Како време полако одмиче, аранжман Републике Србије са италијанском „Фијат групом“ из Торина или како су га поједини челници
+++
режима у Србији својевремено називали „посao века“, дефинитивно се претвара у „превару века“. То најбоље илуструје потез Владе Србије, којa је 2. јуна 2011. године усвојила два Предлога закона о потврђивању уговора о гаранцији кредита, вредног 200 милиона евра. Наиме, потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, гувернер Народне банке Дејан Шошкић и министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић потписали су 16. маја 2011. године у Луксембургу, са потпредседником Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Дариом Сканапјеком и генералним директором компаније „Фијат аутомобили Србија“ Ђованијем де Филиписом уговоре вредне укупно 750 милиона евра.
Износ од 250 милиона евра намењен је финансирању малих и средњих предузећа, док је износ од чак 500 милиона евра предвиђен за проширење капацитета фабрике заједничке компаније „Фиат аутомобили Србија“ у Крагујевцу. Влада Србија прихватила је да држава буде гарант за враћање 200 милиона евра код ЕИБ, док су „Фиат“ из Торина и италијанска Агенција за осигурање послова, обезбедили гаранције за преосталих 300 милиона евра. Што се тиче отплате, за кредит вредан 150 милиона евра дефинисан је рок отплате од 10 година са грејс периодом од 4 године, док ће се други кредит од 50 милиона евра враћати 8 година са грејс периодом од 2 године. У образложењу за давање гаранције Влада Србије је навела да ће камату ЕИБ-а чинити: фиксна камтна стопа коју на годишњем нивоу утврђује ЕИБ, и варјабилна камтна стопа која је на годишњем нивоу једнака шестомесечном ЕУРИБОР-у, плус или минус распон који одређује ЕИБ.
Поводом потписивања спорног кредитног уговора, министар економије Небојша Ћирић дословце је рекао да ово показује да се пројекат „Фиата“ приближава крају и да се може очекивати нови модел аутомобила до краја 2011. године. „Уговор о кредиту за ¢Фиат¢довољно говори о озбиљности пројекта и највећи део тог новца биће инвестиран ове и почетком следеће године у завршетак целокупне инвестиције ¢Фиата¢у Крагујевцу, која би требало да износи око милијарду евра“, објаснио је министар Небојша Ђирић.
Првобитни уговор и накнадни кредит
Одлука руководства компаније „Фиат аутомобили Србија“ (ФАС) и већинског акционара „Фиат групе“ из Торина, да се заједничка компанија задужи за износ 500 милиона евра (без камате) код ЕИБ-а, несумњиво представља најбруталнији вид обмане Републике Србије и свих њених грађана. Ни једном једином одредбом уговора о заједничком улагању „Фиат групе“ и Републике Србије у постојеће капацитете фабрике „Застава“, који је Влада Србије обелоданила на свом веб-сајту, не предвиђа се кредит као инструмент инвестиције. А то може да потврди преко 100 новинара, сниматеља и извештача коју су 29. септембра 2008. године у Београду присуствовали свечаном и гламурозном потписивању уговора између представника Републике Србије и „Фиат групе“ из Торина.
Тада је уговором предвиђено да „Фиат група“ са 67 одсто, а Република Србија са 33 одсто акцијског удела, уз уписан основни капитал од 300 милиона евра, оснују заједничку компанију под називом „Фиат аутомобили Србија“ (ФАС). „Фиат“ се обавезао на улагање почетне инвестиције од 700 милиона евра, док је учешће Републике Србије дефинисано на износ од 200 милиона евра. Држава ће се обавезала да ће своје обавзе измирти са 200 милиона евра у новцу, а преосталих 50 милиона евра кроз пореске олакшице „Фијату“. Данас, две и по године након потписивања уговора, очигледно је да су уговорени услови или бар оно што је од септембра 2008. године перманентно презентовано јавност, претрпело драстичне измене на штету Републике Србије.
