Вести

У провокативном напису насловљеном “Папа: Степинац патио са Србима“(1) каже се да је папа Бенедикт XVI у авиону,

Часлав М. Дамјановић, 15.06.2011

+++

на путу у Загреб, одговарајући на новинарска питања о својим везама са Хрватском, рекао између осталог да је “Степинац живео две диктатуре које су биле изричито антихуманистичке“, а да је за “усташки режим рекао“ да је “то била лажна аутономија, јер је била инструментализована од Хитлера и његових помагача“, па пошто је “Кардинал Степинац то схватио јако добро“ – он се “супротстављао режиму бранећи Србе, Јевреје и Роме“ и да је “патећи заједно са њима“ – “бранио хуманизам и истину о богу и човеку и за време комунистичке диктатуре“, због чега је “велик примјер не само за Хрвате већ и за католичку цркву у целини“.(2)

Доказ да је формулација “две диктатуре“ – иако заиста “изричито антихуманистичких“ – уствари обмањивачка, да се не каже лажна – доказује тврдња да је “усташки режим био лажна аутономија“.

Шта пре свега уопште значи “лажна аутономија“?
Од чега је то усташки режим био “лажна аутономија“?

Иако усташки режим НДХ јесте Хитлер заиста аминовао – суштина тог “режима“, који пре свега није био никакав “режим“ – већ држава у бити сачињена зато да почини злочин – тај злочин није био “инструментализован од Хитлера“ – већ од стране Ватикана! Према томе, једино што доиста јесте тачно у папиној изјави то је да Кардинал Степинац јесте то “схватио“ – да већина хрватског народа гори мржњом против Срба и да ће свесрдно и са садизмом учествовати у злочину, и зато је, по директивама Ватикана – огромна већина хрватског римоктоличког клера не само руководила злочином усташа и већине Хрвата – већ је и сама учествовала у злочину. Очигледно и сам свестан тога, зато негдањи Политком Ватикановог Агит-пропа надовезује следећи део своје изјаве о Степинчевом “брањењу Срба, Јевреја и Рома“ – као да се то “брањење“ догађало у току послератне комунистичке диктатуре!?! А пошто је у то вријеме Кардинал Степинац био прво у затвору а онда у удобном кућном притвору – он свакако чак ни легендаристички нити митолошки није могао чинити никакво “брањење“ – али – оно што његово заточеништво јесте чинило – и то нити легендаристички нити митолошки већ стварно – јесте у односу на Хрвате – и то примерице, “неправедношћу“ сопственог страдалништва – “брањењем“ усташког злочинства! То, међутим, нема никакве суштинске везе са “брањењем“ “хуманизмa и истинe о богу и човеку и за време комунистичке диктатуре“, како пропагира негдањи Политком Агит-пропа – јер је доиста “велик примјер не само за Хрвате већ и за католичку цркву у целини“ – било Кардиналово лично свесно учешће у геноциду над Србима – хрватске Римокатоличке цркве и Ватикана – што доиста јесте – једини – “велик примјер не само за Хрвате већ и за католичку цркву у целини“.
Мислећи на стварну хришћанску Цркву и на стварну Христову Цркву –чињеница је да овако нити говори, нити обмањује човек Цркве – што доказује и следећи дио текста из којег се још драстичније очитује да је данашњи папа негдањи Политком Ватикановог Агит-пропа:

“На питање о посебним односима Хрватске и Ватикана папа је рекао да је два пута био у Хрватској и да је био велики пријатељ покојног загребачког надбискупа кардинала Фрање Шепера, кога је наследио на челу Конгрегације за науку вере“ – а у подељку под поднасловом “Историјски и културно Хрватска припада ЕУ“ – “рекавши да је Шепер био велики Хрват, али и велики европејац, Бенедикт XVI је рекао да су му “Шепер, покојни кардинал Фрањо Кухарић и кардинал Божанић увек говорили да Хрватска није на Балкану него у Средњој Европи“, па да би зато “било логично, праведно и потребно да Хрватска уђе у Европску унију где историјски и културно одувек припада“. (3)

Свакако је јасно да у стварну “науку вере“, насупрот оној “науци“ којом се по тумачењу папе Бенедикта XVI бави “Конгрегацијa за науку вере“, како он назива Ватиканов Агит-проп, на чијем челу je наследио “покојног загребачког надбискупа кардинала Фрању Шепера“ – никако не спадају нити расистички “посебни односи Хрватске и Ватикана“ – нити расистичка селекција “да Хрватска није на Балкану него у Средњој Европи“ – нити расистичко условљавање да не бити на Балкану а бити у Средњој Европи даје некакву “логичност“, “праведност“ и “потребу“ – нити у стварну “науку вере“ спада формулисање уласка у ЕУ расистичком селекцијом историјског и културног наслеђа – којем наводно балкански народи не припадају – а којем средњеверопски народи наводно припадају – укључујући изнад свега Хрвате као такве… што је све данашњи папа свакако наследио од претходног Политкома Агит-пропа, “загребачког надбискупа кардинала Фрање Шепера“ – “великог Хрватa, али и великог европејца“.
Тако не схвата нити Вера, нити ма каква “наука вере“ заснована на моралној вредноти хришћанског Крста и Исуса Христа – али… тако схвата Ватиканова расистичка “инструментализација“ – која овом пригодом чак није чак ни Хитлерова, упркос његовој расистичкој помахниталости – него искључиво Ватиканова “инструментализација“ – која, обмањујући некаквом “лажном аутономијом“ да је “усташки режим“ био као нешто друго од државе НДХ – иако су НДХ и “усташки режим“ били једна јединствена сподоба – сходно томе овом тврдњом сам папа уствари доказује да доиста сам Ватикан јесте “лажна аутономија“ – јер онај коме “наука вере“ служи за обмањивање и за распиривање расизма, коме “наука вере“ служи за распиривање мржње и претварање садистичког злочинства у некакво праведничарство – такав не само да се не бави нити “науком вере“ нити Вером – већ напротив, такав је – против Вере – и зато и обмањује не само да се бави хришћанством – већ зато рекламира ту своју обману као некакво – једино хришћанство!

Зато су и ова стравична обмана, и стравичан расизам и садизам Ватиканових поступака формулисани најстравичнијом обманом те такозване “науке вере“ да “Римокатоличка црква истребљује Србе зато што неће да се асимилирају, пa су сходно томе усташе ослобођене греха“.(4)

Иако у овој стравичној формулацији расизма као фундамента историјског и данашњег изопачавања Европе и света нису поменути мржња и садизам усађени клерикалним фанатизмом маскираним као верским – јасно је да за разлику од досадашњих папа, који наравно нису крили свој расизам у односу на Србе и Православље – да данашњи папа говори тачно као врховни Политком Агит-пропа за расистичку дискриминацију Вере – коју он обмањивачки назива “Конгрегацијом“ за некакву “науку вере“.

Обмањиваштво ове догматике доказује се и у другом провокативном напису насловљеном “Папа: “Мучеништво Степинца означава врхунац насиља усмерених против цркве“,(5) у којем се цитира говор папе Бенедикта XVI у загребачкој катедрали, где је предводио вечерњу молитву – из којег ће бити наведени само релевантни цитати:
“Од срца вас поздрављам те вам захваљујем за свједочанство које дајете Цркви као што су то учинили толики Пастири и Мученици у овој земљи од светог Дујма све до блаженог Степинца, љубљеног кардинала Кухарића и многих других“ – нема никакве сумње да већ сам увод означава да је “свједочанство“ управо “свједочанство“ расистичке “инструментализације“ садистичког злочина над Србима за који је Ватикан искористио Хитлерову окупацију, и да баш зато што Хрватска наставља ту исту “инструментализацију“ и у наше време – да се зато “ову вечер желимо у молитви и побожности присјетити блаженога Алојзија Степинца, неустрашивог пастира, примјера апостолског жара и кршћанске чврстоте“ – јер… пошто ни “апостолски жар“ нити “кршћанска чврстота“ – нису ни мржња нити расизам – зашто би онда живот Кардинала Степинца био “херојски“, и због чега би он “још и данас“ “просвјетљавао“ “вјернике хрватских бискупија“ ако не због настављања “инструментализације“? И баш зато негдањи Политком Агит-пропа објашњава да “заслуге тога незаборавнога бискупа битно произилазе из његове вјере“:

“У својем је животу увијек чврсто управљао поглед на Исуса и Њему се увијек суобличавао, све до тога да је постао жива слика Криста, па и Криста патника“, па се управо захваљујући томе, зато “знао одупирати сваком тоталитаризму, те у вријеме нацистичке и фашистичке диктатуре постао бранитељем Жидова, православних и свих прогоњених, а потом, у доба комунизма, “одвјетник“ својих вјерника, напосе многих прогоњених и убијених свећеника.“

Како то када из стварне суштине и чистоте стварне Вере не произилази никакво нити “суобличавање“, нити ма какво “постајање живом сликом Криста“? Одговор је обмана: зато што Кардиналова “чврстa кршћанскa савијест“ није у “одупирање“ – “сваком тоталитаризму“ – већ само оном који не потпада под “инструментализацију“ његовог Ватикановог расизма – зато папино пропагирање да је Кардинал Степинац “постао “бранитељ“ Бога на овој земљи“, подразумевајући расистичку науку својег Агит-пропа коју он рекламира као “науку вере“ – управо пропагира да је усташтво то које је “постојано бранило истину и право човјека да живи с Богом.“

Међутим… можда једна од следећих формулација у говору пригодом вечерње молитве – “…једним уистину приносом [Крист] засвагда усаврши посвећене (Хеб 10,14). Овај изричај из посланице Хебрејима, мало прије навијештен, позива нас да проматрамо лик блаженога кардинала Степинца складно с Кристовим “ликом“ и његовом Жртвом“ – можда… одражава заиста дубоко оваплоћење крвавог митраистичког култа највероватније усађено у суштину обмане коју Конгрегација–Агитпроп рекламира као “науку вере“ – митраистички култни садизам проливања крви жртве у име расистичке мржње – “Блажени Алојзије Степинац одговорио је својим свећеништвом, својим бискупством, својом жртвом живота: једним јединцатим “да“ сједињеним с оним Кристовим. Његово мучеништво означава врхунац насиља усмјерених против Цркве тијеком ужаснога раздобља комунистичког прогона“ – према томе… Кардиналово мучеништво јесте оно што очитује врхунац насиља – а онај злочин који је он “инструментализовао“ у име Ватикановог митраизма – није уопште никакво насиље – можда…
И можда сходно том култу проливања крви папа каже да “то од вас“ (Хрвата) “захтијева будно служење“ јер се с тим у вези “блажени кардинал Степинац овако изразио“:

“Једно од највећих зала нашега времена јест осредњост у питањима вјере. Немојмо си умишљати… или јесмо или нисмо католици. Ако јесмо, онда се то мора очитовати на свим подручјима нашег живота.“ И зато, каже Политком, нека “херојско свједочанство блаженога Алојзија Степинца надахне обнову духовних звања међу младим Хрватима“ – и “нека ваше срце буде увијек спремно!“(6)

Нека ваше срце буде увијек спремно…
да… за дом спремни:
“Србија ће постепено улазити у Европу… део по део“
“Србија треба да буде уређена земља да се не брукамо
сваки пут кад нам дође окупатор…“
“Границе Србије стежу обруч око Београда…“
“Навалите на Србију… још мало па нестало!“(7)

…иако пропагандисање “’будног служења“ расистичком проливању крви није никакво “да“ никаквом “сједињењу с оним Кристовим“,
…и иако рекламерство није никаква “наука вере“,
…и иако је расизам Celer et audax – “хитри и храбри“, мото римских легија митраистичког култa Зла – што јесте суштина свејереси и њене мржње Вере… ипак… чудан је зилотски одјек овог зилотског пропагандисања:

У увијек поузданој “Политици“, под громогласним насловљенијем “Протест СПЦ Ватикану због Степинца“,(8) “ауторитативно“ се тврди да наводно “више нема дилеме“ – папа “неће бити позван на прославу у Нишу“, па је чак приложен и фoто из “Јутарњег листа“ – “Папа Бенедикт XVI пред саркофагом Алојзија Степинца“ – и чак се тврди да је “Свети архијерејски Синод СПЦ“ – не Сабор како се рекламирало већ Синод – “послао како се незванично сазнаје, писмо Ватикану“, и то “у врло оштром тону“ – “протестујући због планираног папиног ходочашћа на гроб кардинала Алојзија Степинца.“ То мистериозно писмо, које бијаше итекако рекламирано током Сабора, па је чак помињана и посета Бискупа Хочевара са намером да спречи Сабор од слања писма, што је бискуп онда јавно демантирао, а доцније то писмо уопће није ни поменуто у званичном Приопћењу са Сабора… дакле, за то мистериозно писмо, које је “Политика“ сада ауторитативно узнапредила у протест у “врло оштром тону“ – тврдећи да је “прослеђено Светој столици уочи доласка Бенедикта XVI у Загреб“ и да се “с његовом садржином сагласио“ чак и “Свети архијерејски Сабор“ – али… као за пакост, “детаљнији подаци о томе како СПЦ гледа на недавни говор папе Бенедикта XVI о Алојзију Степинцу… јуче се званично нису могли добити у врху СПЦ“ јер је “портпарол и члан Светог архијерејског Синода, владика бачки Иринеј, тренутно ван земље“, а ето… “осим њега нико не може да даје изјаве“, па највероватније сходно томе, “коментаре није желео да даје ни митрополит црногорско-приморски Амфилохије“, али је ипак “незваничну информацију из Патријаршије пренела агенција Танјуг“ – којој је “неименовани саговорник изјавио да због посете Степинчевом гробу, а заобилажења Јасеновца, папа неће бити позван на прославу у Нишу“!?!(9)

Баш чудно… поготово зато што је на сајту “Борба за веру“, већ сутрадан у напису “Ђакон др Владимир Василик: Величање Степинца – то је пут у вечну погибао“ устврђено да “не можемо да не поздравимо храброст Светог Архијерејског Сабора СПЦ који је иступио са протестом против канонизације Алојзија Степинца и није позвао Римског папу на свечаност у Нишу“,(10) а неколико дана доцније, у напису “Да ли је папа достојан да дође у Србију?“ наглашено да се “у овим смутним временима“ СПЦ својим “хришћанским ставом према папи уздигла у висине које нашој Светој Цркви и припадају“ што “улива поверење и наду да ће као и увек када је нашем народу најтеже, она испунити свету дужност и сабрати свој народ водећи га Светосавским путем.“(11) Ово је чудно зато јер логика натерује на питања – да ли можда мистериозно писмо – није укључено у званично Саопштење зато да би се истакла “храброст СА Сабора СПЦ“ – и да ли је папин наступ у Загребу био можда усмерен да елиминише оптужбе о узурпацији Синода и Српске Цркве?

Међутим, било како било, поуздана “Политика“ истиче у даљем тексту да је “посета папе Бенедикта XVI гробу “контроверзног кардинала из Другог светског рата“, како га је назвао британски јавни сервис Би-Би-Си, у страним медијима наишла на врло оштре оцене“, и наводи “Елана Стениберга из Америчког удружења жртава холокауста“, и “аустријску новинску агенцију АПА“, која је “цитирала писмо Степинца од 28. априла 1941. године у којем он позива вернике да подрже нову државу и поглавника Анте Павелића, подсећајући на масовна убиства током Другог светског рата у Хрватској, као и да је Ватикан био детаљно информисан о томе“, и да је реаговања страних медија чак “пренео и хрватски портал indeks.hr…“ А у доцнијем делу се цитира “историчар Предраг Марковић“, да је Алојзије Степинац “За једне светац и мученик, за друге блиски сарадник усташа, за Хрвате жртва комунистичког терора, за Србе ратни злочинац“ и да је зато наводно “немогуће… дати јединствен одговор око којег би се сви сложили, као што је то немогуће и за многе друге историјске личности“; да ће “Алојзије Степинац увек бити камен спотицања, као и “Олуја“, јер је он “у ствари, спроводио општу политику Католичке цркве која није једноставна“, и иако је “рецимо, у Пољској Католичка црква била страшно прогоњена“ – “с друге стране, папа Пије XII, као ни Алојзије Степинац, никад се није оградио од холокауста“, aли је “Католичка црква у страху од комунизма била спремна да сарађује и са самим ђаволом’’ што “у овом случају није само метафора“ јер јој се “комунизам чинио као највећи противник“, па зато “Политикин“ историчар истиче “да је Степинац у последњој фази рата протестовао због услова у којима се људи транспортују у логоре“, и да се то “види као знак његове бриге за Србе и Јевреје“, а да има и “делова Католичке цркве који тврде и да је покрштавање било мера спасавања“ па зато “сматрају да су спасли главе онима које су се покатоличили…“(12)

