logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија    Аутор: Часлав М.Дамјановић    386 пута прочитано    Датум: 7.05.2011    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

А.ГотовинаНеприметно се разбуктава пробуђена авет покоља Срба: Прво канадска ”Бошњачко-Јеврејска Солидарност” јавно захтева

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 06.05.2011

+++

од ”међународне заједнице” чистку ”20.000 индивидуа” које наводно ”иницирају гегоцид”! Под онима који ”иницирају геноцид” ”Солидарност” очигледно подразумева Србе јер у свом ”образложењу” денунцира Равну Гору која је једина ратовала против Нацизма у Другом светском рату; генерала Милана Недића, који је спасао преко стотинак хиљада српског живља од усташког маља, ножа и тестере, и спречио да Усташтво обави покољ Срба и у Србији; и са злочиначким и садистичким презрењем ”Солидарност” унижава српске жртве убијене од усташтва широм НДХ у Другом светском рату – драстично умањивши њихов број у Јасеновцу – приказујући Јасеновац као да је то било једино стратиште.(1) С друге стране, карактеристично је да ”Бошњачко-Јеврејска Солидарност” уопште не налази за сходно да помене ни Специјалну полицију ни Збор – што безувјетна устврђује да ”Солидарност” денунцира искључиво Србе Равне Горе – зато што су у Другом светском рату једини на просторима бивше Југославија заиста водили рат против Нацизма – док умишљено искључује из својих клевета оне сараднике окупатора који се нису – нису – супростављали Усташтву! То наводи на логичан закључак да ”Солидарност” оптужује Национално Српство не само зато што се борило против Нацизма – већ и зато што се борило и против Усташтва.

Овај закључак није ни чудан, ни парадоксалан, нити препотентан – јер захтевом за ликвидацију 20.000 Срба, такозвана ”Бошњачко-Јеврејска Солидарност” тек данас доказује – подвлачим: тек данас – да је организована денунцијација Срба као Нације која је спроведена раних девдесетих у САД – била у бити расистичка – јер данашњу денунцијацију ”Солидарност” спроведи по истом рецепту:

”Солидарност” денунцира постојања Срба као Нације!

А као такве – као денунцијације постојања комплетне Нације – обе денунцијације јесу у суштини расистичке… и јесу у суштини директан наставак усташке мржње и садизме, и фанатичне опседнутости аустроугарском расистичком мржњом Срба.

И некако дан за даном, у напису Владислава Б. Сотировића ”Сећате ли се Шумарица?”(2), цитиран је истоимени напис Ивана Ивањија, у којем Ивањи са истоветном ”страшћу”, ”огорчењем”, али и фанатизмом, тврди као и ”Солидарност” да је ни ”недељу дана после масакра у Крагујевцу капетан немачке војно-обавештајне службе Матл примио усред окупираног Београда два званична изасланика Драже Михаиловића, који су нудили сарадњу његових четника у борби против комуниста” – иако је, како Ивањи наводно ”огорчено” истиче – ”Дража Михаиловић добро знао за стрељање у Крагујевцу, јер је о томе известио краљевску владу у Лондону”.

Међутим, исто као и ”Бошњачко-Јеврејска Солидарност”, и цењени Ивањи – или намерно одбија истину – или се претвара да о њој нема појма – или му је истина једноставно недоступна због опседнутости фанатизмом клеветања истоветној ”Солидарности” – јер упркос наизглед ”страсној искрености” његова оптужба о сарадњи Равне Горе са окупаторима је доиста тако злонамернa, и такво подметање, и толико наглавце – јер сви који ”знају да читају”, и који знају да мисле трезвено, чак и својим ”сељачко-домаћинским” мозговима – сходно формулацији Милоша Васића, видећемо доцније, којом он Србе расистички сврстава у ”нижу расу” – a који баш због тог поштења нису обрлаћени никаквим фанатизмом, па ни расистичким – из чега и јесте јасно да је ово измишљотина и клевета – јер је директно супротстављена историјској истини:

”Лажним споразумима” са четницима, тј. њиховим јавним објављивањем по Србији”, нацистичка пропагандна машина ”водила” је такозвани ”посебан рат” против ”дражиноваца” – ”како би се читав Равногорски покрет дискредитовао и тако индиректно натерао на сарадњу”.(3)

Осим ове, најблаже речено ујдурме, цењени Ивањи каже да ”није спорно ни да су четници 2. новембра 1941. напали партизане у Ужицу” – што се испоставља као оптужба, јер је, по Ивањију, сваки напад Срба на Партизане наводно је сам по себи злочин… што ће он доцније у тексту, по некаквој ”вертикали” своје фантазије или фанатизма – исто као и Милош Васић, који ће доцније бити цитиран – третирати Партизане као некакве искључиве праведничаре – што уствари значи да је Ивањи априори против Равне Горе – и то од самог почетка рата – а за Тита – коме су Немци очигледно поклонили Ужице зато да би га наоружали са задатаком да ликвидира Равну Гору у самом зачетку – да би тако ликвидирао зачетак отпора Срба нацистичкој окупацији… а цењени Ивањи то доказује фрапантном измишљотином већ у истој реченици:

”После те борбене акције” – (напада четника на Ужице) – ”не знам ни за једно ратно дејство четника против немаца, али знам за њихову сарадњу са немачким и италијанским командама и са Недићем”.