Целокупна инвестиција „Фиат групе“ имала би другачији „тоналитет“ да се тада знало да ће Италијани практично уложити свега 99,4 милиона евра, а да ће преостали 600 милиона евра претежно бити обезбеђено из кредитних извора финансирања. Међутим, да је таква чињеница благовремено обелодањена, онда би предизборна и режимска еуфорија изазвала револт и бес грађана Србије. Прикривено је да ће заједничко предузеће „Фиат аутомобили Србија“ бити кредитно оптерећено и то пре отпочињања производње најављеног новог модела „Фиата“. То ће у великој мери утицати и умањити профит ФАС-а, а самим тим и дивиденде које би требале да се слију у буџет Републике Србије по основу 33 акцијског удела државе у ФАС-у.
Сем тога, на самом старту режим у Србији је италијанској „Фиат групи“ дао невероватне подстицаје и „поклончиће“, за које се верује да до сада, ни један инвеститор нигде у свету није добио. Италијанском „Фиату“ су поклоњени погони чувене домаће фабрике „Застава“, затим 67 хектара земљишта (уз обавезу обезбеђења додатних 70 хектара), дате су државне субвенције за новозапослене раднике, као и субвенције при продаји аутомобила „Пунто“.
Обавезе „Фиат групе“ и хронологија обмане
Подсећања ради, први проблем око трансфера новца из Торина у Крагујевац, јавио се непуних пола године након што је крајем септембра 2009. године потписан спектакуларни уговор о инвестицији „Фиат групе“. Рок за уплату оснивачког улога од 200 милиона евра у компанију „Фиат аутомобили Србија“, био је дефинисан до 31. марта 2009. године, али је почетком 2009. године пролонгиран до краја године, уз изговор светске економске кризе. Како се крај године приближавао, а „Фиат“ није био у могућности да испуни своју обавезу, 20. децембра 2009. године, потписан је нови анекс уговора. Предвиђена уплата од 200 милиона евра овим анексом уговора је преполовљена на два дела и то уз обавезу уплате 100 милиона до краја године, а престалих 100 милиона евра током 2010. године.
Први део од 98 милиона евра (раније сукцесивно уплаћиван износ до непуна 2 милиона евра) „Фиат група“ је коначно на рачун заједничке компаније ФАС-а уплатила 29. децембра 2009. године. Како се ближио крај 2010. године, а „Фиат група“ је игнорисала своју обавезу, са новим корекцијама огласио се тадашњи министар економије Млађан Динкић. У децембру 2010. године министар Динкић је најавио да ће „Фиат група“ своју обавезу дуга од 100 милиона евра за оснивачки капитал, измирити током 2011. и 2012. године! Дакле, првобитна обавеза „Фиат групе“, од септембра 2008. године пролонгирана је чак до 2012. године. Тиме је прећутно измењен најбитнији елемент уговора, а на штету економије Републике Србије!
Мизерна улагања „Фиат групе“
Веома је индикативно да нико из Владе Србије до сада није изнео прецизне информације у погледу чињенице колико новца је, закључно са мајем 2011. године „Фиат група“ из Торина инвестирала у предузеће „Фиат аутомобили Србија“. Енигма је колико је новца, према уговору до сада „Фиат група“ остала дужна Србији, као и то колико износе укупна улагања и подстицаји Републике Србије у заједничку компанију. Још крајем децембра 2010. године, аутор овог текста званично је покушао да дође до информација у Министарству економије и регионалног развоја. У споменутој институцији већ 6 месеци одбијају да одговоре на постаљена питања. Међутим, ако се погледају подаци које води Агенција за привредне регистре, могуће је упоредити улагања и једне и друге стране.