Дакле…
…да ли је историја то да је већ 28. априла 1941. године блажени Степинац “позвао вернике да подрже нову државу и поглавника Анте Павелића“ – или то што је “реаговања страних медија“ чак “пренео и хрватски портал indeks.hr“?
…да ли је историја то да је “Ватикан био детаљно информисан“ о покољу Срба – или то што “општа политика Католичке цркве није једноставна“?
…да ли је историја то што се ни папа Пије XII, као ни Алојзије Степинац, “никад нису оградили од холокауста“ – или то да је “Католичка црква у страху од комунизма била спремна да сарађује и са самим ђаволом“?
…да ли је историја то што се због “услова у којима се људи транспортују у логоре“ – па се то “види као знак Степинчеве бриге за Србе и Јевреје“ – или историјско замумуљивање… јер тамањење Јевреја у логорима није ни приближно онолико стравично као транспортовање – или то да је у односу на Србе транспортовање ирелевантно – и да се као такво накарадно користи за прикривање ужаса садистичке мржње са којим су Срби били убијани?
…да ли је историја то да је “покрштавање било мера спасавања“ и да зато, ето… неки “сматрају да су спасли главе онима које су се покатоличили“ – чиме се “Политикин“ “историчар“ доиста спрда Холокаусту почињеном над Јеврејима, као да је транспортовањe било срж злочинства Холокауста – или то што се том спрдњом покушава да анулира злочинство Холокауста почињеног над Србима, у којем, за разлику од малог броја Јевреја – у односу на Србе – “покрштавање“ као “мера спасавања“ уопште – није постојало?
…или… да ли је историја увреда Историје извитоперавањем… зато да се истакне “храброст СА Сабора СПЦ“ – управо “храброст СА Синода СПЦ“ – који је, наводно… “храбри“ творилац наводног протестног писма?

Стварна Историја, она коју, доследна својој “ауторитативној поузданости“ – “Политика“ намерно занемарује – јесте:

Прво, у говору одржаном у загребачкој катедрали, у реченици којом је папа Бенедикт XVI прогласио да је Степинац у “вријеме нацистичке и фашистичке диктатуре“ – био “бранитељ Жидова, православних и свих прогоњених“ – сажета је стравична мржња:

Прва жртва су Јевреји, неколико десетина хиљада.
Друга жртва – нису Срби него – “православни“.
Трећа жртва – нису двадесетак хиљада Рома – него “сви прогоњени“.

То значи да је негдањи Политком Агит-пропа за науку свејереси толико ужарен мржњом према Србима и да их ниподаштава толико расистички нижим бићима – да неће чак ни по имену да их помене – што значи да он сматра да је седам стотина хиљада, или један милион и неколико стотина хиљада садистички побијених Срба – побијено наводно зато што “Римокатоличка црква истребљује Србе зато што одбијају да се асимилирају“ – и да сходно томе Усташтво и Ватикан нису починили никакав злочин – и да он према томе сматра да – пошто Срби чак ни поименце не постоје – да према томе – нису уопште побијени?

И друго, “сарадња и са самим Ђаволом“ – заиста није “метафора“ – јер је обмана тврдити да Ватиканова “општа политика“ наводно “није једноставна“ – а обмана је због тога јер сарадња Ватиканове свејереси “са ђаволом“ – јесте врло једноставна:

…у Загребу је обзнањено ругло планирано за Ниш

Бенедикт XVI је у Загребу, заокруживши историјску перспективу садистичке мржње против Срба – устоличио стравичну будућност неоусташке ликвидације Српског постојања и идентитета – и ликвидацију постојања Православља и Веровања у Бога; устоличио је “Бакарићево наређење да се два кључна поглавља избаце из штампе Новакове књиге Magnum Crimen“;(13) устоличио је на Србе лажну “етикету“ некакве наводно “нацистичке геноцидности“, па чак наводно “и генетски урођене“; устоличио је “анулирање геноцида над Србима у XX столећу“;(14) устоличио је нижи расни статус Срба који је Епископ Добријевић обзнанио за “помахнитале“; устоличио је нижи расни статус Срба, који је Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију, говорећи о “хармонизацији Европе“, злочиначки формулисао – “Oчекујете разумевање из ЕУ? Ми се тиме једноставно не бавимо“.(15)

Зар “Нека ваше срце буде увијек спремно“ није истоветно сувременој расистичкој пријетњи Србима – “вратит ћемо вас на 1389. годину“? Зар није истоветно мржњи којом данашња Еуропа геноцид над Србима камуфлира као “хуманитарну интервенцију“? Зар није то иста мржња и садизам којима је 1941. године започета ликвидација Срба, наводно зато што “одбијају да се асимилирају“? Та мржња искључује пропагаторску ујдурму да “да би био достојан, папа мора да се покаје за грехе своје пастве која је заклала близу милион невиних Срба“(16) – јер се такво покајање треба да обмане да је издаја Вере суштина свејереси – и да је то оно стварно и једино покајање којим се мора покајати…

Насртајем на Православље Политком Агит-пропа је устоличио садизам крвавог иживљавања мржње над Србима… над којим Србима? Над оним Србима који се нису покорили сарадњи са окупатором, који се нису покорили вазалском животарењу бескућника, који се нису покорили кукавном кукумавчењу ниже расе, над оним Србима који Чистотом Вере верују у Право Славље Господа… и ево како се очитује храброст Српске Чистоте Вере:

“У Љуљацима смо се осећали као “на небу“, јер је то место постало место ходочашћа и осећа се велика благодат, а људи кад ту дођу просто се преобразе. Владика Артемије и монаси дочекују нас као “род рођени“… Тако говоре непомахнитали помахниталима, јер на расизам помахниталих да је Србија “још мало па нестало“(17) – стварна Историја учи да су “Tемплари код Немање – први пут јели виљушком.“(18)

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac,com

________________
(1) “Папа: Степинац патио са Србима“, Новинар.де, 06/04/11, Vestionline 06/04/11, 18:46, 20:10
(2) Исто
(3) Исто
(4) из историјске документације достављене добротом српског историчара Владислава Сотировића
(5)“Папа: “Мучеништво Степинца означава врхунац насиља усмерених против цркве“, Новинар.де, 06/05/11, Извор: Index.hr, 06/05/11
(6) Исто
(7) Афоризми… Извор незнан
(8) “Протест СПЦ Ватикану због Степинца“, Јелена Чалија, Политика, 06/07/11
(9) Исто
(10) “Ђакон др Владимир Василик: Величање Степинца – то је пут у вечну погибао“, Борба за веру, 06/07/11
(11) “Да ли је папа достојан да дође у Србију?“, Милорад Вучелић, Борба за веру, 06/11/11
(12) “Протест СПЦ Ватикану због Степинца“, Јелена Чалија, “Политика“, 06/07/11
(13) из историјске документације достављене добротом српског историчара Владислава Сотировића
(14) “Шта се крије иза “Случаја Ратко Младић“, Владислав Сотировић, НСПМ, 06/08/11
(15)“Јелко Кацин: Бојкотовањем скупова Тадић промовише председницу Косова“, НСПМ, Извор: “Данас“, 06/04/11
(16) “Да ли је папа достојан да дође у Србију?“, Милорад Вучелић, Борба за веру, 06/11/11
(17) Афоризми… Извор незнан
(18) Из историјске документације достављене добротом српског историчара Владислава Сотировића