logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    633 пута прочитано    Датум: 9.06.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Novi prota„Зрно горушичино узрасте и поста дрво велико“. Извештај о клирицима, монасима и монахињамa који су се придружили

+++

клиру Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу)

Господ је за Царство Своје рекао: „Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове“ (Лк.13, 19). Исто бисмо могли устврдити за истину Његову, она вазда гоњена и прогањана у овоме свету на тренутак делује мала, стешњена, поражена и згажена, али у њеној свепобедној слави она увек, опет и опет васкрсава, буди се, устаје из свих гробова у које овај свет безуспешно покушава да је сахрани да је преда забораву и непостојању.

У том њеном васкрсавању она попут еванђелског, овог најмањег зрна узраста, разбокорава се у прекрасно и велико дрво у чијем хладу одмор и утеху налазе све честите душе, које у име те истине и носећи ту истину, заједно са њом страдају и бивају прогоњени у овом свету.

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу управо потврђује ову еванђелску законитост. Наиме, став да је канонски поредак једини поредак на коме може почивати црквено благоустројство, а не безаконе и антиканонске одлуке појединаца у епископату; даље, став да је светоотачко, догматско предање једини пут Цркве и једино мерило и критеријум којим се премеравају, како речи и исповедање, тако и дела црквене јерархије и свих њених чланова, јесте једина суштински, онтолошки, сотериолошки за Цркву битна истина, због које и са којом наша Епархија на челу са својим архијерејем Артемијем, страда и бива гоњена у овоме свету, управо зато што није од овога света. Управо та истина у својој васкрсавајућој сили чини да и наша Епархија, попут зрна горушичног „које узевши човек баци“ посред наше намучене земље, разраста заиста у оно еванђелско, велелепно дрво у чијим се грана склањају све душе, које попут небеских птица, небески умују, живе и верују, тј. не спотичу се у вери о којекакве земаљске „истине и истинице“, о лажне екуменистичке и хуманистичке љубави, о лажно и погибељно јединство и мир без истине, већ непоколебиво стреме ка вечитој небеској Истини, Која једина води у Царство Небеско.

Попут таквих небеских птица, нашој прогоњеној, али на светоотачком путу утврђеној и усмереној Епархији, под омофор њеног светог Епископа, осим многих Светосаваца, лаика, верника и слугу Божјих, прибегла је и неколицина клирика, монаха и монахиња. Поред више од осaмдесет монаха, монахиња, искушеника и искушеница који су заједно са својим епископом Артемијем, бeзакоњем административног врха Српске Цркве, прогнани из својих манастира, нашој Епархији придружио се и досадашњи клирик Епархије банатске, а некадашњи клирик Епархије шумадијске, прогоњен у њој због непоколебивог одстојавања на путу светоотачког предања Цркве, јереј Небојша Стевић. Отац Небојша је 18. фебруара званично ступио под омофор Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу Г.Г. Артемија, настанивши се у околини Крагујевца у својој недовршеној кући, у којој је по благослову свог надлежног Епископа устројио и капелу посвећену Светом Николају Жичком, новојављеном угоднику Божјем.

Сутрадан, тј. 19. фебруара из Нишке епархије, из манастира Светог Димитрија код Пирота, клиру наше страдалне Епархије причислио се и монах Николај (Милошевић), који по благослову епископа Артемија сада борави, монахује и служи Богу у Нишкој катакомби.

Уочи Светих равноапостолних Кирила и Методија, недалеко од Пирота у новоосновани манастир, посвећен преподобном и богоносном оцу нашем Антонију, а устројен по благослову владике Артемија, уселио се јеромонах Јаков са својим саподвижником, јерођаконом Натанилом. Иако су још од „бечког“, отвореног исповедања јереси од стране патријарха Иринеја, њега, свог досадашњег надлежног епископа, престали да помињу на Светим Литургијама (уместо њега помињали су владику Артемија), ова два клирика су усељењем у нови манастир коначно и званично постали клирици Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу.

Почетком маја, 2011. године, монахињама наше Епархије, смештеним недалеко од Љуљака у селу Врбави, придружила се и монахиња Магдалина (Вармужа), која је доскора била члан сестринства манастира Ралетинца у Шумадијској епархији. Ова монахиња је од надлежног архијереја наше Епархије, Артемија затражила канонски пријем и као и претходно наведени свештеници и монаси она је тај пријем и добила, са благословом да свој монашки живот настави у сестринству наше Епархије смештеном у Врбави. Са овом монахињом из манасира Ралетинац, нашим монахињама се придружила и једна искушеница.

Пре десетину дана, тачније 29. маја 2011. године, клиру наше Епархији у егзилу придружио се и јереј у пензији, Слободан Илић из Чачка. Он је присуствовао првој Литургији коју је владика Артемије служио у Љуљацима након његовог депортовања са Косова, крајем новембра прошле године, и само из тог разлога већ шест месеци се налази на мети Црквеног суда Жичке епархије и под забраном је служења, датом од стране надлежног Жичког епископа. С обзиром да је сам повод започињања овог црквено-судског процеса неканонски, то је и у даљем току овај процес задобио апсолутно неканонски карактер.

Сви поменути клирици и монаси су пришли нашој Епархији у егзилу, прогоњени јересујућим безаконицима из редова епископата Српске Цркве, који су у својој несавесној и непастирској настројености загазили у саме дубине догматских и канонских пропуста и прекршаја, преко којих савест ових клирика и монаха није могла ранодушно прећи, и зато су потражили уточиште под омофором јединог епископа у Српској Цркви – епископа Артемија, који је за сада једини отворено и смело, исповеднички стао насупрот јереси и безакоњу, које се од стране административног врха наше Помесне Цркве на најбруталнији начин, од једних епископа и нижих клирика спроводи, а од других толерише.

Молитвама првосветитеља наше Помесне Цркве, Светог оца нашег Саве Српског, нека би Господ исповедничко стадо наше прогоњене, али богоспасаване Епархије у егзилу укрепио и умножио, на радост Цркве Божије и на тријмуф јединоспасавајуће Вере Православне.

Инфо служба

среда, 08 јун 2011 19:57




1 коментар у вези “Novi klirici u Eparhiji raško-prizrenskoj”
  1. Ko bude spoznao Istinu Hristovu, ona ce ga uputiti kojim putem treba da ide da bi tako pronasao Crkvu u kojoj ce se Bogu moliti.

    Tamo gde je Istina tu je sam Bog u Tri Lica: Otac, Sin i Sveti Duh, a tamo gde Istine nema, tu ni Boga nema, niti pravde Njegove.

    Svi su pozvani da sluze Istini, ali je samo malo odabranih, jer mnogi se poput Svetih Apostola sada razbezase, kada necastivi udari Pastira njihovog. Ali blago onima koji ostadose Gospodu verni i koji izdrze do kraja. Takvih je Carstvo nebesko!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo