"свештеник" Угрин Поповић
Прошле су године када су свештеници имали права да оптужују и оптуживали сав друштвени систем за пад морала у народу.
Аутор: Љ.П. https://www.facebook.com/groups/180478168675700/
+++
Пад морала, духовна криза, као и пораст стопе криминала се и даље наставља упркос драстичној промени друштвеног положаја свештенства у друштву. Са једном битном разликом:
За време комунистичке владавине свештенство је било одгурнуто на маргину. У школама и у средствима јавног комуницирања се није могла чути реч о вери а о томе да се свештеници појаве у школи или у медијима није било ни говора. Сада је положај свештенства значајно побољшан набоље. Свештенство је свакодневно присутно у медијима, у школама се предаје веронаука али пад моралног живота, стопа порочности и криминала и даље расте. Шта је узрок томе?
Покушајмо да разрешимо ову енигму посматрајући једног од познатијих престоничких свештеника, јереја Угрина Поповића са Вишњице.
Отац Угрин је права слика и прилика стања у свештенству и тога којим путем иде водећа јерархија Српске православне цркве. Све што има и што проповеда није његова лична измишљотина, већ савладано градиво које се предаје на Београдском теолошком факултету и прихваћене смернице патријарха Иринеја и међуконфесионалних конференција на којима учествују поједини српски епископи.
Београдски теолошки факултет је место које тешко може оправдати своје име. Име «теолог» је некада значило нешто узвишено у духовном смислу; св. Јован, св. Григорије и св. Симеон су имали тај епитет; сада је овај факултет постао место на коме се предаје «наука за изабране», својеврсна теософија којој је зачетник Јован Зизјулас, филокатолик из Цариграда. Представник ове теософије код нас је епископ Игњатије (Мидић), доминантна личност педагошких институција и уџбеника у СПЦ.
Ово његово псеудо-хришћанско учење је врло примамљиво за студенте јер даје младом човеку који долази на теолошки факултет некакав осећај изабраности, он је инициран и ушао је у «ложу» људи који знају некакво посебно знање које обични смртници ван Теолошког факултета не познају. Тако, на један очаравајући начин млади православац, ушавши на Теолошки факултет постаје следбеник Зизјуласове теологије, тврдећи да он и њему слични једини знају «узвишену тајну богословља» коју нису познавали ни генерације светитеља пре њих, нити ико ко није читао Зизјуласа, Мидића и њима сличне. Док нам се на друштвеном плану тражи да преформулишемо историју коју смо до сада учили, прихватајући да је избор св. Кнеза Лазара био погрешан, на теолошком плану нам се предлаже Зизјуласом преформулисање основних принципа Вере православне.
Шта проповеда отац Угрин Поповић?
Можда је нешто упадљивије од његове проповеди медијски наступ који он има и којим се труди да изгради један модеран имиџ: љубичаста и других боја мантија, пажљиво одабрана фризура којом прати светске модне трендове, фазонирана брада, флоскуле својствене џет-сет фигурама… Све је ово спољни оквир за бесплодну теософију која врти идеје у круг, у свој ограничени оклоп жели да уклопи живот, Православље и цели свет.
Шта је сврха оваквог Угриновог естрадног наступа?
Зизјуласова (1) наука је шупља. Осим неких конструкција које поставља пред слушаоце, у њој нема ништа. Никада неће одушевити људе за живот по некој, било којој, религији, већ ће настојати да се уклопи у живот палог човека, страсни безблагодатни живот, то је наука коју прихватају људи жељни да буду «елита». Свештеник теософ зизјуласовац ће се трудити да се уклопи у друштво које живи на свој болесан начин и да стекне свој положај и славу у том и таквом друштву. Минимализам важи у свему што се тиче хришћанског живота: «пусти Црквене заповести», «не робуј Канонима», «Бог је љубав», «дођи, причести се», «учествуј у заједници»…
http://www.youtube.com/watch?v=yBtWxNC7oxA
Литургија је постала представа за ове теософе, «доживљај заједнице», готово слично неким протестантским сектама које желе да «падну у занос». Зато се молитве читају наглас, зато се у спољне изразе обреда уводе новотарије.
Свештеници који су следбеници ове науке немају тло под собом, немају Веру праотаца која их држи и коју држе, ону Веру коју је Христос проповедао. Зато је све уздање њихово у земаљски хијерархијски ауторитет. Бескрајно су послушни својим наредбодавцима и спремни да се рајински понижавају да би их тај ауторитет чешкао по врату. Такви свештеници су чиновници режима а не јеванђелски учитељи што би требало да буду.
