Бискуп Лаврентије на миси, гологлав?
Поводом 10 година рада “Каритаса“, у Шапцу је 11. 05. 2011.године одржана миса у римокатоличком храму “Св. Ана“ у Шапцу,
+++
после које је уприличена академија и коктел у Центру за стручно усавршавање. Том догађају су присуствовали председник “Каритаса“ у Србији, Београдски надбискуп Станислав Хочевар, Апостолски Нунције у Србији Орландо Антонини, амбасадор Хрватске у Србији Жељко Купрешак, представници града Шапца и Градске управе и владика шабачки Лаврентије са свештеницима Владом Стаминировићем, Томом Лукићем, јрм. Филимоном из манастира Радовашница и другим.
Званично, “Каритаса“ представља хуманитарну организацију Ватикана, преко које они пружају сваковрсну, претежно материјалну, помоћ онима којима је потребна. А у ствари, то је лукаво оружје у рукама Папе и римокатолика, којом они купују Православне вернике, односно врше унијаћење подмићивањем Јудиним сребрењацима. Тим оружјем су, само у Шапцу и ближој околини, успели да преко 200 Православних продица преведу у своју јерес (то је податак који је изнет пре две године на састанку Епархијског савета шабачке епархије). А они то у Шапцу раде са прећутним благословом владике Лаврентије и његових послушника у мантијама.
“ “…ОЈ ЂАВОЛИ МОЈЕ ВЈЕРНЕ СЛУГЕ,
НАКОН НАШЕ ТЕШКЕ БОРБЕ ДУГЕ
ОСВОЈИСМО И ЗЕМЉУ СРБИЈУ,
ТАМО ЋЕМО СТВОРИТИ УНИЈУ.
ПОСТИГОСМО ВИШЕ СА ПАРАМА
НЕГО НАШИ ДОСАД СА КАМАМА.
САД СЕ СПРЕМАМ ТАМО ДА ПУТУЈЕМ,
ПОСЛУШНИКЕ МОЈЕ ДА ДАРУЈЕМ,
НЕКОМ ПРСТЕН И СТО СРЕБРНИКА,
А НЕКОМЕ ХИЉАДУ ЗЛАТНИКА“.
ТАКО ПАПА С’ВЛАДИКАМА СНУЈЕ –
ПАПА СНУЈЕ А БОГ ОДЛУЧУЈЕ“
У складу са својим екуменистичким циљевима и својим више деценијским молитвеним општењем са јеретицима из Ватикана, владика Лаврентије је јубилеј “Каритаса“ искористио за још једно молитвено дружење са римокатолицима. Било какав додатни коментар је излишан, све говоре слике са мисе које су преузете са сајта “Каритаса“ у Шапцу.
Лаврентијус Живикус
Владика Лаврентије са својим провереним екуменистима, свештеницима Владом С. и Томом Л. и новом екуменистичком надом јеромонахом Филимоном из ман. Радовашница, у молитвеном општењу са римокатоличким јеретицима на миси у храму Св. Ана у Шапцу. “Човјек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу“ (Пс.48-20)
Владика Лаврентије дубоко погружен у молитву са јеретицима. „Али ми је криво на тебе, што си ону прву љубав твоју оставио. Сети се, дакле, откуда си пао, и покај се, и она прва дела чини…“ (Откр. 2,4-5).
Јудин целив љубави. „Нема истине без љубави, ни љубави без истине“ препод.Јустин Поповић
Владика Лаврентије на миси држи беседу о екуменској љубави. “Устављај језик ода зла, и уста своја од пријеварне ријечи. Клони се ода зла, и чини добро, тражи мира и иди за њим.“(Пс.33-13,14)
Надбискуп Станислав Х. са својим великим присталицама, екуменистима свештеницима шабачке епархија. “Заповедамо вам, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа да се клоните од сваког брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас” (2. Сол. 3, 6).
Упамти народе Православни шта нам је чинити са таквим отпдадницма од Бога и рода: “Налажем свом народу Божијем на Кипру (Србији), који сте истински деца Католичке Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника који су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате. Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, него ли да са латиномислећима заједно у цркву идете, да не бисте заједно са њима наследили пакао.“ Свети Герман Нови Патријарх Цариградски
Дана 09/22.09.2011.лета Господњег на празник Свети праведни Јоакима и Ане.
Светосавски народни покрет
http://www.svetosavskipokret.com/?p=914
„Vladika“ Lavrentije za vreme Patrijarha Germana, kao najbolji medju najboljim komunistickim spijunima u SRbskoj Pravoslavnoj Crkvi poslat je na Zapad kao „Episkop“ Zapadno-evropske Eparhije, sa odobrenjem komunisticke verske komisije sa jasnim ciljem i postavljenim zadatkom, da kao prvo svojim slatkim rijecima razbije SRBsku politicku emigraciju, i prevede SRBe – antikomuniste zednu preko vode, a kao drugo da uspostavi dobre i prijateljske odnose sa inovernicima: protestanskim verskim zajednicama i rimokatolickom „crkvom“.
Mora se priznati „Vladici“ Lavrentiju,da je on svoj dobijeni zadatak od strane UDB-e, savrseno dobro ispunio. Politicku emigraciju on je uspio svojim slatkim rijecima da zavadi i razbije, i tako prevede zednu preko vode; a sa jereticima i otpadnicima od Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove: rimokatolicima i protestantima, on je uspio da uspostavi u duhu „hriscanske ljubavi“ koju propoveda ekumenizam, bratske „medjucrkvene“ odnose koji prelaze u pravu izdaju samoga Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, i ruganje SRBskim Svetim Novomucenicima postradalim sa blagoslovom rimskog pape na grozne nacine od strane hrvatskih ustasa kao rimokatolickih krizara.
Lavrentijev plodonosni rad na ekumenskom polju, u izdaji Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, narocito je bio uspjesan 70-tih godina proslog vijeka. Uz pomoc rimokatolicke „crkve“ i ostalih protestanskih vjerskih zajednica, on je uspio u Njemackoj da podigne manastir, i tu da premjesti iz Engleske svoj eparhijski centar koji ce uskoro postati cuven po stampanju Sabranih djela Vladike Nikolaja Velimirovica.
Stamapnje Sabranih djela Vladike Nikolaja, UDBA je morala da prihvati, da bi ona tako svome Episkopu Lavrentiju obezbjedila potrebni ugled u zemlji i svijetu. Dok je „Vladika“ Lavrentije uz pomoc pripadnika ZBOR-a i drugih ljudi dobre volje, slobodno stampao u Njemackoj Sabrana djela Vladike Nikolaja, ljudi koji su imali ljubavi i hrabrosti da novostampane knjige tajno prenose u zemlju, ako su bili otkriveni oni su bili zbog toga od strane UDBE matletirani, saslusavani, zatvarani i sudjeni na krace ili duze vremenske kazne.
Na sahrani g. Sedlara, ubijenog od strane UDBE u Njemackoj, sa vladikom Irinejem po sluzbenoj duznosti kao engleski vojni svetenik, opelo je sluzio svestenik iz njegove Eparhije. Lavrentije kao nadlezni Episkop toga svestenika, odmah je njega zbog toga „prestupa“ po kratkom postupku bez suda i sudjenja – rascinio. Miloscu Bozijom taj svestenik je posle u SRBiji podigao svoju crkvu – zaduzbinu, u kojoj sada sluzi Episkop Rasko prizrenski u egizlu, Njegovo Preosvestenstvo G. Artemije, sa svojim Bogu vjernim a SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju odanim monastvom i narodom.
Dugacka je lista Lavrentijeve izdaje Pravoslavlja i Svetosavlja, koja se krece od one malo poznate, kada je on pokusao u Becu uz pomoc zavedenog naroda nasilno da otme i osvoji od „odvojene brace“ SRBsku Pravoslavnu Crkvu Sv. Save u trecem becirku, do njegove pojave u manastiru Nove Gracanicane u Ilinoju, kao izaslanika SPC, samo nekoliko nedelja prije njegovog osvecenja i proglasenja Slobodne SRBske Pravoslavne Crkve. Plan komunistickog rezima je bio da se njegovom pojavom medju Slobodnim SRBima, onda kad mu vreme nije, u politickoj emigraciji izazove nepoverenje u Vladiku Irineja, izazovu nesporazumi i svadje i tako onemoguci i spreci osvecenje manastira Nove Gracanice i proglasenje SSPC.
Oni koji su jos u zivotu, i koji se secaju toga vremena, veoma dobro znaju koliko je posle toga bilo potrebno dobre volje, znanja i umjeca da se duhovi u narodu smire, manastir osveti, odrzi Sabor svetri Slobodne Eparhije, i na njemu proglasi SSPC, i uzdigne u rang Mitropolije, a Njegovo Preosvestenstvo G. Irinej Kovacevic proglasi za Mitropolita.
Za „Vladiku“ Lavrentija mnogi smatraju i veruju, da je on prvi Episkop iz krila SRBske Pravoslavne Crkve, koji je tajno postao rimokatolicki unijatski Biskup, koji je kao taka svoju lojalnost rimskom papi mnogo puta javno pokazao. Najveci uspjeh „Vladike“ Lavrentija u zmelji jeste podizanje manastira visoko u planini iznad Sabca. Taj njegov manastir – Soko Grad, uskoro poslije svog podizanja postao je mesto okupljanja svih neprijatelja Bozijih i naseg hristoljubivog naroda SRBskog, i prava ekumenska tvrdjava, iz koje rimokatolici, protestanti i ostali jeretici i otpadnici od Crkve Bozije, jurisaju na Pravoslavnu SRBiju, sa blagoslovom laznog SRBskog vladike i rimokatolickog biskupa „Episkopa“ Lavrentija.
Sve to nasa „Majka Crkva“ veoma dobro znade, ali ona „mudro“ cuti, jer su duboki i veliki koreni njezine sadasnje izdaje Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja. Nije se ona oglasila ni kada je „Vladika“ Lavrentije svoje „pravoslavno“ odnosno unijatsko „srbsko“ svestenstvo vodio na poklonjenje rimskom papi u Rim. O toj bruci i sramoti, i izdaji Boga i SRBstva mozete vise da vidite na You tube, niti kada je to isto sestenstvo vodio na sramno poklonjenje, na grob Alojza Stepinca u Zagreb, ali je zato ta ista „Majka Crkva“ iz svog kalendara izbacila Jasenovacke SRBske Novomucenike. Ona je to ucinila na sramotu nsvoju, da bi tako sakrila od javnosti hrvatske rimokatolicke zlocine pocinjene tokom Drugog svetskog rata nad SRbskim pravoslavnim narodom, sa blagoslovom „sestrinske crkve i njezinog Svetog Oca – Rimskog Pape“ iz Vatikana.
Sve to govori da je Episkopat SRBske Pravoslavne Crkve,odavno napustio put Svetog Save i Gospoda naseg Isusa Hrista, da se on nalazi na putu javne izdaje Boga i SRbstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, pa prema tome kome je od ludih SRBa potrebna takva crkva koja sve vise lici na laznu crkvu iz Jovanovog Otkrovenja, neka u takvu „crkvu“ i dalje ide, a ja ode u Istinitu Crkvu Boziju kod Vladike Artemija, u kojoj se sluzi Sveta Liturgija ovog svijeta kao i onoga, na nasem osvecenom crkveno slavenskom jeziku, onako kako su to sluzili i nasi Slavni preci: neimari i zaduzbinari, ktitori i priloznici iz Vaskolikog Roda SRBskog, koji su radje umirali na turskom kolcu, austrijskom konopcu i pred komunistickim streljackim strojem, nego sto bi se nase Svete vere Pravoslavne, vere Svetosavske, na bilo koji nacin odrekli.
Oni su nas primjer u ovome svijetu kako se sluzi Bogu i SRBstvu, Pravoslavlju i Svetosavlju, a ne unijatski biskupi i SRBski odrodi i izdajnici Boga i SRbstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, poput „Vladike“ Lavrentija, Irineja Backog i ostalog ljudskog sljama koji prodade veru za veceru, kao sto je to i „Mitropolit“ Amfilohije, koji izbrisa nase Sveto SRBsko ime iz naziva Crnogorsko-primorske Mitropolije. Neka im Gospod sudi zbog njihove izdaje Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja. Na nemocne SRbe sad i zec nogu dize, ali neka sve to tako treba da bude zbog greha nasih i otpadnistva od Boga i SRBsta, da bi se pokazali i posteni, jer na muci se poznaju junaci! Bog je sa pravednicima a ne sa gresnicima!