Држава је у заједничку компанију ФАС, 14. 10. 2008. године уплатила новчани капитал од 231 милион евра, затим 3. 6. 2009. године износ од 495.000 евра, док је 22. 12. 2009. године извшена предаја неновчаног капитала (некретнине и опрема) у вредности од 49 милиона евра. С друге стране по основу улагања „Фиат групе“ у ФАС, до сада је евидентиран износ уплате од свега 99,4 милиона евра.
Без обзира на сва досадашња пролонгирања рокова, „Фиат група“ из Торина практично уопште није испунила своју обавезу из уговора о улагању са Републиком Србијом у заједничко предузеће „Фиат аутомобили Србија“.Србија је уложила скоро 281 милион евра и полаже право на 33 одсто акцијског удела, а „Фиат група“ је уложила свега 99,4 милиона евра и већ две и по године у заједничкој компанији полаже право на 67 одсто акцијског удела. Због тога се намеће елементарно и сасвим логичко питање: да ли је у било којој озбиљној земљу на свету могуће бити већински власник компаније на начин како то формално јесте „Фиат група“ у Србији?
Права улога кредита од 500 милиона евра
Да је инвестиција „Фиат групе“ из Торина крајње неозбиљна и срачуната искључиво на крајњу штету и превару Републике Србије и њених грађана, сведоче демагошке изјаве челника Владе Србије, који у целокупној причи желе да приграбе што већи број гласова на изборима. Без обзира што „Фиат група“, две и по године, није показала интересовање и вољу да, у складу са обавезама из потписаног уговора, доврши започете инвестиције, доскорашњи министар Млађан Динкић је пласирао нова обећања. Наиме, у септембру 2010. године, министар Динкић је рекао да ће „Фиат“ у 2011. години „директно инвестирати у Крагујевац скоро 600 милиона евра“!
То свакако намеће питање како „Фиат“ две и по године није био у стању да уплати преосталих 100 милиона евра, а сада ће одједанпут уплатити 600 милиона евра? Одговор на ово питање крије се на почетку саме приче, а то је да је „Фиат група“ из Торина разрадила „паклени план“ обмане које јавност није била у прилици да сагледа, све до маја ове године, односно до момента када је ЕИБ одобрила кредит од 500 милиона евра! Суштина је заправо у намери „Фиата“ да преузете обавезе инвестирања реализује путем кредита који је стављен на терет новооснованом предузећу „Фиат аутомобили Србија“ и држави Србији као акционару овог предузећа.
Шта се прикрива у позадини? Избори!
На овакав сценарио квази-инвестирања из Торина, а кроз касу Европске инвестиционе банке и преко грбаче грађана Србије, режим у Србији је пристао, јер се налази у „предизборном лавиринту“. Најављени долазак „Фиат групе“ у Републику Србију и потписивање тзв. „меморандума о разумевању“, била је свакако централна тема у кампањи за парламентарне изборе 2008. године. Ова тема донела је победу коалицији прозападних странака под називом „За Европску Србију-Борис Тадић“ и осигурала још један председнички мандат Борису Тадићу. Како у наредном периоду у Србији предстоје парламентарни избори, намера Демократске странке је да се управо фокусира на привидан „резултат“ раније датог обећања и да максимално политизује нови „Фиатов“ модел, који би са фабричке траке требало да сиђе крајем 2011. године.
Због тога је Влада Републике Србије пристала да се компанија „Фиат аутомобили Србија“ задужи за 500 милиона евра. Због тога је Влада без затезања одобрила гранцију компанији „Фиат аутомобили Србија“, па ће у случају краха очекиване производње и продаје аутомобила, грађани Србије морати да вратити део кредита у износу од најмање 200 милиона евра без урачунатих камата. Због тога режим покушава да убеди грађане и јавност да ће „Фиат“ у Крагујевцу, уместо раније обећаних 200.000, производити 300.000 нових аутомобила. Ова пропаганда ни практично, а ни теоретски није остварљива, јер је чувена фабрика „Застава“ у најбољем добу, 1989. године, остварила рекордну производњу од 220.000 аутомобила! Дакле, манипулације пропагандног типа су цена прљаве, предстојеће изборне трке у Србији, док су „финансијске акробације“ на штету сиромашне Србије, резултат перфидне политике „Фиат групе“ из Торина. Суштина је једна, а то је да режим у Србији и „Фиат група“ из Торина – раде удружено против грађана Србије и на штету националне економије!
Пише: Иван Нинић
Извор: Фонд стретешке културе (Москва)
Zbog mnogobrojnih prevara i obmana gradjana Srbije, a posebno zbog izdaje same drzave i mnogobrojnih srbskih narodnih interesa, sadasnja vlada i garnitura na vlasti po logici zdravog razuma ne moze nikako da dobije nove izbore.
Gubitkom izbora i promjenom vlasti, stvara se mogucnost zakonske provjere njihovog rada sa kojim su mnogi gradjani Srbije nezadovoljni, a zatim i hapsenja i sudjenja svih onih koji su promjenu vlasti u Srbiji iskoristili ne za uvodjenje demokratije i slobode, vec za rasprodaju same zemlje i svoje licno bogacenje.
Njihovo takvo neodgovorno i kriminalno ponasanje, posledica je komunistickog nasledja. Ocigledno je, da nasilnom promjenom vlasti i drustveno politickog sistema u Srbiji, uz pomoc zavedenih narodnih masa sa ulice, nije doslo do promjene i svesti ljudi, koji su i dalje nastavili da zive i rade, da razmisljaju i stvaraju na najgori moguci nacin, onako kako je komunisticka „elita“ koja je promjenila samo ruho ali ne i cud, bili naucili jos za vreme Tita.
Zato prevara naroda uz pomoc fijata, bila je samo jedna od mnogih trikova sa kojom se sadasnja garnitura prodanih dusa na vlasti posluzila da bi dobila tadasnje izbore. Ako ista prevara ponovo „upali“ kod gradjana Srbije i ovaj puta, onda ce to biti najbolji znak da sa tim narodom nije nesto u redu, i da on zaista ima vladu kakvu zasluzuje!
Jos od Titovih vremena, nas narod po inerciji zivi kao „noj sa glavom u pesku“…Veoma mali broj gradjana revoltirano prati sta se desava kao i saka novinara (onih koji su na strani pravde i istine) ponekad to objavljuje (iz poznatih razloga progona i ostajanja bez posla), tako da „pleme nase snom mrtvijem spava“ sto napisa nas dragi, „vidoviti“ vladika Njegos.
Nas narod brine o svakodnevnici, dorucku, rucku, deci u skoli, obavezama i tek na kraju dana dal’ cuje „vesti“ ili ne, uglavnom, kao da se to njih ne tice, kao da nemaju prava da se mesaju, kao da nije njihovo…toliko su komunizmom „ustrojeni“ da ni „dan – dani“ nisu postali narod svesan sebe i svoje drzave da su SVOJI NA SVOME, i da treba da ucestvuju u buducnosti svoje zemlje.
Mada, nasom javnoscu najvise utice „lova“ iz Amerike gde se nepravoslavni „masonizirani“ srbi, takozvane „patriote“ trude da „sprovedu“ bolju buducnost u svojoj domovini.
Pa tako „podmazuju“ i dovode slepce kao sto je Ceda Jovanovic demonokrata, debelo „podmazan“ iz Cikaga (prvi mi pade na pamet), dal’ kao najgori…ne zna se ko je!
Strasno!
Ali sva ta sila je nista, i sve je to prah i pepeo, da se srpski, nazovi pravoslavni narod u Srbiji, ako jos uvek zna sta je to, seti Boga, pa se pokaje zbog Bogoostavljenosti…pa se necisti duh koji „tera Srbina na Srbina“ Bozjom miloscu udalji od nas, pa se ujedinimo u Hristu u ljubavi i jednomisliju jedni prema drugima…e, gde bi nam kraj bio!