Врло је карактеристично да доследан својој фантазмагорији, цењени Ивањи указује да је Недић ”примао” тек само ”понеке” од избеглица – и да то са Недића не спира љагу сарадње – јер је исто карактеристично и за ”образложење” ликвидације 20.000 ”геноцидних” Срба коју захтева ”Бошњачко-Јеврејска Солидарност”! Можда баш због те истоветности, фантасмагорију цењеног Ивањија поготово револтира што се на изложби о Шумарицама ”онако узгред изједначава улога ”краљу верних четника” и ”комунистичких партизана” у борби против окупатора”. По свој прилици он је ”огорчен” зато што се тиме каља титоистички такозвани ”антифашизам” – и зато, пренебегавајући сарадњу Партизана са окупатором и Усташтвом, и самим тим пренебегавајући сарадњу са окупатором и Усташтвом и оних који су се придружили и подржавали ”праведничарске партизане” – цењени Ивањи се пита – ”сећате ли се Шумарица?”

Иако је ово питање интонирано тако да би требало да се схвати да је изречено са искреним болом… ипак – у својој пропагаторској опседнутости цењени Ивањи, иако априори одбија Истину Историје – морао би, ако ништа друго, да зна бар колико су се и Равна Гора и Срби Равногорске Србије жртвовали спасавајући Јевреје током Другог светског рата… чак и ја, као једанаестогодишњак, сваког дана сам неколико пута носио тањире са супом или јелом једној јеврејској мајци са двоје мале деце која је живела на истом спрату у Сање Живановића број 16, на Сењаку, све док их доцније Немци – не Срби – него Немци – нису одвели у смрт, а чијег су оца, архитекту Манојловића – не Срби – него Немци – чим су заузели Београд – одвели на Сајмиште… (о оцу знам само из прича јер смо се као избеглице домогли Београда тек после те трагедије).

А што се тиче немачког ”посебног” пропагандног ”рата” против ”дражиноваца” – не против Партизана него против Равне Горе – стварни немачки разлог био је да се огромна већина Срба која је била уз Равну Гору и као таква непосредан учесник у рату против Нацизма – одбије од Драже – и да се тако сломије отпор Србије – тако да партизански агенти који су вршљали Србијом могу комотно да зверски убијају Србе – и да бесмисленим диверзијама изазивају немачке репресалије… попут трагедије Шумарица.

Зато се мора устврдити да, уз дубоко поштовање његовог искреног бола за цењеним родитељима, ипак… тај бол Ивањију не само да не даје право на фалсификовање историје, већ му не даје право нити на притуљено рекламирање пробуђене авети Усташтва у коју се нажалост уклапа његово извитоперено ”огорчење” фокусирано на денунцирање Недићевог спасавања преко сто хиљада Срба од Усташтва – јер такво извитоперавање истине не само да је истоветно расистичкој мржњи која је починила злочин Холокауста у којем су страдали и његови цењени родитељи – већ су такве манипулације историјом, и то у типично ”месићевском стилу” – такође карактеристика и данашњег буђења Усташке авети – што ће доцније бити доказано – сходно којој се ”фокусирање” на Недића користи да денунцира искључиво Равну Гору – која јесте за разлику од Партизана ратовала против Нацизма – и истовремено је управо покушај да се спасавање Срба – пропагира као злочин – од којег, по аустроугарском рецепту, једини још већи злочин – није истребљење Јевреја Нацистичким Холокаустом – што би морало да буде – него је највећи злочин – као што ћемо видети – ”неправедничко” оптуживање Усташтва због истребљења Срба!
И не за чудо, већ неколико дана доцније уследила је и јавна изјава расистичке мржње – да ”праведничарски” партизани нису обавили свој задатак… јер су:

”Мало убили оних које су требали”!

Што је унук Јосипа Броза Тита – Јосип-Јошка Броз, који и данас живи у отетој кући на Дедињу, и поглавникује нерегистрованом Комунистичком партијом – узвратио народном посланику Александру Југовићу, када је 9. априла ове године на телевизији ”Студио Б”, говорећии ”о тајним гробницама по Србији, у које су, од јесени 1944. па до краја 1946. године, комунистички победници побацали неколико десетина хиљада цивила… рекао да су комунисти ”тада су убили и мог прадеду”.(4)

И опет не за чудо, већ неколико дана доцније појавио се у ”Времену” напис Милоша Васића под насловом ”Производња митова – ”Брендирање” Драже”(5) – чији је расизам наизлгед чудан – само наизглед чудан – јер дословце асоцира идентичну утувљеност некаквом политичко-идеолошком опредељеношћу стављања чињеница наглавце попут ”Бошњачко-Јеврејске Солидарности”, цењеног Ивањија, и Јошке Броза:

Васић са истоветном ”страстном огорченошћу” замера Равној Гори меморандум о Великој Србији Др. Стевана Мољевића, који – узгред речено –није био суштина нити Равногорског покрета као таквог; нити Југословенске војске у отаџбини, којом је командовао Дража Михаиловић; нити суштина ни Дражиног личног нити учешћа Равне Горе у Другом светском рату… и сматра Дражу за ”оклевало”, за ”зихераша”, и за ”поучни експонат на” – ни мање ни више него на – ”отпаду историје” – а браниоце Истине Васић арогантним ниподаштавањем деградира у ”нижу расу” оних којима ”читање књига није својствено”, јер наводно ”читање књига” ”зна да буде разочаравајуће” – па ”зашто би се нервирали без потребе” кад је ”најлакше и најефикасније било од Драже и дражиноваца направити мит” јер је наводно ”мит најлакши излаз из противуречности и из стварности…” па је тако наводно и настао ”мит о Дражи… који функционише код провинцијалних десничара” – а тај мит је ”провинцијалан”… јер је наводно “сељачко-домаћински” – и зато своје снисходљиво ”наглавце” Васић арогантно пропагира вртоглавом измишљотином коју – он једини – зна:

”Зна се, међутим, да су Дражини четници чинили све што су могли не би ли се споразумели са Павелићевим усташама око заједничког циља: борбе против партизана. Пад Италије нарочито их је зближио и о томе има историјских докумената колико хоћете. НДХ је плаћала пензије четничким удовицама и дала salvus conductus (слободан пролаз) четницима који су се повлачили ка Аустрији; документа су објављена, уз пратећу умерену неугодност међу српским и хрватским шовинистима.”

Иако у први мах изгледа као да Васић образлаже некакав ”заједнички циљ” усташа и четника – видеће се доцније да му је циљ, исто као и претходно цитиранима – каљање искључиво Равногорског покрета и ”страсно” пропагирање ”праведничарства” Партизана:

”Зашто то никоме не смета онолико колико би требало и било поштено? Зато што су и једни и други” – наводно усташе и четници – ”нашли излаз из проблема: антикомунизам” – али – ”као што смо видели на Блајбургу, антикомунизам није упалио као изговор. Упалио је тек 45 година касније у националним митологијама Срба и Хрвата. Одатле нам и “бренд” Драже Михаиловића и осталих народних издајника: они су били антикомунисти, знате, али их је ето, префидни Албион издао оном Брозу. Сад су сви они “борци за демократију и против комунизма”, па су тако страдали на правди Бога…” и додаје иронично ”уосталом, што неко рече, је ли било већег и жешћег антикомунисте од Хитлера? Па ко не би с њим против комунистичке немани?” и из тога такључује да би ”требало да смо захвални Дражи, Недићу, Љотићу, Павелићу, Лубурићу и компанији: они су били визионари, а партизански “шумци” борили су се, као припрости и неписмени људи, тек против окупатора и народних издајника, не схватајући о чему је ту реч…” И тако, срозавајући својим ”свезнањем” чак и читаоца у ”нижу расу” – Васић цинично предлаже: ”са логичким противуречностима у оваквим тумачењима борите се сами – морални угао јасан је по себи” – јер је ”српски “brend” Драже произведен као метафизичка и митолошка утеха пред очигледним чињеницама колаборације и издаје, пораза и срамоте.”

Међутим, тек наглашавањем да је чак и Туђманов наводни покушај ”да НДХ представи као “дио антифашистичке коалиције” – ”али му” то наводно ”није успело” – пре него се осврнемо на закључак арогантног Васићевог ”свезнања” – без спомињања да је на пример исти Туђман био примљен у вашингтонском Музеју Холокауста са почастима које се дају само праведничарима; и да је на пример Израелски Мосад поверио евакуацију сарајевских Јевреја Радовану Караџићу а не ”ултра-праведничару” вашингтонског Холокауст Музеја; и да је исти Месић проглашен ”праведничарем” због проповедања тог истог титоистичког лажног ”антифашизма” – и истоветно претходним ”оптужбама” ”Бошњачко-Јеврејске Солидарности”, Ивана Ивањија и Јошке Броза – помаља се оно што Васић доиста обзањује:

Антисрпски расизам и антисрпску мржњу…
…а помињање Усташтва, које уопште не напада – користи само као јевтини премаз на сељачки вашарски марципан – да би забашурио да је суштина његовог ”свезнања” доиста директан антисрпски расизам и антисрпска мржња:
”Ко је победио у Другом светском рату, децо?”

Пита Васић и одговара својим арогантним ”наглавце-свезнањем”:
”Тито, а не Дража.”
Па одговара и због чега:
”Зато што се борио против окупатора и његових сарадника, уместо да седи и чека”, јер ”одакле они на Блајбургу и Кочевском роду?”
Па одговара – ”Бежали” – и наравно одговара и ”од чега су бежали”:
”Бежали су од народног гнева.”

Па одговара чак и ”Зашто?”:
”Зато што су служили Немце “псећи”, што рече Вук Драшковић, пре него што се “преумио”, о Дражи Михаиловићу”, па су зато ”Краљ и Влада из Лондона маја 1944. наредили четницима да се ставе под Титову команду, што је било болно и трауматично, али – шта се може?”

На крају, међутим, и иако Васић тога није свестан, његово ”свезнање” откључава његову обману – покушајем да анулира здружену антисрпску заверу пропагирањем свог наглавце праведничарства:
”Зато што је и Черчилу досадило да снабдева нацистичке савезнике.”(6)

Дакле, ”децо”, попут националистичких прилепака старозаветној истини ради расистичког присвајања те истине – тако и ”свезнање” наведених поменутих покушава да нам испере мозак не само да није постојала никаква савезничко-нацистичко-усташка завера – него чак ни да такозвани ”антифашистички праведничари” наводно нијесу били слизани у тој завери.
Али… да ли је то оно најтрагичније у овој ревији фантасмагорије?
Није.

Најтрагичнија је суштина овог нео-наглавце-свезнања која произилази из Васићевг образложења од чега су то Равногорци наводно бежали! По њему, насупрот ”партизанским “шумцима” – који су се ето ”припрости и неписмени… борили против окупатора и народних издајника” – Равногорци су наводно бежали – ”од народног гнева”?!?
Ту се прије свега морају разлучити нека подпитања:

Како то да је ”визионар” ”шумаца” – Моша Пијаде – захтевао – и то у име ”народног гнева” – и то на засједању Авноја – да се Српски Народ претвори у ”бескућнике”? И како то да је сличан презир према Српском Народу подржавао и други ”визионар” ”шумаца” – Андрија Хебранг?

Зар то није безувјетан доказ да Српски Народ – није био на страни ”шумаца” – него на страни Равне Горе?
Како је то Српски Народ могао да ”бежи” од сопственог ”гнева” када је стварни гнев Српског Народа био против Нацизма и сарадника окупатора, и против прирепака попут Усташтва и Партизана, који су, садистички иживљавајући своје расистичке мржње Срба, користили рат да жонглирају за стицање поена да им се додели послератна диктатура над ”бескућницима”, да би наставили да масакрирају ”народни гнев” у име некаквих ”народних маса”? Зато не чуди да је Моша Пијаде, којег је Хана Арендт подоста хвалила, својим послератним ”визионирањем” ”праведничарства” ”антифашизма” ”шумаца” – итекако изневерио њену племениту мисао да је циљ Победе у Другом светском рату – Равноправност свих народа на Право на Правду!

И најзад… како то да наводно ”антифашистички” партизан, Хинко Мајер – мрзи Српски Народ садизмом типичним за павелићевске и ватиканске часнике – а очигледно није нити један од њих? Али… па ко је Хинко Мајер? Одговор на ово питање јесте одговор управо на сва ова подпитања – Хинко Мајер је један од ”визионара” ”шумаца” – ”документа су објављена”, како би то рекао Милош Васић, али без ”пратеће умерене неугодности” нити Усташа – али… нити праведничара – баш зато што је њихов “brend” управо онај Васићев ”морални угао јасан по себи” – а тај ”угао” јесу стварне ”очигледне чињенице”, стварне ”колаборације и издаје”, и стварни ”порази и срамоте”:
”Овом приликом бисмо указали на један од релевантних повесних извора из самога ратнога периода а који између осталих комунистичко-животињских зверстава говори и о масакрирању Веселина Петровића који је био председник општине Дивци, села близу Ваљева, а кога је живог обезглавио тестером комунистичко-партизански политички комесар Хинко Мајер (из имена и презимена овог револуционарног егзекутора је јасно о коме се ради у етничком смислу идентификације!). Тестерисање Србина Веселина Петровића од стране Хинка Мајера је описано у документу под насловом ”Крвава листа комунистичких злочина у Србији”, (странице 58-59), а која је издата на основу сведочења очевидаца од стране власти генерала Милана Недића године 1942. У овом конкретном случају очевидац је Љубомир Рафаиловић из самог села Дивци”, који, између осталог, каже ”поводом овог случаја:
”Последњих дана септембра комунистички зверови, под вођством Јеврејина Хинка Мајера, ‘велетрговца’ из Загреба, ухватили су Веселина Петровића, председника општине Дивци у срезу ваљевском, и уморили га најстрашнијим мукама.

”Прво су му секли део по део тела, онда су му тестером одсекли главу.

”Ова иста банда Мајерова (овде се конкретно ради о комунистичком ‘Колубарском Народно-ослободилачком партизанском” одреду) имала је свој штаб у септембру 1941. у селу Дупљаји. Када су владини одреди очистили ово село и тај крај од комунистичких разбојника нашли су у дворишту те куће 35 гробова у којима су плитко били покопани сељаци из тог краја које је Хинко Мајер са својим џелатима уморио најужаснијом смрћу, најчешће секући им комад по комад тела.

”Један од ‘судија’ Мајеровог ‘преког суда’ имао је обичај да сељаку изведеном пред овај скуп црвених зверова забије две каме, по једну са сваке стране у врат и онда да кроз смех пита своје остале другове:
”Да ли да га ослободимо?”(7)

Одговор на питање како то да друг политком Хинко иживљава расистичку мржњу павелићевских и ватиканских часника – а очигледно није нити један од њих – своди се свакако на чињеницу да ”је у Хрватској први конкретни усташки покрет који је здушно радио на затирању Срба” започео Хинков сународник ”Јосип Франк, који је организирао погроме а касније и јединице за ликвидацију Срба у Троједници још крајем XIX и почетком XX века.”(8) Зато… да би се удубило у суштину пробуђене авети новог покоља Срба – важно је истаћи да се из до сада наведене арогантне ревије овог – тек данас – тек данас помаљају одговори који откривају много јаснију перспективу и на догађања током Другог светског рата, и на послератна догађања, и на данашњи наставак Холокауста над Српским Народом:

Ко је заправо ”народ” о чијем ”гневу” говоре и ”Бошњачко-Јеврејска Солидарност”, и Иван Ивањи, и Јошка Броз, и Милош Васић?

Они очигледно – не говоре о српском народу, јер очигледно српски народ не сматрају народом – већ нижом “сељачко-домаћинском” расом којој је место на ”отпаду историје”! Питање је према томе, иако наизглед чудно – за који се то народ борило то ”антифашистичко праведничарство” ”шумаца”?

Зар се из расистичке арогантности наведене ревије не испоставља да су се ”шумци” борили за онај народ који је удостојио и Туђмана и Месића и Албанце – у праведничаре? Зар из арогантне ”огорчености” и ”свезнања” ревије не произилазе логични одговори:

Да су баш зато усташки Холокауст над Србима, и мржња против Срба – забрањени да се називају Холокаустом?
Да се баш зато НДХ угурава у некакву праведничарску творевину?
Да се баш због тога усташки злочин над Србима драстично умањује?
Зар није данас очигледна расистичка намера докрајчивања тоталне ликвидације Српске Државе, Нације, Идентитета, Вере, и Српске Цркве?

Зар није очигледно да се баш зато да би се прикрило издајничко учешће у здруженој завери током рата – због тога данас покушава да се та здружена завера анулира као да није ни постојала?

Зар није очигледно да нема ефикасније камуфлаже за злочиначку и расистичку мржњу против Срба – од лажног приказивања Срба злочинцима од стране оних који контролишу медије и историју – лажно оптужујући Србе за оне злочине – који су почињени над Србима?
Зар није ”мит” о лажном антифашизму ”шумаца” обмана којом је постигнут ”најлакши излаз из противуречности и из стварности”?

Одговор је да све ово очигледно а и документовано – јесте тако.
Зашто?

Зато јер је дефиниција мржње – једна те иста:
Срби не заслужују да постоје!
Зато злочин над Србима – није злочин!

Према томе, коме, заправо чему – је доиста обезбеђен ”salvus conductus” – ”слободан пролаз?
”Salvus conductus” обезбеђен је – мржењу Срба.
Јер мржење Срба – јесте једини – “brend”!

Тај злочиначки и расистички “brend” био је “brend” Аустроугарске.
Био је “brend” здружене завере и издаје у Другом светском рату.
Био је “brend” послератног титоистичког мита.
Био је расистички “brend” америчког Државног Секретаријата који га је скривао под обманом ”противуречности” коју Васић тако подло намеће.

Био је “brend” у растурању Југославије крволочном разделом територија – коме – сарадницима Нацизма.
То је “brend” данашњег настављања Холокауста над Србима…
…и зато што је све “brend” једне те иста мржње – зато је забрањено да се Холокауст над Србима назива Холокаустом – зато је непрекидан Холокауст који се расистички почињава над Србима – забрањен да се зна.
И зато што та расистичка мржња тог све једног те истог “brenda” тотално контролише обавештавање, знање, образовање, историју – зато данас разбуктавање пробуђене авети покоља Срба – изгледа неприметно:

”The Coming Balkan War”

Након што је такозвано ”Судско веће” такозваног ”Хашког трибунала осудило 15. априла хрватске генерале Анту Готовину на 24 године затвора и Младена Маркача на 18 година”(9), и Суд утврдио ”у пресуди да је операција Олуја у лето 1995. била удружени злочиначки подухват, на челу с председником Хрватске Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине”(10) – најважније рекације:

…нису биле ни јавна изјава хрватског војног бискупа Јураја Језеринца:
”Дубоко нас је као народ изненадила окрутна пресуда нашим генералима у Хагу. Нама се догодило као што се догодило Исусу на Цветницу. Осетили смо као да и нама вичу: “Распни га, распни!” – ”готово да нема човека у Хрватској који је имало поштен и који воли свој народ и своју домовину, а да није осетио бол након неправедно изречене пресуде у Хагу:

”Не чудимо се томе. Откад је осуђен најневинији син ове земље Исус Христ, не можемо очекивати праведне судове” – али – “истина ће доћи на видело, као што је дошла на видело истина о Исусу Христу”.(11)
…није био нити назови Апел истог војног бискупа да се “сестринска црква” СПЦ изјасни о пресуди хрватским генералима:

“Нека се СПЦ, с којом делимо исти кришћански свјетоназор, као морална вертикала српског православног живља, очитује о пресуди генералима Маркачу и Готовини” – ”нека СПЦ то учини због љубави према праведности, а на темељу чињеница и докумената… да да свједочанство да одлазак српског живља није плод ”удруженог злочиначког подухвата” и прогона, него организираног потхвата побуњених вођа српског живља у предметном подручју.”
У свом писму СПЦ бискуп тврди ”да је пресуда разоткрила ”страховит утјецај зла на појединце и на установе, и да је зло убило савјест судаца и отупило им осећај правне одговорности” – ”за нас вјернике тежак судачки гријех почињен је” трострук:

”Гријех је против Бога јер је дубоко повријеђена праведност као окосница правде”,
”Гријех је против народа” (хрватског) ”јер озакоњује насилну окупацију земље и тиме нијече право народа на слободу у својој земљи”,
”Гријех је против осуђених људи-бранитеља јер су осуђени зато што су ослобађали своју мећународно признату државу.”(12)

У овом спису Апел је категорисан као ”назови апел” јер се не зна да ли је апел или је директива ”сестринској” СПЦ, а и зато што се наводно не зна зашто се Хрватска Римокатоличка Црква није ”очитовала својом вертикалом” када је исти ”судачки Гријех против Бога” ”дубоко повриједио праведност као окосницу правде” лажним оптужбама ”сестринског” Српског Народа…

…није била нити препорука Филипа Маршића, жупника у Дервенти – ”братским” Србима да ”иду у шуму одакле су и дошли” – ”писали мени петицију Срби, кажу, смета им звоно. Реко, ви сте дошли из шуме и научили сте слушати међеде и вукове, ја вас разумем. Али, ово је град. Или се привикните за градски живот, или хај’те назад у шуму…”
Жупник је братску препоруку Србима поручио из Беча, док су му сународници аплаудирали, фотографисали га и снимали, а прије тога им је отпевао ”Босна ћерка, а Хрватска мати, дођи мати види како ћерка пати – Ој, Дервенто, наша мила, одувек си наша била – Бићеш опет једног дана, порука је наших Дервенчана…”(13)
…није била нити порука Соње Бисерко, ”председнице Хелсиншког одобора за мржњу према Србима”, по ”чијим добро смишљеним изјавама, ми немамо право ни да будемо жртве…”(14)

Али…
…јесте била итекако важна претња Џефрија Кухнера под насловом:
”Предстојећи рат на Балкану” – ”The Coming Balkan War”(15):
”Хрватској предстоји још један рат. Балкан ће поново експлодирати суровошћу. Питање је само времена. А такозвана ”међународна заједница” изазвала је разгоревање етничког сукоба”! Зашто? Зато што је наводно ”од 1991. до 1995. Милошевићева убилачка кампања стварања велике Србије од Дунава до Јадрана довела до следећег ”резултата”:

”Трећина територије Хрватске је анексирана, више од 180.000 су етнички очишћени, и скоро 20.000 цивила је убијено. Милошевићев циљ је био да сједини отсечене делове Хрватске са такорећи 70% територије коју је отео у Босни…” што је ”стварање државе геноцидним цепањем.”
”Операција Олуја ја на ово ставила тачку” – постигавши ”уз помоћ САД запрепашћујући успех: минимилан број цивилних жртава, трајала је свега три дана, и нанела тотални пораз српским снагама чиме је отворен пут потписивању Дејтонског споразума.”

”Осим тога, бројне медијске организације – Washington Times, Wall Street Journal, Newsweek и Jerusalem Post – истраживале су операцију Олуја и закључиле да је генерал Готовина невин од оптужби за ма какве злочине” – ”а разлог је једноставан – није ни могао” да почини ма какав злочин јер је ”одлазак српске популације обављен под експлицитном командом локалних српских ауторитета који су деловали на основу ауторитета Београда”, те ”према томе, хрватске снаге нису ни могле да обаве никакво ”етничко чишћење” и зато је ”пресуда Трибунала – подвала.”
”Одлука политизираног Трибунала јасно показује покушај да се докаже да су све стране подједнако криве за злочине, а то је тачно оно што Срби захтевају већ годинама зато да би прикрили сопствене геноциде и да би националну срамоту преправили у моралну праведност.”

”Зато је пресуда Готовини огроман успех за Београд, и зато српски реваншисти већ тврде да пресуда уствари значи право на мењање хрватских граница – захтевајући рестаурацију Велике Србије. На то их је упутио Трибунал – јер ако је хрватски рат за независност био заједнички злочиначки подухват – онда би сходно таквој извитопереној логици хрватска држава била заснована на ратним злочинима и етничком чишћењу.”
И тако… ”након што је победио у рату – Загреб губи у миру” – зато што је ”ХДЗ издала генерала Готовину, ратне ветеране и тешко зарађену независност”, и ”продао Хрватску својим лудачким покушајем да се додвори Бриселу” – зато ”ХДЗ мора бити одбачен, збрисан у смеће историје и замењен новом конзервативном партијом – која ће гласачима обезбедити стварну патриотску и народну одлуку.”

”Хрвати морају да захтевају да Загреб заврши са покорношћу Трибуналу, да повуку своје учлањење у ЕУ, ослободе генерала Готовину, све случајеве пред Трибуналом пребаце пред домаће судове, и захтевају да Трибунал престане са насртањем на хрватска територијална права.”

”Укратко, време је да Хрватска буде на првом месту… jер је пресуда Трибунала дала ултрнационалистичким Србима тачно оно што су прижељкивали” – ”поновну могућност да растуре Хрватску”, и зато је ”ветар рата задувао”, јер је ”изручење Трговине Трибуналу била кардинална грешка”, коју ће ”Загреб зажалити.”(16)
У заглављу написа је обавијест да је Џефри Т. Кухнер (Jeffrey T. Kuhner) дописник Вашингтон Тајмса и председник Института Едмунд Бурке.

Кухнер је познат по написима у којима супериосно раскринкава Хашки Трибунал – али искључиво у корист Хрвата. Међутим, његова супериорност у односу на Трибунал, оличава његову јединствену необавезност да се повинује прописима контроле над медијама. Чак и Холбрук, Олбрајтова, Клинтонови… били су спорадично под ударом медија бар до извесне мере – а Џефри Т. Кухнер је – имун! Како то?

Та јединственост Кухнерове имуности, доводи до претпоставке да је он обезбеђен вероватним чланством у врхушки неке од наводно тајних знаних, а можда и тајних незнаних организација, и то баш у оној врхушки која између осталог диригује и оркестрира и глобалну контролу над медијима. Али… иако претпоставке јесу претпоставке, ипак се усуђујем да претпоставим да је он експонент и америчке паравојне удружбе МПРИ(17), или бар оне тајновите глобалне врхушке чији је експонент и сама МПРИ. О удружби МПРИ зна се врло мало. По устаљеном обмањивању јавности од стране таквих тајновитих организација, о удружби се знају само филтриране мрвице смишљено допуштене јавности да их зна. Међутим, поменута удружба је дјеловала неовисно од америчких закона и устава, неовисно од одлука америчког Конгреса и Администрације, па чак супериорно и у односу на амерички Државни секретаријат, Пентагон, и америчке знане обавештајне агенције, и најзад… супериорно и у односу на НАТО и УН:
Удружба, или они чија је удружба експонент – били су изнад свих и изнад свега – нису никоме полагали рачуне! Како то?

Иако таква ултрасупериорност може наравно да се причини као преседан, па чак и као штиво корпуса ”теорија завере” – ипак – чињенице су да су под окриљем удружбе прво усташки војни кадрови тренирани у САД и другде, а онда увезени у Југославију, где су управо дириговали распад – да је Хрватска наоружана упркос ембаргоу УН – да су операције Блесак и Олуја спроведене под директном и самовласном командом удружбе – да је удружба самовласно користила војне копнене и ваздухопловне америчке снаге и обавешјано координисање напада – толико самовласно и у таквом опсегу као да је – изнад САД – и да је удружба истоветно самовласно дириговала у БиХ усташке наследнике, бомбардовала Србију, отела Косово од Србије – користећи, осим војне – америчку пропагандну и политичку моћ… директно за своје циљеве – без икакве одговорности према ма коме – без икакве обавезе да полаже рачуне макар којој америчкој или међународној истанци… како то?

То – да је удружба ослобођена од одговорност за своја дела – значи да је удружба тотално слободна да – не открива свој циљ или циљеве – и да је, према томе, апсолутно непознато… идеолошко устројство удружбе! Како то?

Иако наизглед на ивици штива корпуса ”теорија завере” – ови недвојбени чимбеници, осим што се својом истоветношћу надовезују на заверу претварање револуције Руског народа у бољшевичку револуцију против Руског народа – фрапантно се надовезује и на истоветну супериорност здружене нацистичко-савезничке завере у Другом светском рату. Иако сам фокусиран искључиво на делатност здружене завере на простору бивше Југославије, свакако би продубљеније проучавање завере могло да установи и њено деловање на свеукупна предратна, ратна, и послератна збивања… али то није ни домет нити намера овог списа…

Данашња Кухнерова претња новим ратом против окупиране Србије – која је као војна снага већ разоружана; Кухнерова оптужба да од такве разоружане Србије наводно прети ”насртање на хрватска територијална права” – и то од стране некаквих ”српских реваншиста” – који данас у окупираној Србији de facto не постоје – и да – иако не постоје – ти измишљени ”реваншисти” наводно ”већ захтевају” ”мењање хрватских граница” са циљем да наводно ”поново растуре Хрватску” – коју нико није ни растурио; и да све то захтевају наводно ”захтевајући рестаурацију Велике Србије” – о чему у данашњој окупираној Србији, исто као и у Титовој, никоме није дозвољено чак ни да снева; и да је наводно ”пресуда Трибунала дала ултрнационалистичким Србима тачно оно што су прижељкивали” – упркос чињеници да је Трибунал створен да делује директно против Срба – и, узгред речено, упркос чињеници да Милошевић није био нити ултрасрпски, нити уопште националистички српски; и најзад – ратни поклич – ”Хрватска на првом месту” – све то заједно безпоговорно доказује – да је Кухнерова претња ратом заснована на старој мржњи – на старој мржњи – и на старим измишљотинама, које су не само иазанђале већ су данас једноставо депласиране!

Међутим, та заснованост на старој мржњи и на депласираним измишљотинама – јесте доказ не само здружене завере у Другом светском рату, и не само доказ њене расистичке суштине, и не само доказ да су у томе учествовале и етничке скупине од којих се никада не би очекивало здружење са Нацистима и Усташама – већ је непобитан доказ и да та иста здружена завера, осим што оркестрира расистичку глобалну контролу мисли и светских догађаја – данас убилачки диригује и расистичку мржњу против Срба!

Зато је данашња Кухнерова претња ратом заснована – и на оживљењу садистичког иживљавања те мржње јер је Србија бачена на колена и тотално је немоћна да се брани – и зато се нео-крвопролиће безобзирно заташкава старим лажима – јер се безобзирно не хаје да су те лажи данас раскринкане – а арогантну супериосност удружбе је баш брига… – јер иако у контролисаним медијима и сазнавању није дозвољена истина – удружбу је баш брига чак и да се истина зна… јер је – изнад сваке моралне и легалне обавезности.

Тако… читав овај мимоход наведене расистичке ревије, заокружен Кухнеровом претњом – која јесте стварна – доказује да су здруженој завери дозлогрдили и узурпатори Српске Цркве који не успевају да униште Српску Душу, и окупаторске власти Србије које не успевају да униште Србију – и да зато здружена завера безобзирно приступа реализацији својег циља – крволочном уништењу Србије и Срба – онако како је то намерила у Другом светском рату – а што су Титоизам и Усташво обавили само делимично.

Закључак је јасан – Срби јесу мржени због Чистоте њиховог Православље, јесу мржени и ниподаштавани као нижа раса, као субхјуман, али…
…Равна Гора је издана зато што се борила против Нацизма!
Зато што је наставила Српски подвиг из Првог светског рата борећи се, и победивши оно из чега је Нацизам произашао!
Зато су и Нацизам Усташтва, и Нацизам НДХ, и Алабански Нацизам… временом јавно оправедниковани под скуте здружене завере…

Радован Караџић: ”Најлакше је преварити читав свет, чинећи страшна дела у име човечанства”(18)

Рабин Исак Асијел на помену јасеновачким жртвама: “Ово мјесто je стравично и свједочи о времену када је чинити добро значило бити осуђен на смрт”(19)

Признајем зато… пренеражен сам да у претњи расистичком мржњом саучествују и они које поштујем…

Свети Владика Николај: ”Јер где је сама трулеж, ова се не осећа као трулеж…” зато што ”самољубљем, којим смо сневали направити себе дивовима… направисмо се кепецима”(20)

И зато… уколико ме трулеж не ”омете” да напишем следећи напис о рапидном разбуктавању неоавети покоља Срба… насловићу га:

”Ausweis… за веровање у Бога”

…јер када је након силног размишљања Свети Петар најзад одлучио да Хитлеру дозволи мимоход на земљу. Хитлер се вратио сав раздраган и на питање Светог Петра шта га је толико разгалило, каже:

Alles läuft wie geplant – Све се одвија по плану(21)

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

_________________________
(1) ”Од арлаукања у Топчидерској гарди… до Кучук Алија у Манастиру Вавдење”, Часлав М. Дамјановић, Новинар.де, 03/28/11
(2) ”Сећате ли се Шумарица?”, Иван Ивањи, Време, 03/31/11, из истоименог чланка Владислава Б. Сотировића, Новинар.де, 04/24/11
(3) ”Лажни споразуми Немаца са четницима”, Владислав Б. Сотировић, Новинар.де, 09/20/09
(4) ”Партизани убили мало оних које је требало”, Блиц.рс/Вести/Политика, 04/09/11, 14:07
(5) ”Производња митова – ”Брендирање Драже”, Милош Васић, Време, 04/14/11
(6) Исто
(7) ”Комунистичко тестерисање по Србији”, Владислав Б. Сотировић, 2009, srbskipatriotskifront
(8) Подаци из – ”Геноцидом до Велике Хрватске”, Василије Ђ. Кресић, Гамбит, Јагодина, 2002, и из листа ”Дом”)
(9) ”Готовина осуђен на 24 година затвора”, Вести, Новинар.де, 04/15/11
(10) “Хаг: Олуја била злочиначки подухват”, Иван Черм, VetiOnLine, 04/14/11
(11) ”Хрватски војни бискуп пореди Готовину и Исуса Христа”, Блиц.рс, 04/18/11
(12) Језеринац: Нека се СПЦ изјасни о пресуди, Борба за Веру, 04/21/11
(13) ”Тера Србе у шуму, ”одакле су и дошли”, VestiOnLine, 04/28/’11, 04:47:25
(14) ”Представник Хелсиншког одбора за мржњу према Србима”, Весна Веизовић, Новинар.де, 04/15/11
(15) ”The Coming Balkan War”, Jeffrey Kuhner, The Washington Times, 04/19/11
(16) Исто
(17) MPRI – Military Personnel and Resources
(18) ”Радован Караџић ексклузивно за ”Глас Русије”, Вера Жердева, Татјана Стојановић, serbian.ruvr.ru, 04/07/11, 15:19
(19) ”Доња Градина – Помен Јасеновачким Жртвама”, Ј. Б., Срна, Инфо 01/05/11, 12:18
(20) ”О покајању”, Беседа изговорена уз пост у Београдској Саборној Цркви, Свети Николај Српски, Борба за Веру, 05/03/11
(21) Виц из Југе




2 коментара у вези “Salvus conductus:”slobodan prolaz” mrženju Srba”
  1. Mrznja jevrejskih cionista prema SRbima nije od juce. Ona traje vekovima, od onog casa kada su jevrejski cionisti shvatili da su SRBi pleme majka svih slavena od plemena ili koljena Jafetova, koji su kao takvi bili jedan od 62 naroda koja su ucestovali u gradnji Vavilonske kule na polju SENARU.

    Da bi sprecio i onemogucio gradnju te vavilonske kule koja je trebala da svedoci o moci ljudskoj, a ne slavi Bozijoj, Gospod je pomutio jezike tim narodima, tako da oni nisu vise mogli medjusobno da se sporazumjevaju, i zatim ih raselio po cijelome tadasnjem svijetu.

    Od SRBa koji su naselili sjeverno istocnu Evropu, posle su postali drugi danasnji slavenski narodi: Rusi, Poljaci, Cesi, Slovaci itd. koji su svoja nova “narodna” imena dobili po svojim pokrajinama koje su naselili ili nadimcima, kao sto je to slucaj danas sa “makedoncima, crnogorcima, bosnjacima, sremcima” itd. Zbog toga, osim imena SRBskog ni jedno drugo ime medju danasnjim Slavenima ili Slovenima se ne odnosi na njihovu narodnost, vec pokrajinsku pripadnost ili njihov nadimak.

    Znajuci sve to, mnogobrojni neprijatelji Boziji i SRBski, zato vijekovima rade na unistenju SRBSTVA. Sluzeci se svim mogucim sredstvima od diplomatije, do nasilnog pokatolicavanja i genocida, oni tako neprestalno rade na istrebljenju svega sto ima pridjev SRBski!

    Najveci uspjeh rimska Kurija je postigla u borbi protiv SRBa, nasilnim prevodjenjem danasnjih Poljaka na rimokatolicku vjeru, koje su popslije vijekovima koristili u borbi protiv Rusa, kao sto su poslije na Balkanu koristili i koriste krvolocne rimokatolicke Hrvate u borbi protiv Pravoslavnih SRBa.

    Istorija jos uvijek pamti, jer o tome postoje mnogobrojni pisani podaci, kako su u desetom i jedanaestom vijeku sa blagoslovom Rimskog Pape iz danasnjeg Vatikana, divlja i krvolocna njemacka plemena, “u ime Boga” istrebili mnogobrojna SRBska plemena koja su u to vrijeme naseljavali danasnju Njemacku, tako da je poslije tih pokolja nad SRBima – Rajna danima krvava tekla.

    Slicni zlocini pocinjeni su u dvadesetom vijeku nad Balkanskim SRBima od strane Hrvata, takodje sa blagoslovom rimskog Pape iz Vatikana,a uz podrsku jevrejskih cionista, koji su preko Jsipa Franka, pohrvacenog Jevrejina njemackog porekla osnovali ustaski pokret kojeg su zatim zadojili mrznjom prema SRBSTVU: Pravoslavlju i Svetosavlju, i poslali “u ime Boga” da istrebljuju SIZMATIKE – Pravoslavne Srbe na Balkanu.

    To su samo neke istine u nizu krvavih bisera jevrejskih cionista i rimokatolicke Kurije na celu sa rimskim Papama, iz tajne ali istinite ISTORIJE SVIJETA, koja se uspjesno krila od javnosti, u koju sada sve vise prodire zahvaljujuci pojedincima koji znaju PRAVU ISTINU, i koji zato sve cine da javnost bude upoznata sa njome dok u zivotu jos uvijek ima SRBa, naroda koji se nalazi u fizickom srodstvu sa Isusom Hristom, RODJAKOM – SVOJIM!

    O toj ISTINI cuti i sama CRKVA BOZIJA, jer ljudi koji Crkvu Hristovu danas prestavljaju nemaju potrebnog istorijskog znanja, hrabrosti, smjelosti i odlucnosti da se uhvate u kostaci sa lazima ovog svijata koji sav u zlu lezi. Ali prije ili posle, istina o zlocinima jevrejskih cionista i rimokatolicke “crkve” nad SRBima izace na vidjelo dana, i tada ce se pokazati Slava Hristova, i prava velicina onih SRBa koji ostanu vjerni Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju. Zato, blago onim SRBima koji pretrpe i izdrze do kraja, do Drugog Slavnog dolaska Starog SRBskog Rodjaka, Gospoda naseg Isusa Hrista. Njemu neka je slava i hvala za sve dobro i sve zlo koje nas u ovome svijetu snadje, jer sa vjerom u Boga, Istinu i Pravdu Njegovu, SRBski narod pobjediti mora! Amin. Boze daj!

  2. .
    Чаславе, Роде,

    Овде ме неки праведно оптужују да сам преопширан у неким мојим… хм!… „коментарима”.

    Зато – због штедње ограниченог ми простора, необоривим доказима о мо–јој! Виности (НЕ Невиности) сатеран у ћошак – нећу да идем у ширину са похвалама твојој Вољи, Ревности, Подкованости… него ћу САМО да ти кажем оно шта ми лежи на срцу – које ме је увек одкуцало, па ево и сада: жив, здрав и прав Нам у Век био!…
    .


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo