logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: Часлав М.Дамјановић    707 пута прочитано    Датум: 16.05.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Патријарх или ...Иако контролисане медије намећу утисак да је за мајски СА Сабор у окупираној Србији на снази само

Часлав М. Дамјановић, 15.05.2011

+++

уобичајено наклапање и оговарање – ипак јесте очигледно да се не мења нити предсаборска индоктринација над мишљу – строго контролисаним обавештавањем – овог пута много вештијим, о чему ће доцније бити речи – нити понашање СПЦ као да је некаква неовисна установа, управо… као да је некаква надустанова која као таква не подлеже никаквој одговорности – а поготово не ма каквој одговороности гласовима верника – и да као таква – не као Црква него као некаква надустанова – СПЦ припрема Сабор да послушно донесе унапред донешене одлуке… као да су те ”узвишене” – иако уствари… бивајући надмено безобзирна према итекако нараслој сумњи верника и њиховој свесности да такво политкомско-ватиканско поступање у стилу надустанове – доводи у сумњу суштинску оданост Вери – такве надустанове у коју је Црква претворена.

То поготово долази до изражаја у већ наговештеној овог пута много вештијој и много бескрупулознијој индоктринацији – наношења унапред подлог ударца слободном изражавању верника и слободном изражавању Православне вере. Иако узурпатори-администратори, као и до сада, у свом покушају испирања мозга јавности – обмањивачки категоришу слободно изражавање верника и слободно изражавање Православне вере – као изражавање некаквих ”зилота” и некаквог ”зилотизма” – и иако се закривени том категоризацијом претварају као да на то уопште не обраћају пажњу – узурпатори-администратори над установе и надпоретка уствари горе мржњом да баш томе што они обмањују јавност да је као – ”зилотско” и као ”зилотизам” – а уствари Чистота Правог Славља Веровања у Господа – да баш томе – забију Глогов колац – на послушном Сабору.

Зато је за наношење унапред смишљеног подлог ударца слободном изражавању Вере и Верника, овом приликом изабран врли интелектуалац, познат не само због заслужног реномеа, већ и због заслужног поверења од широких слојева искрених верника.

Зато један од поштених верника – не никакав ”зилот” – него, понављам: један од поштених верника – каже:
”Фарисеји нису изумрли… већ су присутни и данас.”

Поштени верник образлаже свој став чињеницом да ”господин Димитријевић у једном од својих задњих текстова, пред сам мајски СА Сабор, нуди Владики Артемију” – ”последњу шансу за помирење” – ”са онима који су оставили пут Светога Саве и пошли путем папе” – и поштено пита:

”Зашто њима не понуди шансу”? Зашто њих не ”позове да се врате на Светосавски пут, са којег су одавно скренули”?

Иако ово поштено питање јесте суштина – ипак, можда га треба допунити: данашњи узурпатори можда и нису ”скренули” јер можда никад нису ни били не само на ”Светосавском путу” – већ нити на узаној Господњој стази Вере… али… баш као што и јесте била подла намера оркестратора – намештена расправа – изокренула се у збрку:

”Немир се унео у моју душу када сам прочитао” – да нам ”није остало много времена”, и да ће ”ускоро све кренути непоправљиво лоше, и наш слом биће страшан.”

Који то ”страшан слом”?
Зато исти искрени верник пита: ”Како то г-дин Димитријевић зна?”(1)
И ето намеренo оркестриране збрке: Шта је то што г-дин Димитријевић – зна?
Да ли зна Божији Промисао?
Упркос огромном реномеу – свакако да не зна.
Према томе… да ли зна да Сабор намерава да забије Глогов Колац?

Можда… али… у том случају, да у његовој души заиста обитава Чистота Вере Правог Славља – зар онда не би ”позвао” да се ”врате на Светосавски пут” – оне који су са тог пута – ”одавно скренули” – а не Владику Артемија који се непоколебљиво држи Божије и Светосавске стазе?

А зашто би тако учинио?

Па зато јер би баш благодарећи својој огромној интелектуалној моћи, али и одговорношћу не само према свом реномеу, већ и одговорношћу према Вери у коју интелектуално продире – због чега је на крају крајева и стекао реноме – зато је би том одговорношћу свакако схватио ко су ти који су ”одавно скренули” – да су баш они ти који смерају забадање Глоговог Колца Вери… а да то није Владика Артемије…

Ето зато… јер нерашчишћеност питања који је то ”страшан слом”, не само да је сама по себи провокаторска – већ се надовезује и на нерашчишћеност одговорности према духовном на којем је и стечена репутација поменутог…
…јер данас је Чистоти Веровања чак и оних ”неписмених”, и ”бескућника”, па и ”прогнаних” – итекако јасно да се и Суштина Православља, али и суштина и јереси, и узурпације Цркве, па чак и суштина Зла и његових обмана – своде на схватање само једног схватања:
На схватање Дубоког потока!