Отац Угрин нема ништа друго да понуди од овог што смо навели осим свог бучног наступа. Он јури по телевизијама и другим медијским промоцијама са својом зизјуласовски ограниченом причом, бучним и празним изразима, тумачењима декрета његовог епископа тј. патријарха, не да би људима указао на светлост Јеванђеља, већ да би се уклопио у «ТВ елиту» и постао медијски маг. Око себе организује друштво са специфичним именом – «Духовна аристрократија». У тој «аристократији» ништа није аристократско – псују и вређају као и остали пагански свет, бескрупулозни су према неистомишљеницима као и сви сујетни људи, воле «све што воле млади» итд. Једино што их разликује од других је јурњава да се укотве у престоничке салоне, да се друже са познатим глумцима и певачима и уопште личностима које су на вишим положајима.
Оно што је траги-комично је да је о. Угрин од свег џет-сет крема изабрао представника Ватикана да му буде медијска маскота и да он буде ватиканском амбасадору медијска маскота. Атрофиран духовни осећај зизјуласовског свештеника је потражио у представнику хроничне окупационе силе на Балкану да му буде сарадник у медијском наступу. И овде се огледа рајински менталитет и комплекс ниже вредности онога који је постао «тиква без корена», човек без Вере, како сам Угрин воли да јој се подсмева – «Вјере прађедовске».
Свештеници су после тога што су ушли на медије и што руководе медијима – владика Порфирије је председник Републичке радио-дифузне агенције – на жалост, нису дали нови и квалитетнији утицај на те медије, већ све чешће постају објекат скандала којим би се ти медији бавили.
Отац Угрин је својим неуротичним беседама, својим атрофираним осећајем за Православље, својим зизјуласовским обртима и акробацијама изразима сигурно један од пионира петпарачких прича којима ће се бавити нови слој «побожних» комформиста, у паузи између шпанске серије и концерта познате међународне естрадне звезде.
Аутор: Љ.П.
https://www.facebook.com/groups/180478168675700/
Raspad i propast porodice kao osnovne celije drustva, doveo je do sveopste propasti SRBskog naroda, koji zbog svojih ratnih stradanja i gubitaka u ljudstvu najboljih medju SRBima, nije zato vise sposoban da se snadje i pravilno postavi pred izazovom sadasnjeg vremena. Zato se propast SRBstva moze jasno uociti i vidjeti na svim segmentima „SRBskog“ drustva, od ekonomskih do politickih, od duhovnoh do drzavnih, a najbolje se propast SRBskog naroda, moze da uoci i da vidi, na svestenickom stalezu koji bi trebao da bude po rijecima Hristovim „so zemlji, jer ako so obljutavi sa cime ce se tada zemlja da posoli“ sa pravom se pita Isus?!
A to je bas ono sto se desilo sada sa SRBskim pravoslavnim svestenstvom. Ono je nazalost obljutavilo u svakom pogledu, u pravom smislu te rijeci. Umjesto da svestenici SRBski narod vode putem Svetog Save i Slavnih predaka nasih, oni ga zavode za Goles planinu, jer su i sami od Lukavog zavedeni, da budu umjesto SRBa – jugoslaveni, crnogorci, makedonci itd. Zato svestenici umjesto da propovedaju nasu Svetu vjeru Pravoslavnu, oni propovedaju ekumenizam i ostale zablude ovog svijeta; umjesto da im primjer hriscanskog zivljenja budu Sveti Sava i ostali Svetitelji iz Roda SRBskog, njima su primjer postali rimokatolicki lazni svetitelji; umjesto da budu istinski SRBski bogoljubi i rodoljubi, oni su postali lazni SRbi – globalisti koji se odricu i Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja; umjesto da im glava bude Hristos, njima je glava postao Crni Papa iz Vatikana, kojem mnogi svestenici danas Boga se ne bojeci, a SRBskog naroda ne stideci predano i odano svojim novotarstvom sluze, a da toga pojedini svestenici nisu ni svesni.
Zato ja SRBske svestenike vidim sada, sa glavom u Rimu i Briselu, Londonu i Parizu, Vasingtonu i Berlinu, a sa zadnjicom koju gledaju dobro da nahrane i napoje, u nasoj razorenoj i upropascenoj, nasilno pocepanoj i opljackanoj zemlji – Svetoj SRBiji. Izlaz iz ove zaista sramne i pogubne situaciji – postoji. Nije jos uvijek sve izgubljeno. Nase svestenike i sve one koji zele u Evropu i NATO, a koji zive od SRBskog naroda, treba dobro po cetnickom primjeru naprasiti po turu, pa ce njima tada i suplja i pokvarena glavurda njihova, ponovo da dodje tamo gde pripada, i da se vrati tako u SRBiju od koje zive.
Zato, ako mi SRBi zaista volimo svoje svestenike, karajmo ih rijecima i prutom na vreme da bi bili zdravi u vjeri. Volja narodna je Glas Boziji, zato se putrudimo da se nas SRBski i narodni glas cuje i tamo gde Satana ne zeli da se on cuje, u nasoj Svetoj SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj. Amin. Boze daj!
Мала поука духовном аристократи оцу Угрину Поповићу од једног духовног сељака
Отац Угрин је очигледан пример да многима глава служи само за ношење фризуре, “духа пуно“, памети мало а фризура не заостаје. Да не би трошили време и речи на овакве безнадежне „ликове“, као што је отац Угрин а он није из Лештана, већ из Београда па самим тим себе убраја у неку квази аристократију па још и духовну, скренули би пажњу аристократи Угрину да није по бонтону на који се он позива, жвакати жваку отворених уста у друштву. Аристократе лепих манира, иначе то не раде,требало би наш Угрин да зна.То је резервисано за оне из Лештана и њима сличне. Толико о томе. Што се тиче духовних поука и порука оцу Угрину, њих нећемо упућивати. То је за такве са лепим фризурама, већ тешка артиљерија.
Свештеника Угрина Поповића знам још из школских дана…. Шта да кажем него да је одувек био оличење београдског олоша и да нас је фасцинирао својим простаклуцима и гадостима које је донео са улице. Надимак му је био ПАЦОВ (а кажу други кум је увек бољи од првога)Најпознатији „стант“ му је био када пљуне жваку на под у клозету, погази је ђоном, а затим је скине са ђона врати у уста и настави са жвакањем. Пацов је имун на фекалије, јер у њима свакодневно обитава. Свима је познато да је бријао главу и да има Хитлерову слику на кревету, коју је свако вече љубио као икону.
Блажено-почивши Патријарх Павле је рекао да га никада неће рукоположити у свештенички чин, јер је осетио својим свеотоотачким духом да се ради о „сину погибли“, зато је ПАЦОВ уписао Теолошки факултет (кији је студирао скоро 10 год) и сачекао свој моменат да дођу екуменисти на чело СПЦ па да обуче ружичасту мантију (с којом може слободно на Геј параду)
Е мој Угрине = Мађар немаш ти појма шта је аристократија. Ти си обичан пацов који се обукао у мантију. Србски народ никада није имао аристократско свештенство, већ је србски попа први висио и на коцу и на конопцу делећи судбину свога народа, а ви данашње „аристократе“ претворили сте се у обичне крпеље који пију крв србском народу заједно са овом издајничком влашћу. СРАМИ СЕ!
свештеник Петровић
Znaci peder pacov.Tih pacova je puna SPC,od matice preko Australije do Amerike.U svakoj eparhiji po neki pacov peder.Pre bi se reklo da je ovaj zavrsio studije u necijem krevetu a ko je to pedersko kopile rukopolozio i dao namestenje u SPC?Takve treba proterati.Neki gadan peder,jadan narod koji je imao posla sa ovim otpadom.
Dobro je, dobro je! Klupko se polako odvija…Magla se razvejala a avetinje su izronile i pokazale svoje lukava lica…i mada vrdaju i skrivaju se i prikrivaju iza svojih laznih i dvolicnih izjava, dela njihova, kao debeli repovi se vuku za njima i odaju ih…dosta je vise bilo prikradanja i ulazaka na mala vrata – sve se vidi! Jer evo, jos malo pa smo se odvojili! Kukolj na jednu stranu a zito na drugu…Slava Bogu za sve! Volela bih da cujem misljenje o ovome tekstu?
„Slobodarski i robski duh“
http://www.svetosavskipokret.com/?p=779
„Блажено-почивши Патријарх Павле је рекао да га никада неће рукоположити у свештенички чин, јер је осетио својим свеотоотачким духом да се ради о „сину погибли“, зато је ПАЦОВ уписао Теолошки факултет (кији је студирао скоро 10 год) и сачекао свој моменат да дођу екуменисти на чело СПЦ па да обуче ружичасту мантију (с којом може слободно на Геј параду)“ НЕГДЕ САМ ПРОЧИТАО ДА ЈЕ ФАКУЛТЕТ УПИСАО ПРЕКО ВЕЗЕ УПРАВО ПРЕКО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА КОЈИ ЈЕ БИО ПРИЈАТЕЉ СА УГРИНОВИМ ДЕДОМ.
СВЕТА ДУЖНОСТ ЈЕ СВАКОГ ПРАВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНИНА ДА ГОВОРИ ИСТИНУ,ЗАТО САМ И НАПИСАО ПРЕТХОДНИ КОМЕНТАР, ПРОВЕРИТЕ