Ovih dana je neka banda u Budimpešti sahranjivala žive ljude a vođa je, po prvim vestima, bio Srbin, jer ko bi drugi mogao da počini
Dragan Vidaković, 26.08.2011
+++
tako šta ako ne pijani, masni, neuredni, krvoločni Srbi. To što se potom ispostavilo da nije Srbin nikoga više nije interesovalo, a javno mnjenje u mnogim zemljama je samo dodatno učvrstilo indukovani obrazac poistovećenja Srba i monstruoznih zločina.
U Libiji, uz sve napore koje su UN i NATO uložili da uklone Gadafija, po Njujork Tajmsu veoma nezgodnog partnera multinacinalnih naftnih kompanija zbog čijih je sramotnih dolarskih interesa Libija razorena i uništena, svedoci smo, za sada neuspele potere za Gadafijem, koga se oni koji su mu do juče klečali pred šatorom besramno odriču.
I šta da učine? Čime da maskiraju činjenicu da Amerika koja sve vidi i sve zna, jedino ne zna gde je Gadafi. Naravno tu su Srbi-snajperisti, neka radnička sirotinja ili plaćenici poput hiljada pasa rata koji pale, pljačkaju i ubijaju diljem nesrećne zemlje, koje niko ne pominje, koji nikoga ne uzbuđuju, ali Srbi: zlikovci, ubice, podli snajperisti, kukavičke ubice koje se na strani monstruma i diktatora bore protiv UN i „celog sveta“, dođu kao kec na desetku, kao krunsko opravdanje razloga što Gadafi nije uhvaćen, što su prolivene reke krvi, što je sve tako surovo i monstruozno.
CNN, Rader&Fin i brojne strane ili domaće industrije laži su stvorile takvu morbidnu sliku Srba patoliških zlikovaca koja, umesto da počne da se svodi na razumnu meru, svakim novim krvoprolićem ili monstruoznim zločinom samo se sve dublje utiskuje u svest ljudi čija moć rasuđivanja preživljava samo zato što je priključena na infuziju smetilišta antiljudske propagandne mašinerije tobože demokratskih zemalja.
Snažan argument monstruoznosti Srba je došao nažalost iz Srbije, jer je svaka srpska baba znala da „naši kolju, pale siluju, pljačkaju…“ a da ta beslovesna masa nije razumela jednostavnu činjenicu da „naši“ nisu pali sa Marsa, da su ti koje su tako teško klevetali 90-ih upravo njihova deca, rođaci, komšije, prijatelji.
I zašto se mi ljutimo na Kosorku kad kaže da je prijateljstvo Hrvatske i Kosova zasnovano na zajedničkoj borbi protiv „Miloševićevog režima“-i dalje misle da i zadnji demokrtata nije shvatio da ta floskula označava Srbiju i srpski narod, i da je pominjanje Slobodana Miloševića i dalje nepogešivi kalauz koji otvara sva vrata srpske gluposti.
Kad bi se prijateljstva stvarala borbom protiv „Miloševićevog režima“ prirodno bi bilo da su se dvojcu u Prištini pridružile njihove srpske kolege, jer se Kosorka i Tači protiv njih i demokratskog dela srpskog naroda nisu borili, jer se svaka srpska vlast posle 2000. temelji baš na toj borbi kojom se ponosi Kosorka (sve sa svojim vrlim potpredsednikom Srbinom) i Tači (takođe sa svojim potpredsednikom Srbinom)
Oljagali smo sve srpske institucije 90-ih, istrajavali na ljaganju sve do juče kada smo shvatili suštinu hrvatsko-albanske borbe protiv „Miloševićevog režima“, satanizovali smo sopstvenog predsednika i svezanog ga posali u Hag, svoju vojsku (svoju decu), policiju, vladu, sve smo upljuvali, ismejali, omalovažili, optužili, pohapsli, izručili, izvinjavali se čak i dželatima. I? Ništa! Nije vredelo, jer niko, ni u jednom selu na svetu ne ceni porodicu koja ispljuje domaćina kad polazi u selo, među ljude. Tako i svaki razuman narod zna da će loš odnos prema svojim institucijama, kakve su da su, platili onako kako to mi plaćamo već treću deceniju, ma kolko se svet veselio, hvalio i nagrađivao lažnim tapšanjima po sluganskim leđima nesrećnike željne lažne demokratije, lažnih ljudskih prava i nemilosrdnog liberalnog kapitalizma.
