Вести

Ми смо поново ангажовани...

Sa velikim i radosnim očekivanjima B92 (1) je preneo ocenu ruske Izvestije da bi saveznički odnosi Beograda i Moskve

Драган Видаковић, 23.09.2011

+++

mogli otići u prošlost, pri čemu sugeriše da je incident u Beogradu napravio ambasador Konuzin, a ne Ivan Vejvoda i lažne demokrate iz publike koje su na Konizinovo pitanje da li može da nastavi izlaganje zapenušano odgovorile potpuno nedemokratskim, jednoumnim i histeričnim: no, no.

Izvestija pravilno za incident okrivljuje Ivana Vejvodu, navodeći da se radi o „Velikom diplomatskom incidentu, koji može imati ozbiljne implikacije na rusko-srpske odnose“.

Bilo bi zaista nepromišljeno od Rusije da rusko-srpski odnosi, odnosi srpskog i ruskog naroda budu poremećeni zato što je ruski ambasador otišao “mečki na rupu”, znajući ko vodi i organizuje forum i ko stoji iza tih (ne)vladinih organizacija Zapadnih zemalja. Ako nije otišao sa namerom da javno razotkrije pravo lice Zapadne demokratije već iz naivne vere da je u tako unisonom osinjem gnezdu NATO lobista zbilja moguća ikakva demokratija, da su oni sposobni da čuju drugačije mišljenje, mnogo je pogrešio i ta greška može da uslovi jedino pogoršanje odnosa sa krugovima koji su omogućili beogradsko ruganje Rusiji a nikako sa srpskim narodom i na uštrb njegovih interesa, jer su ti krugovi bezbroj puta naružili Srbe i Srbiju mnogo gore nego Ruse ili bilo koga na svetu.

Ako se na sajtovima pogledaju spiskovi finansijera, organizatora i učesnika, ako se znaju njihovi otvoreni prozapadni stavovi, kako se uopšte može pomisliti da sačekuša za ruskog ambasadora može da ima bilo kakve reperkusije na odnose sa srpskim narodom koji sa tom prevrtljivom decom komunizma i njihovim forumima nema nikakve veze, osim što mimo bilo kakvih zakona ove zemlje, jedna dobro plaćena manjina u žalosnom glavnom gradu Srbije blati, ne samo njegove njegove najveće prijatelje, već i samu tu nemoćnu većinu srpskog naroda koji trenutno nema nikakvu šansu da izrazi bilo kakve svoje stavove u buci te preglasne plaćene harange a kamoli da se iščupa iz nelegitimnih i nelegalnih kandži te pošasti.

Zašto bi, dakle, nesporazumi sa službenicima foruma i društava Zapadnih zemalja imali bilo kakve reperkusije na rusku odbranu legitimnih srpskih interesa i kako ta odbrana može da se dovede u vezu sa javnom činjenicom da oni stoluju u Beogradu samo zato što njihovo ruženje Srbije, srpskog naroda i njihovih prijatelja i zaštitnika time postiže veći efekat i što se kao glavni rezultat njihovog delovanja javlja njihova vanustavna pozicija mešanja i vođenja spoljne i unutrašnje politike koja snagu, izuzetnost, pamet i lepotu crpe jedino iz bezumne sile koja iza njih stoji, a koja pomoću tih Trojanskih konja lažnih naziva izbegava da javno objavi ko to stvarno vlada karuselom na ovim prostorima i preuzme time ukupnu odgovornost za ojađeno stanovništvo, na kraju krajeva, kad je to već faktičko stanje.

Sa Beogradom, dakle, kako hoće, ali sa srpskim narodom, onom prvom Srbijom naravno, koju druga(čija) Srbija mrzi gore nego Ruse, bar zbog svojih interesa Rusija nikada ne bi smela ni da pomisli da ne brani kao svoje sopstvene, samo ovoga puta mnogo poštenije, jasnije i konkretnije nego ikada do sada jer se dvestagodišnji plićak ruske politike prema Srbiji danas pokazuje kao potpuno neodrživ.

