Ивановић гледа Конузина док говори: " Има ли Срба овде у сали".
Више вреди војска магараца коју предводи лав, него војска лавова коју предводи магарац, рекао је једном давно
Весна Веизовић 18.09.2011
+++
један од највећих војсковођа Наполеон Бонапарте, који је такође био један од оних који су наш народ поштовали као велике и храбре ратнике.
За време првог Српског устанка Карађорђе је иза себе имао војску сељака , наоружаних куком и мотиком али великог срца и мисли о слободи, новој и бољој будућности где неће бити исламске тираније . О тој војсци су европски великани причали и писали , ратници и војске су устицали пред њима и Србији су осветлали образ и повели је кроз нешто о чему је вековима српски народ сањао али се није усудио, отворили су врата слободе.
После скоро два века углавном проведена у ратовима , са паузама у којима се чекао нови нараштај снага и где се само на први поглед мењало место савезника и противника,заправо смо већину времена остајали препуштени сами себи или вечито лоше одабраним „пријатељима“, значи после два века војевања за коначну слободу , после не бројеног броја палих бораца, цивилних жртви,неколико геноцида спроведеним над нашим народом за које нико није одговарао, ми са садашњим јадним вођом, ми војска лавова сагињемо главу и пристајемо на тиранију , пљунувши на овај начин на све оне узалудне храбре пале ратнике , заборављамо слободу и одбацујемо снове предака као да је то нечија лудост и хир а не природна жеља сваког човека ?
Војниче, Србине колико пута си био магарац и јуришао и пуцао за туђу земљу, колико Срба је изгинуло узвикујући „Марија Терезија“ , колико пута су кроз историју наши пукови слати да очисте путеве за туђе надолазеће војске као жртвени јарци.Сутра опет ћеш ти војниче српски доживети исту судбину војника Вука Исаковича тукући се негде у Авганистану јер ниси имао смелости да са својим саборцима извојејујеш победу на Газиместану.
Ти жандарме у оклопу , са оружјем што јуришаш на српске патриоте, оћеш ли са истим жаром јуришати кад се буду бранили они унијати који су те опремили , који су дали средства и наоружали те лицемерном храбрости да на брата Србина удараш док ти се ти вајни пријатељи иза леђа смеју како њихову битку и у свом дворишту бијеш.
Ви који сте народни бранитељи, што тражите више да продате част своју да браните издајнике и хомосексуалце док се шетају престоницом и што браните поштеном сељаку да се исто прошета тражећи отето, што ограничавате кретање грађанима Србије по Србији испуњавајући вољу окупатора,чији сте ви бранитељи? Зар су довољне две конзерве да продате Србију, зар наша земља не вреди више и има ли наша земља цену , има ли живот цену?
Гинули су и давали животе не жалећи јер су знали зашто гину, ко то сме толико горд да буде, да данас све то баци иза рамена и каже „било је узалуд“?
Ти Србине,не обични човече, ниси обичан јер си Србин, иза себе имаш историју и јунаке чије име кад се помене устаје се, под ногама ти је земља за коју се борио читав свет а још увек је нико није заиста освојио, земља где је сваки метар крвљу српском заливен, изнад себе још увек чисто небо.
И ти Србине у туђој земљи, што у души носиш стихове Алексе Шантића „неће те сунце туђег неба грејати као ово овде“, имаш где да се вратиш и ти имаш зашто да се бориш, нигде на свету нема врлетних планина нетакнуте природе и села где је домаћинство још ограђено дрвеном оградом,где се вода вади из бунара, где теку чисти планински потоци , где изнад сваке ограде виси неколико воћки које се нуде сваком пролазнику.Сети се кајмака, ајвара, домаће ракије, опанака и шајкаче, сети се Србине својих Срба , и радости и весеља под шатрама и вашара и трубача,старе мајке и оца који су остали, и ти се сети ратова и зашто су се твоји борили и врати се Србине.
Свети Сава је реко „Дај Боже да се Срби сложе“, непријатељ је увек говорио „не дај Боже да се Срби сложе“, и један и други су знали зашто, јер нема веће и силније војске од сложних Срба а опет нема горе и лакше освојиве државе од не сложне Србије.
