Da je potrajalo još neki dan, malo je trebalo da nas slatkorečivi zvaničnici ubede da od srpskohrvatskog prijateljstva
Dragan Vidaković, 29.04.2011
+++
i dobrosusedstva u čitavoj vasioni boljega i iskrenijega nema. Naravno, ako se na neko vreme zaborave teritorije u posedu Srbije koje Hrvatska smatra svojim, hrvatsko priznavanje nezavisnosti Kosova načinjeno u koaliciji sa „hrvatskim Srbima“, i odšteta koju agresorska Srbija treba da plati ni krivoj ni dužnoj Hrvatskoj-pod uslovom da se pravimo ludi da ne znamo da je Tuđman pred više desetina hiljada građana, na Jelačićevom trgu u Zagrebu urbi et orbi obnarodovao da „rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije htela“, veoma slično onoj Alijinoj: „da su oni (muslimani) između mira i rata za suverenu Bosnu izabrali rat“.
Ali ima neka sila, neko čudo, da preko noći sruši laž i licemerje i ogoli stvarnost do povraćanja, do muke i težine koja veoma očigledno upozorava na pogubnost olakog shvatanja politike kao EPP i uzaludnost nadanja da će CNN slika balkanskih ratova moći da traje duže nego slične holivudske lagarije.
Brzina padanja kulisa Potemkinovih-Danke Dojčland- sela je neverovatna. Koliko juče Kosorka je uvela Purdu u Sabor, koji mu je aplaudirao-jer prema braniteljima se i ne može drugačije, i obećala mu da na miru proslave kumstvo, kad ih haški bljesak, neočekivana pravna oluja i protesti šokiranih građana širom Hrvatske uhvatiše u raskoraku dugo građene laži iz koje, kako vidimo, ni uz pomoć još većih laži ne mogu nikamo. Zaglavili se i izgubili kompas. Lepo je bilo dok su oni bili dobri a Srbi loši dečki.
Sada više nije glavni problem zločin, sada je u Hrvatskoj glavni problem ko je Haškom tribunalu dostavio transkripte iz koji se vidi da je „Oluja“ bila jedan „udruženi zločinački poduhvat“, a to je već civilizacijska sramota.
I ne samo to. Hrvatska je donela Ustavni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, tako da je onaj ko je dao transkripte to uradio po zakonu, a onaj ko ih je krio, ili onaj ko traga za onim ko je transkipte predao Hagu (da ga izloži poruzi, prikuje na stub srama ili nešto još gore) radi protiv zakona, i da je Hrvatska pravna država, da je pravi kandidat za prijem u EU Kosorka bi pred licem pravde morala da da neke odgovore.
Državno tužilaštvo Hrvatske pokušava da sakrije zločin ili ga minimizira bez ikakve mere. Da je sreće, da je tačno njegovo knjigovodstvo smrti, pa da im se priznaju olakšavajuće okolnosti utemeljene na hipnozi i masovnoj indoktrinaciji, ali izjava da su „tokom akcije „Oluja“ počinjena 24 najteža ratna zločina sa ukupno 156 žrtava i 47 takozvanih običnih ubistava” ukazuje na neverovatnu bezobzirnost.
Obična ubistva? Kartali se Srbi izbeglice iz kolone i zenge pa izbila tuča oko keca u rukavu, ili se desila tuča sa smrtnim ishodom za šankom dok su na nekom svratištu duž autostrade smrti ispijali piće?!
Pritisnuto javnim mnjenjem Tužilaštvo je konačno objavilo da niko nije osuđen ni za jedan zločin u “Oluji”, što je sasvim razumljivo jer se za “dane slave i ponosa”-kako “Oluju” naziva Josipović, deli ordenje, a ne zatvor. A počinjeno je bar “24 najteža ratna zločina sa 156 žrtava”-što sami priznaju, a šesnaest godina i nije malo, dok je Srbin u Hrvatskoj, recimo, osuđen na deset godina robije jer je ošamario ratnog zarobljenika.
Da bi se shvatile razmere bezobzirnosti dovoljno se samo podsetiti da je „Neposredno po završetku ‘Oluje’ kancelarija predsednika Tuđmana obavestila javnost da je u ‘Oluji’ ubijeno 950 neprijateljskih vojnika. Ranjenika opet nije bilo ni u jednoj od bolnica kojima gravitiraju oslobođena područja, a nije bilo ni zarobljenih. Nikad nije objavljeno koliki je broj osoba likvidiranih u ‘čišćenjima terena’. U vreme zločina u Gruborima, kada je ubijeno 11, a ne 8 starijih osoba, specijalci su istovremeno tvrdili da su likvidirali 40-ak ‘odmetnika'“. U operaciji „Bljesak“ u maju 1995. u zapadnoj Slavoniji tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak izjavio pred hrvatskim poslanicima da je „u toj akciji ubijeno 450 neprijateljskih vojnika“-kako objavljuje Hrvatski helsinški odbor (HHO) (2)
HHO sa svoje strane ima nešto veće brojke od Tužilaštva, ali Tužilaštvo upozorava “da HHO nije razdvojio žrtve rata i ratnih zločina i ubistava”. HHO je dakle loše klasifikovao mrtve, nije razdvojio “žrtve rata”, kao da je rat bio elementarna nepogoda, pa su ti ljudi bili žrtve oluje, a ne “Oluje”, ili su akcijama baš ciljano davali imena elementarnih nepogoda ili vetrova (oluja, bljesak, maestral) da kad dođe vreme lakše zature tragove, da bi u knjigovodstvu smrti mogli da izmisle stavku “žrtve rata” i igraju se “mice trakalice” sa žrtvama.
Sreća je za Hrvate što im je šef HHO Žarko Puhovski, predstavljan inače u Beogradu kao nepristrasna, savesna i odgovorna osoba, često je na B92 premudro besedio, jer da im beogradski kadrovi vode odbor setili bi se kad su svaki put majku za sisu ujeli, kako kaže naš narod.
O slučaju pobijenih invalida Puhovski kaže „- Iskustvo koje smo imali prilikom prikupljanja podataka o zločinima nakon „Oluje“ pokazalo je da su zapovedništva hrvatskih snaga bila nevoljna da se bave zločinima u kojim su postojale sumnje da ih je počinila hrvatska vojska. U ovom slučaju vrlo su brzo i korektno dokumentovali da se to u Dvoru dogodilo. Po tome se može zaključiti da niko s naše strane za to nije odgovoran“ (1).
Hrvatska je dakle znala za zločin. Dokumentovala ga je. Ona ga nije počinila, a kako niko drugi osim Srba, u to vreme, to nije mogao da uradi, lako je, poput index.hr, zaključiti da su to zverstvo uradili Srbi. Po Puhovskom izgleda da su Hrvati 16 godina ćutali o zločinu Srba nad hendikepiranim Srbima, belikodušno krijući srpsku sramotu. I prvi put čitamo da su posle Drugog svetskog rata Srbi ubijali Srbe. I to Srbe invalide. Svašta smo pročitali o Srbima monstrumima od 1991. na ovamo, ali se ovoga još niko nije setio.
Od Žarka Puhovskog, koji je svedočio u Hagu da su tenkovi RSK u begu pregazili sve što im se našlo na putu, uključujući i ljude u koloni (1) nije se moglo drugo ni očekivati. A on je kao neki etalon čistote savesti, profesor Zagrebačkog sveučilišta, čovek od pera, kulture i nauke. Šta onda očekivati od neškolovanih, nezaposlenih, očajnih ljudi širom Hrvatske, kako oni da se ponašaju drugačije i šta da slušaju drugo osim Tompsona, ili da skandiraju drugo osim „Srbe na vrbe“, kad im takav autoritet kao što je Puhovski šalje tavu užasnu poruku. Kad premijerka traga za “krticom” umesto da stane na branik zakona.
Zašto je onda čudo kad hrvatski general Ljubo Ćesić Rojs preti da će skupiti legije za napad na Banjaluku.
Dragan Vidaković
(2) http://www.svevesti.com/a203172-u-hrvatskoj-niko-nije-osu%C4%91en-zbog-oluje
Jedno veoma vazno zapazanje, koje je gospodinu Vidakovicu promaklo.
Radi se o gospodinu Puhovskom.
Ko je naime gospodin Puhovski???
Za neobavijestene, gospodin Puhovski je Jevrejin, kao i gospodin Goldsteijn, koji je valjda predsjednik hrvatskih Jevreja. Goldsteijn je poznat po tome sto je broj zrtava ustaskog genocida smanjivao na oko 60 000. Ne daj Boze da iko posumlja u zvanican broj od sest miliona ubijenih Jevreja u drugom svjetskom ratu, nema tog svjetskog drzavnog tuzilastva, koje mu ne bi stalo nogom za vrat. Zbog toga je sirom ove polanete, osim mozda u USA, ZABRANJENO uopste istrazivati taj istorijski dogadjaj ili nesto u vezi zvanicne verzije, sumnjati ili mijenjati. Takvi „zlocinci“ nazivaju se revizionistima i mnogi od njih su zaglavili u zatvoru, ili je na njih vrsen atentat, iako skoro niko od tih revizionista nije bio njemacke nacionalnosti, nego jednostavno su bili ljudi od struke, koji su, prirodom svoga posla, istrazivali istorijske dogadjaje.
Nije mi poznato, sa kakvom brojkom ubijenih Srba barata gospodin Puhovski, ali je ocigledno da je i on u taboru mnogobrojnih Civuta iz zemlje i iz svijeta, koji se svim silama trude da urade nesto protiv srpskog naroda. Nije nikakva tajna da postoje zrtve prvoga i zrtve drugoga reda. Zrtve prvoga reda su Jevreji a zrtve drugoga reda su goje. O zrtvama prvog reda se ne smije diskutovati, to je u vecini zemalja svijeta zakonom zabranjeno, dok se o zrtvama drugog reda moze licitirati do mile volje i tu licitaciju bas najvise vrse Civuti, koji po pravilu broj zrtava drugoga reda uvijek drasticno smanjuju ili za one koji su zlocine vrsili traze neko opravdanje.
Pogledajte naprimjer, Marks, Lenjin i Trocki su intelektualci, vjerovatno zato sto su sva trojica Jevreji a ko je vidio Jevrejina da nije intelektualac, dok su Hitler, Gebels i Ribentrop zlocinci.
Jednostavnim matematickim operacijama sabiranja i oduzimanja da se zakljuciti da su prva trojica Jevreja neuporedivo vise zla nanijeli ovom svijetu od deset Hitlera, Gebelasa i Ribentropa. Koliko je zrtava komunisticke ideologije bilo u proslom vijeku? Bilo ih je na stotine miliona. Tvorci i organizatori te najzlocinackije ideologije, koja je ikada postojala su Jevreji (komunizam je organizovani jevrejski pokret par exelens), ali zahvaljujuci mocnom javnom mnenju kontrolisanom od Jevreja, Marks, Trocki i Lenjin su intelektualci.
Da su kojim slucajem Jevreji i Goje jednako tretirani, onda bi Srbi i Rusi stojali ubedljivo na prvom mjestu po broju ubijenih u prvom i drugom svjetskom ratu.
Srbi, jer su procentualno najvise stradali, procentualno vise od Jevreja a o Rusima da ne govorimo, pretpostavlja se da je oko 70 miliona Rusa pobijeno, bez rata, samo od komunistickog terora.
Nije potrebno napominjati koja nacija je izvela oktobarsku revoluciju i koja je nacija od 1917 godine porobila ruski narod. Ako neko ne zna cija je okupaciona zona danas „Rusija“, neka se malo raspita o tome, kako je gospodin Bernstajn, alias Trocki, jednom novinaru odgovorio, kada ga je pitao koje je nacionalnosti. Rekao je gospodin Bernstajn da je njegova nacionalnost boljsevik. Da je rekao da je njegova nacionalnost Jevrejin, bilo bi malo sumnjivo, jer kako to da je 99% vodstva boljsevicke revolucije bilo jevrejske nacionalnosti.
Takodje su jednog drugog tovarisa, gospodina Uljanova, alijas Lenjin, pitali novinari, kako mu se zvao djed po majci a on je rekao da ne zna. Zamislite, ne zna kako mu se zvao djed po majci. Veoma je vazno da Jevreji imaju eskluzivitet na mucenistvo i zbog toga se Srbi, koji se za taj eskluzivitet nikada nisu borili, morati neutraliati,ili im se znacajno smanjiti broj zrtava, dok ce se sva zlocinstva svjetskog jevrejstva, izvedenim nad ruskim narodom, svaliti na ledja Staljina, takodje njihovog covjeka, zaduzenog za najprljaviji dio posla.
Znaci tu treba traziti razloge izjava gospodina Puhovskog, gospodina Goldsteijna i mnogih drugih. Jedan od tih „mnogih drugih“ je i fansi jeromonah Culibrk, kojeg je vladika Amfilohije poslao u Jerusalim na doktorat i koji od tada licitira sa brojkom ubijenih Srba u NDH.
До неба Вам хвала, господине Вукмане, што сте демас-
кирале те ВУКОВЕ у јагњећој кожи.
Али, осим господе коју Ви помињете, ту су и ова наша
господа, којој је то све, мање-више, познато, али намер-
но све то прећуткује и покушава да маскира флоскулом:
„ЕВРОПА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ“ /читај: „SRBE NA VRBE!“/!!!
Драган Славнић