Вести

Mađioničari Zapadnog sveta vrlo pragmatično inoviraju arsenal trikove za zaglupljivanje Srba.

Драган Видаковић, 13.07.2011

+++

Neodoljivi Nemci naročito nikad ne dangube. Još od Cobelovog vremena nemački ambasadori u Srbiji nadnicu zarađuju prorokovanjem puteva srpskog propadanja i nalaženjem načina da to Srbi lakše progutaju, da im se propast prikaže kao neko dobro.

Sadašnji ambasador Volfram Mas je neobično aktivan po tim pitanjima. Pošto je Klinton tvrdio da je Milošević kao Hiler, i shodno tome „srpske snage“ kao SS trupe, a onaj bezlični španski sitni poreski činovničić Asnar da je Milošević čak i gori od Hitlera, a sami tim i „srpske snage“ gore od SS-ovaca, Masu se učinilo da od analogije Srbi-Nemci nema zahvalnije.

Tako nas je nedavno obučavao da prihvatimo bombardovanje, u kojem je protiv svih zakonskih i moralnih osnova sramno učestvovala i Nemačka, kao nešto sasvim normalno, jer kao što je i Hitlerova Nemačka bombardovana, logično je valjda i što je Miloševićeva Srbija, promovisana u monstruma goreg od Hitlerova Nemačke, takođe bude bombardovana.

CNN i DW su valjda sve dovoljno objasnili, uz asistenciju francuskih filozofa, Kušnerovih lekara bez ikakvih moralnih granica, Fišer-Šarpingovih lagarija, logoreičnih aktivista drugačije Srbije, tako da ako neko slučajno ne zna šta su bili Srbi 90-ih dovoljno mu je da se seti Nemaca 40-ih. I to je to, ili čak još gore.

Nemci su morali Jevreje da trpaju u logore i da ih u komorama umore gasom. Srbi su međutim izmislili gas za jednonacionalno trovanje. Puste gas koji samo ubija Albance. Druge mimoilazi. Čudo neviđeno.

I tako Mas, verujući lažnoj propagandi aktivista „druge“ Srbije, misli da su nepismenoj, znojavoj, masnoj, primitivnoj „prvoj“ Srbiji svrake pozobale pamet, ako takva masa pameti uopšte i ima, te da može da joj objašnjava stvari tim načinom na koji to čini kao ekskluzivac Pressonline.

Preskočio bih poređenje odnosa Beograda i Prištine sa odnosima Bona i Istočnog Berlina, jer se recepti za odnose dve nemačke države ne mogu primenjivati na odnose Srbije i druge albanske države na Balkanu, sem ako mu propaganda nije suviše napunila uši pa mu se Srbi pričinjavaju, verovatno, kao Istočni Nemci, ali je nevolja kako da Albanci, nevine srpske žrtve, glume, ne manje opake, Zapadne Nemce.

Značajnije je što nam Mas fintom saopštava da „Priznanje Kosova neće biti uslov za EU“, (1) a onda nam snažnim krošeom u vrh staklene brade poručuje da „Uslov za učlanjenje u EU jeste dobrosusedska saradnja sa svim okolnim zemljama“, među kojima je za Nemce i Kosovo, što valjda nikome nije nepoznato..

Nije dakle šija nego vrat što bi rekao srpski primitivizam „prve“ Srbije, one koje se „druga“ gadi, ali ne druga po redosledu nego hoće da kažu drugačija Srbije od one koja je primitivna i sve ostalo najgore.

Evropa dakle menja taktiku. Ne mora zvanična Srbija baš da formalno kaže da priznaje nezavisno Kosovo, ali mora prema tom delu svoje teritorije da se ponaša kao prema susednoj državi. Građani pri tome treba da se prave ludi i da i dalje smatraju da Kosovo za nas nije nezavisno jer zvanična Srbija tako šta nije rečima izrekla.

Stvari se dakle ne lome više oko toga da li Srbija formalno naziva Kosovo takozvanom ili stvarnom državom nego oko pitanja ko su susedi Srbije. I to je ključno pitanje koje ne može više da zaklanja floskulom da mi nikad nećemo priznati nezavisnost Kosova.

Priznajemo li mi da je Kosovo sused Srbije ili ne?

Ovo tim pre što je predsednik Tadić sutradan po Masovom intervjuu rekao da „Srbija hoće pomirenje sa susedima“ (2)

Naravno da ne sumnjam da Kosovo za zvaničnu Srbiju nije sused, ali je jasno da posle Masovog intervjua to uvek moramo jasno i glasno reći. Mantra “da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova” više nije dovoljna.

Dragan Vidaković

(1) http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/168012/Volfram+Mas%3A+Priznanje+Kosova+nije+niti+%C4%87e+biti+uslov+za+EU.html

(2) http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/168057/Tadi%C4%87%3A+Srbija+ho%C4%87e+pomirenje+sa+susedima.html