Сазовимо се, одазовимо једни другима, сложимо се , лавови смо јер у нама јуначко срце куца, нађимо лава да нас поведе, са часним крстом у једној руци и барјаком српским у другој, нека се завојири на ветру наша тробојка и слободна Србија у срцу , Светим Савом на небу , радници, полицајци, војници,сељаци, професори, доктори, студенти , девојке и момци, имамо зашто и за кога да битку бијемо , савезницима се зуби показују само док се смеши, ми савезника на светој земљи немамо , немамо разлог ни да се смејемо а посебно немамо разлог да чекамо нове лажи, јер нећемо имати земљу у којој ћемо их дочекати.
Све што видимо и чујемо је једна сцена са истим глумцима, где је интересовање за Српски народ и бољитак земље главна тема сваке представе а кад завеса спусти , настаје трка и борба за оно што заиста желе, борба за фотеље па макар и у поробљеној Србији.
Испунимо још једном завет и сложимо се, не гледајте се преко књижице странке у којој сте, сви они учествују у представи, нико од вас се није родио као демократа, социјалиста, комуниста , ни као левичар ни као десничар , већ само као Србин, зато будите то што јесте-Срби!
- „Треба служит части и имену
- нека буде борба непрестана
- нека буде што бити не може
- нек ад проождре покоси сатана
- на гробу ће изнићи цвијеће
- За далеко неко поколење.“
Весна Веизовић
„ПЛЕМЕ МОЈЕ СНОМ МРТВИЈЕМ СПАВА, О КУКАВНО СРПСТВО УГАШЕНО!“???
Чему, коме и за чији рачун је ова ТУЖБАЛИЦА?!
Овим насловом – ТУЖБАЛИЦОМ – са лошим /НЕ ДОБРИМ!/, малодушним, резигнирајућим, обесхрабрујућим, безнадежним … смислом /ЗНАЧЕЊЕМ РЕЧИ!/ само чинимо услугу нашим непријатељима – прихватамо пораз без борбе.
Јесте овај наслов песнички, поетски, и јесте да лепо ЗВУЧИ, али,
хтели ми то или не, овај наслов лоше, више него лоше ЗНАЧИ за
„ПЛЕМЕ МОЈЕ СРБ/п/СКО“.
У самом наслову, већ у старту, Ви /несвесно/ опонирате себи и Ва-
шој основној замисли – идеји – о БУЂЕЊУ СРБСТВА и свих од Бога
нам дарованих и кроз историју потврђених добрих одлика: јунаштва,
чојства, Бого-човекољубња, милостивости, добродушности, божанстве-
не, језичке изражајности…
Ако мислите горе поменуте, безбројне, од Бога нам дароване ДОБРЕ
особине, да ПРОБУДИТЕ , ПОДСТАКНЕТЕ, ПОДРЖИТЕ…, онда то никако
не може да буде РЕЧИМА ИЗ НАСЛОВА!!!
Дакле, Ваша намера је неизмерно ЧАСНА, ПОШТЕНА…, али сте се споп-
лели о погрешне речи, оне речи које су у арсеналу ЗЛА /НЕ ДОБРА!/,
а које ЗЛО врло често подмеће људима држрћи их у заблуди да ис-
правно раде.
Пијанца не можете трезнити лкохолом, наркомана дрогом… страст
не можете личити страшћу, већ њој супродстављеном ВРЛИНОМ!
У том смислу, уз Ваше допуштење, моја маленкост МИСЛИ, ГОВОРИ и
ПИШЕ, a Вас молим и преклињем да тако ПОЈМИТЕ и пропратите
Вашим топлим, срадчним, материнским, сестринским …СРБСКИМ осећа-
њем:
„ПЛЕМЕ МОЈЕ БУДИ СЕ ИЗ СНА, И ЈУНАШТВО СРБСКО РАЗГОРЕВА!!!“
Драган Славнић
Smatram da je Vesna Veizovic opisala sadasnje stanje u SRBskom narodu, onakvim kavo ono zaista i jeste. Ucinila je to bez uljepsavanja, jer nije pisala po osecaju srca svog, vec po razumu, ukazujuci na mnoge propuste i nedostatke u nama samima. Dok se SRBi ne oslobodimo svojih zabluda, i svet prihvate onakvim kakvim on zaista jeste, a ne onakvim kakvim bi SRBi zeljeli da svet bude i da on izgleda, SRBi nece moci krenuti napred, jer nece imati jasan cilj sta hoce, i na koji nacin mogu da ostvare ono sto zele.