I kad ovu vlast Zapadni licemeri odbace i satanizuju i nju ću braniti, zato što se osvestila, zato što je kasno, kao i sve srpske vlasti, shvatila da je izigrana, što je neosnovano verovala da njima koji osim u dolar ni u šta više ne veruju, nešto znače reč i pogled u oči, što nam je naravno nanelo ogromnu štetu ali ih je bar zaustavilo negde, makar na ivici ponora, da pokušamo da se spasemo, da budućeg predsednika dostojno ispratimo u svet među ljude da nas zastupa, da nesuglasice rešimo među sobom mirno i demokratski, da objavimo da vazali više ne žive u Srbiji. Da počnemo da ličimo na druge narode koji prvo rade u opštem a tek potom u ličnom inetresu. Da u jakoj Srbiji građani počnu da žive život koji dolikuje ljudskom biću, a ne ovako naopako.
Dragan Vidaković
Avaj Zalosna Srbijo, puna bivsih Jugoslovena-Srba!
Dok mi svoje i najcasnije branitelje „isporucujemo“ fasistima, zapadnjacki fasisti svoje dokazane genocidne naciste oslobadjaju svake krivice. Interesantno, je da u tim slucajevima za vreme rata 1940-45 su bile zrtve Srbi ili Jevreji iz Srbije.Pored zalosnog, malo i ironicno, saznajuci da u tom „programu“ znaci i Jevreji nemaju neku ljudsku „cenu“ ako poticu iz Srbije. Pogledajte nedavni slucaj najtrazenijeg Nacistickog ratnog zlocinca, Sandora Kepiro, koji je za vreme rata usectvovao u likvidaciji 1200 Srba, gde je licno ubio 36 Srba, i slican broj Jevreja! Madjarske vlasti su ga „prebacile“ iz Argentine u Madjarsku, gde se decenijama sakrivao. Pod izgovorom kao da mu se tamo „sudi“, da ge nebi mozda izrucili gde bi proces bio rigorozniji. Potom a su sve u svojoj kontroli i moci uradili da se isti oslobodi svake krivice; na kraju dekjlarisuci „da bi sve isto, ako treba, ponovo uradio, za ocuvanje slobode i demokratije u Madjarskoj“! Zivela im demokratija!
Avaj Srbi,sa izdajnickom vlascu koja se bori da izda sve za ulazak u takvu „demonkratiju“ samo za ocuvanje „teritorije svoje fotelje“!
Interesantno je koliko nase susedne drzave mrze Srbiju i Srbe,narocito Madjarska i madjari. Svaka cast madjaricama koje uglavnom uzivaju sa Srbima i o njemu bi se moglo sve najlepse reci.
Eto i ovaj clanak, bez da su zaista ispitali koje ubica odmah je objavljeno u Madjarskoj da je ubica Srbin. Ne mozemo da tvrdimo da mi Srbi nemamo olos i ubice i da je taj zlocin mogao da uradi Srbni,ali bez predhodnog punog policiskog izvestaja glasno se objavljuje da je ubica Srbin samo zato sto dolazi iz bivse Jugoslavije i da se u madjarskom narodu jos vise Srpsko ime kompromitiju, da se Srpski narod mrzi…
Pre par godina,a o tome je pisala Beogrdaska stampa, jedan stariji covek iz Srbije je otisao u posetu unucima u Nemackoj. Deda naprasno umre i unuci da bi ustedeli na transportu jer transport mrtvih mnogo vise kosta,a i papirologija je dosta komplikovana, spakuju dedu u tepih. Zamotaju ga u poveci tepih pa pozadi na kamioncic da bi ga transpotovali za Srbiju i da ga sahrane u njegovom seoskom groblju. Putovali su tako sa dedom kroz Nemacku,Austriju i Madjarsku. Pred samu granicu u Madjarskoj stali su u jedan restoran da nesto prezalogaje,da popiju… Nisu se dugo zadrzali. Kada su se vratili na parking odmah su primetili da nema vise tepiha i DEDE!
Prijavili su momentalno Madjarskim vlastima kradju i do danas niko nije pronasao ni tepih niti dedu.
Cudno da tada Madjarske vlasti, njihova javna glasila nisu objavili
„Da se odmah javi madjar koji je ukrao Srbina-dedu, a tepih neka zadrzi“ ?!