Вести

Док у свести и савести живе свете речи светог српског народног житија “седлај коње, притежи колане“, и док се претварамо

Часлав М. Дамјановић, 12.07.2011

+++

као да не знамо шта је фарса – одгонетка овом претварању одзвања у напису “Добровољно браним Челзи Хендлер“:

“Ниједан паметан Србин никад није чуо за ту жену која одједном постаде непријатељ број један нашег народа!“

Како то? Па тако јер “су медији учинили оно што им је задатак – испрали су вам темељно мозгове“, јер… “да није тако, обратили бисмо пажњу на то да одређене организације у Србији (НВО) у јавност излазе са далеко горим изјавама него што је то учинила Челзи – Наташа Кандић, Соња Бисерко и слични говоре о нашем народу оно што ни непријатељима не пада на памет“, а ви, иако “изумиремо, нестајемо и ускоро нас неће бити – само наставите да се узрујавате због неважних ситница и да се замајавате са Челзи Хендлер и Ејми Вајнхауз…“:(1)

Magnum Crimen изопачен у Teatrum Mundi

Иако хвала Богу немам појма ко су Челзи и Ејми, али… у односу на фарсу, схватам да се заиста узрујавамо неважним ситницама, и то баш зато јер нам медији и лажна културологија под контролом белосветских протува –јесу учинили оно што им доиста јесте задатак – испрали су нам темељно мозгове баш зато да би смо се замајавали – баш зато да не схватимо суштину подлости фарсе, баш зато да не схватимо да је фарса заиста Holocaust претворен у Teatrum Mundi, да не схватимо да је фарса наше наметнуте националне изгубљености доиста Magnum Crimen претворен у Teatrum Mundi… и бш зато, док ми у савести живе свете речи светог српског народног житија “седлај коње, притежи колане…“, негде у духу одзвања мисао светог Владике Николаја изречена у ченгелима концентрационог логора Дахау:

“Многи људи не осећају да постоји ваздух док не дуне ветар. Други опет не помишљају на светлост, све док не падне мрак… Разметљивци покривају се стидом, охолице гледају у земљу, богаташи ходе са изврнутим џеповима, кнежеви желе да их бар неки туђински пандур удостоји разговора…“

“Кад је Србија стварана, велики људи становали су у малим кућама. Кад је Србију заменила Југославија, мали људи живели су у великим палатама. Сва војска Карађорђева, која је дигла Устанак, могла би се сместити у палату једнога југословенског велможе у Београду… Народ је гунђао, али постепено и сам ходио по примеру својих велможа, златољубаца и човекомрзаца…“(2) И иако се на супрот добрим националним и добрим слободарским тежњама чак и Америка доцније деформисала у фарсу, и то у фарсу трагичну по Србе, и по будућност света, и трагичну по веровање свих оних генерација опчињених приниципом равноправности на Правду која се очекивала као резултат рата у којем је владика Николај био утамничен… ипак… упркос тој деформацији у фарсу – ипак данас, “неминовност чињеница и доказа“ – управо Неминовност Истине Историје – забија глогов колац чанколиском пузању пред фарсом:

Неминовност Истине Историје: Јадовно: За 132 дана 42.246 убијених(3)

“У комлексу усташких логора “Јадовно-Госпић 1941. године“ за само 132 дана његовог постојања са подручја некадашње Независне Државе Хрватске доведено је 42.246 мушкраца, жена и деце, од којих је на најокрутнији начин убијено 40.123“:

“38.010 Срба,
1.989 Јевреја,
и 88 Хрвата.“

“Спомен-обележје које je у СФРЈ подигнуто код Шаранове јаме минирано је у време рата у Хрватској 90-тих, а ове године обновљено је пре свега напорима Српског народног већа из Хрватске.“

“Јадовно је село на обронцима планине Велебит, а логор у његовој близини формиран је у првој поливини маја 1941. године. Комплекс усташких логора Јадовно чинили су збирни логор Овчара, сабиралиште на железничкој станици Госпић, помоћни логор Ступачиново код Башких Оштарија, бројне бездане јаме на Велебиту и околини Госпића, те логори Метајна и Слана на острву Пагу.“(4)

Неминовност Истине Историје: Јадовно “Италијан сенатор и четнички командант“(5)

“И поред дугогодишње политичке каријере као члан горњег дома италијанског парламента у два мандата и два пута изабран за градоначелника града Латине у централној Италији, деведестогодишњи Ајмоне Финестра данас воли да се представи као бивши командир четника у Лици и Далмацији и борац за откривање истине о злочинима усташа и партизана над српским народом док је служио у Лици и Далмацији у Другом светском рату и био невољни сведок усташких злочина над Србима у Јадовну.“(6)

Под наведеним провокативним насловом овако почиње прича о “војничкој судбини“ Ајмона Финестре “и стравичним призорима“ покланих Срба који су “њега и његове саборце довели на чело Срба који су се спонтано окупљали у јединице како би се одбранили и од усташа и од партизана.“

Иако деведестогодишњак, “Финестра се и даље активно труди да у италијанску и светску јавност продре права истина о злочинима којима су Италијани били сведоци 1941. године када су ушли на простор Далмације“ – “како су партизани и усташе заједно нападали Италијане, да су комунисти убијали све цивиле који су долазили под италијанску заштиту, а поготово o истини о логору “Јадовно“ који је ових дана у центру пажње српских и хрватских власти.“

“Италијански сведоци су нотирали све усташке злочине и на све начине покушавали да спасу Србе. Када смо ушли у Грачац, сукобили смо се са усташама, окупирали њихову касарну и ослободили заробљене српске жене. Логор “Јадовно“ је затворен када је наша војска наишла на стравичне призоре… које људска свест не може да замисли… прво етичко чишћење у Европи било је погром Срба у Хрватској… нама је то било невероватно и зато је наша војска затворила тај логор и протерала усташе.“

“Финестра је био поручник у италијанској 6. регименти, која је послата у Лику да смири ситуацију, јер је, како каже, италијанска команда била упозната са злочинима над Србима и знала је да ће Срби да се побуне. До сада је објавио неколико књига о партизанским и усташким злочинима над Италијанима и преко 350.000 протераних домицилних Италијана са хрватског приморја“, јер, како каже, “Хрвати су ионако довољно мрзели Италијане, а чињеница да су им “крали Србе с ножа“ само је појачавала мржњу“ – јер “ми нисмо били окупатори, ми смо се борили да сачувамо српске цивиле, прибављали смо помоћ у храни за српске породице, а партизани су дошли до списка породица којима је помоћ намењена и све их ликвидирали. Срби су само хтели нормално да живе и прихватали су помоћ… морали су да се окупе у јединице, да се бране, јер су их нападали и усташе и партизани“ – “ова истина je дуго скривана не само у бившој Југославији него и у Италији.“

“На челу њихових јединица били су италијански команданти. Те јединице су себе називале четницима, али нису биле под командом Драже Михаиловића. Они су били под директном командом италијанске војске, каже Финестра. У Кистању су били најхрабрији војници са којима је бојевао.“

“Остао сам у Задру како бих одбранио град од усташа и партизана“ – “код неколико заробљених партизана нађена је моја слика – за мном је била расписана потерница – моја глава уцењена.“ Ко га је уценио? Партизани или усташе – или су заједно уценили заједничког непријатеља? “Ја нисам хтео да се предам партизанима. Борио сам се до краја. Завршио сам у америчком логору, где сам добио вест да је Нада умрла…“ Нада је била Српкиња из Кистања у коју се Финестра заљубио и сањарио да се ожене али је умрла од туберкулозе…

У поглављу “Гробнице су крили од јавности“, Финестра тврди да су “Архиве италијанске војске из Лике и Далмације 1941. доскора криле истину о страшној судбини српских цивила у логору Jадовно, што потврђује и “Мила Михајловић, новинарка РаиТВ, која је дошла до докумената у којима су италијански војници забележили усташке злочине и објавила књигу “Италијански извори – документација о масакру Срба у Далмацији, Лици и Книнској Крајини 1941-1943“ – “Италијани су педантно бележили и фотографисали све гробнице на које су наилазили, али се то, у контексту победника који су писали историју, деценијама крило од шире јавности“ – “Италијани су затворили логор на Пагу истог дана када су преузели власт од Хрвата. Спасли су живот заосталим логорашима, ископали су затечене јаме, остатке су спалили и тај пепео достојанствено сахранили. То је забележено и у документу из септембра 1945. године, који је Италијанима служио на Мировној конференцији 1946. у Версају, а који је у то време био заплењен и од тада му се губи сваки траг.“

“Деведестогодишњи Финестра данас прича само најбоље о четницима, јер су били антикомунисти као и он“, а на јавним иступима говори о српском јунаштву у боју на Косову о чему је у Италији било забрањено да се зна… (7)

Врло је значајно да се у историјском алманаху “Holocaust Chronicles“, на страници 228, где се наводе од усташа убијени Јевреји, Срби и Роми, “укључујући 80% хрватских Јевреја“, истиче “иронично, била је то италијанска војска која је помогла да се спасу хиљаде хрватских Јевреја.“(8)

Иако су “нови документи у Италији изазвали бурну реакцију јавности – мењајући у потпуности историјску улогу италијанске окупаторске војске“, и иако су врло проблематичне Финестрине тврдње да је командовао неком од мањих четничких јединица, а не помињање јуначке активности огромне четничке војне организације на Тромеђи, чега је свакако морао бити свестан… ипак, чини ми се да су из ове документације важни неки други закључци:

Kао прво – Документација “у потпуности урушава све покушаје релативизује усташких злочина у Јадовну“! И као друго – Документација у потпуности урушава лажну “партизанску теорију“ да су “Титови војници извршили притисак због којег је логор затворен“!

Још је важније да Финестра доказује активну сарадњу партизана и усташа:

“Усташе су нас нападале с једне стране, а партизани с друге“ – “партизани и усташе су често заједно нападали четнике“ – “не знам за случај да су ратовали међу собом“ – Финестра не зна ни за један случај да су партизани и усташе ратовали једни против других! – “остао сам у Задру како бих одбранио град од усташа и партизана“(9) – што значи да су и након такозваног ослобођења у Задру заједнички владали партизани и усташе…

Међутим, чини ми се да је најважније да је ово можда чак прво објашњење суштине такозване сарадње четника са окупационим снагама коју рекламирају титоистички извори – јер Финестрин случај доказује да се ради о спасавању српског живља од усташког ножа, што фрапантно и неопозиво доказује да су италијанске окупационе снаге биле згрожене злочинима у Јадовну, да су зато настављање тог усташког злочина спречили затварањем логора, и да су током рата наставили да српском живљу помажу да избегне од здруженог злочинства усташа и партизана.

Чињенице – прво – да ово тврди италијански антикомуниста; друго – да су југословенски комунисти сарађивали са усташама у злочину против српског живља; треће – да су чак и по завршетку рата комунисти покушали да уклоне незгодног сведока Финестру; четврто – да су комунисти себи лажно приписали заслугу затварања Јадовна; пето – да су комунисти четничке антинацистичке борце и њихову борбу против Нацизма и за спасавање српског живља лажно оклеветали као сарадњу са окупатором – доказују да је чак и ова једина сарадња – која у суштини није уопште била сарадња са нацистичким окупатором – а кажем једина – јер у односу на Равну Гору је већ доказано да су све комунистичке клевете о сарадњи најобичније измишљотине – доказују да је чак и ова сарадња – пошто није нити издајничка сарадња нити је сарадња са нацистима – да ју је лажна титоистичка историја наметнула – прво, зато да би прикрила учешће партизана у усташком погрому, и друго – зато да би прикрила сарадњу патизанске врхушке са нацистичким и усташким снагама.

Неминовност Истине Историје:
“Они Јевреји који су преживели
и заједница коју су обновили
никада нису оптуживали Србе
да су криви за масовно убиство Јевреја’’
у Другом светском рату!

Поводом промоцијe књиге Јаше Алмулија “Страдање и спасавање српских Јевреја“, одржанe у просторијама Јеврејске општине у Београду 21. јуна 2011.године, “Двери Српске“ су објавиле спис Владана Глишића под насловом “Јаша Алмули открио истину!“, који је затим објавио и сајт “Борба за веру“ са бомбастим поднасловом “Срби и Недићев режим нису одговорни за прогањање Јевреја у Србији током Другог светског рата“.(10) Међутим, неколико дана доцније, стари београдски Јеврејин Јаша Алмули, за којег верујем да је један од оних који су поштовали Истину више од свега, и такође поштовали пријатељство и љубав народа у чијој су земљи живели, па зато верујем да је један од оних Јевреја који су из тог поштовања чак себе називали Србима Мојсијеве вере, замолио је Уредништво сајта “Борба за веру“, да поменути напис “уклони са сајта“ јер је “господин Глишић у свом тексту дао “криву слику“ о ономе што је он рекао на промоцији своје књиге“.

Зато, заборавимо зато бомбастичну пропагандистику и осврнимо се на Истине часног Јаше Алмулија које је он “проследио Уредништву“ “Борба за веру“ – на његов демант “Дверима“, и на део његовог излагања на промоцији које је насловио “Фалсификовање холокауста у Србији“:

“Ја сам рекао да Недић није одговоран за убијање Јевреја – а не прогањање. Органи његовог режима и он лично учествовали су у прогањању српских Јевреја“ а то “значи, ја нисам ослободио Недића и његов режим од учешћа у прогањању српских Јевреја – већ само од њиховог убијања – и то како у погледу одлука тако и извршења“, а “Глишић пише да сам рекао да су “све акције хапшења“ Јевреја спроводили само Немци, што није тачно. Ја сам рекао да су – једино Немци одводили у логоре и убијали – али не и хапсили. То су радили и Недићеви органи.“ Због свега тога “сматрам да Глишићев приказ није довољно аутентичан“ јер ме је “приказао као неког који крије одговорност Недића у помоћној, али врло злој улози у страдању српских Јевреја.“(11)

Усуђујем се да лично формулишем Истину онако како сам је схватио из наведеног инсистирања поштованог Јаше Алумилија – на супрот бомбастичној фрази “Срби и Недићев режим нису одговорни за прогањање Јевреја у Србији током Другог светског рата“ – Алмулијева формулација се, чини ми се, своди на то да су “oдлука и извршење физичког уништења Јевреја били искључиво дело Немаца“ – што тумачим да масовно убиство није било дело Српског Народа – али да делић Срба који јесу сарађивали са окупатором – јесте “сукривац“ јер је учествовао у “помоћној, али врло злој улози страдањa српских Јевреја“ и то “конкретно“ у оквиру “квислиншке владе коју су поставили Немци“.

Верујем да не претерујем када сматрам да поштовани Алмули овим подвлачи драстичну разлику између огромне већина Срба као таквих, као народа, његовог интегритета, његове историје, његовог постојања и духа – од малобројних Срба сарадника са окупатором. А верујем зато јер поштовани Алмули завршава свој демант тврдњом, управо питањем – “откуд Туђманови пропагандисти у Хелсиншком одбору Соње Бисерко“ када су “то две одвојене институције“, иако јесу “радиле исту прљаву ствар!“

На известан начин одговор на питање – коју “исту прљаву ствар“? – и одговор – ко је чинио злочин у току рата и ко убира лажне плодове тог злочина у наше време, поготово зато што поштовани Алмули каже под “треће“ – да “помињање “европског маневра“ није умесно“, иако ће се наравно доцније вратити на то формулацијом – “играли су се са туђом смрћу у своју корист“ чему се заиста “мора стати на пут“ – “не да би се бранио Недић као квислинг, већ да би спречили смањење кривице Немаца и преиначење историје холокауста, које у овом времену поприма чудовишне размере све до његовог порицања“ – на известан начин јесте одговор зато јер закључује демант – “нисам употребио израз “сраман“ за поступке Соње Бисерко, али сам је оштро критиковао“(12) – што по мом уверењу доказује да његова анализа насловљена “Фалсификовање Холокауста у Србији“, осим “играња са туђом смрћу у своју корист“ у односу на побијене српске Јевреје – истовремено тражи исту правду и за Србе као такве, као народ, његов интегритет, њихову историју, њихово постојање и дух – за разлику од Срба сарадника са окупатором.

Верујем да то безпоговорно доказује чињеница да се његово “друго питање о коме бих хтео да говорим“ – “фалсификовање холокауста Јевреја у Србији“ – у истој мисли надовезује прво на чињеницу да “они Јевреји који су преживели и заједница коју су обновили никада“ – “нису оптуживали Србе да су криви за масовно убиство Јевреја“ – и онда на чињеницу да је то “започело са Туђмановом ратном пропагандом током разарања Југославије и ратовима деведесетих година прошлог века“ када је “Хрватска пропаганда тврдила да су Срби и конкретно квислиншка влада Милана Недића, коју су поставили Немци, тешки сукривци за ликвидацију српских Јевреја“ – јер по мом мишљењу недвосмислено устврђује савесну и поштену свесност Истине од стране старијих генерација Алумилијевог кова – и сходно томе њену изричиту различитост од подавања ружноћи пропагандистике новијих генерација.

Алмули наводи низ докумената у којима се наводе лажи на којима је поменута ружноћа била заснована – “Србија је била прва земља која је са поносом објавила децембра 1942. да је очишћена од Јевреја… Шездесет хиљада Јевреја из свих делова Србије било је транспортовано у три концентрациона логора у Србији где су били уништени… Само убијање извршили су Срби“ – наводећи ауторку ове инсинуације, Лее Бауман, Јеврејку, службеницу хрватског Министарства информација, (лондонски “Индепендент“, 24. октобар 1991.) – што Алмули раскринкава чињеницама да “је у Србији било само 12.500 Јевреја а не 60.000“, да су “сва дела иностраних јеврејских историчара констатовала да су убијања у Србији вршили“ – “искључиво Немци“, а да су то “хрватски пропагандисти игнорисали“. Цитирајући и друге истоветно бомбасте и лажне пропагандистике, Алмули поштено али и храбро закључује да је циљ настојања да се “судбинa Јевреја у Павелићевој НДХ и окупираној Србији изједначи“ као “да се ту ради о “две нијансе исте црне боје“ – “био“:

“Изазвати омразу против Срба међу Јеврејима у свету и у светском јавном мишљењу“ јер “ако се покаже да је Србија учестововала у уништењу својих Јевреја“ – “лакше ће се свет убедити да у рату деведесетих Срби врше етничко чишћење Хрвата у раздробљеној Југославији.“

Под поднасловом “Хелсиншки комитет радио исто“, у “Фалсификовању холокауста у Србији“, поштовани Алмули наводи да је “оно што је започела Туђманова ратна пропаганда, наставио све до најновијег времена тзв. Хелсиншки комитет за људска права у Србији са Соњом Бисерко на челу“, и наводи Извештај о Србији за 2006. годину, у којем Комитет у одељку о антисемитизму тврди да су “у току Другог светског рата Јевреји у Србији у високом проценту страдали у холокаусту не само од немачких окупационих власти, већ и од владе националног спаса Милана Недића, љотићеваца, жандармерије и Специјалне полиције, чији је ефикасан рад допринео да је већ у августу 1942. године Београд, као прва европска престоница, проглашен за град очишћен од Јевреја (Јуденреин)“ – и Алмули истиче да је “ову тврдњу Хелсиншки комитет послао на један милион електронских адреса у 135 земаља у свету.“(13)

Очигледно је да поштовани Алмули критикује, и то највероватније са гнушањем, залеђину масовног денунцирања Срба у САД и на глобалном нивоу, која је била приказана као кампања америчке плаћене рекламерске компаније Rudder-Finn на такозваном активирању јеврејског јавног мњења против Срба, а што је као фундамент настављања антисрпских лажи лансираних током Другог светског рата искоришћено за антисрпско цепање бивше Југославије деведесетих ради додељивања територија сарадницима Нациста у Другом светском рату – планске кампање која ће затим довести до одузимања Косова и Српске Цркве од Србије и стављање пост-комунистичке Србије под окупацију – јавним обнарођењем да Светом Сави нема места у ЕУ… и најзад, до данашњег разбуктавања неоусташког расистичког похода којим треба да се докрајчи садизам иживљавања мржње против Срба започет у Другом светском рату. О горе наведеном организованом масовном денунцирању Срба обавештени смо до сада једино од покојног београдског Јеврејина, Енрика Јосифа, који је у име Срба Мојсијеве вере, својевремено у јавном прогласу америчким и светским Јеврејима захтевао да – не учествују – не учествују у мобилизацији жигосања Срба.(14)

Поштовани Алмули озлојеђен је играњем “са туђом смрћу у своју корист“ – и природно озлојеђен је изигравањем са трагичном смрћу Јевреја у пропагандне сврхе – али је очигледно да својим следећим директним оптужбама против Хелсиншког Комитета, он истовремено говори и у име Срба, јер за клевету изједначавања Срба са сарадницима Нациста, каже дословце: “Љотићевци на страну, није одговарало истини ово изједначење улоге немачких окупатора и квислиншких српских органа у уништењу српских Јевреја“, јер “то што тврди Хелсиншки комитет није потврђено ни у једном домаћем јеврејском и страном историјском делу. У књизи коју је издао Савез јеврејских општина Југославије 1952. Недићевом режиму се као конкретно злодело приписује то што су припадници његове полиције и државне страже трагали за неколико стотина Јевреја који су се крили по Србији после немачких убистава 1941. и 1942. године“, а и у “Енциклопедији Холокауста“ то се само “спомиње као злодело Недићевог режима“, док се у “монументалном делу Раула Хилберга “Уништење европских Јевреја“ само спомиње да је Недићева влада успостављена“ – и “ ништа друго“ – а “Кристофер Браунинг, који је први описао гушење жена и деце из логора на Сајмишту у научном часопису Јад Вашема“ – “не помиње уопште Недића“ – “јер су сви починиоци тога злочина били Немци.“

Сходно Истини коју поштено заступа, закључак поштованог Јаше Алмулија је да је “Недићев режим имао прљаву и злу, али само“ – “помоћну улогу“ – “у прогону Јевреја Србије“ али да “његов режим“ – “није вршио истребљење Јевреја“, и да он “није основао логоре за Јевреје“ – јер су “одлука и извршење физичког уништења Јевреја били искључиво дело Немаца“, и зато каже “закључујем да су и Туђманова пропаганда и Хелсиншки комитет оптуживали Србију за уништење Јевреја због својих политичких циљева“ – чиме су “злоупотребили нашу несрећу и оскрнавили наше жртве“ – јер су се “играли са туђом смрћу у своју корист.“(15)

Благодарећи Јаши Алмулију јасно је не само да је Истина неминовна – већ и да је Истина недокучиво дубља од фарси којима се замајавамо. Поштени закључак Јаше Алмулија да “преиначење историје холокауста… у овом времену поприма чудовишне размере“, у односу на извитоперавање Холокауста над Јеврејима – подједнако се односи и на извитоперавање Холокауста над Србима – јер су оба злочина почињена – а чине се и данас – са истим циљем – истребљење нације, истребљење постојања – и из истог разлога – расистичке мржње. Само поштена особа, био то Јеврејин или Србин, која је поштено преживела Други светски рат и која је поштено упозната са свим лажима које су тај рат деформисале – упркос дубокој старости… поштено исказује Неумитност Истине.

То је учинио Јаша Алмули… и од Бога му хвала.

Вредно је, међутим напоменути да се у напису који Амули с правом демантује, каже да су приликом промоцијe Алмулијеве књиге, неки учесници документовали бројна наређења Дражe Михајиловића којима се под претњом смртне казне забрањује антисемитизам у Равногорском покрету и војсци… И тако јесте и било – Равна Гора, Равногорство, и Равногорска Србија – нису били антисемити… напротив! И зато је значајно овде истаћи чудну коинциденцију – да баш када су јединице Драже Михаиловића биле ангажоване на Дунаву у одвраћању Немаца од напада на шлепове у којима су били сакривени Јевреји који су из Европе били пребацивани у Палестину – Велика Британија је баш тада прекинула односе са Равном Гором!?! И то је наравно било пресудно за Титоизам и додељивање послератне власти комунистичкој диктатури… упркос њиховој сарадњи са нацистима и усташама… И тако… упркос узвишеној Јашиној Речи и његовој диференцијацији Српског Народа и Равне Горе од сарадника са окупатором, чиме Неумитност Истине раскринкава лаж да су Срби као Нација сарађивали са окупатором у Другом светском рату, и лаж да су Срби у својој бити нацисти, и лаж да су Срби у својој бити антисемити – ипак… и у односу на и Србе на Јавреје данас је још увек актуелна претња – исте расистичке мржње.
Истина је доиста недокучиво дубља од фарси којима се замајавамо:

Од Народне библиотеке до Кинотеке

У који буџак се утури знање? Шта се зби са прочитаним књигама? Где се дену спонтана искреност 27. марта? Где се распири мирис тамјана? У шта изветреше дуге године студирања у Народној библиотеци… јер читам да ето и данас још студирају у мени незнаном неком новом здању те исте Библиотеке:

“Док сам студирао у Београду, учио сам у Народној библиотеци Србије, где сам долазио у контакт са значајним документима и подацима. Тако сам први пут открио да су нам савезници понудили да „тепихом бомби“ бомбардују Загреб у Другом светском рату, али је избегличка Влада и „елита“ у Лондону то одбила – због будућности Југославије. Ово ми се веома урезало и није ми давало мира“, јер иако сам “већ сумњао у енглеске искрене намере, али никада нисам сумњао у нас“, зато што “још нисам био свестан докле сеже наша наивност и лаковерност…“(16)

Које се то књиге данас студирају у Народној Библиотеци? Који су то савезници понудили да „тепихом бомби“ бомбардују Загреб у Другом светском рату? Којој то избегличкој Влади? Која је то „елита“ у Лондону одбила то? Схватам да нове генерације не само да немају појма о издајству које је почињено над Србима у Другом светском рату већ и да их се учи да то издајство Правде уопште не схвате… и зато, док читам анлизу Ивоне Живковић о томе да ли је потонуће Титаника поморска несрећа или савршен злочин обављен са циљем тоталног подјармљивања САД, започетог финасисјским подјармљивањем,(17) која је као и друге Ивонине анализе документована, логично разложна и интелигентна – схватам да многа чуда – доиста нису чуда… схватам то сећајући се година проведених у београдској Кинотеци и масовног напајања филмских ентузијаста филмовима Сергеја Ајзенштајна о Октобарској револуцији… и не питам се – јер се нисам питао ни у та давна времена – не питам се ко је бомбардован – не питам се ко није бомбардован – Срби јесу бомбардовани – НДХ није бомбардована – Немачка јесте унакажена бомбардовањем – Крупове фабрике оружја нису бомбардоване… и сећам се, јесам и ја читао и о Џекобу Шифту, и о Амшелу Ротшилду… али сећам се и да смо сви заједно, Срби и Јевреји, поштено преживели Други светски рат, и да смо упркос комунизму, сви заједно били поштено упознати са свим лажима на које је тај рат сведен, да смо сви заједно случали концерте, заједно студирали у Народној библиотеци, заједно висили у Кинотеци, заједно се батргали по Прешерновој клети – и знам да нам циљ није била нити фарса, нити лов у мутном… већ Неумитност Истине.

Тако ми се бар онда чинило… а тако ми се чини и данас јер верујем да сви заједно нисмо били ни наивни ни лаковерни…
…и зато се и питам зашто баш данас, крајем јуна 2011. Коштуница вапија да “се заустави изумирање Србије и да се поново покрене живот, рађање и јачање породичних традиционалних вредности“?(18) И иако се његов вапај наравно приписује политикантском странчарењу – знајући с једне стране Коштуничино и спретно и неспретно политичко маневрисање, али, знајући и његово национално поштење и оданост мудром сагледавању суштине – чини ми се да разлог уопште није политикантсво нити страначко премунтавање, већ да вапија баш данас – зато јер схвата…
…да смо данас пред распомамљењем наставка расистичке мржње.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

_______________________
(1) “Добровољно браним Челзи Хендлер“, Новинар.де, електронском поштом 06/28/11
(2) “Дан Господњи“, Владика Николај, Дахау, 1944, Извор: Jеремија Крстић, Православна трибина Digest, Vol 68, Issue 5, 07/04/11, 10:43:12
(3) “За четири месеца 40.000 убијених“, Vesti, 06/26/11
(4) Исто
(5) “Italijan senator i četnički komandant“, Вељко Миладиновић, Pressonline, 07/03/11
(6) Исто
(7) Исто
(8) The Holocaust Chronicle, A History in Words and Pictures, Publications International Ltd.
(9) “Italijan senator i četnički komandant“, Вељко Миладиновић, Pressonline, 07/03/11
(10) “Јаша Алмули открио истину!“, Владан Глишић, Двери српске, 07/02/11, са сајта “Борба за веру“
(11) “Деманти господина Јаше Алмулија, 06 July 2011“, “Борба за веру“
(12) Исто
(13) Исто
(14) “Запис из Ђедове колибе“, Часлав М. Дамјановић, Погледи, 2007, страница 192
(15) “Деманти господина Јаше Алмулија, 06 July 2011“, “Борба за веру“
(16) Биографија Душана Тубића, писцa књиге „Српски национални програм“, 06/29/11
(17) “Потонуће Титаника – Поморска несрећа или савршен злочин?“, Ивона Живковић, Мој Избор, Ивона Живковић Нет
(18) “Коштуница: Стоп изумирању Србије“, “Бета“, 06/26/11, 10:34