Budjenje naseg SRBskog plemena iz njegovog dubokog zimskog sna, ide veoma tesko, jer SRBstvo je nase zloupotrebiti od samih „SRBa“ koji kao izdajnici Boga i SRbstva: Pravoslavlja i Svetosavlja prodadose veru za veceru. Oni kao tudji najamnici obraza nikad nisu ni imali, kao sto ni straha Bozijeg nemaju u sebi. Da bi SRBi mogli zato sa vrat svog da skinu robski jaram Novog svetskog poretka, u koji su mnogi SRBi danas upregnuti, oni moraju prvo da polome robske lance svoje, i da zatim istrebe gubu iz zemlje svoje, koja SRbe sputava kao kukulj u zlatnoj psenici, u njihovoj Pravednoj i Svetoj borbi za oslobodjenje i ujedinjenje Vaskolikog SRBstva.
Tek posle toga, posle „istrebe poturica“ na red mogu doci obracuni sa vanjskim SRbskim dusmanima i neprijateljima Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavalja. Iz sveg ovog jasno se vidi, da je zaista tesko Pravi SRBin biti, i na putu Svetog Save opstati, jer „vodit borbu nama je sudjeno, svojim isto kao i s tudjinom“!
Можда и јесте донекле у праву. Ипак ако погледате видећете да наш народ заиста и спава.Највише бих волела да је наслов који сте ви предложили истинит и надам се да ће се српски народ и пробудити и јунаштво разгорети.
И морам признати да ми је дати наслов тексту најтежи посао, зато понекад наслов и садржај се и не слажу у потпуности.Тако да немојте ми због тога замерити.
Хвала, од свег срца хвала на разумевању и прихвтању коментара
моје МАЛЕНКОСТИ!
Дакле, не спавамо сви, неки су непрекидно будни и бдију над својим
љубљеним и много вољеним племеном рода срБскОГА.
Једна од таквих, увек будних, на мртвој стражи рода срБскОГА, јесте
и Ви, многопоштована, храбра, пожртвована, несебична… Госпођо, Кћери, Мајко, Жено /Супруго/, Познанице, Пријатељице…
Таквих као што сте Ви – има још много, врло много, који се не виде
оком, већ срцем.
А и Ви бисте остали скривени оку да се нисте огласили овим текстом.
И сада, реци те, како се може рећи да „СПАВАМО“ – када сте Ви /и многи као Ви/ БУДНИ???
И сада, реците, како се може рећи да смо „КУКАВНИ“ – када сте Ви
/и многи као Ви/ ХРАБРИ???
А кроз Вас увек су будни /и никада не спавају/, увек ХРАБРИ /и
никада кукавни/ Ваши претци…НАШИ ПРЕТЦИ!!!
„У добру се не понеси, а у злу се НЕ ПОНИШТИ!“
Драган Славнић
.
Славнићу, роде,
Не суди прејако, јер многима овде који своје осврте на текстове остављају – а посебно Весни, сестри – нема шта да се у Начелу замери. А у Δетаљима – нећемо длаку у јајету да тражимо, а камо ли да је на четворо цепамо. Јер, ти – понекад застрањени Δетаљи, а понекад и Суштина – последица су миц–по–Миц/ВА! Корак–по–Горак, Издаја–до–Издајства… застрањивања ко зна колико покољених покољења!…
Δакле, ако не Његоша – далеко било! – зашто онда Весну да пљујемо?
Нису, дакле, та и таква – у целини Греха Човечанства, а камо ли срПства, па и срБства! – мала застрањивања свестно и злонамерно лупање лево–десно. Па је и то један од разлога да морамо један–другом да праштамо. Δа би нам се праштало.