Shodno tome, najpreči ruski zadatak je snažna odbrana Rezolucije 1244 jer taj međunarodni pravni akt izričito potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i definiše Kosovo kao suštinsku autonomiju, čime se pravno poništavaju svi akti zemalja koje rade na cepanju Srbije i označavaju kao potpuno nelegalni i suprotni međunarodnom pravu.

Rezolucija 1244 je dakle kamen temeljac srpskog suvereniteta i integriteta i bez nje bi sve bilo lako i jednostavno. Zato se tražilo njeno ukidanje, promena, relativizacija, jer je ona krunski dokaz da sve je sve ono što su protiv nje radile a i danas rade Zapadne zemlje nelegalno sa stanovišta međunarodnog prava, tako da čak ni bezumnoj sili nije jednostavno da javno i golom silom sruši tu jedinu krhku građevinu koja svet deli od haosa i potpunog bezakonja. Zato su i pritisci, pretnje i batine da se mi dobrovoljno odreknemo Kosova, pri čemu se zaboravlja da su takva priznanja ništavna i da nisu validna čak ni u Tunguziji.

Za početak bi bilo dobro da se Rusija snažno založi da se- kao što to Obama traži za Jevreje i Plaestince, pregovorima bez pritiska i kompromisom obe strane, u strogim okvirima Rezolucije 1244, za promenu, dođe do stvarnog mira i nade za sve na ovom namučenom prostoru, da se uvaže sve strane i njihovi partneri, a ne da Zapadni ambasadori mogu da se mešaju u sve i svašta, da niko ne sme da im kaže reč, a da se ovako ostrve na Konuzina koga u ovoj zemlji podržava nebrojeno više građana nego sve Zapadne ambasadore i njihove beogradske prišipetlje zajedno.

Dragan Vidaković

(1) http://www.svevesti.com/a214106-pogor%C5%A1anje-odnosa-beograda-i-moskve

*
*
*

Kakav je inače Vejvoda talenat za politiku davno sam opisao u NIN-u u osvrtu na tekst „Saveznici su nam i Rusija i SAD i EU“

Kad savetnik promaši („Saveznici su nam i Rusija i SAD i EU“ Nin br. 2932)

Kako Srbija nije onaj Markesov Makondo iz vremena epidemije zaborava nemoguće je da se baš niko ne seća da su na RTS , pre ponoći 2.11. 2004., dok su još trajali američki izbori, gostovali Vuk Jeremić (savetnik predsednika Republike) i Ivan Vejvoda.

Na osnovu agencijskih izveštaja koji su pokazivali veliku izlaznost, sećajući se 25.09.2000., iskreno su se pred kamerama ponadali, i to je Jeremić previše radosno i rekao, da je narod (i Amerika ima narod!) izašao na izbore zbog promena, a obojica su se zatim, ne trepnuvši, izjasnili za Kerija.

Kakva je to bila nesmotrenost u tom trenutku kada se niko, izuzev albanskih lobista-za Kerija, naravno, nije usuđivao da da ikakvu prognozu. (Posle su prelomili Srbi iz Ohaja, a da nemam pojma zašto su lomili, tek onako, „za inat“-srpski, jalovo kao i uvek.)

Posle tri godine Jeremić je vidimo iskusniji, ali sada preteruje u suprotnom smeru. U istu ravan, kao naše saveznike (kakvi li su nam tek oni što nam nisu saveznici?) stavlja Rusiju, SAD i EU. Čudno da čudnije ne može biti. Kako je moguće reći da su nam saveznici i oni koji se zalažu za razbijanje Srbije i oni koji su protiv toga.

EU i Amerika su nas bombardovali i jasno su preko Ahtisarija rekli zašta su u vezi Kosova. Možemo reći da su sila i da ćemo pred silom morati da sagnemo glavu, ali da ih proglašavamo saveznicima i stavljamo ih rame uz rame sa Rusijom, verujem da i njima samima deluje čudno i da je to samo razlog više da nas još više i jače pritisnu.

Dragan Vidaković