Вести

Нисам могао, а да не одговорим брату Драгану Радосављевићу а у вези његовог текста „Мрске су господу лажљиве усне“ објављеног

Верољуб Браничевски, 10.06.2011

+++

на сајту „ Борба за веру“ 08.јуна 2011.г.

Одмах на почетку да ти се захвалим на свим увредама које си у поменутом тексту мени изрекао, мада бих срећнији био да ми их је изрекао неки осведочени екумениста, али шта ћу све је то терет крста који морам да носим.

Мојим текстом „Овде се ради о истини“ нисам имао намеру да унесем немир у твојој души и зато те молим да ми опростиш. Тачно је, да Драган у свом тексту „ Овде се ради о правди“ није поменуо сајт „Новинар Де.“,тачно је да сам и ја када сам говорио о његовом тексту поменуо сајт „Новинар Де.“ Зашто сам ја то урадио? Вероватно што сам на основу предходних текстова стекао утисак да се критика коју је брат Драган упутио Архимандриту Симеону и сајту Рашко Призренске епархије у егзилу, односи и на сајт „Новинар Де.“ Ево и зашто: нисам приметио да је Архимандрит Симеон у свом тексту поменуо Велибора Џомића, али је поменут у твом тексту „Овде се ради о правди“, баш као што је предходно поменут и на сајту „Новинар Де.“ у тексту С. Марјановића „ Личне импресије на осврт дрвеног адвоката“, и зато сам ја помислио да се критике односе и на сајт „Новинар Де.“, ако сам у овој мојој процени погрешио, праштај брате Драгане, такође молим и уредништво сајта „Новинар Де.“ да ми опрости ако сам их довео незгодну ситуацију.

Суштина мог текста није била у нападу на тебе, нити сам хтео да „ облатим“ сајт „Борба за веру“, нити имам „паталошку мржњу“ према том сајту, али сам имао намеру да откријем истину, истину о томе да сајт „Борба за веру“врши цанзуру неких текстова, (о овоме ниси рекао ни реч када си ме у свом тексту извређао), а суштина мог текста је била та.

Цензура је као што знаш брате Драгане била и у вези мог текста „Живот нам је дат ради избора“ који је подршка брату Грешном Милоју , сам знаш у ком делу текста је цензура извршена, то је уредништво сајта „Новинар Де.“ лепо објаснило.

Оно што је мене у твом тексту „Овде се ради о правди“, такође натерало да овако реагујем, је и то што ти критикујеш Владику Артемја и његов сајт како нису пружили речи утехе и подршку Грешном Милоју а у исто време твој и мој сајт „Борба за веру“ цензурише мој текст подршке Грешном Милоју баш у оном делу где се помиње Владика Артемије, Архимандрит Симеон и монаштво РПЕ. Није ли то мало чудно брате Драгане које су намере цензуре то најбоље знају они који и врше цензуру, грех је на њиховој души.

Мислим да су Владика Артемије и његово монаштво у праву што јавно не пружају подршку Грешном Милоју, и то не може да им се узме за зло, да то чине само би умањили сјај венца његове славе, коју је стекао баш захваљујући Владици Артемију. Грешни Милоје је хвала Богу још жив, његовој души је битно да му ми пружимо речи утехе и подршку, а не Епископ. Уосталом ми незнамо да ли су Владика Артемије и његови монаси упутили подршку за коју само они и Милоје знају, да ли је оно што ти усвом тексту критикујеш можда урађено? Ја да сам на месту Грешног Милоја ја бих од Владике Артемија тражио да се моли за мене, а не неку јавну подршку или утеху. На основу твог текста, неко је могао да стекне утисак да се Грешни Милоје покајао за милосрђе и љубав коју је учинио у шта ја сигурно сумњам, неко је могао да стекне утисак да је само сајт „Борба за веру“ пружио подршку Грешном Милоју, зашто брате ниси поменуо и све остале сајтове који су му пружили подршку то би био прави потез.

Зато брате Драгане још једном: НАМЕРА ми је била да откријем да сајт „Борба за веру“ цензуришући текстове, скидајући неке текстове са свог сајта, не можи да буде на путу истине, а једини ЦИЉ ми је био да ако се ово открије, да ће постојати нада да ће се уредништво вратити путу истине, укину цензуру, и да не скидају текстове са свог сајта који им нису мили, и та нада још увек постоји.

Крст који је понео Владика Артемије,крст који су понели његови верни монаси, крст који је понео Грешни Милоје, мој крст, и твој крст, то су само наши крстеви, не треба неко други да носи наше крстеве апосебно Владика Артемије.

Што се тиче мог другог текста“Овде се ради о истини 2. Део “кажеш да сам ту нешто „фалсификовао“, стварно не знам шта, све је лако проверљиво па нека људи сами утврде истину, а разлог зашто је настао тај текст, ускоро ће свима бити јасан.

Такође кажеш: “Зато сам сматрао да упознам људе са чиме се у текстовима овог човека могу сусрести“, а овај човек нема ништа против тога, сви моји текстови (око двадесетак ) изашли су на сајту „Новинар Де.“ Изузев првог „Новотарци желе неког новог Исуса“ који је изашао на другим сајтовима (Ихтус, Истина, …) ако неко не жели да иде на сајт „Новинар Де.“ може неке моје текстове да нађе и на сајту „Борба за веру“ ако нису склоњени. Свака примедба је добродошла.

Хвала ти брате Драгане и на препорукама да се бавим послом који радим, али не могу то је виша сила, па изгледа да ми је ово у овим тешким временима за нашу веру главни посао а онај главни постао је спорадни.
Што се тиче мог псеудонима, опрости, али не могу да га склоним, јер ми је драг, јер је дошао од особе која ми је такође много драга, и једино та особа може да га склони.

За мене није битно „ко“ пише, већ „шта“ пише, а сам Господ зна сва наша имена.

Ако сам те што и у овоме тексту увредио, опет те молим ПРАШТАЈ брате, а ако не можеш ево окрећем и други образ само ударај ако ће ти бити лакше.

Видим да си већ припремио неко оружје за борбу против мене, ја немам никакво оружје, али боље би било да нашу снагу усмеримо према нашим непријатељима екуменистима. Видим брате да судиш са гневом у себи, и имаш у себи јаку жељу за сукобом, није то добро, запитај се: ниси ли можда и ти у греху?

Видиш, шта све један текст („О расколу „ Архимандрита Карелина) да направи ако се објави у лоше време, са унапред одређеним „ злим“ намерама, и то што је направио веруј ми није све.

Желим ти свако добро, и да Бог да и мени то што теби желим.

Твој брат у Христу Верољуб Браничевски