А што се тиче твоје примедбе да „…не спавамо сви, неки су непрекидно будни и бдију…“ – ту имаш потпуно…
…Пот/Под/Бот/БоΔ/Гоот/ГооΔ–Пуно,
…Пот/Под/Бот/БоΔ/Гоот/ГооΔ–БуНо,
…Пот/Под/Бот/БоΔ/Гоот/ГооΔ–Б–уНо,
(не DuE, не Tre, не Quattro… него баш uNo/италијански…
Pot/француски–енглески… Pod/енглески… Bot/Botte/француски…
BoD/енглески… Gott/немачки… God/Good/енглески… СВЕ ово
и СВЕ остало у СВИМ такозваним ЖИВИМ и МРТВИМ, такозваним
ЈЕЗИЦИМА – људским измишљотинама – јесу слућени/ Слуђени/
Злуђени/ ЗΛу–ђе?–НИ/ ЗΛу–ђе?–НИ/НIΛ/Нi↖оΛ/НоΛ/Но↗Λ/ Но↗1…
трагови заметања Људског Издајства. Ког другог? – до, наравно,
L–judskog, тј. L/Λ/1–оГ–оЗ–БоГА–Сина, у Суштини – judskog, Издајства…
Шта, дакле, ΔА!–Клé/француски, ΔА!–Кључ/срБски, ΔА!–ГΛЕ!…
значи то уНо/uNo, или боље: Ко? Један/јЕ–ΔАН, јЕ–ΔНА, јЕ–ΔНо…
То… Δо… Δ/Но–о/Нултно/НуΛΔНо… Овосветовно значи…)
…Пот/Под/Бот/БоΔ/Гоот/ГооΔ–Б/оГ–уНо/uNo,
…Пот/Под/Бот/БоΔ/Гоот/ГооΔ–Б/оГ–у–Но/u–No,
(Но=“Н“ на „о“/Нулти степен…“о“/НуΛ–Ти–с–Тебе–Н…= 1, тј.Λ…
као што је оГ=оL/оΛ/о1=“о“ на „1“/Први степен/с–Тебе–Н… = „о“/НуΛ↗Å…
и као што је о3=“о“ на „З/Трећи степен/с–Тебе–Н… = „о“/НуΛ↗Å…)
…Пот/Под/Бот/БоΔ/Гоот/ГооΔ–Б/оГ–у/В/IЗ–Но,
…Пот/Под/Бот/БоΔ/Гоот/ГооΔ–Б/оГ–у/В/IЗ/Увис–1/Λ…
ту, дакле, имаш – све тачније, ка Суштини Појма/Појаве: потпуно,
Потбуно, Подпуно, Подбуно, Ботпуно, Ботбуно, Бодпуно, БоΔБуНо,
Гоотпуно, Гоотбуно, Гоодпуно, ГооΔБуНо, ГооΔГоуНо… право,
БРАВо!…
Има их који БΔЕ, БуΔНИ су и БоΔРИ јесу. И чекају… хм!… Знамен.
А после, По–ЗΛЕ…
„SrbIN-e“-oo7-, „HOLI-v u d u“, Роде, …оде Ти предалеко…
Никога не „пљујем“ и никоме „не судим“, то је тВОј и само ТвоЈ ути-
сак и закључак.
Али, уважавам и прихватам и такав Твој стАВ!
Човеку је на језику најпре оно што му је и у срцу!
Ако су у мом срцу „ОСУДА“ и „ПЉУВАЊЕ“, онда мени бива по оној
Христовој, Јеванђелској максими: „Својијем ћете се речима оправдати, и својијем ћете се речима осудити!“; и: „Нека вам буде
по речи вашој!“
И даље: „А кад говорите, не говорите много, као НЕЗНАБОШЦИ…
нека ваша РЕЧ буде: ДА,ДА… НЕ, НЕ; све што је више од овога –
од/а/ ЗЛА је!“
1 = ДА!!!
O = НЕ!!!
„Ћутање је ЗЛАТО!“
„Ко ћути – МУДРО говори!“
„Пиши као што /МИСЛИШ!/ говориш и
читај како је написано!“
„Говори и пиши СРБски – да те цео СВЕТ разуме!“
Немој као ЕНГЛЕЗИ – по HOLI-v u d u:
1. једно мисле,
2. друго пишу, а
3. треће значи!
За Весну знам, за себе тврдим, а за тебе не знам и не могу да
тврдим да си од рода – срБскОГА!
У језику рода срБскОГА не постопји СРБско име „SrbIN-007-„!!!
Понављам: Весни не судим и Весну не пљујем, али уважавам Твоју
ПРИМЕДБУ!
Драган Славнић