А поменути интелект – то није учинио – није рашчистио да ли сматра да је ”страшан слом” издаја Цркве или Чистота вере Дубоког потока…

Напротив… узвраћа некаквим правдањем… и то правдањем без и трунке ревновања… што доводи до ”међедовске” услуге – заошијало је Чистоту ревновања верника у улудо прегањање око оправданости или неоправданости ”оправдања”:

Један верник захтева на пример ”да нам Владимир себе опише као Православног Хришћанина – и по могућству пружи доказ за то” – те да тако сазнамо ”његово ”аутентично мишљење”, које, упркос понављаним ишчитавањима текстова са портала Борба за Веру, нама из подножја Тавора и даље изгледа небулозно” – па га зато ”морамо подсетити на оно што зна боље од нас – да јавни грех потребује и јавно покајање.”(2)

Међутим… зар одговор на молбу за личним ”описом Православног хришћанина” – зато да би се схватило његово ”аутентично мишљење” – зар није ”доказ за то” већ сама чињеница да ”полако али сигурно, са сајта БЗВ стижу све перфидније увреде на рачун Архимандрита Симеона”?(3) Јер тe ”све перфидније увреде на рачун Архимандрита Симеона” јесу управо ”све перфидније увреде на рачун” Владике Артемија – и јесу ”све перфидније увреде на рачун” Живог Чина Чистоте Вере започете у Дубоком потоку – и као такве – јесу управо ”све перфидније” испирање мозга јавности славопојком забијања Глоговог Колца Православљу… на предстојећем СА Сабору?

А насупрот овим истинама, овај предсаборни подли ударац слободном изражавању верника и слободном изражавању Православља – довео је чак и до тога да се исти верник, засењен заслужним реномеом помеутог Димитријевића – чак и правда:

”Професоре, поред оних који те теше и оних који те руже, постоје и они који о твојим делима и речима пишу објективну истину и који разобличавају твоје заблуде, спиновања, фрљоке и клевете. О томе не пишу ружно (не руже те), нити похвално (не хвале те нити теше), већ објективно, документовано и аргументовано (критикују те).”(4)

Очигледно је, дакле, шта је стварна зла сврха намерно створене збрке:
Зла сврха је вештачко оправдање Сабору да забије Глогов Колац у Православље.

А забијање Глоговог Колца није нити – ”Помажем ти спрдати, аго” – нити је ко ”личи на међеда” – нити је зато што се ”аго” ”спрда” или не ”спрда” – него је зато што се – ”спрдајући” се са Вером Божијом – спроводи:

Endlösung: Тотална Ликвидација Српске Нације

Дела доказују да то јесте једино ”аутентично мишљење”. Јер то је одговор зашто нам онај поручи да нам је ”мјесто у шуми” јер смо наводно ”ближи међедима и вуковима – него звонима” – и то је и одговор да се ”аго” са Вером ”спрда” – и одговор због чега се ”спрда”:

Због исто расистичког, исто нацистичкиог Endlösung-а – ”спрда” се истребљењу Српске Нације. А онај ко заиста Верује – његова Реч није никаква прелијепа ораторика – већ Реч Истине Истинског Веровања – а рекламерством прелијепе реторике кинђури се Endlösung ”свејереси”, и кинђури се јерес доушника, сарадника окупатора, ловаца у мутном… и наравно, кинђури се јерес некадашњих Удбиних посленика и иста та јерес данашњих најмљених узурпатора, и најмљених ”сиктача” и ”администратора”, који непромењену јерес сикћу ”небулозно” – пренемажући се да као сикћу у име Вере – док истовремено себе заваравају надменошћу своје заблуделости да су ”народне масе” толико затуцане – сомнабулност коју је најупечатљивије исказало сиктање јавног презира ”а сада неписмени нека певају” – да су масе толико затуцане да су неспособне да чак и примете да их најмљени сиктачи преводе жедне преко воде… али – док се сиктачи самозалуђују – стварним Православцима је врло јасно да сиктање сиктача јесте јерес, и зато га, верници одани Вери – сматрају ”лакомисленим и достојним сажаљења”.(5)

Јесте чињеница да од када је века – траје Endlösung… али јесте чињеница да траје и Чистота Правог Славља Вере, и свакоме ко није најмљен и заведен да му мозак функционише ”небулозно” – јасно је да Чистота Вера траје Љубављу те Чистоте – и Љубављу којом нам је та Чистота богомдана – а не никаквим небулозама нити сиктањем… па чак ни сиктањем презира ”а сада неписмени нека певају” – јер… Веру не изражава ни ретоирика ни рекламерство – већ дела:
Дела која показују и доказују ко је вјера а ко невјера!

А тa међа на мегдану Правде против Мржње – на мегдану ко је вјера а ко невјера – повучена je давно пре Косова, и давно пре Равне Горе… то разграничење поштења од непоштења, то разграничење оданости од издаје, давније је чак и од оног тренутка када Исус испреврта лихварске тезге фарисејима и рече им у лице да су невјера… а та међа, то разграничење… изражено је данас Живим Чином Православне Вере зачетим у Дубоком потоку:

Ко је вјера а ко невјера – не доказује се никаквим причама, причицама, бајкицама, нити прелесним кићанкама – ко је вјера а ко невјера – доказује се поштењем дела која се чине – а не почињавањем лажи, клевета, обмана.

Реприза…

У својем јавном обраћању Српском Светосавском Црквено-народном Сабору у егзилу, одржаном на Смедеревском путу близу Калуђерица, Др Десанка Крстић, говорећи о ономе што се ”дешава владики Артемију и његовим монасима” истакла је да је то ”за нас већ виђено – то је реприза прогона и рашчињења владике Дионисија 1963. године”:

То је ”био чисто политички акт” – ”као што је случај и са владиком Артемијем” јер је ”Владика америчко-канадски Дионисије био велики родољуб и Светосавац који се у смутна времена после рата није двоумио и питао шта треба да ради.”

”Био је велики антикомунистички борац, и кад је Тито долазио у Америку 1962. године да одржи говор у Уједињеним нацијама лично је организовао и предводио демострације од 30.000 Срба који су Тита спречили да говори у Уједињеним нацијама” због чега се чак амерички председник ”Кенеди извињавао маршалу”.

У вези с тим, Др Крстићева је поменула и један догађај ”из тог времена”:

”Маршал је из свога ”мерцедеса” спазио владику Дионисија који је носио српску заставу.”
”Ко је тај попо, богаму, понаша се као ћетник”, упитао је маршал Милана Жежеља.”
”То је друже маршале, епископ православне цркве у Америци, Дионисије”, одговорио је Жежељ.”
”Па тог попу богаму, треба истерати из цркве”, рекао је маршал.
”И, тако је и било”, закључује Крстићева, наводећи чињенице:
”Тито је по доласку у Београд дао гневну изјаву за штампу и рекао”:
”Гости кад долазе кучићи се вежу.”
”То је био сигнал патријарху Герману да тог ”попу” рашчини и уклони – што је патријарх Герман и учинио!”(6)

Чињенице Истине

Јесте чињеница Истине да ондашња СПЦ јесте по директиви Титоизма – ”рашчинила” Владику Дионисија пре свега зато што је родољуб – а и зато што је за Истинску Чистоту Православне Вере – и јесте чињеница Истине да је Титоизам покушао да ”уклони” Чистоту Православне Вере, лажно је прогласивши за ”раскол” – иако су заиста у ”расколу” били баш они које је комунистичка диктатура поставила за узурпаторе Цркве – и иако су баш ти постављени, који су ”рашчинили” не само Владику Дионисија – него ”рашчинивши” и Веру – од Вере – ти који су доиста били у ”расколу” јер су, сурвавши Цркву у такозвану ”револуционарну антирелигиозност” – сурвали Цркву у директно антиправославaн усташоизоидан садистички фанатизaм – чиме су узурпатори доказали да су они ти који доиста – јесу у ”расколу” – јер су они ти који јесу – ступили у јерес.

Јесте чињеница Истине да је прогoн и рашчињење Владике Артемија реприза прогона и рашчињења владике Дионисија 1963. године и да оба злочина јесу ”чисто политички акт”.

Јесу чињеница Истине Титове речи – ”гости кад долазе кучићи се вежу” – јер приликом долазака међународних званица, и приликом манифестација ”поклоњења” ”народних маса” ”Маршалу” – не само сви они који су били сумњиви Удби као некакви ”народни непријатељи”, већ и сви они ”кучићи” који су носили браде – стављани су у притвор – зато да нити страни великодостојници, нити ”народне масе” – приликом мимохода ”поклоњења” ”тековинама” – не би опазили да има и… ”кучића”.

Јесте чињеница Истине да је Српски Светосавски Црквено-народни Сабор код Калуђерица – заиста одржан у егзилу – иако је одржан усред Србије – јер:
Јесте чињеница Истине да је СПЦ још увек ”рашчињена” од Вере,
Јесте чињеница Истине да је СПЦ – не само још увек сурвана у јерес – већ и да је данас та јерес продубљена у политичко-идеолошки фанатизам који сажето објашњава најгнуснији нацистички термин – ”Endlösung” – ”коначно решење” – продубљена у ликвидацију Српске нације и Српске Државе – у брисање Српске Нације и Државе не само из постојања – већ и из сећања… та некадашња јерес продубљена је данас у тоталну мржњу тоталне ликвидације.
Јесте чињеница Истине такође и:

Oркестрација забијања Глоговог Колца!

Подлост предсаборне контролисане оркестрације медија испирањем мозга јавности да би се приказало како су наводно милосрдни Сабор, и наводно још милосрднији Синод, као ето били приморани да ”заврну шију” Владики Артемију због некаквог наводно његовог одбијања на помирење на којом је у ускршњем напису инсистирао г. Димитријевић, најречитије су сажети у једном од коментара Православних верника:

”Сва та ”мољакања” и ”снисходљивост” последњих месеци од стране госн. В. Димитријевића, треба имати у виду” да су ”може-бити” ”смишљена и оркестрирана”, јер су се ”некако јављала систематизовано ”с времена на време”, а у периоду ”довољно” времена пре почетка сабора” – тако да ”када буде запиштала саборска труба и ребнула по Артемију” – онда да испадне као ”нека се зна да је” Владика Артемије – наводно ”био и ”мољен” и ”замољаван” и да му је ”нуђено” и ово и оно ”квази помирење” – али… ”ето, са Артемијем се” наводно ”не може ни ”вилом ни мотиком” – па смо наравно – морали да му на овај начин – ”му заврнемо шију”(7)

Зато ће Сабор и забити Глогов Колац – зато да се Православље ”легално гони” – и зато је Миленко Пешић, наравно у Политици – унапред ставио Саборову ”тачку” на ”случај Артемије”:

”Владика Артемије (Радосављевић) је разрешен управљања Епархијом рашко-призренском и пензионисан – убедљивом већином тајним гласањем на Светом архијерејском сабору” – а ”гласине које су се шириле да је епископат подељен и у пат позицији око одговорности владике Артемија за стање СПЦ на КиМ, и да ће доношење коначне одлуке бити одложено за јесен” – ”показале су се као неосноване” – јер је ”Сабор којим председава нови патријарх Иринеј – показао одлучност да стави тачку на овај случај који већ пет година озбиљно потреса српску цркву.”(8)

Међутим, у подмуклости оркестрирања испирања мозга јавном мњењу још је опаснији опширан напис ”Досије Таблоида: Агенти у мантији и лустрација која се неће десити”.(9) У ”Досијеу” се помиње се да је ”Поп Влада Зечевић био први поратни министар унутрашњих послова, да је потписао Закон о забрани повратка изгнаних Срба и Црногораца на Косово и Метохију”, да је ”у време његовог мандата… организована мрежа агената у мантији”, да је ”та мрежа имала двоструки вид организовања – кроз комунистичку тајну полицију и њене структуре, али и кроз удружење православних свештеника, као креацију тајне полиције” – које ”је заправо представљало средство притиска на апископат, али и институционални вид заштите свештеника који су пристали на сарадњу”; а да је ”други свештеник – Милан Смиљанић, био министар пољопривреде када је СПЦ-у, другим традиционалним црквама и верским заједницама, али и народу, одузета непокретна имовина” – закључујући оно што је у избеглиштву давно познато, да је све у свему ”комунистички режим, пошто је загосподарио у свим слојевима друштва, кренуо у унутрашње подривање СПЦ.”

Међутим, осим набрајања имена свештеника у служби Удбе, и њихових шпијунских тајних дезигнација, у Таблоиду има и врло занимљивих питања:
”Зашто се у СПЦ не показује довољно интересовања да се открије истина о њеном унутрашњем подривању од агената у мантији?”

”Зашто Свети архијерејски Синод, а ни епископи по унутрашњости, до данас нису ништа урадили да се уклоне прислушни уређаји из зграде Патријаршије, владичанских дворова и значајних манастира и црквених домова?”

”Зашто архијерејски Синод СПЦ никада до сада није затражио да се отворе досијеи епископа и свештеника – тајних агената комунистичког режима?”

Зашто се ”СПЦ, а ни њени водећи теолози, до данас нису изјаснили да ли је обављање шпијунске службе за комунистички режим грех против Цркве – или врлина за државу?”

На једном месту је чак цитирано да је ”кроз досадашњи рад, Чаркић дао одређена запажања за групу свештеника ”Јустиноваца” – ”Зилота” из Београда (Атанасије Јевтић, Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић) са којима је у ”пријатељским односима” – можда то објашњењава како узурпатори Цркве држе епископат под контролом, али, осим наведеног – ни речи више о томе. Међутим, у тексту су и два врло чудна питања:

”Шта уколико се дозна да је будући српски патријарх био сарадник неке од тајних комунистичких служби?” И ”Шта ако се докаже да је неки епископ био агент тајне полиције?”(10)

Уколико је напис део оркестрираног предсаборског испирања мозга, логично је претпоставити да је овлаш помињање ”Јустиноваца” у ”пријатељским односима” са Удбом – управо припремање публике за лажна кривоклетства која се подмукло припремају против владике Артемије и монаха… али… и од нагађања… и од спрдње…

…више вреди кап молитве но море бриге(11)

…они су тим задњим чином уствари прекинули пупчану врпцу општења.
…сваки вид даљег општења био би озакоњење како саме јереси, тако и свих безаконих и неканонских одлука, па и – рашчињења.

…”надамо се, драги пријатељи, да ће ово неколико речи допринети да боље схватите Нашу борбу, те да нестане збуњености код Вас, ”и неких других”, јер, како се чује, Ви ”не знате куда Ми намеравамо ићи даље”.
”Ако Вам нешто значи, ево Вам Нашег одговора”:

”Ми, заиста, не намеравамо ићи било где, него остати где смо и до сада били – у јединству са Црквом Символа Вере…”

Под наводницама су неке од речи владике Артемија изречене после Дубоког Потока у његовом скромном, поштеном, сажетом и верски језгровитом сочињенију насловљеном – ”Да се разумемо”.(12)

Владика Артемије:
”У јединству сам са једном,
светом, саборном и апостолском Црквом!”(13)

Владика Артемије: ”Нисам расколник!”(14)

Владика Артемије:

”Одлука Сабора о мом рашчињењу неуставна је, противна канонима и за мене нема никакав значај.”

”И даље сам оно што сам био.”

”Нисам се ни од кога одвојио.”

”И даље сам у јединству са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом, као и са Светим Апостолима, Светим Оцима, Светим Савом, Владиком Николајем, оцем Јустином и свим православним хришћанима који поштују црквени поредак.”(15)

Владика Артемије: ”Ко се одвојио од тог принципа, нека види сам ко је и где се налази.”(16)

Ова ”кап молитве” Владике Артемија јесте Реч Православља упућена и покојном Патријарху Герману, и покојном Маршалу, и свим њиховим данашњим наследницима, и свем садизму, и свем расизму, и свој мржњи…

Ова ”кап молитве” Владике Артемија јесте Реч Православља која објашњава Чистоту Живе Вере зачету у Дубоком Потоку…

Ова ”кап молитве” Владике Артемија јесте Реч Православља која казује издајицама, сарадницима окупатора, ловцима у мутном, неупућенима, замрлима учмалошћу… да иако јесте ”било доста других Косовских манастира где би монаси који су тамо остали, са љубављу и раширених рука дочекали свог старца и духовну потпору” – да Дубоки Поток јесте свесно изабран зато да би:

”…гонитељи сасвим открили своје циљеве
и методе којима их желе постићи”;
и зато да би схватили
”снагу Вере духовне војске косовске
и њену спремност на страдање
на путу Христовом”(17)

Ова ”кап молитве” Владике Артемија јесте Реч Православља и свим Србима и васколикој Божијој Васељени да знају да је поштен живот Божије Правде и Божије Истине живот борбе вјере против невјере.

Ова ”кап молитве” Владике Артемија јесте Реч Православља која дефинише издају Староставља:
Данас је ”намера јасна, да се пошаље порука да смо некада сви били једна црква Христова и да је време да се поново ујединимо. Зато се копа по траговима тога заједништва.”

Али се ”строго избегава… да су православци остали ортодокси (на грчком – који мисле исправно) – а да су они други од учења Христовог направили – уносни посао.”

И зато се данас лихварски и фарисејски ”иде ка интеграцији у којој по природи ствари већа компанија прогута мању.”
А то је ”чиста јерес.”(18)

Ова ”кап молитве” Владике Артемија јесте Реч Православља ”небулозном” ”мјесту у шуми” јер смо ”ближи међедима и вуковима – него звонима”, и небулозној ”аутентичнсти мишљења”, и Саборовом Глоговом Колцу Endlösung-а, и расизму ватиканске свејереси да ”Усташки ”Геноцид над Србима мора бити избачен из светске историје!”(19)

Ова ”кап молитве” Владике Артемија јесте Реч Православља расизму Роџера Коена да ”српско питање још увек није решено”(20)

Ова ”кап молитве” Владике Артемија
јесте Реч Православља Сабору
и Реч Православља
Саборовом Глоговом Колцу:

Нема тог колца који може чак и загребати Чистоту Вере.

Размислите зато: Православни Сабор… спрдња није.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

________________
(1) ”Мина К: Звер је пуштена – Одговор на молбу Владимира Димтријевића”, Мина Кандоглу, Извор: Епархија рашко-призренска и косовско- метохијска, Новинар.де, 05/11/11
(2) ”Одговор на молбу Владимира Димтријевића”, Православни форум ИХТУС, Новинар.де 05/11/11
(3) ”Кибицерски текстови на ”Борби за веру”, Калуђер, Православни форум ИХТУС, Новинар.де, 05/12/11
(4) Исто
(5) ”Јерусалимска патријаршија прекинула однос са Румунском црквом”, nspm.rs, 05/10/11
(6) ”Сабор–2011”, Др. Десанка Крстић, трнаскрипт говора одржаног на Српском Светосавском Црквено-народном Сабору у егзилу, написан на Велики Петак 2011. године
(7) Верица Петровић, Коментар на ”Јавни позив Владимиру Димитријевићу”, Новинар.де, 05/14/11, 01:66
(8) ”Тачка на ”случај Артемије”, Миленко Пешић, Политика, 05/12/11
(9) ”Досије Таблоида: Агенти у мантији и лустрација која се неће десити, Таблоид”
(10) Исто
(11) ”Мисионарска писма”, Свети Владика Николај, 288 Писмо
(12) ”Да се разумемо”, www.eparhija-prizren.org, 27/12/10, 14:14
(13) ”Артемије: Нисам расколник!”, интервју за недељно издање Вечерњих Новости, 21/11/10, www.mancr.org
(14) Исто
(15) Исто
(16) Исто
(17) ”О (у)паду у Дубоки поток још једном”, Милан Мићуновић, Крагујевац, Новинар.де, 05/11/11, 18:43
(18) Александар Ђерић, Коментар, ”Патријарх служи литургију у храму пагана?” Новинар.де, 03/19/11, ALO, 11:18
(19) Папа Пије XII, цитат, Др. Смиља Аврамов, Промоција књиге Карлхајнца Дешнера ”Политика римских папа у XX веку”
(20) Роџер Коен, ”До последњег даха Милошевић у ћелији проповедао приказање српског паћеништва”, Њујорк Тајмс, 03/03/06., цитат из ”Запис из ђедове колибе”, Часлав М. Дамјановић




6 коментара у вези “Pravoslavni Sabor… ili?”
  1. Kada su slebdenici palog andjela; Lucifera ili Satane; sinovi tame, lazi i prevare istjerali Vladiku Dionisija iz “crkve” po naredjenju verske komisije i Josipa Broza Tita, uradili su oni to u “ime Boga” – isto onako kao sto oni to rade i sada sa Vladikom Artemijem, i njegovim Bogu vjernim a SRBSTVU: Pravoslavlju i Svetosavlju odanim monasima i monahinjama.

    I sada oni u “ime Boga i crkvenog reda i poretka” po naredjenju slebdenika Antihrista iz “crkve” istjeruju sve one koji se zaista krste sa tri prsta, kojma na srcu lezi pravda i istina, i nase milo i Bogu drago SRBstvo!

    Ali kao sto je istorija zlatnim slovima upisala Vladiku Dionisija u spisak zasluznih vladika SPC u ocuvanju SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, tako ce isto istorija zlatnim slovima upisati i Vladiku Artemija, i sve njegove slebdenike koji se i po cijenu najvecih progona i stradanja ne odrekose istinite vjere u Boga, vjere u SRBstvo: Pravoslavlje i Svetosavlje, kao revnosne cuvara i branitelja nase Svete vjere i Otocestva, a sve njihove progonitelje kao izdajnike Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, kao sluge paloga andjela i slebdenike Antihrista.

    Pokolenja djelo sude, sta je cije daju svakome. AMIN!

  2. Treba uvek reci bobu da je bob i popu da je pop!
    Ne bi hteo da se dugo zadrzavam na ovom poduzem i interesantnom clanku,samo bi se malo dotakao slucaja pok. vladike Dionisija. Tek da se vidi da ima i drugacija misljenja iliti da medalja uvek ima dve strane.
    Vladika Dioinisije kako nam pisac clanka kaze zaista je “rascinjen” ne od strane nase crkve vec od zloglasne UDBE. Tek od skora izneseni su dokazi kada je samo mali deo UDBINE arhive otvoren,a tice se nase crkve.
    Najverovatnije je tu bio pritisak Tituljage kada je njegov ministar Koca Popovic bio prebijen u New Yorku prilikom posete U.N. i tako sa vratio u Beograd sa gipsom oko ruke.
    Dionisije je bio stub Srpskih Americkih antikomunistickih demonstracija,a pored toga to je bio izgovor da se nasa crkva i njen uticaj jos vise smanji kod naseg naroda u zemlji i Srpstvo ojadi u emigraciji.
    Takodje je poznato da je nas tadasnji patrijarh German bio piun u rukama UDBE i oni koji su ga podrzavali u emigraciji pravdali su ga na vise nacina.a jedan od njih je bio da je jedan od Germanovih sinova streljan kao Srpski Dobrovoljac (i Zboras) u sumama Slovenije – Kocevje pa patrijarh German je nacionalan… Zaboravljajuci da deca i ocevi mogu da budu razliciti kao Nebo i Zemlja. (Vidi slucaj Drazin i njegove dece).
    Medjutim treba govoriti istinu. Episkop Dionisije je takodje bio diktator svoje vrste.Do negde pedesetih godina bio je na platnom spisku tadasnje Jugoslovenske ambasade i tada mu nije palo na um da raskine sa Titovim dolarima-dinarima. Tek kada su ga skinuli sa platnog spiska Dionisije je okrenuo curak naopako.
    VLadika Nikolaj Velimirovic je jos tada predlagao da se nase Srpsko-pravoslavne crkve u emigraciji odvoje i postanu slicno Ruskoj-zagarnicnoj crkvi ali je Dionisije bio protiv toga. I ne samo to, svojim postupcima je omalovazavao vladiku Nikolaja koji je na kraju zavrsio u Ruskom Manastiru,a ne u Srpskom.
    Takodje su poznate Dionisivije finansiske malverzacije,a i ceste “ljubavne” afere tako da se nije znalo da li vise voli dolare ili zene.
    To su fakti i nema smisla da se sve ovde dokumentuje jer o tome je dosta bilo pisano u vremena “Raskola”
    Ipak da bi bili donekle fer prema njemu, mozda vise radi svoje licnosti,a ne radi svog maroda, Dionisije se zaista zaratio sa Jugo komunistima posle nastanka “Raskola” i to mu niko ne moze da oduzme.
    Cak i vojvoda Momcilo Djujic je eventualno priznao da je vladika Dionisije bio u pravu,a ticalo se “Raskola” kojemu je kumovala UDBA.
    Ipak da je poslusao vladiku Nikolaja Velimirovica do “Raskola” nikada ne bi ni doslo,a verovatno mi u emigraciji (ili sada Dijaspori) ne bi imali ovakvih danasnjih problema jer bi imali Srpsku Zagranicnu Pravoslavnu Crkvu.
    Bili bi kao Srbi vise ujedinjeni i bili bi veci faktor i u svetu i u nasoj zemlji.

  3. Главна тема актуелног скупљања “већине” екуемниста и
    прозелита /а “мањини”, која ће бити демократски над-
    гласана, – свака част и поштовање!/ јесте подела епар-
    хија.
    Због тога би се овај тѕв. Архијерејски сабор пре могао
    назвати ОСТАВИНСКА РАСПРАВА, или ВАНСУДСКО ПОРАВНАЊЕ
    браће архијерерја по упокојењу Патријарха Павла,нешто
    мало закаснело, али увек добродошло да се што више УГ-
    РАБИ, ДОГРАБИ, ЗГРАБИ…
    Овај тѕв. Архијерејски сабор потврђује да се историја
    понавља, јер неодољиво подсећа на “ДEОБУ МРЊАВЧЕВИЋА”:
    “Браћа су се међу посвадила,
    међу се се хоће да поморе -
    злаћанима да пободу ножи…”
    А, богами, има и због чега!
    Држава враћа велика црквена и манастирска имања /шуме,
    земљишта, грађвинске објекте – станове и пословне прос-сторе/, па имаоци истих постају влепоседници /латифун-
    дисти/, рентијери, газде, к а п и т а л и с т и…, а та се прилика пружа само једном у 200 година, па је пред
    Богом “грехота” и пред људима срамота такву прилику про-
    пустити.
    Главни згодитак је Нишка епархија, па ће онај коме се
    посрећи да је добије то бити “ЅЛАТНА КОКА”, а за шта је
    ЗАСЛУЖАН ЊЕН САДАШЊИ АДМИНИСТРАТОР – патријарх ИРИНЕЈ
    /Гавриловић/.
    А о епархијама у дијаспори – нећемо ни да говоримо!
    Све у свему, долазак папе у Србију и “случај Артемије”
    остаће недоречени, само у функцији димне завесе – да
    се забашури грабеж, раскош, луксуз, похлепа и бестидна
    неосетљивост учесника тѕв. Архијерејског сабора /изу-
    зетцима, “мањини” – СВАКА ЧАСТ!/.

    Драган Славнић

  4. Amfilohije iznenađen uplitanjem vlasti CG u crkvena pitanja
    Tanjug | 19. 05. 2011. – 17:28h | Foto: Beta |

    BEOGRAD – Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) izrazio je danas čuđenje što je jedna građanska partija kakva je Demokratska partija socijalista Crne Gore uključila u svoj program stvaranja jedinstvene crnogorske pravoslavne crkve.

    “Čudo je i to da se u Crnoj Gori, kao građanskoj državi, u kojoj je crkva zakonom odvojena od države, političari izjavama kakve su se pojavile u medijima, mešaju direktno u unutrašnji život i ustrojstvo crkve. Koliko mi je poznato, to je jedinstveni slučaj u savremenoj Evropi”, rekao je za Tanjug mitropolit Amfilohije.

