logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Србија, Вреди прочитати, Друштво, Европа    Аутор: Преузето    1.951 пута прочитано    Датум: 3.10.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Сабор православних

САБОР ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА И МОНАХА, ПОДРШКА НЕПРАВЕДНО ПРОГОЊЕНОМ ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ

ЕРП у егзилу; недеља, 02 октобар 2011 09:47

+++

Неформални Сабор Свештеника и Монаха на свом последњем сабрању (17-2-2011) једногласно је одлучио да објави текст подршке прогоњеном новом исповеднику Православне Вере Епископу рашко-призренском и етнарху Артемију.

Најпре сматрамо да његова истрајна борба кроз проповеди, текстове и поднеске за иступање Српске Цркве из Светског Савета Цркава и за прекид богословских дијалога, особито са Папистима, који су, између осталог, много пута масакрирали Србе, у ближој и даљој историји, представља основни разлог напада против непоколебљивог и постојаног Епископа од стране јеретичких и јеретствујућих његових саепископа.

Уз то, његов потпис пресудног и веома плодоносног „Исповедања Вере против Екуменизма“, које је саставио и објавио 2009. наш Сабор, заједно са потписима плејаде угледних Епископа, игумана, презвитера, монаха и лаика Католичанске Православне Цркве диљем целе Васељене, довео је до врхунца непријатељство већ годинама гајено према њему, које се коначно изразило не само свргавањем са епископског трона, него и прогонством из Епархије, за коју је од Бога одређен, и наставља да је њен канонски пастир.

Као што је савршено јасно, својим одабраним језиком и стилом, показао такође исповедник и са свих страна нападан од стране мрачних сила, Преосвећени Митрополит пирејски г. Серафим, не зазирући да братољубиво критикује небратољубиви став Сабора и Синода Српске Цркве – одлуке против Епископа Артемија „флагрантно крше сваки појам Канонског Права и Канонског процесног поретка, и у канонском смислу немају валидност, са непосредном последицом да су поменуте Одлуке неважеће, неосноване и непостојеће, и да непоправљиво и грубо повређују Канонску веродостојност наведених Управних и Судских органа најсветије Светосавске Српске Цркве“.

Жалимо, јер овај од сатане надахнут и истребљивачки рат против смерног и исправног, и по вери и по животу, црквеног вође и пастира, Епископа Артемија, воде три Епископа, његова духовна браћа, који су отпали од Православног пута њиховог заједничког Оца и Учитеља, међу Светима нашег Оца и Васељенског Учитеља Јустина (Поповића), заједнички се молећи, саветовати се и саображавајући се за свејеретичким Папистима и Протестантима, на најдубљу жалост и саблазан Православних верника, из целе Васељене, који су их поштовали.

Не заборављамо да постоји још један јак разлог прогона Епископа Артемија и његових сарадника. Подигао се, мали телесним растом, против страшних у целом свету свемоћних вођа Новог Доба, који су зацртали и спроводе Исламизацију Косова и Метохије, културне и духовне колевке Православне Србије, којега је духовни отац и етнарх прогоњени и оклеветани од нових диктатора Епископ Артемије.

Како да поднесе оскрнављење светиња, предавање у руке варвара светог и крвљу натопљеног Косова и Метохије, паљење манастира и уздисање свога стада?

Како може да се моли и да пева „подигни рог Хришћана Православних“, и „Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније твоје, побједу свјем Православним на сопротивнија даруја, и твоје сохрањајај Крестом твојим житељство“, када се потчини моћницима и преда и изда светиње, када остави своју паству незаштићену на милост и немилост вуцима?

Данас је глобализовани безбожни режим светских варвара и непријатеља Крста узео на нишан живљење Православних Хришћана, православне народе, започињући од тврдокорних Православних Срба, чији холокауст (тј. жртва свеспаљеница) од стране Римокатоличких Усташа и „Светога“ Кардинала Степинца никада није дошла на међународни Суд нити је призната од пристрасних пропагандиста и арбитара других холокауста.

Једино када сломе оне који се још противе и стоје усправно, и када ућуткају њихов глас, једино тада ће се смирити, јер знају, као што је говорио и свети Јован Златоусти чијим стопама ходи и Епископ Артемије, да је довољан и један само муж, запаљен божанском ревношћу, да подигне и да исправи читаво мноштво.

Примена силе и прогона против Истине историјски се показала неефикасним за гонитеље и афирмативним за прогоњену Истину и њене подржаваоце. Немилосрдни и нељудски прогони Васељенског Ромејског Царства током три прва века су јачали Хришћанство, које је на крају постало званична и владајућа Вера преображеног у хришћански систем свесветског Ромејског Царства.

И када је поражени Деница покушао преко јереси, које је периодично подизао и управљао – Аријанизма, Несторијанизма, Монофизитизма, Иконоборства, Папизма – да удари Цркву и да уништи постигнуто јединство света, користећи насиље и прогоне, преко јеретичких царева и Епископа као својих органа, као што управо и данас чини путем свејереси Екуменизма и вођа Новог Доба, политичких и црквених, нашли су се тада храбри Епископи, стубови Цркве, и многи други исповедници и мученици међу свештеницима, монасима и лаицима, који су показали да је једини моћан и силан Господ Сведржитељ, који их је утврдио да поднесу прогоне и мучења и да потчине подигнуту обрву земаљских моћника, као што данас чине у Србији Епископ Артемије и у Грчкој Митрополит пирејски Серафим, и другде многи други.

Атанасије Велики нашавши се на нишану присталица Арија и подневши вишегодишње прогоне и протеривања од цара Констанција и већине тадашњих Епископа, пише да Ђаво „немајући ништа од истине, жонглирајући на оштрици ножа и секире разбија врата оних који га примају“. Насупрот томе Христос, благ и тих, тражи од људи да га слободно следе – „ако неко хоће за мном да иде“. Тихо куца на врата, и улази само код оних који му отварају, а одступа када га не желе, јер зна да „истина не објављује мачем и стрелама, нити војском, него уверавањем и саветовањем“. Греше они који верују да, као што могу преокренути неке људе, тако могу да преокрену и истину. Садукеји и Иродијани успели су да придобију Фарисеје против Христа, нису међутим могли да сакрију и да победе Истину (Монасима историја Аријанаца 32-33, PG, 729-732).

Планери Новог Светског Поретка диљем света, имајући за савезнике Папизам, Светски Савет Цркава и Православне Екуменисте – патријархе, архиепископе и епископе – успели су да придобију против Артемија Сабор Архијереја Српске Цркве, особито три његова духовна брата по светом Јустину, и да покрену лавину насиља, клевета, прогона и изгнанства против њега, нису успели међутим да искриве и промене Истину: „јер истина се не објављује мачем и стрелама, нити војском, него уверавањем и саветовањем“.

Mи благодаримо Богу у Тројици, који и у наше дане чини славна и чудесна дела, као што је уздизање исповедника и Светитеља, Старца Јустина Поповића и његовог верног ученика и следбеника Епископа Артемија. Саучествујемо у потпуности у његовој борби и његовој бризи; као удови Тела Христовог, Цркве, састрадавамо у његовим невољама и искушењима (1. Кор. 12, 26). Молимо се да га Господ очува чврстим и непоколебљивим стубом Православне Вере. И са великом љубављу молимо некада поштовану Српску Цркву, да се ослободи стиска моћника, који гоне и распињу у лицу Артемија Свету Христову Цркву „коју је стекао крвљу својом“ (ДАп 20, 28). Да на канонски начин поново испитају ствари и да заједно са враћањем јединог канонског епископа Артемија на његову Епархију, врате мир и јединство, који су сада нестали. Након годину дана страдалног пута и у очекивању Пасхе „простим всја Воскресенијем“. Да нам приуште радост да заједно прославимо и саслужујемо са Епископом Артемијем и осталим епископима Српске Цркве на херојском и светоносном Косову певајући „Христос Воскресе“.

Молимо такође и Православне епископе и игумане у читавој Васељени, којима се писмом обратио епископ Артемије, да не остану незаинтересовани, да се братољубиво позабаве објављеним и да подрже неправедно прогоњеног и распетог канонског епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г. Артемија.

 

За Сабор Свештеника и Монаха,

 

Архим. Григорије
Игуман ман. Свете Тројице, Ано Газеа, Волос
Старац Јеромонах Евстратије
Манастир Велика Лавра, Света Гора
Протојереј Георгије Металинос
Професор у пензији Богословског Факултета Универзитета у Атини
Протојереј Теодор Зисис
Професор у пензији Богословског Факултета Универзитета у Солуну

 

Са јелинског превео

Архим. Симеон

 

 

 




1 коментар у вези “Подршка неправедно прогоњеном епископу Артемију”
  1. Neka je od nas SRBa: Pravoslavaca i Svetosavaca, nasoj pravoslavnoj braci u Hristu iz Grcke, vecna hvala, a od Boga nebeska nagrada sto su podigli svoj bogoljubivi glas u odbranu Crkve Hristove, u odbrani Pravde i Istine koju smjelo i odlucno u Pomjesnoj SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi zastupa i propovjeda Njegovo Preosvestenstvo G. Artemije, nadlezni Episkop mucenicke Rasko-prizrenske Eparhije na Kosovu i Metohiji! Zivjeli na mnogaja ljeta. Zivjeli….


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo