Вести

Komentar:Milan Jovanović - VESTI

Na Srbe na severu kforovci, dokazani lažovi, kažu da su pucali gumenim mecima, a njihove (ne)vladine ekspoziture

01. 10. 2011. 00:00h | Piše: Milan Jovanović; VESTI

+++

spremaju se da sutra na narod u Beogradu krenu – kožnim. Naoštrili su se, bogme, a i oni drugi što im se kosa naježi kad osete istopolni dah na vratu.

Prošle godine i đene-đene, nismo još bili u tolikoj bedi, na Kosovu je bilo „mirno, ali napeto“, pa je opet praštalo sve u šesnaest. Kako će da bude sutra, kad je narod gnevan kao besan pas – e to ne volim ni da zamišljam.

Povremeno pokušavam da razmišljam evropejski i da svarim onaj famozni član Ustava koji kaže da je svakoj manjini, pa i seksualnoj, garantovana ravnopravnost. Pokušavam, takođe, da shvatim nesretne gejove koje, možda, iz dana u dan kinje neki homofobičari, pa mi dođe žao. Kao kad bi slepcu oteo štap, ili invalidu pokvario kočnice na kolicima.

Bolesnom se nije smejati, niti ga je lepo maltretirati.

Ali…

Takozvana gej udruženja, od skorog postanka pa do danas nisu nikakvi zaštitnici prava osoba kojima su se na rođenju ili tokom života pomešali živci, pa vole ono čega se ostali gade.

Gej udruženja su, sudeći po njihovim nastupima, samo produžena ruka ostalih (ne)vladinih organizacija kojima je za cilj potpuno slamanje srpskog naroda, odnosno jedinog što mu je ostalo, a to su ponos i vera. Zbog toga su prošle godine iz ponosne parade letele pogrde prema kaluđericama, a antihristi iz kolone uživali punu zaštitu do zuba naoružanog policijskog kordona.

Živi dokaz da im je strano ikakvo saosećanje prema narodu iz koga, nažalost, potiču jeste i činjenica da su svi apeli, ma koliko bili razumni i dobronamerni, naleteli na hladni zid „ljudskih prava i evropskih vrednosti“.

Gejove nije dotaklo ni krvoproliće na severu Kosmeta, niti ih je zabrinula mogućnost da se NATO/šiptarsko nasilje prelije i u ovaj jadni ostatak Srbije, dok hiljade žandara bude patroliralo beogradskim ulicama čuvajući šačicu nadobudnih pozadinaca.

Teško je oteti se utisku da nam gej vođe natenane sole rane, a što su rane dublje – tim je njima slađe. Što ruši mit o homoseksualcima kao mazohistima. Ili su oni sadisti samo kad je nemoćna žrtva u pitanju, šta li?

Vetar u jedra ovih dana dobijaju, gle čuda, iz NATO ambasada. Onih istih koje su osudile divljački napad zlih kosovskih Srba na goloruke kforovce, koji su u samoodbrani uzvratili praćkama i izrešetali pet-šest divljaka i kriminalaca.

Zapadu, naravno, za razliku od nas pozadinska parada stiže kao kec na deset. Da se malo o svom jadu zabavimo, da pustimo jedni drugima krvi, da se još jednom dokaže kako smo divljaci nezreli da vladamo sobom, kamoli severom Kosova.

Zbog toga su i organizovali brifing (na srpskom ispiranje mozga) za članove srpske vlade, na kome su naredili da gej šetnje mora biti. I da je to važnije i od carinskog pečata i sklanjanja barikada.

– Kosovo i ne morate da priznajete – lakonski odgovaraju okupatorski ambasadori – ali OVI ima da šetaju, pa makar se nebo izvrnulo naopako.

Tako da mi GLIC i ostali kvazizastupnici gej prava sve više liče na komandose ubačene iza prvih odbrambenih linija, koji likvidiraju viđenije i drčnije, dižu pruge u vazduh, truju vodovode i spremaju teren okupatoru da nas dokrajči bez mnogo muke.

U međuvremenu nam krišom razvezuju učkur ne bi li nam gaće spale u najnezgodnijem trenutku. Dok se saberemo, eto nam vrućeg daha za vratom…

A tad je već dockan.

Jer, od Kandićkinog Rekoma do našeg rektuma kratak je put

01. 10. 2011. 00:00h | Piše: Milan Jovanović

izvor: VESTI