блату у које смо свесно пратећи лажљиве пароле дружине на власти закорачили?
Слути , знам да слути у ваздуху се осећа нека језа, нешто надолазеће, неко мисли страх , неко слобода, један пријатељ рече „осећам нешто, само да рата не буде“ . Шта год да је кад невоља дође борићемо се против ње а пре те надолазеће са свих страна , победимо ону у сопственом дворишту пре него што се кључ у брави окрене . Јер кад Борис, Чеда, Шутановац и Вук бирају пријатеље, знамо да ћемо проћи као „44-те за Васкрс кад су нас исти пријатељи ослобађали бомбама од нацистичког окупатора и „99- те кад су нас опет против наше воље ослобађали од социјалистичке власти, ако је судећи по сваком правилу природе трећи пут ће имати више среће па ће Србију коначно ослободити од оног што им и јесте циљ- од Срба!
Весна Веизовић
Nemaju vremena SRBi iz Beograda, i drugih gradova u BEOGRADSKOM PASALUKU, da razmisljaju sada o tome kako je njihovoj braci i sestrama, SRBima i SRBkinjama i nasoj SRBcadi, svetloj nadi buducnosti nase, na nasem Svetom SRBskom Kosovu polju.
Oni vremena nemaju da razmisljaju o njima, jer njih ne bole rane SRBskog roda svoga. Nisu njih boljele rane SRBskog Roda ni onda kada su SRBi Republike SRBske Bosne i Hercegovine, i SRBske Republike Krajine, najnoviju istoriju SRBsku pisali krvlju i kostima svojim.
Zbog takvog svog nebratskog stava, i sramnog i pogresnog pogleda na zivot i svet, oni nisu zeljeli umom svojim da shvate i srcem da prihvate, da se SRBija u Krajini branila. Zbog toga su dozivjeli bombardovanje SRBije, ali bezumnici to nisu shvatili kao opomenu i kaznu Boziju zbog njihove izdaje Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja!
Poput „RIMSKI KURVI“ koje su zeljno cekale kada ce neprijatelji da osvoje grad, da bi one tada bile silovane, i uzivale u radosti seksa, i ove sada muske i zenske BEOGRADSKE KURVE zeljno cekaju kada ce „postati“ dio Evrope, da bi tako isto uzivali u svom silovanju i propasti SRBstva!
Ne interesuje takve „SRBe“ i takve „gradjane“ danasnje SRBije, sto je cijena koja treba zato da se plati suvise visoka: gubitak Kosova, Raske, Vojvodine, i svodjenje SRBije u nekadasnje granice BEOGRADSKOG PASALUKA, sto im zene i kcerke, majke i sestre, ocevi i sinovi, braca i srodnici trebaju da postanu bijelo roblje u Novom svetskom poretku bez Boga, Istine i Pravde Njegove, i jeftina seksi roba izopacenih Zapadnjaka!
Ne interesuje takve „SRBe“ koji su u vlasti palog andjela Lucifera ili Satane, sto je cijena za njihovo „uzivanje“ i lazni mir – POTPUNO SATIRANJE I UNISTENJE SRBSTVA: PRAVOSLAVLJA I SVETOSAVLJA. Njih interesuju samo oni i niko vise, njihova „sreca“ i njihovo zadovoljstvo. Takve „SRBe“ ne interesuje cak ni buducnost njihove rodjene i nerodjene djece, jer Bog kad nekoga kazni, prvo mu pamet uzme: da gleda i ne vidi, da slusa i ne cuje, jer sto su SRBi trazili to su i do bili za primjer drugim narodima kako Bog onog koga voli toga i kara da bi bio zdrav u vjeri!
Ja ne verujem da ima saka beogradjana koji skupe nesto vremena da se bace mislju na Jarinje i Brnjak i to u vreme „pitaj mog brata lazova“ tj. dnevnika br 2, inace ovako, od silnih drugih svakodnevnih zanimacija i uzivancija „uzmi sve sto ti zivot pruza“, oni ne mogu da se sastave i mozgaju sad o tamo nekim desavanjima – nepotrebnim, za danjasnje vreme…Kako mogu da razmisljaju i podele tugu sa nestalima, zaklanima i iskasapljenima na Kosovu ili da se preneraze videvsi Irineja Bulovica gde „caska“ sa papskom kurijom ispod uramljene stepinceve slike!!!!????Sta to njima znaci – Jasenovacke zrtve,…kada oni Jasenovac prave godisnje od pobacaja i bludnicenja…….Oooo,
Kapernaume, Kapernaume…
Београд сам напустио пре недељу дана, и био сам тамо баш када је почело и када се све одигравало на Светом Косову. Понашање Београђана се огледа у ставовима владајуће гарнитуре, која је презаузета у испуњавању жеља њихових газди од којих зависи да ли ће бити на власти. Зато је баш ту, у Београду, и руски амбасадор питао, да ли у овој сали има Срба. И њему је дојадила пасивост Београђана, од којих има најмање Срба. Ако нису припадници других нација, остали после разбијања Југославије, они су оних осећања које им је комунистички систем усадио, а то је да беже од свега што је Српско.
Е, још само да имамо Цркву, чини ми се да би све било другачије. Имали би некога да нам пружи наду, да нас утеши, па и да нас заступа, јер по дефиницији, Косово је Света Српска Земља, и ту је наша Црква везана нашом вером, културом и историјом, и она је најпозванија да буде лучоноша Српству баш на тим просторима. Али нашу Свету Српску Цркву предводе незаинтересовани, који као и власт у Србији служе другима, а не Српком народу!