    On smatra da je reagovanje partije na vlasti utoliko čudnije što u Crnoj Gori postoji “vekovima jedinstvena crkva”.

    Pravoslavna Mitropolija crnogorsko-primorska je, podseća on, sa drugim eparhijama, vekovima u zajedništvu sa Pećkom patrijaršijom, odnosno Srpskom pravoslavnom crkvom, i ostalim pravoslavnim crkvama u svetu.

    Mitropolit je nakon prezentacije knjige Misli svetih prepodobnog Ave Justina Popovića u Srpsko književnoj zadruzi u organizaciji suizdavača “Istočnika” iz Eparhije kanadske, konstatovo da su njegove izjave da će se Mitropolija ispisati iz registra verskih zajednica u Srbiji izvučene iz konteksta koji odgovara aktuelnoj crnogorskoj Vladi.

    “Mitropolija pravno postoji osam vekova i niko do sada nije doveo u pitanje njeno jedinstvo, ime i dostojanstvo. Tek u naše vreme, neki od crnogorskih političara, radi svojih ideoloških, partijskih ciljeva, protivpravno i protivustavno, pokušavaju da dovedu pod znak pitanja pravni identitet i kontinuitet Mitropolije i njene istorijske strukture, uključujući njeno jedinstvo sa pravoslavljem u svetu”, kazao je Amfilohije.

    Lider DPS Milo Đukanović izjavio je nedavno da se ta partija zalaže za jednu i jedinstvenu pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, jer Mitropolija crnogorsko-primorska “nije u saglasju” sa državnim interesima Crne Gore, već brani državne interese Srbije.

    Mitropolit je izrazio uverenje da su to prolazne bolesti u društvu Crne Gore koje će biti prevaziđene, i poželeo da to bude, a “što se pre to desi, to bolje za samu Crnu Goru i za njeno uključivanje u EU”.

    On je kategorički odbacio promenu statusa Mitropolije i podsetio da je Sveti arhijerejski sabor već učinio ono što je smatrao za potrebno.

    [B]Podsetio je da Mitropoliji ponovo vraćena titula egzarha pećkog patrijaršijskog trona, koju je ona nosila od vremena mitropolita Vasilija Petrovića (1750. godine) iz poštovanja prema njenom istorijskom značaju.[/B]

    [B]Takođe, naveo je mitropolit Amfilohije, mitropolitu crnogorsko-primorskom je vraćena titula arhiepiskopa cetinjskog.[/B]

    Na pitanje kako je i zašto u Crnoj Gori osnovan Episkopski savet Srpske pravoslavne crkve, on je odgovorio da takvi episkopski saveti postoje već odranije u SAD, Hrvatskoj, BiH, i to nije ništa neobično za organizaciju SPC.

    “Saveti se ustanovljavaju radi što boljeg ostvarivanja misije crkava na određenim prostorima”, pojasnio je Amfilohije, a na pitanje da li postoji neka realna pozadina iza priče u autokefalnosti, on je kategorički negirao da se to pitanje Mitropolije crnogorsko-primorske ikada postavljalo ili pokretalo.

  5. Prije ili posle arhiva UDBE koja nebude unistena bice dostupna javnosti, koja ce tada biti upoznata sa mnogim tajnama cije se istine samo naziru sada.

    Tada ce mnogi narodni “prvaci” u zemlji i rasejanju da budu poslednji, a neki nepoznati i od UDBE preko njih proganjani, da budu prvi.

    Od toga ni jedni ni drugi nece imati nista, jer ce zemlja do tada mnoge prekriti prahom svojim, ali ce ostati ISTINA o tome nekom mladom SRBskom pokolenju, ko je zaista duhom i istinom sluzio Bogu i SRBskom Rodu, u ove teske dane otpasdnistva od Boga i SRBstva, Pravoslavlja i Svetosavlja.

    Izdajnicima, ma ko oni bili, neka je zato prokleto sjeme iz kojega su oni ponikli, dabogda neimali ni roda ni poroda; a svim SRBskim rodoljubima: znanim i neznanim, neka je od nas hvala a od Boga nebeska nagrada, za sve sto u zivotu svome ucinise za nase voljeno SRBstvo: Pravoslavlje i Svetosavlje. Amin. Boze daj!

  6. Kako je krenulo, bojim se da ce tom mladom SRBskom pokoljenju stati do Istine kao “do lanjskog snega”! Ali sreca nasa, neizmerna, i sreca vecita od dana kada smo spoznali Zivoga Boga – Sudiju, da nijedna suza, pravde radi i ISTINE radi nije uzaludna, jer je On taj koji ce suzu “ubrisati” i dati utehu, i On je taj koji ce zadovoljiti pravdu, i osvetiti i presuditi i podeliti slavu, vecnu, onima koji su je zasluzili…Jer na Strasnom Sudu njegovom nece ostati NISTA sakriveno…!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo