Вести

Пасош европске али не и српске Војводине?

Влада Републике Србије је марта месеца 2011. године, у форми закључка, дала сагласност да Влада АП Војводине

пише Иван Нинић, електронском поштом 16.08.2011

+++

може да отвори своју канцеларију у Бриселу. Тиме је режим Бориса Тадића направио уступак свом фракционашком крилу Демократске странке у Војводини, које предводи Бојан Пајтић¹⁾. Сем тога Тадић је направио уступак и Ненаду Чанку²⁾ (ЛСВ) који је своју подршку Влади у парламенту условио отварањем представништва Војводине у Бриселу. Чанак је новембра 2009. године одржао састанак са премијером Србије Мирком Цветковићем који је том приликом прихватио амандман ЛСВ-а на Нацрт закона о надлежностима АП Војводине, којим се покрајни даје могућност да отвори своју канцеларију у Бриселу³⁾.

Према најавама које стижу од представника Владе АП Војводине, у току су административне и техничке припреме за „селидбу“ у Брисел где је у октобру месецу планирано да представништво АП Војводине отпочне са радом. Да овај догађај не би произвео негативне реакције српског јавног мнења Тадићев режим је дошао на идеју да са техничког аспекта канцеларија АП Војводине у Бриселу буде присутна у оквиру већ постојеће мисије Републике Србије. Министар спољних послова Републике Србије Вук Јеремић рекао је да ће дипломате које Влада Војводине шаље у Брисел на коришћење бесплатно добити цео један спрат у згради коју тренутно користи Република Србија⁴⁾.

Тезом да ће АП Војводина имати своје „дипломате“ под окриљем мисије Републике Србије и да канцеларија неће коштати буџет режим намерно прикрива реалност „на терену“. А реалност је таква да оног тренутка када Влада АП Војводине „инсаталира“ своје „мисионаре“ у Бриселу, тада Република Србија губи контролу над њиховим радом и „дипломатским“ активностима. Другим речима, сепаратизам одређених политичких странака и њихових лидера које делују на територији Војводине добиће у Бриселу свој „институционални“ оквир за још жешће протежирање аутономије српске Војводине. Такође, буџетска уштеда је неспорна у погледу пословног простора, али далеко од тода да тзв. „дипломате“ Владе АП Војводине неће додатно коштати државу. Треба отворено саопштити јавности да ће сви трошкови плата запослених у „мисији“, трошкови закупа станова, административни и технички трошкови, пасти на терет државног буџета, односно буџета АП Војводине.

Аутор овог текста је дошао у посед текста „Споразума о упућивању представника АП Војводине у Мисију Републике Србије при Европској унији“. Реч је о Споразуму који је закључен 30. маја 2011. године, између Министарства спољних послова Републике Србије (МСП) и Фонда „Европски послови“ Владе АП Војводине⁵⁾.

По овлашћењу министра Вука Јеремићаспоразум је, испред МСП-а,  потписао генерални секретар Владимир Ћургус, а испред Владе АП Војводине Предраг Нивков, иначе актуелни директор Фонда „Европски послови“ и будући Шеф канцеларије Владе АП Војводине у Бриселу. Потписници овог дукумента у његовој преамбули позивају се на Закључак Владе Републике Србије⁶⁾, члан 3. Закона о министарствима⁷⁾, члан 5. и 35. Закона о спољним пословима⁸⁾, члан 3. став 3. Закона о уређењу надлежности АП Војводине⁹⁾, члан 16. став 4. Статута АП Војводине¹⁰⁾, као и на Покрајинску скупштинску Одлуку о оснивању Фонда „Европски послови“¹¹⁾. Иначе, Споразумом се регулишу међусобна права и обавезе МСП-а и Владе АП Војводине у вези са упућивањем представника АП Војводине у Мисију Републике Србије при ЕУ у Бриселу (Члан 1.).

Потписници Споразума су се усагласили да мисија обавља послове који се односе на сарадњу РС са ЕУ; да мисијом руководи шеф мисије, који представља РС пред телима ЕУ и заступа спољнополитичке ставове и интересе РС пред дипломатским кором ЕУ и државама ЕУ; да АП Војводина уз сагласност Владе РС може основати представништва при регионима Европе и у Бриселу, ради промоције, унапређења својих привредних, научних, образовних и туристичких капацитета, у складу са Уставом и законом (Члан 2.).

За ове послове АП Војводина може упутити највише три своја представника у мисију, а у случају потребе, уз предходну сагласност МСП-а, АП Војводина може упутити и додатно особље (Члан 3.). Пре него што ступе на дужност, у складу са Законом о спољним пословима представници АП Војводине обављају стручне припреме у МСП (Члан 4.). У складу са са овим законом, по ступању на дужност у мисију (у зависности од врсте послова које обавља), представник АП Војводине добија дипломатски, односно статус члана административног и техничког особља и носи одговарајуће дипломатско звање (Члан 5.). Такође, представник АП Војводине, у држави пријема и другим дипломатским представништвима, нотификује се као дипломата одговарајућег ранга, уз назнаку да је задужен за сарадњу региона (Члан 5.). Статус представника АП Војводине у мисији биће регулисан према одговарајућим међународним конвенцијама, важећим прописима и дипломатском праксом (Члан 6.).

На образложени захтев представника АП Војводине, министар спољних послова РС ће размотрити и у складу са прописима одобрити издавање дипломатских пасоша представницима АП Војводине за време њиховог рада у мисији (Члан 7.). Једнино што представник АП Војводине не може да обавља, то је функција отправника послова мисије, нити може бити лице које има држављанство државе пријема (Члан 8.). А трајање рада представника АП Војводине у мисији, одређује се у складу са законом и прописима којима се регулишу спољни послови (Члан 9.).

Када је реч о обиму послова представника АП Војводине, он обавља „послове из своје надлежности, у складу са важећим прописима РС и АП Војводине, као и остале послове по налогу шефа мисије“ (Члан 10.). Представник АП Војводине ће из свог делокруга послова учествовати у преговорима, манифестацијама, разговорима и другим догађајима које води шеф мисије (Члан 10). Иначе, АП Војводина остварује своју надлежност давањем налога својим представницима у мисији, у вези са питањима из њихове надлежности, а у складу са законом којим се уређују спољни послови и одговарајућим одлукама АП Војводине. Такође, представници АП Војводине, уколико природа аката то захтева могу уз сагласност шефа мисије, користити заштићене видове комуникације са МСП (Члан 10.).

Представник АП Војводине има сва права и дужности дипломата у складу са прописима којима се уређују спољни послови и своја права из радног односа не остварује у МСП (Члан 11.). МСП, односно шеф мисије може против представника АП Војводине да покрене питање дисциплинске одговорности због повреда радне дисциплине и пропуста у обављању својих радних обавеза (Члан 12.). Из тих разлога или из других службених разлога, представник АП Војводине ће на захтев МСП привремено завршити свој рад у мисији и биће повучен у Србију (Члан 12.).

Представници АП Војводине у Бриселу самостално спроводе канцеларијско и материјално-финансијско пословање за своје потребе (Члан 13.). А на захтев АП Војводине мисија ће отворити посебан рачун у локалној банци и о броју тог рачуна МСП обавештава АП Војводину (Члан 14.). Представници АП Војводине све трансакције (уплате, исплате и др.) у вези са рачуном, самостално обављају и МСП, односно мисија, не сносе били какву одговорност за пословање са поменутог рачуна (Члан 14.). Такође, све трошкове посебног рачуна, укључујући и банкарске провизије, сноси АП Војводина (Члан 14.).

Када је реч о дипломатској конреспонденцији, сви долазни акти („улазна пошта“) упућени мисији РС достављају се шефу мисије, који их даље распоређује и доставља у рад (Члан 15.). У складу важећим прописима, шеф мисије је овлашћен за потписивање аката у име мисије и у писаном облику може овластити представника АП Војводине за потписивање одређених аката из надлежности мисије (Члан 15.). Представници АП Војводине могу давати изјаве средствима јавног информисања из домена своје надлежности (Члан 16.). Средства неопходна за обављање послова представника АП Војводине обезбеђују се из буџета АП Војводине, а у оквиру финансијског плана покрајинског Фонда „Европски послови“ (Члан 17.).

У обављању својих послова представници АП Војводине користе део службених просторија мисије (Члан 18.). МСП је дужно да, у оквиру расположивих могућности, обезбеди услове за несметано обављање послова представниха АП Војводине у смислу канцеларијског простора и нужних материјални услова за рад (Члан 18.). А трошкове рада представника АП Војводине чији се износ може тачно утврдити (трошкови телефона, коришћења интернета, трошкови канцеларијског материјала, трошкови горива за службена возила, трошкови репрезентације и сл.), сноси АП Војводина (Члан 18.). Такође, АП Војводина учествује и у делу осталих сталних трошкова одржавања („комуналије“), чија висина се одређује сразмерно делу укупне површине објекта који ће представницима АП Војводине бити стављен на располагање (Члан 18.). МСП није дужно да представницима АП Војводине обезбеди коришћење службених возила мисије РС (Члан 18.).

На крају потписници споразума констатују да ће евентуалне спорове у тумачењу одредаба споразума решавати споразумно, у духу добре сарадње и међусобне толеранције (Члан 19.).

Дакле, из саме садржине споразума очигледно да је да су Влада Републике Србије и надлежно МСП, у суштинском смислу, дали „одрешене руке“ властима АП Војводине. Споразум практично ни једним словом детаљније не регулише „контуре“ дипломатске политике коју ће у Бриселу промовисати представници АП Војводине. Теза о „унапређењу“ привредних, научних, образовних и туристичких капацитета АП Војводине користи се као најобичнија флоскула и параван који треба да замаскира тежње и праве намере иницијатора отварања канцеларије у Бриселу. Другим речима режим Бориса Тадића покушава да убеди јавност да ће се политичка и дипломатске активности представника АП Војводине у Бриселу кретати у оквирима надлежности АП Војводине, Устава Републике Србије и националног законодавства.

Намеће се питање да ли ће то заиста тако бити уколико у Брисел отпутују представници АП Војводине које буде делегирала странка Ненада Чанка (ЛСВ)?! Да ли у том случају једно обично „парче папира“ може да предупреди сепаратистичке тежње Чанкове странке која штампа календар на коме пише „Војводина Република“ и у свом страначком перформансу грађанима дели тзв. „Пасош Војводине“!?¹²⁾ Ако анти-уставне активности и један облик сепаратизма, мирно „цвета“ у сред Србије, у граду Новом Саду, шта се онда може очекивати од представника АП Војводине који буду седели у Бриселу!? Где су гаранције да ће они бити лојални држави Србији и да ће своје дипломатске активности обављати у интересу и за рачун Републике Србије!? Једноставно нема таквих гаранција.

Председник Владе АП Војводине Бојана Пајтића каже да ће отварањем канцеларије АП Војводине у Бриселу, кроз лобистичке процесе, покрајна моћи да оствари већа финансијска средства из фондова ЕУ, да привуче више инвестиција, али и да се цела Србија тобож боље припреми за процес добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ. Према његовим речима у Бриселу ће радити само „професионалци“ који ће се бирати на конкурсу и који имају искуства у међународним организацијама или дипломатско искуство¹³⁾. Не чуди чињеница да се најављеном отварању канцеларије у Бриселу највише „обрадовала“ странка Ненада Чанка (ЛСВ), која је оценила да је такво представништво „могло и морало“ да буде отворено много раније, по узору на више од 300 европских регија које су такође присутне у Бриселу¹⁴⁾.

Да ли се српска АП Војводина може сврстати у исти кош са више од 300 европских регија, и да ли ће „дипломате“ из наше северне покрајне дати легитимитет Западним силама да „доврше започето“, показаће године које тек долазе. Поруком „следећа је Војводина“, некадашњи амбасадор Немачке у Србији Андреас Цобел, још почетком 2007. године, наговестио је шта се припрема нашој држави уколико не призна независност Косова и Метохије¹⁵⁾. „Инсистирање на Косову као делу Србије дестабилизовало би Србију и онда би могло да буде отворено питање Војводине, која је нова у Србији. То није претња, то је анализа…-рекао је тада Цобел, и додао да би уколико Србија буде дестабилизована „Мађарска могла да инсистира на Војводини“. Дакле, у контексту „пријатељеске“ поруке дипломате из Берлина треба знати да пут Војводине у Брисел може да буде пут без повратка.

Извор: Фонд стратешке културе (Москва)

Напомене:

1) Бојан Пајтић је одлуком Скупштине АП Војводина изабран на функцију председника Извршног већа АП Војводине 1. новембра 2004. године, а на исту функцију је реизабран 23. јула 2008. године. По усвајању Статута АП Војводине Извршно веће је преименовано у Владу АП Војводине. Пајтић је од 2004. године потпредседник Демократске странке и важи за „лидера“ крила ДС-а у АП Војводини који креира и води политику странке независно од централе ДС-а у Београду. У протеклом периоду у јавности се више пута спекулисали да би управо Пајтић могао да направи раскол унутар странке и да војвођанско крило ДС-а приволи к себи. Делимично због тога председник ДС-а и председник Србије Борис Тадић чини разноразне уступке Пајтићу, често на штету државних и националних интереса Републике Србије.

2) Ненад Чанак је председник Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) која заједно са Демократском странком чини Владу АП Војводине и Владу Републике Србије. У Скупштини АП Војводине, као и у Скупштини Републике Србије ЛСВ има по 5 посланика. Без гласова посланика ЛСВ-а у Скупштини Србије режим Бориса Тадића не би имао неопходну већину, што Чанку оставља довољно простора за уцене и постављање ултиматума.

3) Извор: Лист ЛСВ-а „Слободна Војводина“,(http://www.slobodnavojvodina.com).

4) Извор: Агенције „Танјуг“ и „Бета“, од 24.3.2011.

5) Споразум је заведен под службеним бројевима 583-1/12 и 235/2011-02.

6) Закључак Владе РС носи број: 93-1313/2011-1, од 24.3.2011.

7) „Службени гласник Републике Србије“ бр. 16/11.

8) „Службени гласник Републике Србије“ бр. 116/07, 126/07-исправка и 41/09-измене и допуне.

9) „Службени гласник Републике Србије“ бр. 99/09.

10) „Службени лист АПВ“, бр. 17/09.

11) „Службени лист АПВ“, бр. 13/09 и 2/10.

12) Лига социјалдемократа Војводине (ЛСВ) је у септембру 2007. године штампала „Пасоше Војводине“, а у два наврата, 1999. и 2009. године, ова странка штампала је календар на коме је АП Војводина приказана као самостална држава с натписом „Војводина Република“.

13) Извор портал „Аутономија“, (http://www.autonomija.info/), 5.11.2010.

14) Исто.

15) Извор: Лист „Пресс“, страна 3, 13.4.2007.